| на далеко чувени као „српски соколови“, а већ од како се прозваше Орловићима старали су се да н |
| арац преко усана превалио име „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренераже |
| Још није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело певај |
| земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, како ће им као узглавња |
| е стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва |
| онаша, час кришом погледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{ |
| ници одјахали па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према средини првог |
| ојсци нашега честитога Господина Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p |
| и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника |
| жја, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разгов |
| је овде онде пет тешко рањених Турака, а бар толико их је понело лаке ране.{S} После неколико |
| о нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника |
| Турке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придође, него ми једни исти боримо се |
| иде калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на колена.{S} Прекрсти се неко |
| вају рукама у прса, момчадија занемела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека |
| .{S} Потиснусмо лево крило непријатеља, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ |
| од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана П |
| ним писменима у нашим црквеним књигама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово |
| ој златотканој одежди носећи на рукама, а на прса своја наслоњену, икону Светог Јована Крститељ |
| тва Господина Кнеза падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да по |
| аморном терасом на мраморним ступовима, а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и |
| че бесомучне, малодушне праве јунацима, а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалостима <pb n |
| мало меда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе од |
| руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном густом брадом око руменог и округ |
| ати још четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше |
| томе столу; наслонио лактове на колена, а главу на руке, па ме својим крупним очима тако сетно |
| за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онд |
| пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сирома |
| брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам |
| а зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, које несигурном и танком |
| т сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са вик |
| женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у |
| дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска м |
| проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слу |
| наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставит |
| н?!“ срдито прекораваше кнез Ристивора, а овај се не даде пореметити него настави да прича:</p> |
| испосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасм |
| нице допуни опрема по каквога сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И оп |
| јер тако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако наредише јер је један од најтежих грехова пр |
| свакој се од њих срце некако размекша, а очи брзо сузама напунише.{S} Тек се једној од њих уз |
| адену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну челенку окићену д |
| .</p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господ |
| Душаном ширили границе царства српског, а о којима је Боривој још од раног детињства слушао так |
| могло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову описати.{S} То није сам |
| <p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, а сиромах Ристивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Бо |
| ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да |
| ном, испод њих наместио дрвене столове, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне |
| има српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење свога син |
| а могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем п |
| Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Го |
| „Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ причаше Витомир.</p> <p>„ |
| као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води к |
| ед иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“< |
| а сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да поживи ж |
| стави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А |
| о рањеник. „Позлеђујем само своје ране, а отворићу ране у срцу вашем!“</p> <p>„Казуј само!{S} К |
| само што орлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа |
| будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање.{S} Најпос |
| нко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше |
| нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p |
| стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми |
| По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву |
| на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда у |
| ој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао одмичући |
| седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од панцер |
| много њих који су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и м |
| а.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак |
| дима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не б |
| ита ми опроштајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за свак |
| вог <pb n="188" /> народа какав смо ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на |
| нима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људс |
| !“ повикаше гости војводини изненађени, а неки од њих усташе из својих столова. „Дај га, војвод |
| неки од њих као у истини запрепашћени, а други опет ударише у смех.</p> <p>„Како ћемо се крета |
| Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним дели |
| д млађих не смедијаше да што проговори, а старац не могаше, јер му некаква горка сухота стегла |
| ђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у по |
| теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други је |
| сагорели у сладости световне грешности, а који ни појма немају о томе шта је то што се зове Хри |
| н ће од нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} |
| да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Гол |
| ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам ј |
| ији, господственији, поноситији, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњи |
| рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb n="155" /> Па онда |
| вера.</p> <p>Дугачка зидина према овој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом |
| се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје коње и да до |
| , јер <pb n="115" /> ја сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она |
| земљом као да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих |
| моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла |
| господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаш |
| нко Ристиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване |
| мо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас китом <pb n="191" /> |
| е гром са страшном праском и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима из црних обла |
| нез се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо заг |
| мо ето опело над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А в |
| овај властелин, рањен у бутину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казу |
| терати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се вр |
| ћу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих ју |
| мршти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кне |
| рних динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином дод |
| да погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи |
| подар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и пра |
| p> <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и |
| !{S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb n="137" /> лако било поверовати ни оном друг |
| е, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који се на |
| /p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n=" |
| д оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека причека Иван, |
| скочив са поњаве на којој је лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с |
| е!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, ви |
| оћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу друмом царским к југоистоку, |
| моћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Мандалена махну руком неколиким дворским дево |
| дно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Него да се прво сад п |
| њигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти |
| тек је сутра дан подне превалило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у |
| d>VII</head> <p>Већ је подне превалило, а турска војска једног Санџак-бега још једнако стоји на |
| ше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Кари |
| . „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем! |
| се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све Приморце на збор.{S} |
| орану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само гр |
| слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочек |
| збору Србадије памет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видеће |
| те прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути, |
| е руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и среб |
| твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, би |
| <p>Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове ту |
| итон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Т |
| јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га ј |
| да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час у |
| трпези обредише пехарима по један пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, као д |
| атски и нераздвајани јездити ка Косову, а првенац једнога од најславнијих домова у Хришћанској |
| се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p |
| пута, и три пута целива слику Исусову, а шапуташе тихо:</p> <p>„Опрости ми, Господине!{S} Мишљ |
| ојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана в |
| с нама опојте како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите |
| /head> <p>Кнез Градоје на своме Лабуду, а под својом црвеном свиленом заставом, коју Ристивор р |
| и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“ |
| енце час наређивао трубачима да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свету гласно |
| Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске веч |
| а ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њих |
| боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |< |
| це оставише један за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, пут |
| мора на столицу, наслонио чело на руку, а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке мисли, узд |
| еко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на |
| збунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ри |
| ога малог властелина у двору војводину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најмлађу дворанку госпо |
| је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и |
| чао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезар |
| на који из подрума војводиних потицаху, а сва се онде <pb n="125" /> искупљена војска растопи у |
| о свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p> |
| аква горка сухота стегла беше јабучицу, а преко образа њихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим |
| бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор |
| дотле носити челенку коју је твој отац, а мој син, својим јунаштвом на Плочнику заслужио, и кој |
| е можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом |
| ри ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да |
| а га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он р |
| .{S} Испаде испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Ми |
| да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казује |
| је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо није друго него света душа |
| ко баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни |
| е и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедн |
| свагда носи срце своје на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај |
| и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само |
| и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> < |
| а, било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута |
| ојити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше још два човека и |
| невио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим |
| да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља своме не |
| и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} |
| бликом подсећао је живо на своју матер; а својим вижљавим растом и својим покретима подсећао је |
| есташе и они са својим питањима старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пр |
| а своје чедо од орлушине, <pb n="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох ка |
| ра макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води |
| је да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S |
| у своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац, а мој с |
| р. „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашо |
| ијатеља држе сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао |
| , и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви |
| би се клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под с |
| а златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачн |
| тају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади иза мене?!{S} Махни се, чов |
| сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</ |
| је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p |
| и; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко |
| г да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има |
| си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сироти |
| од кликтања, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао не |
| регоривост и Хришћанска милосрдност!{S} А Оче Харалампије, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из |
| оведаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто помињати памет људи у којих ј |
| и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И |
| и мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> <p>„Нема м |
| подства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако мудар, јер свагда носи |
| ође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и мед |
| рца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан |
| војим коњима сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p |
| уго остадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена |
| држати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево |
| седло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре прихватиш |
| је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих јунака међу вама |
| ино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и при |
| већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“ |
| , јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провел |
| ити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго |
| и у коме су орлови славно победили.{S} А кога значе орлови него Србадију, која их на својим за |
| и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли |
| ао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спо |
| е сутра натмурени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под мојим шатором, св |
| х ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у ју |
| од у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да и |
| } Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ |
| ве што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала |
| и подстицаше жар у образима његовим.{S} А кад седокоси старац са руменим образима и ватреним оч |
| д рана и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што је остало, то није имало срца ни онда, па |
| к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео своју молитву па само н |
| ке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи |
| м како ми је мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на ц |
| к не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дам |
| што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> |
| ошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сет |
| доме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољу |
| мерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна в |
| чера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође |
| , и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мач |
| м полазити натраг к своме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу з |
| орена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми |
| напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} |
| рочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, |
| „Господару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говор |
| да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће о |
| да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже почивке — рећи ће Ристивору:</p> <p>„Учи |
| ена»?{S} Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем |
| ста твога славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју за |
| хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је |
| дничким гасом: „Натраг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и др |
| кните се мало, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да с |
| ам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чува |
| n="26" /> колевке крочила на њиву млада а висока и танкострука једна жена у китњастом шареном р |
| еном заставом према средини првога реда а испред њега.{S} Оштрим погледом прелете кнез сваког с |
| Није та четица одмакла стотину корачаја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, |
| ади.{S} Није прошао ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и |
| очитати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, |
| нце није било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од |
| ; „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне |
| лепо како многи народ седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{ |
| подин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побра |
| .{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи |
| , да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе |
| ћи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздрави мога Милана, нека ми се ско |
| одина свагда ишли <pb n="196" /> напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну |
| а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по прегрш ср |
| ми полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покаја |
| “ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не |
| ом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи |
| ез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то каз |
| ликом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, кој |
| коња, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прође, кад се од један пут окрете и п |
| сами још грђе срамотите своје родитеље а моје покојне пријатеље!{S} Какви су јунаци обојица би |
| се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> </div> </div> <pb n="166" /> < |
| ion" /> <p>Још није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор ди |
| жа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подизале су се високе тополе, дох |
| нас ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и |
| лом слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А до |
| у висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Сабо |
| пи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и |
| тила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једном на збо |
| чаности.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да не ускликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то је Косово |
| кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да |
| /> некога, пружио леву руку према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледа |
| а се тиха и слаба светлост само по соби а није ни покушавала да пробије мрак великога ходника, |
| а брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се смерно Рист |
| ти у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих д |
| } Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да те |
| ванима.{S} У њој су били просечени уски а високи прозори, који пропуштаху у трпезарију благу св |
| сле говора Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трп |
| х столова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> |
| ... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорни народе!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ П |
| родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривој |
| једно него три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мо |
| ме Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у д |
| м стихару носећи сребрн котлић у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаш |
| властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима.{S} Хва |
| меним плочама од спода — стајаше снизак а по дугачак ковчег од храстовине, на који је Ристивор |
| <p>Сад приђе други један по стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа жена.{S} Пољубише г |
| Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје ч |
| да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која |
| логлав, носећи у левој руци свој клобук а десном придржавајући велику, али још неразвијену, зас |
| на два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, п |
| ласјем.{S} Мало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова |
| е!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим једним погледом, па рече само: „Зна да гине |
| лице, па их распрштаваху својим веселим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да |
| на Косову, него овде на његовим шареним а слабим зидинама?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свим |
| за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем |
| теле казати, шта сте дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И во |
| оспођу своју, која, седећи на посниском а широком одморнику, застрвеном богатим простиркама, пр |
| есте, заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па |
| њим листину, исписану руком војводином а прибодену у земљу једним од малених потајних ножића њ |
| рити, или ћете се овде под овим шатором а преда мном мачевима борити док један од вас не падне |
| ди да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом светлошћу.{S} Такву <pb n="42" /> светлос |
| ва војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то и |
| оба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно |
| ар то поље, које се прелива час у плаво а час у румено, није као патос од шареног мрамора, и за |
| аш Господин Кнез је срце моје подмладио а моју памет подсетио да ја носим име Орловића!“</p> <p |
| истивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се |
| неза, глас који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви |
| , господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доис |
| сли да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити |
| својим чудним гласом, јасним као сребро а мекшим од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бир |
| ива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гла |
| ad>II</head> <p>Пут их поведе уз бистар а поширок један поток, којега обале беху обрасле у густ |
| Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на стран |
| чи у седло као да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета!</p> <p>Сад приђе други |
| а се кнез грохотом; „мени је седамдесет а теби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и п |
| рости и мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!...{S} |
| ређивао млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пеха |
| есном руком својом водио је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и |
| ново, погледајући у очи час своме унуку а час Ристивору.</p> <p>„Па певају, дакако!“ рече Ристи |
| је матере држећи једном руком њену руку а другом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми тв |
| лем, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листину, исп |
| те ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} |
| нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило после два три корака окреће к Југу!{S} Сиром |
| мориш, онда поштено да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, п |
| очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод свиленог напрсника у тога младога јунака до теб |
| а свога седишта, па у своме беломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру којим небо на запа |
| ходао овамо онамо на мирисном поветарцу а под небом, које се -— чинило му се — више но икада за |
| чано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и б |
| пођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођ |
| а.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси према |
| од некакве невидљиве опасности.</p> <p>А млади Боре, који је некако, пошто сврши читање оних п |
| славноме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дворем на главноме уласку стојаше млади војвода |
| клињаше нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако |
| вала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ћ |
| и ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе |
| на!“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега |
| три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славн |
| нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како |
| сову јуначки погинути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори |
| ојводо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мој |
| колико поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ п |
| з једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гла |
| рукописа, али силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима |
| сутра, Ристиворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, |
| и с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерус |
| ине у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по к |
| тили ту цркву на славу Божју?!“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу |
| прече спасење свога отачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то о |
| шу тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговор |
| бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш |
| рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор>“ питаше кнез па брижним поглед |
| свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех |
| , коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу треба на Косову свака српска миши |
| то, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти |
| евић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, |
| е може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — настави Ристивор, — „да ти, господ |
| аки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, те да виде други љу |
| „Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда о |
| ном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!...{S} Једва сад да смем о себи казат |
| т?!“ претече га Ристивор. „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето |
| ба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p> |
| рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „Није, брате, авет, него с |
| је!“ рече Ристивор поуздано; „само наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате |
| н, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Троја |
| т пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мраморног кладенца шетаху се невесело |
| ало, па се некуда преко беле калдрме од авлије упутила била.{S} Него Ристивор није видео ту вој |
| не терасе пустити поглед поврх мраморне авлије и цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, |
| ла најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степеници силазило у перивој, који |
| ликим белим каменим плочама; на средини авлије начињено је округло корито од шареног мрамора, у |
| ејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и а |
| аном застрвених ступова што у мраморној авлији држаху на својим главама велику терасу.{S} Пусти |
| и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани |
| ивео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосану великим белим каменим плочама; на среди |
| уд доле испод терасе испаде на мраморну авлију млад момак, красног лика, висок и лепо развијен. |
| душевне радости — сиђе доле на мраморну авлију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990 |
| прво, зато што се — тобож од страха од Агарјана и њихове најезде — везују пријатељства с царев |
| а кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пуно |
| да је кнез Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И ј |
| земље господара макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не |
| свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су цару Мурату додиј |
| и славној победи наше војске, о поразу Агарјана, о погибији њихова цара...“</p> <p>И опет га п |
| го да ће српска војска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи узеше причати свакојака чудна предск |
| арем, да као Хришћански јунаци одбијете Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза с |
| лика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> |
| ко сигурнији од нас, да ћемо распрштати Агарјане као јастреб јато голубова!“ додаде сам војвода |
| пут, када ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их мол |
| е око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке. |
| војим личним јунаштвом те је кнез Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацртане слике мог |
| а Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверници победе Богу верни народ српски?{S} М |
| што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе |
| ете вере Хришћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани на жеравицу метну?!“ питаше поп Каритон, који |
| бедне песме певаш у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврну |
| довдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза нема велика војск |
| вореном пољу разбијају неверни и погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим српским св |
| се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбили српску војску, и да је наш добри и чес |
| служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног једног пророка разбију Хри |
| ним Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По |
| зу дарује победу над неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта |
| и Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето |
| дајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци к |
| </p> <pb n="201" /> <p>„Их, погана веро Агарјанска!“ цикну Ристивор кад га оштриц турске сабље |
| да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим |
| поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве наше речи |
| нова, па јавили Господину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од Караманије дође његова н |
| мо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војском својом још на Косову, видеће да Ср |
| нам стигоше поуздане вести како се цар Агарјански са силном војском кренуо од Дринопоља путем |
| лици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гледати да се с Господином Кн |
| ати и носити око оних столова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и два од |
| </p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али |
| ане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо, и чуди |
| и помоћи роду Хришћанском насупрот роду Агарјанском.{S} Зар у српској земљи толике цркве и мана |
| , има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском тајна договарања његова с Бугарима, Бошњаци |
| овора, јер те још не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А |
| сподин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу |
| се сложе са Србијом те протерају погану Агарјанску аждају са Хришћанске земље натраг у њену Ази |
| Србијом те протерају погану Агарјанску аждају са Хришћанске земље натраг у њену Азијску пећину |
| ждају са Хришћанске земље натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господи |
| p>„Косово!...{S} Та то је Косово!...{S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па |
| е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би поги |
| ода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети |
| у; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај |
| ким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи |
| бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке |
| да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — не може он дома остати, |
| војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се ве |
| у</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војском својом још на Косову, в |
| " /> како треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{ |
| е би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да |
| ом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p |
| руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала старом г |
| етно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити само шта је паметно, најпаметније ј |
| зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из |
| них цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, мо |
| а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не с |
| као да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се у |
| оштри!{S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витом |
| војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог покл |
| да српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, ка |
| ну боље знамење јуначке среће у животу, ако један део војске твоје поносито ујездава у стан Гос |
| очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p> |
| „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се |
| до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га донесит |
| ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо? |
| нда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече |
| .{S} Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, до |
| гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко |
| ехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казн |
| морим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, онда поштено да ос |
| нешто виче, јер је широм уста отворио; ако ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује |
| е, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај |
| и одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз |
| нике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а |
| ма лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој |
| му тога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вра |
| свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити своју мајку нека ти је просто; |
| мет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видећемо на мах, да пос |
| рдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ћ |
| т: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“</p> <pb n=" |
| ено <pb n="33" /> о једном погодимо!{S} Ако ме обориш или се ја први уморим, не тражим да ме ша |
| па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој |
| борби за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивос |
| молим опојте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска ко |
| ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потр |
| ез тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без мене у Орлово!“ прихвати старац све в |
| оведеш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више каз |
| е што више добро опремљених војника.{S} Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Вид |
| а мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не мо |
| Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по не |
| ме Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> |
| редаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима по |
| ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем |
| венца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо |
| за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој |
| јте како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, |
| } Од овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој |
| кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знајући какви то светац |
| и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни |
| вде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и |
| S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, проговара то шапутом.{S} Као да |
| , господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине, онда ја окат да ид |
| један, који је ваљада старешина задруге ако није старешина села, рече ми: „Кажи господину кнезу |
| ојвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо ко |
| аху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово |
| едња времена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом глав |
| ега и његову чету одвести на преноћиште ако је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје љу |
| е, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакал |
| неза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, ста |
| ењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас у |
| рби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, д |
| кнежевић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о пер |
| аједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се |
| јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и |
| ко се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено погин |
| о хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно |
| без конца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може б |
| изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо <pb n="172" |
| елики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени вране моз |
| } Него Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли обле |
| да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја н |
| е мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислити |
| p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и бе |
| , овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У |
| ивор!{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, ко |
| .</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запи |
| ости нам, Господару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога |
| мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети како |
| ало преврну закрвављене очи своје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заје |
| ти не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> <p>„Нема много шта,“ прихвати Некудим |
| га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, е |
| риво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома, он |
| њи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини |
| не на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом, |
| ву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки |
| уку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред |
| то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, |
| на прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити могу!“</p> <p>„Х |
| лушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{ |
| ерних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао послати један део, ил |
| еда српску војску и српскога цара, само ако се иза тога престо српски поклони њему!{S} Нико ниј |
| рно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Кад је тако,“ предузе в |
| а би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме другом срце своје |
| ком господом уступи престо српски, само ако он — Марко — у истини може да изради у Мурата да ње |
| то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску коју светац |
| јвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати само бистре очи Ђакона Јеротија а др |
| мо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар н |
| ивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по ви |
| дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те |
| те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</ |
| ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам |
| вајали?“ рече млади унук његов.</p> <p>»Ако ћеш право,“ прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и |
| /p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору из милости своје према ме |
| шем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, гото |
| мо те, јуначе,“ рече војвода рањенику, „ако се ниси преко мере уморио, казуј нам даље све по ре |
| и од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на господу; није њу Госп |
| толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти ка |
| ну к уху војводину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапсити, <pb n="93" /> стави стражу на вра |
| ти,... овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, |
| ловином српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ |
| којој је наш славни цар лежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да заборављаш да си помагач Душан |
| нећеш рећи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ |
| тан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови златном жицом бога |
| ља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси! |
| те око витког јој стаса пасом од плавог аксанита извезеног сребрном жицом и спутаног сребрним п |
| његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што с |
| ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов ш |
| олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витоми |
| ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали |
| ио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће |
| {S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у н |
| ишта не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује својим кликт |
| а, које ето ви бацате један на другога, али које пада на моју главу!...{S} Право је да се сви н |
| одо!“ рече с уздрхталим гласом војвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. „Немојте |
| >Ристивор приђе к руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби г |
| двојица може бити војводи и противила, али не могоше старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за |
| се граја од одобравања са свих страна, али је надјача јека од горкога смеха кнеза Миросава.</p |
| че војвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и с |
| кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отид |
| м те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежевић може |
| мо у заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што би од С |
| Пајсеј, слаб на читању ситних рукописа, али силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве |
| слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те |
| ба.{S} О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурни. <pb n="203" /> Боривој је ле |
| од нас тројице само један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваши |
| иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у |
| у простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војводине свите чује вика, и неко на |
| већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва по |
| м рањени властелин; „лаке су моје ране, али је тешко испричати све како је било!{S} Ето, зло да |
| спођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, г |
| во ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} |
| о као синови ове земље треба да чините, али — колико се уза то може — не дај старом господару д |
| мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од |
| н ноћни поветарац запириваше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђ |
| ђа се Мандалена још једнако осмехиваше, али јој низ беле образе суза једна другу сустизаше.</p> |
| мало!“ рече. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се н |
| сна и честита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледа |
| писања настави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је послао људе, да зађу по |
| ји би срећан био да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији што је имао срећу да, мисл |
| о цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{ |
| као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: тако |
| а ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину казујем:{S} Ни један!“</p> <p>Стари кнез |
| да је и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањ |
| ање, и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и |
| а довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, него заиска да види вез, посмат |
| n="203" /> Боривој је лежао у несвести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај |
| оји Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храб |
| ору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених |
| конати, или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p |
| чуђаше што ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ н |
| <p>Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, али само за један тренутак.{S} У другом тренутку он је |
| Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лак |
| тињства његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца не само верно и о |
| ; пренуо би чисто застиђен па наставио, али настављао све лаганије и све нижим гласом, и онда о |
| прођоше кроз град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> |
| овит, као Лабуд твој;“ прихвати смерно, али нешто као и невесело, Ристивор; „него опет рекао би |
| мајка рекла!?“ говораше Боривој мирно, али му се пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с |
| згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се по |
| , „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас |
| о, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан |
| ет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се |
| а.{S} Богатство им није повисило славу, али је није ни засенило.{S} Повисило је госпоштину њихо |
| нило.{S} Повисило је госпоштину њихову, али им није повећало срећу.{S} Изгледало је као да плем |
| иру,“ — ту многи почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манас |
| ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоћ |
| ј клобук а десном придржавајући велику, али још неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо довикив |
| мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <pb n="58" /> кад год му сагледах очи, не смедох!{S |
| {S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="16 |
| ава хоћу да судим о пословима витешким: али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још те |
| лике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки |
| њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, колико ми га бог пок |
| и, <pb n="100" /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није |
| ки уздаси овда онда отимаху испод њега; али никоме не могаше ни једна реч да се преко усана пре |
| чувати сина мога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете |
| .</p> <p>Војвода тражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се |
| актаху од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека т |
| о је онде око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуша заповест, нико да се макне! |
| сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако |
| е умор у костима и на очним поклопцима; али <pb n="190" /> не беше умора у срцу његову.{S} Једн |
| ђала час са царем час опет између себе; али су онда духовници упадали с крстом у руци међу укрш |
| води војску нашу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла ошт |
| ластелин не могаше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, и да по |
| лободи и погледа право у очи кнегињине; али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе |
| ма дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Г |
| буњен не знајући управо шта то он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</p> <p> |
| в се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{S} Ето чуј један |
| рови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе |
| дајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаж |
| S} Јесмо се, на нашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нек |
| је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора било није!“</p> <p>„Ништа ти, кнеже, |
| , господине кнеже!“ поче старац хучући; али чим му се погледи отеше на мртвог војводу, он гласн |
| ама у шатор не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово полагано спуштање са вис |
| к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и |
| да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, |
| едан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што с |
| вој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухота стезаше му грло и угуши глас, |
| не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S |
| о добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без т |
| војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под |
| и онда нешто би неразговетно прозборио; али је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} |
| него што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малваси |
| данас више него што је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попо |
| ок се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштује |
| боравити своју мајку нека ти је просто; али никад не заборављај да носиш једно славно име, које |
| око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око |
| ије је чувати своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јаб |
| а не говоре, ником ништа не одговарају; али са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихови |
| е слатке снове, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудном неком језом очи отвор |
| р на те срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих |
| не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се, попе, те работе!</p> <p>„Тако м |
| ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на које те живог метасмо, чини ми се, |
| чух од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао с |
| мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету М |
| носи срце доброга оца пуног милости!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, |
| ило, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са својом стотином коњаника, |
| би и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову |
| им људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапе |
| е!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Манд |
| дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто ср |
| ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да |
| е најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те радо послушати, па, колико ми Бог помогне, <p |
| Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} З |
| та ма од стотину одморних људи?!“...{S} Али ни од куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кн |
| момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним по |
| није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не |
| се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио |
| /> се она својим уздасима одазивала.{S} Али сва њена уздисања не могаху да свале са срца њена о |
| ке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p |
| ља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошк |
| њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио |
| ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде л |
| ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косов |
| инемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на наш |
| рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и ј |
| више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама св |
| о да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по ми |
| од коња у војске која му следоваше.{S} Али, на своје велико чудо, не могаше више чути никакав |
| ице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по јед |
| ехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста |
| уђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову |
| о му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево са |
| S} Он мало пребледе и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда |
| оз који часак, па коначно поклонити.{S} Али тек што превали подне, пронесе се глас да је на лев |
| х подрумова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се |
| ем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, |
| доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на |
| осово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <p |
| ствари то је Ристиворово лукавство.{S} Али мене неће преварити! <pb n="179" /> Натраг!“ викну |
| кчије наредити него како је наредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је |
| а стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо разабрати шта се то управо десило, нити |
| атеља, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S |
| да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а |
| и из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћу од свитања, показа |
| вој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваше и други петл |
| помен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи кнеза Миросава и вл |
| оје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима, да се вр |
| и за нас цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па с |
| господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натраг, послушаћу те |
| не и онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радости — сиђе доле на мрамор |
| Бојим се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари к |
| сподара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, |
| ну некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део те |
| јих тридесет година.{S} Не више пупољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се сливају неви |
| струког раста, с нешто мало по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним р |
| b n="6" /> од столице; заспао; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу |
| гласним појањем као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, кад дотрча, једно за д |
| а му се око господара склептала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо |
| ше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на своме месту као да је оловом ту |
| њем крочити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али се ни стари кнез ни Ристивор не одазиваху.</p> <p>„ |
| !“ закликта стари кнез радостан.</p> <p>Али радостан беше само за неколико тренутака, па се онд |
| и перивој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога луга, којим прел |
| јуначкога срца!“ прихвати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колик |
| и, војводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече с |
| попову мудрост!“ рече кнез Ристивору. „Али мрка капа зла прилика!“</p> <p>На велико чудо старо |
| p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који ми |
| де криво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома |
| друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај само у овом правцу!{S} За |
| какања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, сл |
| у никад опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ев |
| чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме |
| на млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви |
| рода ускипело јуначким покретима!...{S} Ама ко ће то вама све испричати!!{S} Него једно треба д |
| S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па |
| ајпре крстити па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{ |
| од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо |
| ича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њи |
| е стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што н |
| S} Ваистину, последња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристив |
| би како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све.{S} Приђе Господи |
| , а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погледаше се.{S} |
| о народ наш, од ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђа |
| а знаде колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна ж |
| .{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кн |
| омке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, о |
| ј.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај у |
| тављаше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе |
| д год прави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у славу јунакова имена, |
| аносом, као да говори о каквом небеском анђелу, причаше му о доброти госпође Мандалене, о њеној |
| божанско створење.{S} Сељаци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи |
| а западу букташе, изгледаше као небесни анђео.</p> <p>„Приступи ближе, верна наша слуго Ристиво |
| збаци са себе мантију, засука рукаве од антерије, па искочи као помаман на чист патос према кне |
| ан пехар вина, узе исправљати рукаве од антерије, намести свој црвени пас да стоји како треба, |
| да те подметне као своје дете!“</p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ рикну као бесан кнез Миросав, па |
| гласом појати погребне песме, читаше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини славе |
| тама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ одгово |
| војим копљем устави бесног једног црног Арапина, који се с високо уздигнутом кривом сабљом зале |
| ви и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског једног белог коња, дивно опремљеног у ките и к |
| звезда сам заповедник на своме красном арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војс |
| де од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да ле |
| нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви кметови |
| а њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пет година млађи, да се на коњу држа |
| рећој речи, говораше:</p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај милости према љуби сина тво |
| {S} Што сузе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркв |
| > <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што је почео; мож |
| „Устави се, јер из тебе говори проклета бабунска јерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ викну млади Витом |
| ад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима |
| ала данас славна царевина српска!...{S} Бадава, нема више ни старог јунаштва, па откуд може бит |
| адава!“ рече он као сам себи говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих седам небеса него што ј |
| ој Градоје!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, |
| одећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи говорећи; „бадава, нема в |
| му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, објавио је с |
| е овде онде пет тешко рањених Турака, а бар толико их је понело лаке ране.{S} После неколико тр |
| ки.{S} С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да С |
| при сваком растанку преклињао све да се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно као права б |
| да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће р |
| али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се и |
| .{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај г |
| а и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта в |
| ви.{S} Са свих страна пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабу |
| голубињак не остављају!</p> <p>Из једне баруштине близу јаза од воденице <pb n="5" /> на Голуби |
| тон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно р |
| Везуј ме коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сис |
| његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе |
| а хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непоуздани г |
| ени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на другога, али које пада на моју главу!.. |
| клетву Господина Кнеза; немојте у блато бацати свој глас, који је од старина славан био!{S} Ето |
| тити да се тако мучки на попове каменом бацаш...“</p> <p>„Причекај мало, попе, стојим ја теби н |
| у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву |
| дован.{S} Јабучило, осетив се слободан, баци се стражњим ногама у вис па онда весело ржући доје |
| им мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, |
| .!“ рикну као бесан кнез Миросав, па се баци сребрним пехаром на Витомира, скочи на ноге па пол |
| дован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буздован на л |
| купише сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав иск |
| а, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не о |
| првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом изви |
| ну права да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, |
| оплог сунчаног дана, крајем маја 1389., баш на томе крилу Орлова Града могли сте угледати слику |
| је!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те |
| Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дв |
| ан!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли |
| авице.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, који |
| живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи |
| л’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и г |
| на из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.< |
| чима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта са пу |
| да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на К |
| ети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овц |
| /p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од шатор |
| , „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала последња времена»?{S} Е кад <pb n="50" /> н |
| у, последња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристивор. „Онај |
| кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да |
| леда, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говор |
| одговараше с правом радошћу стари кнез баш у тренутку у коме се његов мач преби ударцем о крив |
| нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по зако |
| " /> хоће, могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак |
| Помислите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да |
| аш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ноге његов |
| и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S |
| двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брат |
| ће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам |
| се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викн |
| молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „Зар в |
| ему под шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S |
| оже бити да ће Србадија освојити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што |
| ни Голубињу, која је већим делом њихова баштина, пронашле су се сребрне руде, као да су виле ср |
| оспођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама.{S} Ш |
| баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то пер |
| „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох му се д |
| ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Б |
| м.</p> <p>„Ево моји људи кажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји људи кажу набројили су на њем |
| ва гроба, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки његов војник положио по је |
| апитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина та |
| постидео свога господара!“ рече Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао је покривен грдним рана |
| да му толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу |
| е него ће издахнути,“ настављаше Санџак-Бег своје причање, „замолио је моје људе: „Тако вам јун |
| >„Погледај у ову слику!“ настави Санџак-Бег поднесав је пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о в |
| <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p>Приђоше неколико њих Турака, подиго |
| у првоме боју његову?!“ прихвати Санџак-Бег некако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор |
| о бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске војске, окружен неколицином |
| некаквога великога блага.</p> <p>Санџак-Бег се окрете својим људима па с њима нешто разговараше |
| кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад <pb n="29" /> треће |
| с запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет с |
| раћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац |
| иле подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> < |
| лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов шатор |
| ог лица личнога и господственога Санџак-Бега.</p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде застајућ |
| е скидаше својих погледа са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} Напрегнувши све своје |
| ревалило, а турска војска једног Санџак-бега још једнако стоји на оној тихој западној падини Го |
| n="196" /> напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Ов |
| се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па поди |
| амо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагда и |
| подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} |
| еко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис запреп |
| .</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве ј |
| искупила се пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена |
| застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Агарјанско |
| шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу |
| рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потр |
| ла народа!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље кроз које је пролазио народ наш, од ово д |
| турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с |
| а!{S} Ево Станка!....{S} Станко, ох.... бедни Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише ј |
| ером на прсима, широким зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоперним буздованом |
| а воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је румен образ девојачки.{S} Па |
| леве руке тражаше нешто о левоме своме бедру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је мој мач, Ристиворе!“ |
| ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опа |
| добро опремљена војника; наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрем |
| право к вратницама некаки коњаник, сам, без пратилаца!“</p> <p>„Потеци с момцима ка главним вра |
| у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим |
| p> <p>Ристивор бејаше доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није |
| би помислио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, с |
| Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на |
| још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по |
| стану само старци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада св |
| Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, није ли |
| ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> |
| Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвене |
| невом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Крушевач |
| бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за поги |
| анемела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено види |
| подару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чу |
| а, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза па |
| еду непобусаног гробља на Косову, ја се без преговора примам тога старешинства.{S} Моја вам је |
| а, пређе и на све његове другове, те се без разговора и без шума полагано удалише, и упутише к |
| они сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти |
| слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му |
| оба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но |
| е његове другове, те се без разговора и без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној ли |
| кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да |
| јска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и |
| вљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да |
| ?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе п |
| и смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на во |
| наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то |
| ише мачеве у корице, па стајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> < |
| , а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружј |
| дну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ |
| астела мислити, шта ли ће пијани попови без парохија о њему причати, и шта ли ће слепци по сабо |
| реће, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацити, је |
| дару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрост |
| јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диж |
| а буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Господу!{S} Мо |
| јске, оставити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="1 |
| оља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова |
| ртав.</p> <p>Многи су коњи јурили пољем без јахача, престрављени и чисто подивљали.{S} Лабуд ст |
| е он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш |
| за Косово,“ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни пол |
| з нашега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо |
| а нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па ми |
| у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и друг |
| нем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеја како |
| ох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде на н |
| вог војводу.{S} Ниједно око није остало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко |
| екакву молитву, крстећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не |
| а мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} |
| његова уха, зузујаху неку тужну песмицу без конца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је поступно |
| во?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без мене у Орлово!“ прихвати старац све већма запрепашћ |
| ислиш цркву Грачаницу?“ запита Ристивор безазлено.</p> <p>„Какву Грачаницу?!“ прихвати кнез. „Н |
| кчије, него да ће српска војска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи узеше причати свакојака чуд |
| те песме, служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног једног пророка ра |
| нез као обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе п |
| сад испричати:{S} У очи самог Видовдана бејах опет на старажи пред великим шатором Господина Кн |
| и искупише око рањеника.</p> <p>„Тек ти бејах опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори во |
| О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурни. <pb n="203" /> Боривој је лежао у н |
| још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворско |
| одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше р |
| це иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, ј |
| лих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Испред <pb n="26" /> колевке крочила на |
| } Кад опет прогледах, њега више тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сетан невесео?“ |
| мишице; а може је изгубити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то |
| едњим куцањем.</p> <p>И онда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S |
| кан, који по господству свога племена и бејаше најугледнији, узе реч:</p> <p>„Није ово место, к |
| се почела спуштати, Војвода Радич истом бејаше прегазио једну притоку Ибра с војском својом, па |
| сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући п |
| аиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка дужда Млетачкога, још онако млечно бела, да |
| а Ката“, кад пођосмо, оста она „Катинка бела кћерка дужда од Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ен |
| је људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.< |
| Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме |
| ерка дужда Млетачкога, још онако млечно бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто |
| наместио дрвене столове, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{ |
| ву красног Котора, у славу питоме Будве беле, у славу српског Приморја!“</p> <p>Затрешта кликта |
| де с Ристивором те се најпре прихватише беле погаче и руменога вина, па онда старац рече:</p> < |
| ена још једнако осмехиваше, али јој низ беле образе суза једна другу сустизаше.</p> <p>Кнез вик |
| радоје показа своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} |
| се на коње ускакало, па се некуда преко беле калдрме од авлије упутила била.{S} Него Ристивор н |
| понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи кнеза Ми |
| „Причекај мало, попе, стојим ја теби на белези!“ пресече кнез попа пружив руку према њему да га |
| рачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p> <pb n="186" /> <p |
| е <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлијим и златнијим |
| едало се доле у авлију патосану великим белим каменим плочама; на средини авлије начињено је ок |
| ана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Старцу нису ране привезали; скинули с |
| о по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним руменим уснама, крупним црн |
| слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мраморног кладенца ш |
| ок лежало је велико отворено огњиште од белих камених плоча.{S} На њему су стојали велики и теш |
| ривојева, оплетена била, читав венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што почеше де |
| 2" /> се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вечера, па |
| а од шимширова дрвета, — пуна извезених белих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{ |
| на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта са пуно варница распрштаних у два кр |
| оју беше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело као снег <pb n="8" /> седи на сниској клупи па пун |
| јем на чалми.{S} Узјаха арапског једног белог коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице о |
| огњиштем била је омања једна трпеза од белог мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазн |
| у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p> <pb n="186" /> <p>„Где је?“ упита ж |
| у мрављу војски, која се извијала испод белог камена, са кога се на коње ускакало, па се некуда |
| о!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђ |
| не образе Босиљкине удари пламен.{S} Од белога крина поста румена ружа.{S} Послушна својој госп |
| Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је срце јој се полаган |
| .{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискос |
| з се три пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се поносито; ди |
| ти у вис носећи у канџама румено чедо у белом свиленом повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју ј |
| итеља; поред попа корачаше ђаче једно у белом стихару носећи сребрн котлић у једној а киту сухо |
| овека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n="157" /> кажем |
| ња се диже са свога седишта, па у своме беломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру којим |
| анџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина танку свилу завијену једну као колај |
| а враћа, тражаше да види своју милолику белу Перунику, са оним њеним крупним граорастим очима, |
| , најмлађу дворанку госпође Мандалене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јова |
| ам заповедник на своме красном арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војске могао |
| /p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ рикну као бесан кнез Миросав, па се баци сребрним пехаром на Вито |
| .</p> <p>„Хвала теби, војводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се см |
| до и господска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87" /> моја с |
| Душан рекао на господску <pb n="175" /> беседу кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни |
| сао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани попови без пар |
| ино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи о |
| ринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају |
| ека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к с |
| воме господару, па својим копљем устави бесног једног црног Арапина, који се с високо уздигнуто |
| ведио.{S} Млади кнежевић, који је волео бесног попа Каритона, као што га је сва дворска чељад в |
| коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим крок |
| прогањају нечисте духове из људи, лече бесомучне, малодушне праве јунацима, а јунаке скромнима |
| } То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у окви |
| урци не могаху да верују очима својима, беху се чисто скаменили за неколико тренутака, док не з |
| конама у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у |
| да и сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стојећи гологлави, стари кнез, једнако с |
| леним грањем и лишћем покривених колиба беху постројени.</p> <p>Свакоме беше мило да види старо |
| е.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови шаторова. </p> <pb n="189" /> <p>С |
| ао узглавњаци послужити.{S} Сва тројица беху уморни.{S} Млади се Боривој пружи по своме плашту, |
| одина Кнеза.{S} Све наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути к |
| јеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложени сребром, у коме је урезан био напис, како |
| тар а поширок један поток, којега обале беху обрасле у густи преплет од купина, дивљих ружа, ви |
| ањем као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неко |
| а Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо разговар |
| </p> <p>Поред ногу његових испружила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, дру |
| и гломазна стола од храстовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу насло |
| од њихових шаторова, који с војводиним беху разапети на зеленој пољани под Царевом Громадом, н |
| же.{S} Силно се застидео био; образи му беху запламтели црвеном ватром.{S} Не смеде погледати у |
| з срца старчева сијну кроз речи његове, беше одмах запалио пламен у ватреном срцу младог Орлови |
| па се грохотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она просто „Крчмарица Крушевљанка Ката“, кад пођос |
| има, који онде у густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше довикива |
| ајући својих погледа са лица његова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око ње |
| војим.“</p> <p>И опет рањеник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гомили око ње |
| одаду цвећа, да своје клобуке оките.{S} Беше милина погледати како лепе дворанке девојке пружај |
| једна реч да се преко усана превали.{S} Беше то чета онемелих јунака.</p> </div> <div type="cha |
| ви се поносито; диже главу поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу личнији, господственији |
| идело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игума |
| еликој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на |
| рски стан.</p> <p>„Разви моју заставу!“ беше последња заповест Кнеза Градоја слузи своме Ристив |
| дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у гро |
| кама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода беше посадио себи уз десно колено, никако не улажаше у |
| и кад дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађош |
| далену, која, у бледоплавој хаљини пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом ут |
| стави се хркање Ристифорово.{S} Настала беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи |
| аше, јер му некаква горка сухота стегла беше јабучицу, а преко образа њихових котрљаху се сузе. |
| дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S} Осем духовника у олтару и по једнога или двоји |
| ћаше тежину оне тегобе, која се свалила беше на јуначног старца, па и сам корачаше полагано, се |
| з мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још |
| образе ледени и влажни трепер, који сад беше напојен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако |
| >Још није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб |
| “</p> <p>Она блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} За неколико тренутака чуло се |
| споведамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше силно раздраган.{S} Први он од властеле поче да по |
| кочише хитро па залајаше лавежом у коме беше нешто угушеног урликања.{S} Њима се одазваше много |
| колиба беху постројени.</p> <p>Свакоме беше мило да види старога кнеза, никоме милије него пос |
| очним поклопцима; али <pb n="190" /> не беше умора у срцу његову.{S} Једна мисао витлала је дру |
| вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на ног |
| један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече |
| бедни Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} О |
| свечаним, кораком свога коња упутио се беше к једином храсту на ивици од њиве, под којим је уг |
| јводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним облаком.{S} Уведе војводу |
| баца камена с рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно радосно раздраган. <pb n="64" /> Осмехују |
| </p> <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић остане на двору, да |
| ше сад сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте уп |
| склонише у једну повелику одају у којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте вош |
| велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше среб |
| рете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим дедом |
| не и црне мисли.{S} Под њиховом тежином беше оборио главу на прса, пустио вођице Лабуду, склопи |
| ства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше узе се најпре кр |
| тари кнез радостан.</p> <p>Али радостан беше само за неколико тренутака, па се онда ућута и сну |
| е и сажаљивости растопи лед који стегао беше срце Ристиворово.</p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо; |
| и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска прол |
| свиленом заставом, коју Ристивор развио беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око ње |
| аповести коју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјахали па се ставили у два реда, а |
| слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно било како врапци могу онако |
| па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99 |
| ву пролио!“</p> <p>Војвода Радич покрио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, |
| е то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да није откуда какав светац сутра, Ристив |
| нез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} |
| у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у |
| јој на угловима задрхташе.{S} Очевидно беше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе свој |
| а њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n="174" /> освр |
| исоко копље с коњским реповима побијено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чох |
| ју му Ристивор на мирисном сену простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војвод |
| ђе к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор |
| ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај п |
| стели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно р |
| ке малвасије, те ми оживе срце које већ беше малаксало!“ говораше рањеник па захвалне погледе у |
| ји ће кнеза на Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од радости у чело пољуби.</p> </div> < |
| алека, гледаше непомично на слику, коју беше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело као снег <pb n |
| ожицу, па се онда устави, јер се нечему беше присетио.</p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. „До Турака |
| >Ристивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десним рукавом х |
| че властелин Витомир, коме последњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим муда |
| а да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, |
| лику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Д |
| рећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћу од свитања, показала само — |
| јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва |
| нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио као |
| аше мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухот |
| ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно |
| да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на |
| ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула, као <pb n="113" /> муња |
| сама у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао посла |
| !{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема |
| " /> Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — пре |
| } Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи врат |
| аска нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више |
| емо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руц |
| ли, те би сам под шатором остајао, онда би тек пао од силног умора на столицу, наслонио чело на |
| места у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да |
| стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вука |
| едати, па како наредиш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма |
| Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који зна |
| ивам распетога Спаситеља нашег!{S} Нека би Сила светога благослова Његова и Сила Часнога Крста, |
| добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојноме пољу било на славу цара на |
| злосрећном војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога |
| “ говораше један живахан старчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} З |
| што стари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не мог |
| а — ставио се испред велике заставе, па би наизменце час наређивао трубачима да дувају, а час и |
| да погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам отк |
| закрештали би својим ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско |
| уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се |
| убора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад г |
| млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два |
| ој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац покри лице |
| е можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="195" /> моја мајка рекла!? |
| n="175" /> беседу кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рук |
| кргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше Миросав упорно. |
| ш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све ш |
| ручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али мислим д |
| S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде ка |
| хове би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не ви |
| S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаштвом хва |
| би границе свога царства размакао, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бес |
| е, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности било!“</p> <p>„Тако је!“ привикаше м |
| та овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко |
| а држе сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда |
| нашем од свега срца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се д |
| пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кук |
| зивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; наређива |
| омисли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се |
| а; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да поживи животом |
| и Славе, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половино |
| клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, |
| о претишташе срце Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега, да се |
| који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхта |
| ио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишљено погледао у свога господ |
| аш куда полазимо, је ли?!“</p> <p>Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама п |
| оја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, |
| господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива в |
| S} Какви су јунаци обојица били, њихове би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будала |
| рупне њене очи напунише се сузама, које би затрептале на дугим трепавицама, па падале низ образ |
| у несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо |
| је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; напојих свакога ко хтеде |
| те ми да пребројимо шаторове турске, не би ли сигурније рачун ухватили, колико ће бити тамо тур |
| ром Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела срца |
| литве, метанише и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Он |
| рим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Бо |
| Ристивора да у његовој соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало прекратио.</p> <p>Леже сваки |
| па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти сл |
| данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И поч |
| и својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду!{S |
| <pb n="18" /> води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{ |
| арца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ прихвати кнез Гојко |
| ко нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли шт |
| окреташе најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србади |
| ду кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из |
| не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степеницу на први кат.{S} Пол |
| у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога издајника на лево |
| икад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти свега ш |
| м, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успава |
| разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога царства размакао, |
| разгневио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, мо |
| причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дом |
| ислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одм |
| ах са старим господарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, |
| и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велик |
| под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа |
| те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Каритоне! |
| Богородичине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде |
| и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али би |
| нашу!“ рече кнез Градоје поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на |
| е, са три ране незадовољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака није |
| браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда би тек пао од силног у |
| } И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чин |
| !“ настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> око себе сву велику господу |
| шта од свега онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод пр |
| горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу |
| роцени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се |
| удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада сва Србадија спала н |
| р доведу сваког путника и војника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војвод |
| дан витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао одмичући од бојнога окршаја!“ „Тако ј |
| е оставио на дар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећи служи, али који је сад јо |
| тка у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам г |
| кчије да нареди, јер има међу вама који би по слави свога имена и по крепости свога срца боље о |
| Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p>„Лаке |
| пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади из |
| е војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb n="175" /> беседу к |
| је и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањем с |
| те срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људ |
| оривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да |
| две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним криком, па би онда — као да се и сами |
| е, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и до |
| ли сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога |
| Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређемо |
| би узастопце по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући |
| шају, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда, пота |
| авља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, |
| ав. „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би |
| а старац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога царства размакао, кад би му сва мисао |
| ча с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи сузама, и стегао му срце горко |
| кнез Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацртане слике могло видети како је диван Орло |
| > <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коњанике винуло се у |
| е поступно јачало у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног |
| ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поздрављао се милостиво с в |
| а његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрм |
| ла и добро опремљена војника; наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни о |
| Божју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао |
| ан народ око мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави. |
| некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се извија |
| ш онако врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја |
| ла, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак |
| стио се скрушен у дубоке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на ко |
| Срби.{S} По нашој људској памети право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} |
| би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме |
| дним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао ј |
| мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зи |
| Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим |
| постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад |
| изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на к |
| а нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би |
| а, показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; н |
| и онда опет застао; дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразговетно, па опет застао, док г |
| ао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, као да му је то пријатељ ко |
| о, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одм |
| гда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити своју мајку нека ти је просто; али |
| а двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом, поуз |
| донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по високо |
| ог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</p> < |
| и кнез Добромир. „Помислите, људи, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: |
| „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала старом господару сад у очи самог п |
| и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам са |
| сци сачувао чист образ.{S} Помисли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела |
| да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук њего |
| Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како |
| поред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, |
| твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кме |
| за Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а б |
| главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада в |
| не можемо забацити наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“< |
| дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно прозборио; али је очевидно више у бунил |
| е поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, али настављао све лагани |
| но погледао у свога господара, и фркнуо би узастопце по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда |
| куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом прену |
| ваху Турци са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ о |
| овог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb n="145" /> да погледа пољем |
| , дедо!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога |
| деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад б |
| гледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема |
| исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу |
| једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби |
| ђену браћу.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо између с |
| к турске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој се три Србина и п |
| песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибама војнога |
| који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује својим |
| ју измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али такв |
| вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето да на |
| } Као војник у дворској стражи његовој, бивао сам често у свити његовој и на стражи пред царски |
| у далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, не |
| ругога људе своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а бић |
| пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду коњаник |
| Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Гос |
| ј и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под оружје сву чет |
| благослова Његова и Сила Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима нама који излазимо да |
| опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је просто и од мене, и нека је з |
| до огњишта где је стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} На о |
| диму да се са њега повија у трпезарију, била је исписана велика икона Светог Јована Крститеља, |
| поток, пожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јун |
| изрезаној скрињи госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, по |
| рвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет г |
| јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела |
| м је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се |
| з колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао велики јунак, те му је Немањ |
| која се на Србадији тако нагло спустила била. |</p> <p>„Јест’, јадан наш Господин Кнез!“ настав |
| да преко беле калдрме од авлије упутила била.{S} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су м |
| ном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од д |
| д ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиља |
| насто сивог коњића Боривојева, оплетена била, читав венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још п |
| у, све то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.</p> <p>Угледав војводу стари кнез |
| > <p>Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, пан |
| 1.3"> <head>III</head> <p>Трпезарија је била готово као нека црква, само нешто по сниска.{S} У |
| у шатору.</p> <p>Дечку томе повезана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Стар |
| ма овој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом онога удеса, од којега се власт |
| једној страни колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође Мандалене.</p> <p>„ |
| о није, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина при |
| ног сребрним пафтама.</p> <p>Нагнула се била над једним по широким разбојем, па час погледа на |
| — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбили српску |
| да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане |
| м од свега срца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас |
| ади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пут |
| клони му се.</p> <p>Пред самим огњиштем била је омања једна трпеза од белог мрамора.{S} Око ње |
| а царства размакао, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мисл |
| ано, сетно и невесело.</p> <p>И није то била само једна жалост што претишташе срце Градојево.{S |
| омагање.</p> <p>Него је права борба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше |
| д год би помислио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погин |
| них Мајци Божјој, свагда помажу!</p> <p>Била је сасвим просто одевена у хаљини од некакве танке |
| у су као Голубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> ст |
| дити!“ говораше један живахан старчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи! |
| инама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је просто и од |
| е лежао у несвести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на св |
| врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били су се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је |
| /p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени као „српски соколови“, а в |
| ди кнеза Миросава и властелина Витомира били пола пијани, то трезним Орловићевцима није било те |
| е пријатеље!{S} Какви су јунаци обојица били, њихове би се кости у гробу преврнуле, кад би се в |
| Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су усечени уски пролази к самим прозорима, високим |
| ру славу, коју су као Голубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <p |
| даше многе жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њиви; пригибљу се ниско по кла |
| урци са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговар |
| ваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Мандалена |
| су скоро сељани из многих села сведоци били, и у коме су орлови славно победили.{S} А кога зна |
| крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорили, само су заборавили да у |
| рече војвода, „него који су овде напољу били први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу |
| <p>На подножју једнога виса сјахали су били да коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пеши |
| има, копљиме и буздованима.{S} У њој су били просечени уски а високи прозори, који пропуштаху у |
| и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кр |
| вић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота |
| под његов шатор сва три Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <di |
| буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпо |
| р, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено погинулим и рањеницима, осећасмо сви да |
| ести твоје, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт |
| ловића па с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n="107" /> оружане миротворце нешто |
| а и стара, све то у празничном руху.{S} Било је дивно погледати како се сјајна и шарена та гоми |
| часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, |
| еби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други једа |
| кнез Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Господин Кнез је једини јунак који је и |
| ане незадовољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака није прохтевало |
| у себе данас више него што је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери |
| има, и у знак свога поштовања положи ма било по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине го |
| е у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и радије јављали међу људ |
| по овој нашој земљи; али таквога покора било није!“</p> <p>„Ништа ти, кнеже, приговорити не мог |
| али да му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако р |
| n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад, |
| <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“</p> <p>Вој |
| твојим позивима, кад мене више не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколико тренутака |
| на пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се |
| ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет — а Бога м |
| !“ одговори рањеник; „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико |
| стопљеног злата и пурпура.{S} Милина је било погледати на ову слогу од топлих и нежних боја и м |
| адан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристиворе!{S} Прегази |
| но изненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац под |
| зу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жаркога сун |
| еба да чујеш, млади властелине, како је било.{S} Причају да сад међу млађом господом има пуно њ |
| љно осветљаваше мрачну собу.{S} Како је било запарно оставише отворена врата из собе у ходник.< |
| а ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p>„Лаке су моје ране, војводо!“ призбори ти |
| ане, али је тешко испричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужн |
| ој месечини у потоку купа.{S} Слатко је било прелазити том свежом и мирисном хладовином.{S} И д |
| д њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пустити поглед поврх мраморне авлије |
| ити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесно |
| P18990_C4.6"> <head>VI</head> <p>Већ је било сасвим свануло.</p> <p>У турском стану удараше се |
| а пијани, то трезним Орловићевцима није било тешко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде прв |
| трећи напад непријатеља.{S} Сунце није било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе г |
| estone unit="subSection" /> <p>Још није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп војв |
| тигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Ради |
| у. „Ти се сећаш како је то све друкчије било за наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет п |
| дније у тој слици свеца Орловићеве куће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стран |
| књаву.{S} У госпође Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином |
| есрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањ |
| би.{S} По нашој људској памети право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али |
| м лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао једа |
| сва три Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <div type="chapter" |
| з Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких срдаца, то се све за раније одзивало пози |
| ару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, |
| је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба |
| е одмах крећемо, кад би такве опасности било!“</p> <p>„Тако је!“ привикаше многи од господе.</p |
| адији све друкчије, него што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим |
| амо ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине |
| се једном учини крај узбуни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што |
| је оно прво, а није <pb n="137" /> лако било поверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за о |
| в своје причање:</p> <p>„Свима је тешко било, никоме теже до самом Господару Србадије, честитом |
| егову, тек је сутра дан подне превалило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме |
| о од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, к |
| крепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло било!“ настави он своје причање. „Наша војска одби први |
| ра.{S} Многима је око срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не |
| ему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, који као да је спавао тридес |
| шко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно било како врапци могу онако весело да цвркућу, и како г |
| ке Ристивору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="1 |
| да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је |
| омир. „Помислите, људи, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче |
| ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, |
| о, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и н |
| е властеле које духовника.{S} Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само |
| {S} Је л’ ти Ристивор причао како је то било?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван мога |
| 0_C3.1"> <head>I</head> <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војво |
| ћи зраке док је још светлости на Косову било, те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији |
| а, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет се млади властелин заустави.{S} Из |
| раз.{S} Помисли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завад |
| Нека би наше друговање на бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>П |
| алога патоса.{S} На овоме снижем патосу било је неколико храстових трпеза са столовима и клупам |
| тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“< |
| е и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш по |
| l:id="SRP18990_C4.5"> <head>V</head> <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова |
| :id="SRP18990_C2.4"> <head>IV</head> <p>Било је још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше н |
| и к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од |
| .{S} Још неколико убода танком иглом од биљура, још неколико потеза свиленим концем, још неколи |
| рској војсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметл |
| на тим баштинама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је |
| ти је он свагда од самог свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу су |
| ог детињства његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца не само верн |
| е три речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје п |
| ман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, |
| кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ цикну |
| у.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да мак |
| уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше ока склопити.{S} Мишљ |
| иноћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје |
| им, меканим чизмама до колена.{S} То је био човек средњега стаса, широких прсију, чврстих мишиц |
| велике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око |
| I</head> <p>На пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је |
| о да је спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, н |
| брих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини |
| е, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половином војс |
| ђе!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махн |
| о за њих је најубедљивије предсказивање био бој орлова са ждраловима, коме су скоро сељани из м |
| Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; |
| ,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косов |
| неза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси према њему.{S} У бле |
| меног и округластог лица.{S} Опружио се био у оној храстовој високој столици, наслонио главу на |
| јим главама велику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек д |
| >Пред вече тога истога дана Ристивор се био наслонио на један од оних бршљаном застрвених ступо |
| P18990_C3.2"> <head>II</head> <p>Већ се био мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свитом свој |
| е приче коју је још, кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави јунак |
| т: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут |
| је наша тако хтела!.....{S} Мученик си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог |
| <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зу |
| о се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар прошле Суботе?“</p> <p>„Славе ми, кнеже Нинко |
| али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао при |
| о није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око |
| шатор. </p> <p>Под шатором је још мрак био.{S} Што је мало светлости падало од једне воштане с |
| равом: „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се |
| вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S |
| ти свој глас, који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кн |
| беху обложени сребром, у коме је урезан био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео |
| на дар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији |
| а, црним калуђерима, овај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда |
| господа и сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стојећи гологлави, стари кнез, једна |
| па онда Миросаву, који се на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг на своје место! |
| ка, да двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку долину, кад Кнегиња Милица дозва стар |
| кнез скочив са поњаве на којој је лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, како д |
| о је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху запламтели црвеном ватром.{S} Не см |
| високо уздигнутом кривом сабљом залетео био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ |
| далеко од храста, под који се зауставио био, па се онда окрете Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуз |
| е главе па учинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, врати се и |
| Кнез Лазар је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет оклопника, да д |
| него разборно говорио.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у |
| е мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужио, да му тол |
| оји се над душом старога кнеза натклопо био!</p> <pb n="181" /> <p>Изиђоше на једну чистину, с |
| видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је двојином више пел |
| свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошл |
| тати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој према крчми, пре |
| му је дед, него поглавито што је старац био један од ретких остатака од оних јунака, који су по |
| у, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта |
| вету гласно довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово! |
| , у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше војвода.</p> <p>„Само |
| сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе преко ср |
| нина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете га опоја |
| вицама, па падале низ образе као крупан бисер.{S} Одједанпут се отрже својим мислима, устаде на |
| , и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш виде |
| есно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио |
| 3"> <head>II</head> <p>Пут их поведе уз бистар а поширок један поток, којега обале беху обрасле |
| бе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу као да о |
| } Као да не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања поветарца к |
| !{S} Ово јутрос ако могу прочитати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И он |
| добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук? |
| деца.</p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије в |
| дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека |
| ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи |
| а ће са половином сталне дворске страже бити сада око педесет добро оружаних војника, који ће к |
| а им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога |
| о јачало у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког и |
| Каритина нека доврши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком |
| {S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија освојити победу баш са те две ваше |
| гога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и ниј |
| нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, |
| б нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо није друго него света душа његова, |
| њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не могоше старом кнезу Гр |
| више ни старог јунаштва, па откуд може бити старе славе?!...{S} У истину ево су последња време |
| емена!...{S} Кад нема јунаштва, не може бити ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубо |
| заједно потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода није оставио своје последње заповести!{ |
| е већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, него да ће српска војска разбити безбожн |
| праведности и сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге његове пр |
| анског народа, јер наша срамота не може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, по |
| а је веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима так |
| унаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи |
| ми,“ прихвати кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији него ми који смо овде, и овај |
| дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не д |
| едан?!“ узвикну запрепашћен. „Како може бити <hi>ни један</hi>!?“</p> <p>„Ето тако: ни један!“ |
| мо зато што неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло |
| ате?!“ „Помислите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стиго |
| о гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви к |
| Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапети мој шатор, |
| ко је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне среће!“</ |
| , колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне |
| га домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристиво |
| n="111" /> Косову!{S} Помислите како ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних |
| ли сигурније рачун ухватили, колико ће бити тамо турске војске!{S} Ја колико пута бројах, свак |
| молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за с |
| сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога час |
| рну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити |
| е ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први на јутрење. |
| м“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тројица тужни |
| рим господарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите |
| поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, |
| с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном |
| ром отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, отку |
| и с таквим народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старе |
| на листину. „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, |
| ! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбили српску војску, и д |
| а, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им |
| е, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгинула, српски је цар |
| Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је |
| а, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко при |
| смо, које јој је писао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по н |
| на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с на |
| зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гледати да |
| ли ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверника на овај град.{S} Није ли |
| ајника покаже!{S} На три дана пред саму битку проносило се по војсци од уха до уха да око Госпо |
| ојом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и |
| p> <p>„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш |
| у сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако |
| лава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека |
| ј.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор!“ |
| а ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан и |
| оја памет сече, ова се војна свршила, и биће најправије и најпаметније да сваки пође најпречим |
| е вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера |
| протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови |
| славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај |
| по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамит |
| ска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87" /> моја старост учин |
| > <p>„Нека сад нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјаш |
| од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, п |
| даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мога |
| ачки трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је |
| учити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристиво |
| кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова ка |
| .{S} И опет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико пута помишљах |
| „Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да в |
| нез доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама с |
| .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb n=" |
| ма нашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих |
| е смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Нека са |
| него како је наредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да н |
| ђе ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш |
| приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, |
| ени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од н |
| је моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, с |
| езана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана превал |
| уке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за К |
| а га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице |
| славне и племените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шато |
| е им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто |
| бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже, |
| и невесело, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију ул |
| о тамо турски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док и |
| твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених |
| моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих |
| ти!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају из гус |
| лио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“</p> <p |
| да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас |
| на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она |
| о!“ рече старац сав пренеражен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S |
| људи и честите Србадије!“</p> <p>„Како бих ја, кнеже, растеривао војску коју купим око себе, д |
| ј двор уочи крштења мога сина, него што бих могао пустити кнеза <pb n="124" /> Градоја.{S} Вука |
| миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез |
| ић, погинуо је пре две године у славној бици на Плочнику, допринев знаменитим својим личним јун |
| с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољена Турцима са свих страна,</p> <p |
| е!“ прихвати опет војвода гласом у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док |
| да је реч о тековини некаквога великога блага.</p> <p>Санџак-Бег се окрете својим људима па с њ |
| еже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се е |
| <p>„Благо Господину Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом господом и код таквих јунака! |
| и још неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те, браћо, размакните се |
| и предобра моја госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив врат |
| ући, као да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који |
| и, синко,“ рече кнез Градоје рањенику, „благо теби, који си крв своју на Косову пролио!“</p> <p |
| ри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући, |
| тану живи говорити онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ових страданија и невоља помрли! |
| спода из гомиле.</p> <pb n="147" /> <p>„Благо теби, синко,“ рече кнез Градоје рањенику, „благо |
| уг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну |
| да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с |
| S} Него опет кроз тај умор и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост њене лепоте све |
| мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час с |
| адосно кликтати; узе женскадија на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онда навалише да јој с |
| ту своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“ рече м |
| ећ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај смерно целива.< |
| нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда на по |
| а; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голуба |
| ма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| паситеља нашег!{S} Нека би Сила светога благослова Његова и Сила Часнога Крста, била са сваким |
| Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све.{S} Приђе Господин Кнез к владици, прими |
| Клекнимо и помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете |
| и прозори, који пропуштаху у трпезарију благу светлост са севера.</p> <p>Дугачка зидина према о |
| ијати клетву Господина Кнеза; немојте у блато бацати свој глас, који је од старина славан био!{ |
| ко војводе.</p> <p>На послетку војвода, блед као крпа, снужден, уздрхтан, запита Ристивора пола |
| ести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, преблед, оборив опет главу на прса, са затвореним |
| > <p>„Господо!“ викну млади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Господо, пуните п |
| а својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „ |
| н крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један д |
| свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници |
| се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, в |
| рем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало за |
| огу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и |
| света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одг |
| а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренеражена, уздрхтала.{S} Клече поред њега, пољ |
| часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред шатором војводиним.{S} Стар |
| иње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу с |
| /p> <p>Грунуше Боривоју крупне сузе низ бледе образе.</p> <p>Сад приђе смерно и Ристивор.{S} Го |
| а војводе догоревала, то је осветљавало бледо као крпа <pb n="152" /> лице војводино.{S} Старом |
| </p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше неколико пута својом |
| па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздахну тешко, пригн |
| ве турске на оној коси према њему.{S} У бледој светлости од свитања лепо се могаху видети и коњ |
| у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћу од свитања, показала само — мртвог вој |
| а маглица као велики свилени вео обојен бледом <pb n="185" /> љубичицом.{S} Источно се небо нас |
| ужила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих |
| вости гледа у Марију Магдалену, која, у бледоплавој хаљини пала беше на колена, да својом густо |
| љанке угледаше госпођу Мандалену, онако бледу, с тугом у очима, с усиљеним осмехом на устима, к |
| ој скрињи госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, под очима |
| } Он скиде свој клобук, приђе корак два ближе, спусти се на колена, загледа се у оно пребледо м |
| а се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од шатора, и пригну мало ухо своје, да |
| га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и |
| аше као небесни анђео.</p> <p>„Приступи ближе, верна наша слуго Ристиворе!“ рече му она оним св |
| рену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе примакоше Дворињу, видеше лепо како многи народ с |
| и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све то јасније чуше вику, као да с |
| емо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Нека сад не |
| страхом целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} |
| кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да се постара г |
| го само корачање два коња у непосредној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да |
| ири у лице, као да се изненадно негде у близини камена плоча одваљала са уста хладног неког гро |
| не остављају!</p> <p>Из једне баруштине близу јаза од воденице <pb n="5" /> на Голубињој Реци ч |
| војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листину, исписану рук |
| у под један велики брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> |
| ва велика несрећа задесила!“</p> <p>Она блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} За |
| у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, она му паде око врата и ижљуби г |
| леда се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу |
| својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред, Србадијо моја.{S} За |
| ени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости! |
| диље, како, кад год прави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у славу ј |
| <p>„Бог да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапуташе старац неколико пута, па се |
| рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... |
| рани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> < |
| „Тако, сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p |
| у господску милост према мени сиромаху, Бог на небесима велику милост поклони!“</p> <p>Старац м |
| оје.</p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници сложно.</p> <p>„ |
| рикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти б |
| , Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидн |
| вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, дао ти је и памети, |
| Хај, јуначни а непокорни народе!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица |
| у над неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су пра |
| а и <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} |
| а цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљати свакога од њих ко нам данас и |
| крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвод |
| А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Гр |
| , тако ти среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се па |
| ојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да св |
| грли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите |
| ћност.</p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Г |
| ли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у |
| мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју к |
| прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити |
| у наш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте пон |
| м да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала |
| а, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његово име правду народима дели, иде |
| видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар то поље, које се прели |
| да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и |
| ена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</p> |
| наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да да |
| нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно поклонити.{S} |
| еленке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и б |
| ли не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати човека, |
| сли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помогне, п |
| било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ п |
| већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанском насупрот |
| је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у че |
| овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко сам |
| пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се прек |
| неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда |
| ез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи |
| , мало задремах, и тада снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени није |
| и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову кад |
| Али ћу те радо послушати, па, колико ми Бог помогне, <pb n="57" /> чуваћу његову сребрну главу |
| ретниче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих |
| љајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпођу М |
| ве што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и |
| ло и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, нека |
| ојску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетаним.</p> <p |
| ке руке градиле, него цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, |
| иње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три |
| освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на свако |
| како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су |
| „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час |
| даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од |
| се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и бу |
| ике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ су |
| а моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p>Ста |
| а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опр |
| ске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио |
| видно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„ |
| ожје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> на в |
| ићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни за К |
| да је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим |
| на што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се оп |
| ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јес |
| н кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому наследник |
| шта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господару!“</p> <p |
| е уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> |
| т, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме нат |
| а образе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове |
| оје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде присутни као из јед |
| им јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихват |
| о писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече старац сав пренеражен; — „как |
| етров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кн |
| е за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ ш |
| платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо |
| и би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не! |
| а твога славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заст |
| н старчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверниц |
| ету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула, |
| нашим српским свецима, да умоле Господа Бога, нека не пада таква срамота на наше јуначко име је |
| утрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одв |
| осподин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опростио, како ти од свега срца ми овде на земљи п |
| , подигнимо пехаре наше у славу Господа Бога, који је у овако мучним данима Србадији за Господа |
| p>„Господару!{S} Господару!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве на |
| из срца исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разлика!“</p> <p>Старац је |
| репис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми књи |
| ко, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ вик |
| с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа исповедамо!“</p> <p>И стари |
| ецо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели мислиш цркву Грачаницу?“ за |
| оду, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Уз |
| е као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала старом госпо |
| за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивости, он |
| раћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, пос |
| бовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у пл |
| ез вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да их пале, да секу народ, и мла |
| стирака и свакојаких тканина што се под богатим шатором нађоше и запојише га мирисном малвасијо |
| сниском а широком одморнику, застрвеном богатим простиркама, претискаше на своје груди младо св |
| и личан човек, у долами од црвене чохе богато златом извезене, са свиленом чалмом на глави и н |
| ега, седела је у истој таквој високој и богато изрезаној храстовој столици, млада једна жена, п |
| коме су орлови и крстови златном жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до колена са среб |
| з капију дворску излажаше поп Каритон у богатој златотканој одежди носећи на рукама, а на прса |
| о о таштини славе људске, о пролазности богатства, сјаја и среће <pb n="164" /> на овоме свету |
| винове лозе са ројем златних пчела.{S} Богатство им није повисило славу, али је није ни засени |
| ић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Пон |
| } Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не |
| римити ни понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи под једним од њи |
| це допуни опрема по каквога сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет |
| е јер је један од најтежих грехова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман |
| је дело — дело великог покајништва пред Богом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначн |
| одједнако пред Господином Кнезом и пред Богом криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војвода подигнув г |
| ркињи Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Светим Јованом, <pb n="59" /> не казуј јој да ј |
| тарога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да ца |
| ди бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте!“</p> <p>Па се старац мало пригну са висо |
| зиду у сребро окована чудотворна икона Богородице Тројеручице, коју је један игуман од рода Ор |
| оривоја, унука кнеза Градоја, код цркве Богородичине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи |
| е деце скапало од глади, све то тобож у богоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ако |
| има како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна мишица његова, и што је јо |
| паситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p> <p>Ту г |
| ас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио како треб |
| бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“ |
| рече Ристивор поуздано. „Нека је слава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косову погинути, а |
| побожно па се прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади вла |
| шкаше се војвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, к |
| по танко казати!“</p> <p>„Нека је слава Богу!“ рече кнез побожно па се прекрсти; „нека је слава |
| и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог |
| ц своја питања.</p> <p>„Добро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по |
| ге и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре ов |
| p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти сагради |
| си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душа |
| се наш велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени в |
| ши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој |
| ју срећа натопи, трепти захвалност наша Богу; у свакој сузи коју <pb n="9" /> несрећа из срца и |
| ди!{S} Зар да Агарјани неверници победе Богу верни народ српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У |
| или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но |
| како желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здрава |
| помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте их и за |
| војим трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у |
| с двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћет |
| тар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помоли |
| не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав пр |
| и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле |
| јите!“</p> <p>„Само душе наше предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта да |
| ваше њихове мачеве.</p> <p>„Станите, по Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „ |
| ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не п |
| Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„П |
| ча и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони |
| Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја т |
| Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После наше велике несреће, бруке и срамоте, шт |
| дубљини њиховој не више жена, него неко божанско створење.{S} Сељаци причају да анђео Божји кро |
| тски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :< |
| нуо!“</p> <p>„Сачувај нас тога, Господе Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич, скиде сребрни шл |
| непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверника |
| зимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. |
| а кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем на Кос |
| вориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, а не |
| S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, мол |
| а часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене |
| <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири и ор |
| рајући писмо, „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Манда прошапута |
| нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и ов |
| ивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, пр |
| е скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Н |
| војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и треба да са |
| игурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, крен |
| а му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те до |
| че им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Град |
| н и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да као |
| , <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљавин |
| рности и непроменљивости велике милости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и |
| а небу примио као своје, увео у царство Божје, и наместио нас у ономе крају раја где су Косовск |
| и обдарио!“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ рече старац седајући опет на свој сто; |
| ластела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув |
| едам небеса него што је мој светац, кум Божји, Свети Јован Крститељ!“</p> </div> <pb n="116" /> |
| ам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти |
| ко створење.{S} Сељаци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањ |
| ецо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда |
| срамота не може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози нашем војводи, пом |
| не приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и пок |
| ко њених речи, шапутом управљених Мајци Божјој, свагда помажу!</p> <p>Била је сасвим просто оде |
| е господство још овај пут, када ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} |
| обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се и целива Ристивора у чело, па се онда |
| олбе.{S} Уздајући се у превелику милост Божју свршићемо ето опело над нашим мртвим војводом, а |
| рвљу својом посветили ту цркву на славу Божју?!“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти помиње |
| огоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и |
| ?!{S} Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто д |
| знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би |
| ово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихо |
| А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да се прича година |
| бромира,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад н |
| ко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва |
| те баш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте |
| амо још која стотина људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и мн |
| залетео био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе |
| ље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него што се сва српска војска искупи.{S |
| људи, који су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те |
| је те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први на јутр |
| е своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мрт |
| њих је најубедљивије предсказивање био бој орлова са ждраловима, коме су скоро сељани из многи |
| АДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА |
| тупаше!{S} Усред овог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb n="145" /> |
| тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем у трње!“</p> <p>„Збиља, кнеже Орловићу!“ пр |
| ако су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у на |
| гледати на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</p> <p>Млади Орловић не могаше |
| што сад прво стоји на реду!“</p> <p>Она бојазна старога кнеза, да не узнемирују мирно почивање |
| асије као цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и от |
| > <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим гласом <pb n="32" |
| о!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с правом радошћу стари кнез ба |
| ли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мрам |
| е оном стражом, па му рече да се она не боји остати сама у средини верних Крушевљана, те да би |
| тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се |
| иђе <pb n="43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к и |
| ха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, лакше!{S} Бојим се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p |
| роведемо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге |
| о сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p |
| сина мога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косо |
| бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо вој |
| ли неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујт |
| „Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог |
| еба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чува |
| осподар Србадије и треба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез |
| колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост з |
| е, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред непријатељем па да ћутећки прима |
| одо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пред непријатељем, <pb n="109" /> да ја не муца |
| адава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу |
| х господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућама |
| ица, који би јутрос појахао одмичући од бојнога окршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљ |
| {S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што из |
| би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помо |
| г коња најпре не закити цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него ш |
| ји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Србади |
| и сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице старога витеза на једном |
| ало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати Санџак-Бег некако свечаним глас |
| , само нека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном пољу разбијају неверни и погани Агарј |
| а, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољена Турцима |
| рога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо |
| на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што је остало, |
| им погледом и полагањем своје руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дворкиње |
| ост, под очима плава сенка коју душевна боља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту сетност |
| у!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он н |
| 20" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, |
| истифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{ |
| ебаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добр |
| ојске, коју има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска ис |
| тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори |
| од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говори.{ |
| окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} |
| над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи рук |
| е своје, па се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та до |
| њега сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стрес |
| та измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне п |
| Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим т |
| јсијем мало час отишли.</p> <p>„И ништа боље, синовци моји, него да одстојимо јутрењу и да почн |
| ви свога имена и по крепости свога срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} Него |
| на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) |
| а доврши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S |
| у, да на своје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушкује топот од коња у војске која му сле |
| итати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога |
| гу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво че |
| ц му викну:</p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ одг |
| ето неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на његов |
| хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли ј |
| коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то свр |
| “...</p> <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Мирослав. „Није <pb n="13 |
| подару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах сам |
| а притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухота стезаше му гр |
| се, на нашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Го |
| сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако један део војс |
| цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који га нос |
| а заходу падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вунен |
| судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саста |
| вице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкрг |
| S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се |
| } Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту прав |
| а луга, којим прелажаху, зло слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледало м |
| м кнежевићу, који, прав као прави млади бор, стојаше само на један корак од старога кнеза у вел |
| .</p> <p>Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник о |
| о неко запомагање.</p> <p>Него је права борба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, ч |
| е, оно његово застајивање, она очевидна борба његова, чудновато посресаше!{S} Учини ми се да се |
| лаке ране.{S} После неколико тренутака борбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, оста |
| ло од глади, све то тобож у богоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доист |
| ло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и |
| одморне војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страшног боја Кне |
| и кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненад |
| очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије |
| јана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да не м |
| > <p>„Ти као да ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко |
| нук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом |
| ку нашу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем |
| али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску наш |
| кве невидљиве опасности.</p> <p>А млади Боре, који је некако, пошто сврши читање оних писама, н |
| добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — не може он дома о |
| ти је срећно!“ усклицаваше кнез Градоје борећи се с читавом једном четом која га стезаше све те |
| и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим силним узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада |
| и не бејаху још сигурни. <pb n="203" /> Боривој је лежао у несвести, али су му ране лаке биле,< |
| > <p>Узеше сад сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И |
| тивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се гл |
| читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p |
| дедо!..{S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Боривој, пребледе као крпа и паде с коња као мртав.</p> |
| аше више уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, примив клобук са челенком, пољуби старца у рук |
| границе царства српског, а о којима је Боривој још од раног детињства слушао тако многе и тако |
| S} Сва тројица беху уморни.{S} Млади се Боривој пружи по своме плашту, обори седло рукама своји |
| ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору из милости свој |
| /p> <pb n="205" /> <p>„Три, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез Градоје, оч |
| „Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пу |
| > <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па |
| уца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га вид |
| Него и опет добро покисосмо!“ говораше Боривој својој матери, пришав к руци свога деда. „Каква |
| n="195" /> моја мајка рекла!?“ говораше Боривој мирно, али му се пламен просу по образу.</p> <p |
| потера Лабуда напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од |
| права борба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију маче |
| ћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори |
| ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слу |
| <p>„Дедо!“ викаше силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти ј |
| ли још у животу?!“ питаше сиромах млади Боривој, промуклим гласом, крвав по лицу, стегнут сад в |
| них жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја |
| шкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Боривој питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако |
| оре?!“ прекиде га готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћем |
| ву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, д |
| добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци старчевој. |
| Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од |
| S} Хранећи Лабуда шапуташе му нешто што Боривој и Ристивор не могоше разабрати.{S} Лабуд је раз |
| ој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар није пр |
| </p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и |
| да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је красан младић од петнаест година; очима и об |
| p>„Синко, додај ми твој клобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли деду треба његов клобук, али м |
| е мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше |
| рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Боривој је с момцима одјахао у планину да огледају млад |
| арца од седамдесет лета, и унука његова Боривоја, младог дечка од петнаест година.{S} Син Градо |
| о тренутака радосно изненађен у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p> |
| p>На срећу наиђе у ходнику на кнежевића Боривоја, који, тек што се вратио из планине по киши и |
| жи.</p> <p>Ристивор приђе к руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора |
| оју старост.{S} Немој нам слати ни дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека доведе |
| мирно корача, и кад угледаше младо дете Боривоја, како весело око себе погледа, носећи поносито |
| стела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдег |
| а свиће, стари кнез продрма Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</ |
| лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мрта |
| му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: |
| хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда |
| Градоје Орловић.{S} Ово је писано руком Боривоја, унука кнеза Градоја, код цркве Богородичине, |
| .2"> <head>II</head> <p>Кнез је оставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а са |
| ицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у |
| икако не осврћући се, викну:</p> <p>„О, Боривоје, синко!...{S} О, Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме, д |
| један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече своме <pb n="183" /> деду: „Ето лепо чује |
| /p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето отказао послушност Ристивору па г |
| ма, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој. |
| а послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у невиности свога срца.</p> <p>„Како?!“ запита |
| елики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја разговетно чух како онај што запомаже вел |
| рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се пе |
| рисном хладовином.{S} И доиста је млади Боривоје у својој детињској невиности осећао неописану |
| што ти ми праштамо!“</p> <p>Прво млади Боривоје проведе Орловићеве људе.{S} Ристивор приклони |
| тари кнез задену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну челенк |
| за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе по в |
| грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Боривојева, оплетена била, читав венац од белих и румен |
| ди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје реч |
| > <p>Старац остави Ристивора па по руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увребати одбле |
| да напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Града |
| пође напред.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два ко |
| , па је <pb n="49" /> најпосле — праћен Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао м |
| ји се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнег |
| су мало час прошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, а сиромах Ристивор унатраг.{S} |
| дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није п |
| сплахирен.</p> <p>Испаде кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запом |
| ницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с л |
| аслуша речи земље господара.{S} Младоме Боривоју задрхта рука кад отвори по дугачку листину, и |
| о, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачаницу.{ |
| ега своју сребрну челенку, па онда рече Боривоју, који још једнако стајаше поред своје матере д |
| свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупне сузе низ бледе образе.</p> <p>Сад приђе |
| то не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша тако хтела!.. |
| нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га к |
| а — нико да придође, него ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморне војске, која једн |
| благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за православни народ њег |
| хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кај |
| гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p |
| под овим шатором а преда мном мачевима борити док један од вас не падне мртав.{S} Онај који ос |
| људима стигне пред вече истога дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва војска кр |
| знад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима |
| ву чету Орловића па с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n="107" /> оружане миротво |
| ио:</p> <pb n="184" /> <p>„Ха,... стари борче... верни мој Лабуде!...{S} Погађаш куда полазимо, |
| арица причаху што су као прошле ноћи од Босанаца слушали, стиже један сељак са Ибра па рече кне |
| пред поноћ, прошла онуда повелика чета Босанских коњаника.{S} Уставише се да напоје и себе и к |
| егову високом Јабучилу.{S} Пружајући му босиљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} Примајући ми |
| ..{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да т |
| днику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па |
| знаш колико је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма |
| ру, извади иза свога паса киту мирисног босиљка па је пружи младоме витезу на његову високом Ја |
| ећи сребрн котлић у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез |
| м поветарцем,који се напојио мирисом од босиљка, ружа, и липова цвета!{S} Није чудо што су слав |
| и сад беше напојен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у ли |
| твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ристивору!“</p> <p>У млечне |
| соком Јабучилу.{S} Пружајући му босиљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} Примајући мирисне ст |
| ко вам јуначке среће, оставите ми струк босиљка, који ћете наћи под мојим панциром на срцу моме |
| ратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, |
| <p>Ристивор, који је следовао дворанки Босиљки, и не подижући свога погледа према њену лицу, и |
| . подај то злато твојој младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Светим Јовано |
| , не помињи му тога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави |
| ћу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима мило |
| ашем Ристивору!“</p> <p>У млечне образе Босиљкине удари пламен.{S} Од белога крина поста румена |
| асја једна топла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ рече она оним својим чудесно меким |
| двору војводину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најмлађу дворанку госпође Мандалене. „Беља је, |
| у одежди кропи нас китом <pb n="191" /> босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме п |
| застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} За |
| који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, кој |
| зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређемо Косовим п |
| ве, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високо |
| ај само ономе, што чух од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно других наших јада!{ |
| ку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан |
| а од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марк |
| Па онда,“ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке |
| натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, |
| да Гојко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нудио м |
| е вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онд |
| ком тајна договарања његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те |
| још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“< |
| } Нађох ту старца испосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је годин |
| војим, седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од |
| крупним очима, проседом густом косом и брадом, обојима небрежљиво одржаваним, у старој некакво |
| својих четрдесет година, с лепом црном брадом, дугом косом, образима препланулим од сунца, црн |
| им брцима, а округло поткресаном густом брадом око руменог и округластог лица.{S} Опружио се би |
| им их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни |
| мртва човека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и да |
| с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кнезу |
| мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и српске војске.{S} |
| е да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Н |
| ир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече с |
| ерника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на његовим шарен |
| ни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{ |
| па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свога поб |
| НА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА 1899.</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>С |
| и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Не |
| одина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војвода Милош Обилић шурује нешт |
| да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Приштини!....{S} Кнез се устави, |
| и луди а шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се смерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зн |
| рце, молим не као слугу него као млађег брата, пази и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ |
| њу сазревати, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва хлеба прихваћа |
| крстити па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Јо |
| убе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра |
| е ових страданија и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ настају последња времена, чувај сваки св |
| ојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристив |
| у дворанку госпође Мандалене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју |
| еља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у ист |
| <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> < |
| то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех оч |
| Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате?!“ „Помислите, господо, да смо може бити ми баш ј |
| на Косову без старога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш с |
| чима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, брате!“ привикаше неки, док опет други говораху: „Кажи |
| свим стрпљиво кнез Градоје.</p> <p>„Ти, брате,“ прихвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Г |
| неже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си |
| на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка дужда Млетачкога, јо |
| то је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да з |
| е требало!{S} Знам ја Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје задовољан.</p> <p>„Па онд |
| е, једни ми рекоше:</p> <p>„Стани мало, брате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај в |
| /p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са трпезе један властелин, |
| зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога двора д |
| ну:</p> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!{S} Брате!{S} Јуначе!{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да |
| и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекрати свој |
| ре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и н |
| вије ми рече старац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких срдаца, то се |
| де сам ја с мојом <pb n="156" /> другом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с п |
| , једне зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију око некаквога Светомира Светогорца |
| , и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода |
| на крштењу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздвајани јездити ка Косову, а првенац јед |
| , кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздвајани стојати на крштењу војводина чед |
| тујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ревеном подићи цркву код гроба војводина!“</p> |
| лицем непријатеља држе сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатор |
| уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео д |
| на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, |
| смерно појање игумана Пајсија и његове браће духовника, који као с договором запојаше дивну пе |
| клети да су издајници свога цара, своје браће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић |
| је па их подигнимо у славу наше честите браће српске са Приморја!{S} У славу славног Дубровника |
| енемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дођ |
| ора таласе народа шапућући: „Мичите се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи |
| а.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те, браћо, размакните се мало, да отворимо пута кнезу!“ А в |
| соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш |
| амо дворани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији |
| е да њега слушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, војници <pb n="159" /> моји, праштајте мени |
| ори Ристивор.</p> <p>„Господо, јунаци и браћо!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет нека |
| , молим те, војводо, немојте, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, |
| а да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство он |
| који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што с |
| мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не веро |
| ачеве и оборена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећ |
| ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нам |
| од закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића |
| здано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина уставише се у исти мах, к |
| војводе Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађи |
| ше коње, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који |
| два млада витеза клизаху разговором низ брдо, док се не натоциљаше на танак лед топлог причања |
| вља ли што клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, сам, без пратил |
| а коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помило |
| мо још једно!{S} Тешко је мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на другога, али |
| у своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а н |
| } Он поћута мало, погнут као да се онај брест на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у лицу, шкргу |
| и већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од с |
| ај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и добр |
| рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Р |
| ="130" /> господар, моли те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека |
| а ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није прошао ни стоти |
| надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала високо |
| гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала |
| нда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ об |
| кренув се властели својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли староме кнезу на |
| у је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кр |
| телинске слуге два племенита господара, брзо спријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може т |
| клобук, поклони се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p |
| м књигама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати са |
| а у оба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</ |
| {S} Од запада ударише црни облаци па се брзо развијаху и застираху небо.{S} Крупне капље дажде |
| неза спреме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те је кнез могао наредити да се |
| се оглушивати ни оклевати, него притеци брзо и снажно и помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој |
| ј се од њих срце некако размекша, а очи брзо сузама напунише.{S} Тек се једној од њих уз уздах |
| као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полете |
| ости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека причека |
| а Приморја, те Орловића кнежина поста у брзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчела. |
| ло до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом, |
| лобука својих јунака.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управља |
| , и тело војводино положено у ковчег на брзу руку од сухих храстових дасака склопљен.</p> <p>Ок |
| ња петлова, као да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S |
| и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез д |
| !“</p> <p>Војводи се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви заг |
| и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме витезу на срцу; особито се за столо |
| је теби, кнеже Орловићу?{S} Каква те је брига опхрвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти |
| и добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока склопит |
| , чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Г |
| р и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте!“</p |
| а шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита Боре |
| као, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће |
| српску?!{S} Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако н |
| севаше, у младога дечка, кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом р |
| мој слуга Ристивор>“ питаше кнез па брижним погледом прелеташе све кутове од шатора.</p> <p |
| и.{S} Манда оста стојећки пред старцем, брижно погледаше кроз уске прозоре на црне облаке које |
| и у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ пита |
| оку, који својим руменилом поче да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мо |
| Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо?.. |
| <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти сретне п |
| оји зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита |
| ; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добро, к |
| ест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Остављам вам само моју |
| у грозници, превлачаше руком преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p> </div> <div typ |
| за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово п |
| уни метанија.{S} Кнез се осмехну једним брком па рече младим људма: „Ходите, децо, оставимо сад |
| ла је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисла крст са Распећем који ј |
| о само чита молитве, метанише и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих седморих |
| ик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници падају под прстима каквог калуђера.{S} Послуш |
| и тамо турске војске!{S} Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази!“</p> <pb n="1 |
| n="192" /> <p>Узеше сад сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“< |
| е,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, н |
| плаштем једне игуманије.{S} Левом руком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницам |
| а носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p> |
| „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине, о |
| да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још и |
| да то што чујем није друго него свечано брујање оне свете погребне песме „Со свјатими упокој!“ |
| и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као велико зво |
| них девојака и неискусне момчадије поче брујити све то веселији жагор, што их сунце све то топл |
| ову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, господо!“ рече |
| оду Богу!{S} После наше велике несреће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господину Кнезу на Кос |
| лпак с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним |
| жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном густом брадом око руменог |
| .</p> <p>У густом грању од стародревног бршљана, који се припијао уза ступове и зидине од двора |
| стивор се био наслонио на један од оних бршљаном застрвених ступова што у мраморној авлији држа |
| ло.</p> <p>У турском стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је некол |
| тарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Г |
| р је свакоме огласнику придао по једног бубњара, те по селима и засеоцима узбунише и жене и дец |
| ти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у |
| ритон. „Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба к |
| ости.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} |
| ко ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селим |
| ан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и |
| Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи |
| тренутака борбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете распршта |
| у Агарјанском тајна договарања његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са С |
| ред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“</p> <p>„Само душе наше пред |
| ти у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, |
| „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто помињати памет људи у којих јунаштва нема!“</ |
| вицом, наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ања оних лакокрилих свираца!</p> <p>Узе будан мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво по |
| га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али про |
| истиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нага |
| е будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да од |
| х у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и други Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кн |
| у славу красног Котора, у славу питоме Будве беле, у славу српског Приморја!“</p> <p>Затрешта |
| ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода |
| неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друг |
| пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога! |
| слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поц |
| аху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Кру |
| Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S} С |
| и с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пус |
| ко може бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада |
| ка кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега слуша |
| ка и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор |
| с, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање у свити в |
| же духовницима, да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе јасним младићким свој |
| а Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде криво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез |
| итах сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, како је дан |
| у обојице подједнако оштри!{S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p> |
| ивати твојим позивима, кад мене више не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколико трену |
| послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме другом срце своје дала!. |
| “ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> < |
| го дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше как |
| ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем н |
| проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, |
| и а непокорни народе!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну узде |
| .{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала ти што нам ис |
| ога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо |
| овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без |
| луга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све |
| и име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изре |
| јводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење војводин |
| ти.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти |
| краја ове војне на место њега старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да на |
| вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним ј |
| адију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |</p> <p>Ту га прекиде гласни смех |
| онда опет настави:</p> <p>„Сутра кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, |
| ојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава м |
| у се пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се |
| нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана |
| се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде од |
| , као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар |
| даху; неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па |
| ри кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још |
| браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако |
| ју <pb n="118" /> јутрос добих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда |
| ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и |
| ка сви јунаци, који поред наших гробова буду <pb n="207" /> пролазили, виде, да је мој верни сл |
| на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</p> |
| рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.</p> <p>Цео дан |
| ци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буздован на ледину само један корак на десно од Јабучил |
| .</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се слободан, баци се стра |
| <p>„Господару,“ рече он смерно, „ево ти буздован твој!{S} Може ти требати на Косову!“</p> <p>„Ј |
| “</p> <p>Па у срдњи својој кнез дохвати буздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме |
| Мало час па Ристивор дође пешице носећи буздован.</p> <p>„Господару,“ рече он смерно, „ево ти б |
| обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њиме растера Турке око себе.</p> <pb n="201 |
| ишћанска кора ухватила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се гласно к |
| би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пр |
| њему затребати још четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без ва |
| ћа; испред ње сложио у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између д |
| те ви оштре маче, прихватите шестоперне буздоване, па се пожурите за Господином кнезом!{S} Могу |
| и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице. |
| {S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају епархије; Истина је да има и калуђе |
| м дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под оружје сву чету Орловића па с |
| нцерима, клобуцима, мачевима, копљиме и буздованима.{S} У њој су били просечени уски а високи п |
| ивоту!?“ викаше Ристивор, огледајући да буздованом својим пробије себи пут ка гомили која му се |
| владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој |
| ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак |
| се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу, ма |
| мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Млади кнежеви |
| ма, дугим копљем о рамену и шестоперним буздованом о јабуци од седла — ставио се испред велике |
| S} Немој мислити да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твојим разлозима и не разме |
| ом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па се разлегаше по ономе по |
| а му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у сву свој |
| ме злату и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше као небесни анђео.</p> <p>„Приступи |
| ше последња времена, кад се једна слуга буни против господара свога!“ рече он; па онда настави |
| ветно прозборио; али је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} Рањени дечко био се пр |
| молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас тог |
| и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш?!“ упита кнез снаху своју као изненађе |
| се мало и намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику никад опростити!{S} Ето то вам је!... ама гд |
| Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пиј |
| о калуђерски поведоше.</p> <p>Кад се та бура одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Градоје опе |
| ој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити ј |
| е обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отворише једна |
| инуо мантију, засукао рукаве, на једном бурету разастро некакве стародревне листине, час при св |
| весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање не растопи у сложно „Многаја љета“, које |
| плахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало од |
| тиже пред крчму овај властелин, рањен у бутину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па н |
| и војници, потпуно оружани и опремљени, вадајући своје коње, удараху навалице на те гомилице, п |
| лпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Г |
| же, у најмању седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведе |
| Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу бил |
| Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде у близ |
| гнув очи увис, као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро |
| га и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно |
| и кнез да се крсти запрепашћен.</p> <p>„Ваистину насташе последња времена, кад се једна слуга б |
| ве, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су последња времена!“ рече кнез снужде |
| езарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони |
| „Сутра кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84" |
| ога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно раздрагана, с |
| давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да |
| етак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp б |
| јунак казује, страсно је јеванђеље које ваља гологлави да слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, витешки |
| да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „зна |
| ојвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и српск |
| , јер се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ |
| а што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако н |
| инити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</p> < |
| ај смерно целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метанија.{S |
| ете немој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити натраг к своме господару.{S} А и ти |
| еби, витешки старче, који нас учиш чему ваља!“ прихвати војвода па скиде одмах свој сребрни шле |
| де; ево јечмови почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се |
| лики наши људи ономлани на Плочнику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по селима остану сам |
| ал’ не заборавих: старац један, који је ваљада старешина задруге ако није старешина села, рече |
| аца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада сва Србадија спала на нас сиротињу у овоме крају |
| у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по неко мекано срце!“</p> <milestone unit="subSe |
| дњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да м |
| ли и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не говори |
| ов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ питаше |
| некаквим силним узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим |
| ко ти треба драговољаца!“</p> <p>„Нећеш ваљада претварати пост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и |
| “ викну млади Витомир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није |
| го, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређемо Ко |
| Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а боји |
| ад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно |
| Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, испроси |
| како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића |
| ткуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у |
| p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговараше стари кнез, па се м |
| а!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђујем |
| све испричати!!{S} Него једно треба да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви Кр |
| олико су га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што сам за последње <pb n="96" /> две |
| то кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па не |
| дно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком прем |
| ну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца |
| ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринутост |
| ове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилог |
| ам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“ |
| нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Агарј |
| јводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем.{S |
| а, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сах |
| а и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну м |
| Али пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми вој |
| ветац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ — реч |
| читаш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта се мени једном десило:“ узе реч мл |
| и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје |
| овора примам тога старешинства.{S} Моја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо! |
| о мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок |
| нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дед |
| руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и не |
| икну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одмо |
| нило па задовољан викну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у |
| био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кн |
| оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу |
| з, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда к |
| дрављајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпо |
| ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Остављам вам са |
| инко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека и |
| ришем сад све моје разлоге.{S} Остављам вам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем з |
| Хришћанина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете г |
| шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. |
| ули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, |
| чано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан дават |
| аст кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере које нашем двору дугујете.{S} |
| атеље — поробио, и срамним начином отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је |
| тор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода |
| е причање, „замолио је моје људе: „Тако вам јуначке среће, оставите ми струк босиљка, који ћете |
| десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: нико у српској војсци ниј |
| кујући своје кости изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на м |
| м бунтовнику никад опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“ |
| рина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита в |
| , који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је по |
| ину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник |
| да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} |
| >По дужем ћутању проговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Сава |
| исли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имат |
| је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрет |
| Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стар |
| сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље в |
| ој господи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, |
| каше кнезови и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман |
| ну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Нека не буде кр |
| ави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видовдана бејах опет |
| које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора н |
| ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам н |
| Само душе наше предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>П |
| да сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а моје п |
| у: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљавину од кликтања, онај наш радосн |
| е приспео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, син |
| ађу у овим њеним црним данима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова |
| </p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад вама, црним калуђерима, овај свет није црн био?!{S} Сви |
| речима!{S} Властелин Витомир ми је пред вама свима нанео срамоту, која се само мојом ил’ његово |
| уд ја одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта |
| >„Чудим се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим |
| ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S} |
| на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и д |
| ао да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза ва |
| е на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући, као да |
| иви говорити онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ових страданија и невоља помрли!“ Па, |
| јуначким покретима!...{S} Ама ко ће то вама све испричати!!{S} Него једно треба да вам причам. |
| да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да |
| е да се предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српска војска сва |
| } Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш |
| млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну И |
| p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не б |
| ћу видети колико је правих јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к себи зл |
| о то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слави свога имена и по крепости свога с |
| е!“ привикаше многи од господе.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим |
| јака чудна предсказања, која то унапред ван сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је најубедљиви |
| у нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве |
| су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко по |
| запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изи |
| смеја се грохотом кнез Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде н |
| ванка спава, бело усијана лопта са пуно варница распрштаних у два крила!“</p> <pb n="39" /> <p> |
| своје столове!{S} Молим <pb n="106" /> вас да похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми сл |
| них на Косову потекло од мога немара да вас <pb n="148" /> на време Господину Кнезу доведем!{S} |
| г срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да са |
| дована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и |
| незом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под свој ш |
| м метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву пер |
| е, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован св |
| измама до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше с |
| оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, старац од се |
| седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> <pb n |
| осподару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг! |
| ог срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласом, г |
| а падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим |
| сова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети |
| мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не заки |
| преда мном мачевима борити док један од вас не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да ук |
| па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стот |
| у тамници двора нашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо |
| е, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најнижег молим не куните ме, него п |
| ст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситеља нашег!{S} Нека би Сила |
| моје војске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му |
| спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштењ |
| се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по свети |
| ер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза падне |
| већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S |
| реме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да сам |
| дравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што с |
| т кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим ју |
| <pb n="176" /> <p>„Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом о |
| ругом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да |
| њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио, немојте његове седе власи срамот |
| се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — поробио, и срамни |
| на како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било |
| , господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустит |
| у душу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном вас све, у име целе моје дружине, молим опојте нам војв |
| тељи, да им опростите што се огрешише о вас, само ето нека прво опросте један другом, и нека пр |
| незу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</ |
| е срце кад помислим колико се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре при |
| позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и преклињах, како своје |
| ам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији |
| ске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете |
| ја ноћас одмарати на овој поњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помол |
| Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“< |
| својом пробила у срце њено.{S} Кнегиња Василија је поузданим погледом и поузданом руком простр |
| дној прилици?{S} Тек му показах кнегињу Василију и испричах му како је спасла своје чедо од орл |
| о вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели мислиш цркву Грачан |
| чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за ве |
| пе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару!{S |
| воју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, кога је његова брижна и |
| га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше рањен чо |
| д седокоси старац са руменим образима и ватреним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ |
| еђу две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, оседланих, заузданих и поткованих, па их |
| ечи његове, беше одмах запалио пламен у ватреном срцу младог Орловића.{S} Свака реченица старче |
| сплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другов |
| био; образи му беху запламтели црвеном ватром.{S} Не смеде погледати у очи госпође кнегиње, не |
| кнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у трпезарији; ја их унесох и полагано спуштах, и |
| т“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез |
| да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје собе у о |
| служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по п |
| ршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је |
| ојводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска кора ухватила, ех, он |
| , и не вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше з |
| Србадија освојити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше још |
| мним начином отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш чест |
| да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите свој |
| е знам православне и племените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>До |
| који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје мало |
| силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грех |
| и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p> <p>Насмеја се грохотом кнез Миросав.< |
| би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам ш |
| моји, праштајте мени злосрећном војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пр |
| буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће кнез |
| само своје ране, а отворићу ране у срцу вашем!“</p> <p>„Казуј само!{S} Казуј, тако ти крсног им |
| оји Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње доводи |
| од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оп |
| т из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама откупљујете моју душу од небесних митар |
| у од небесних митара, нити тражим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас питам: |
| ох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, којом нас војвода служи, н |
| осову!{S} Помислите како ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јунака који |
| нама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не мис |
| } Хвала вама свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје |
| <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину |
| оје, од ових шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И |
| а смерно причестише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јун |
| са заповедницима од чета, показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и до |
| за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, |
| велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина природе као да се гласно смејала ономе тешком о |
| трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шатором оставио; |
| бро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к р |
| жду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жаркога сунца.{S |
| ко поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спа |
| ебе, погледајући је испод својих густих веђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најпосле ре |
| буку од седла, саставио калпак с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седој бради, |
| горко кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као свагда кад се разгневи.</p> <p>„Не пресуђујем |
| а погледа, наднесе десну руку над густе веђе своје, па се пови мало унапред као да боље види и |
| Градоју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му закло |
| p> <p>Стари Градоје састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом п |
| р певају?!“</p> <p>Саставни своје густе веђе, невесело окреташе најпре једно па друго ухо, не б |
| отом насмејаше.{S} Кнез Градоје састави веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, а образ |
| им мрежама од клобука својих јунака.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у по |
| о!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда пр |
| јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало |
| урила се, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојк |
| сти, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти саградио, окитио и об |
| } Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт |
| м, још неколико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од д |
| } Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао! |
| ало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова дрвета, — п |
| а, подигао је две високе осмоугле куле, везао их једном мраморном терасом на мраморним ступовим |
| спред себе, час хитлено свиленим концем везе по једном комаду румене свиле, чврсто затегнуте у |
| то се мешаху са скупоценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдал |
| овршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела неколико годин |
| сто затегнуте у шимшировим оквирима.{S} Везла је покров једној сребрној скрињи коју је са комад |
| ти журно разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, нег |
| S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње |
| бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дро |
| жевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима.{S} Чу |
| д страха од Агарјана и њихове најезде — везују пријатељства с царевима и народима који се Рим-п |
| стари оставили; и сваки је <pb n="3" /> век ударао на те грађевине своје неизгладљиве печате.{S |
| Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још |
| вој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погледа |
| а запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама у |
| ад стиже Ристивор, кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Ст |
| а веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама у прса, момчади |
| међу млађом господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто само поповска п |
| ању књига и туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је посла |
| мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Н |
| и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском |
| ко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна писма, која су многој господи српско |
| незнан властелин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Д |
| о нема од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће |
| аше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се |
| оду и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала |
| д, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекат |
| а разговетно чух како онај што запомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра господара...“ Вер |
| !“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И |
| р.</p> <p>„Јавља ли што клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, са |
| ачких цекина.{S} Сада те молим, светла, велика и предобра моја госпођо: прими ово мало благо мо |
| ањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете за владик |
| год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају из густога мра |
| о у углу од два зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, које несигу |
| pb n="134" /> да је нашу војску некаква велика несрећа задесила!“</p> <p>Она блистава гомила од |
| има не исекоше, како је по њима настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од в |
| е, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина природе |
| враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до н |
| рјани спазити да у Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити да је разбију док не пора |
| а повија у трпезарију, била је исписана велика икона Светог Јована Крститеља, кога је дом Орлов |
| не наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цр |
| изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и ма |
| буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу клизају к Западу!“</p> <p> |
| оре одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, |
| ,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио |
| <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете за владике своје синова и |
| а захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница пред иконом Светога Јована Крститеља!{ |
| жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгинула, српски |
| нам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и |
| како се гласови проносе да се на Косову велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да |
| ор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним ма |
| тпадници од наше свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су |
| који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености старчеве.</p> <p>„Све ми звони у уши |
| ом о јабуци од седла — ставио се испред велике заставе, па би наизменце час наређивао трубачима |
| још једнако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радости — сиђе доле на мраморну авлију.< |
| властелу на једној лепој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева Громада, а испод ко |
| ла, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бу |
| мори пола народа!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље кроз које је пролазио народ наш, о |
| 8990_C1.5"> <head>V</head> <p>После оне велике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан |
| беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стојницима донесу.</p> |
| ко згрешили Господу Богу!{S} После наше велике несреће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господ |
| Полагано пролажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страховито п |
| ило!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох |
| свету и о стварности и непроменљивости велике милости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеш |
| да се у оно пребледо младо лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спус |
| ction" /> <p>У двору, на самом подножју велике степенице која води на први кат, рече свити свој |
| тојаху — као оно у цркви пред олтарем — велики гвоздени светњаци, исковани мајсторским чекићем |
| подару, на тој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говор |
| чи отеше на ону другу страну постеље на велики сто поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно |
| јсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први |
| смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} Те |
| их камених плоча.{S} На њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, |
| чаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта |
| убовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зов |
| а појашу своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу друма с ону страну кр |
| се чисто разведрило, као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у и |
| Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане |
| ивама и ливадама пала танка маглица као велики свилени вео обојен бледом <pb n="185" /> љубичиц |
| незду понела била.{S} Њен је син постао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем. |
| це своје на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вук |
| оривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја |
| ан да преноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар |
| н да легнем на постељу, на којој се наш велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто |
| ог Видовдана бејах опет на старажи пред великим шатором Господина Кнеза.{S} Све наше главне вој |
| рском.{S} Лепо се могло распознати пред великим једним зеленим шатором у земљу побијено високо |
| је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све.{S} Приђе Господин Кнез к |
| ерасе гледало се доле у авлију патосану великим белим каменим плочама; на средини авлије начиње |
| удотворне иконе, и толике свете моћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пре |
| а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те тер |
| овори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: а |
| мали Маша, скутоноша кнегињин приликом великих свечаности, живо повуче за <pb n="54" /> рукав, |
| „Али мрка капа зла прилика!“</p> <p>На велико чудо старога кнеза, и на не малу радост његову, |
| по сниска.{S} У зиду на исток лежало је велико отворено огњиште од белих камених плоча.{S} На њ |
| ске која му следоваше.{S} Али, на своје велико чудо, не могаше више чути никакав топот у даљини |
| ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече |
| је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па |
| е да поп Каритон чита у капели дворској велико молепствије за срећна пута и славну победу, и да |
| ше звонко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглашује смрт как |
| е сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{ |
| ј силни напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да види човека, од којега је сенка та |
| но и убрзано крекетање жаба, као да оно велико коло од млина окреће некакву џиновску чегртаљку. |
| едне свилене, лепо извезене, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо |
| негињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да ли није за |
| И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет п |
| слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео своју молитву па само настављаше:</p> <p>„ |
| шевачкој цркви кад оглашује смрт каквог великог човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, |
| јући нешто.{S} Није дуго трајало, па из великог зеленог шатора, пред којим високо копље с коњск |
| его као јунак.{S} Његово је дело — дело великог покајништва пред Богом и пред људима.{S} За мен |
| кнез као да је реч о тековини некаквога великога блага.</p> <p>Санџак-Бег се окрете својим људи |
| би а није ни покушавала да пробије мрак великога ходника, у који се кроз отворена врата могло г |
| етрахиљ, приђе смерно пред велику икону великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачк |
| исао народу него војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор к |
| оде не бејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Неколике слуге жураху се и |
| Нисам веровао њену причању, док летос о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех с |
| и гласови, на које наиђосмо, казиваху о великој и славној победи наше војске, о поразу Агарјана |
| је требало послужити... опраштај ме по великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господс |
| само на један корак од старога кнеза у великој храстовој столици.{S} Изгледаше као да се врши |
| а дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољан |
| олико дворана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало |
| ијатељска изазивања.</p> <p>За софром у великој трпезарији вечерало је с војводом око двадесет |
| а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом онога удеса, од којега се властелинска к |
| ело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да дођ |
| ћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Рист |
| год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да и |
| ака, <pb n="78" /> сасвим као на каквом великом сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто |
| ебеском малвасијом!{S} Ниси чуо како он великом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође! |
| и и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађоше некакве високе маџарске кљусине, п |
| трукове из њене руке Ристивор гледаше с великом слободом право у њене очи.{S} Она му ништа не п |
| менити јунак који је одрастао уз колено великоме цару нашем.{S} Господо, подигнимо пехаре наше |
| успавана и загрејао захладнела срца.{S} Велику свилену заставу Орловића побио у читаву умку од |
| ову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола народа!{S} Ја му исприча |
| за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола народ |
| аморној авлији држаху на својим главама велику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетн |
| ст према мени сиромаху, Бог на небесима велику милост поклони!“</p> <p>Старац му мету своју дес |
| чин, намаче петрахиљ, приђе смерно пред велику икону великога свеца; метаниса три пута и узе жу |
| руци свој клобук а десном придржавајући велику, али још неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо |
| мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, и све што му треба да чита молитв |
| би искупљао <pb n="138" /> око себе сву велику господу и властелу.{S} Храбрио је оне који казив |
| лише свеће стари се кнез посади у једну велику столицу, држећи једнако у руци писмо војводино, |
| о свима кутовима шатора; отворише и ону велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смештено и |
| .{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђак |
| и нареди те унесох под шатор к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је ст |
| ш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ |
| аш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе ш |
| аше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је п |
| пе, да меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мантију, |
| озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала |
| једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се о |
| продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви |
| свето крштење свога сина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?! |
| е опет реч игуман Пајсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика које буздовани |
| “ рече војвода.</p> <p>„Јесте мучно што велиш!“ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се ова |
| коњића Боривојева, оплетена била, читав венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што |
| с пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху седам дебелих с |
| угој једној шумарици, која се као зелен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и о |
| повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови шаторова. |
| туре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског измешанога са |
| многи народ седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{S} Пуно м |
| неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј |
| по странама, и десној и левој, подигао вењаке покривене липовином, испод њих наместио дрвене с |
| , видеше лепо како многи народ седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталаса |
| а пала танка маглица као велики свилени вео обојен бледом <pb n="185" /> љубичицом.{S} Источно |
| е Господин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два |
| Свакоме дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и в |
| и да си му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у те |
| и речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи |
| аштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето отказао послушно |
| руци кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у т |
| <pb n="151" /> уби добра господара...“ Вере ми је тамо неко некога убио!“</p> <p>„Потецимо, си |
| њив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</p> |
| гомилом слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} |
| ужаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро |
| рјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси гос |
| кој писали неки отпадници од наше свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима о |
| , да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани на жеравиц |
| пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Кос |
| ња узбуђена и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа |
| и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p> |
| војника?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па |
| у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други јо |
| да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу победу славно задобије!“</p> <p>Скоч |
| небесни анђео.</p> <p>„Приступи ближе, верна наша слуго Ристиворе!“ рече му она оним својим чу |
| ње тешког једног греха!</p> <p>„О, наша верна слуго, добри Ристиворе!“ прихвати кнегиња узбуђен |
| ђем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у и |
| реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у |
| Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да |
| слима прелистава све листове Некудимове верне службе још од оних дана кад га је као малено дете |
| ни отачаства, љубим те и поздрављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не см |
| <p>„И опет те поздрављам добродошлицом, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви |
| pb n="184" /> <p>„Ха,... стари борче... верни мој Лабуде!...{S} Погађаш куда полазимо, је ли?!“ |
| поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, |
| о онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто да замисли |
| ло млади огранак дома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје коње у л |
| али твоје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој |
| па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p> <pb n="1 |
| b n="207" /> пролазили, виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је |
| господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за |
| } Зар да Агарјани неверници победе Богу верни народ српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У гомил |
| да се она не боји остати сама у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n=" |
| а на овоме свету помишљаш: како је мало верних људи у народу, који си ти толико љубио, и за кој |
| ије криво што не стиже на Косово, да те верно послужи!...{S} Опрости моме слузи Ристивору, јер |
| о свагда мислили да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад |
| који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него као млађег |
| један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит |
| мо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диже, п |
| езове и властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима. |
| ужи!...{S} Опрости и мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости |
| им црним данима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши |
| е предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац б |
| себе.</p> <pb n="201" /> <p>„Их, погана веро Агарјанска!“ цикну Ристивор кад га оштриц турске с |
| било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, него да ће српска во |
| сак предомишљати коме да помогне, па је веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ћ |
| ре но што се кренеш, показати.{S} Нисам веровао њену причању, док летос о Великој Госпођи једне |
| нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме |
| о. „Како да ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину казујем:{S} Ни један!“</p> <p>С |
| , да се одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопољу |
| арјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Каритоне!“ .</p |
| акога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који неће оставити Хришћа |
| е викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као |
| пред, Србадијо моја.{S} За крст часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добро. |
| и излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива крст |
| зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску, крвљу својом посветили ту цркву на сла |
| гнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј |
| ривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Рист |
| та се приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да |
| олиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази вој |
| аметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не м |
| аву изгубио није, само зато што неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да буд |
| пски поклони њему!{S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb n="137" /> лако било поверо |
| јводин властелин не могаше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, |
| у војску српску?!{S} Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао |
| вну прилику да умножите славу своју.{S} Верујте ми, <pb n="133" /> стеже ми се срце кад помисли |
| и, господственији, поноситији, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих |
| е на чету Турака.{S} Турци не могаху да верују очима својима, беху се чисто скаменили за неколи |
| р и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; наређивао би, без ика |
| дири и златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизаху од пехара.{S} Није се више знало |
| а хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за погибију |
| уде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки |
| во, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женскад |
| а, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији ок |
| унце све то топлије озараваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот и |
| Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косов |
| Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> <pb n="103" /> <p>„И још то није све“ нас |
| прихвати кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији него ми који смо овде, и овај наш |
| неискусне момчадије поче брујити све то веселији жагор, што их сунце све то топлије озараваше.{ |
| од њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, којом нас |
| те гомилице, па их распрштаваху својим веселим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је |
| јчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и |
| ореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и |
| иће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очек |
| , баци се стражњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави |
| оњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска весело певајући.</p> <p>Осем нешто деце и момчадије кој |
| хову.</p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко од млађе господе |
| ија узе певати песме од сто руку, народ весело довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошл |
| таро, пуно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез Вук |
| во, Јабучила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето отказао послушност Ристивору па га насупро |
| >„Ништа то, војводо!“ рече кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, н |
| “... „Ево мене, господару?“ одазваше се весело млади огранак дома Орловића, и његов верни слуга |
| да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да |
| тни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање н |
| си достојан те части!“</p> <p>Сложно и весело привика сва она господа да је све тако како војв |
| утро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци стар |
| м, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клет |
| ојска се војводе Радича крену за Косово весело певајући.{S} Народ је испраћаше узвицима и ускли |
| кад угледаше младо дете Боривоја, како весело око себе погледа, носећи поносито сребрн панцер |
| ој је чудно било како врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају свој |
| стеле које духовника.{S} Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само кнез |
| <p>„Нека, господару!“ прихвати Ристивор весело. „Нека је наша дружина окићена, и <pb n="71" /> |
| би уз десно колено, никако не улажаше у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне озд |
| , кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па се разлегаше по ономе пољу у п |
| тише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S} У седла |
| <p>На пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко |
| пречим путем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем у трње!“</p> <p |
| е.{S} Војводо, ево нам стигоше поуздане вести како се цар Агарјански са силном војском кренуо о |
| логлав; његове сребрне власи ускомешане ветрићем који тихо дуваше, његова широка прса покривена |
| далеко чувени као „српски соколови“, а већ од како се прозваше Орловићима старали су се да не |
| и још четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше п |
| таше и они са својим питањима старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред |
| ећ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</ |
| n" /> <p>Још није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигн |
| запомагање.</p> <p>Него је права борба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим доч |
| њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више т |
| иваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хриш |
| а у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде д |
| властели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мир |
| И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај <pb n="208" /> сил |
| нда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душ |
| да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и |
| ола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и |
| не у лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи гре |
| подин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, |
| а разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јутрос, |
| ја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Ву |
| њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако |
| иш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепе |
| не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, |
| прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, нека опет |
| данија и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ настају последња времена, чувај сваки своје огњиште |
| отониним снађе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу |
| на Косову велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи сти |
| него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све врем |
| главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољану пред дворем, покидаше се кол |
| сребрним стојницима донесу.</p> <p>Кад већ запалише свеће стари се кнез посади у једну велику |
| а од седам Турака сусретаху.</p> <p>Кад већ стигоше једно према другом на својих двадесет корач |
| ч своје казивање. „Тек Кнез Лазар — сад већ на трећем коњу, јер <pb n="146" /> му прва два падо |
| ти; то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па |
| лептала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Је |
| оз уске прозоре на црне облаке које сад већ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема.{S} |
| p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј |
| м напред једнога седог старца, који сад већ немаде куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се ску |
| ницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добр |
| се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог |
| клим гласом, крвав по лицу, стегнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем кро |
| и се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше доиста умора |
| емештати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој према крчми, |
| ићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез продрма Ристивора и Бор |
| тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини |
| 18990_C3.1"> <head>I</head> <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, В |
| ан тренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку |
| P18990_C4.5"> <head>V</head> <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града ус |
| ати оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца |
| рихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се |
| и готово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по те |
| воју.{S} Јест, не гађа само, него ју је већ погодила, јер се под левим крилом орлушине види пол |
| а војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу друмом царским к |
| слатке малвасије, те ми оживе срце које већ беше малаксало!“ говораше рањеник па захвалне погле |
| а их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима пр |
| аво и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест нашег старешине!“</p> <p>„Так |
| Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра |
| е молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да ј |
| и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пр |
| ве добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па |
| RP18990_C3.5"> <head>V</head> <p>Кад се већ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p> < |
| е поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише на последњем <pb n="165" /> целивању, |
| народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пе |
| д дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас |
| ише у једну повелику одају у којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштаниц |
| жје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последње цјелованије“, онда он п |
| атор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео своју молитву па само настављаше:</p |
| ..{S} Напред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у |
| чи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку подножицу, па се о |
| <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите |
| готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ пит |
| бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од |
| искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, да нас з |
| ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили |
| ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; д |
| ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на Косо |
| рпска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и |
| над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да не |
| тем кроз народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не |
| си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} Тебе призивљем, теби се кл |
| ље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкр |
| оди ни привирити у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу |
| . — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва подузимље!“</p> <p> |
| и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо ш |
| али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p |
| у њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, д |
| :id="SRP18990_C3.2"> <head>II</head> <p>Већ се био мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свит |
| id="SRP18990_C4.7"> <head>VII</head> <p>Већ је подне превалило, а турска војска једног Санџак-б |
| :id="SRP18990_C4.6"> <head>VI</head> <p>Већ је било сасвим свануло.</p> <p>У турском стану удар |
| рж’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у об |
| е, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да |
| ћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би м |
| шће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање |
| он као сам себи говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих седам небеса него што је мој светац, |
| свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И |
| сто година у планини Голубињу, која је већим делом њихова баштина, пронашле су се сребрне руде |
| „Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да |
| срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, не |
| без мене у Орлово!“ прихвати старац све већма запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли с |
| о?{S} Камо ти га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговор |
| е навалити да је разбију док не порасте већом!“ одговори још једнако сасвим стрпљиво кнез Градо |
| и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин |
| м онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћ |
| унао је да са својим људима стигне пред вече истога дана на бориште код војводина двора, да се |
| одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред в |
| ак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косово.</p> <p>У Уторак је стари кнез пр |
| га јутра па до после подне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ристивор се био наслонио на један |
| са трпезе један властелин, који је цело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, насло |
| око замишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми |
| ну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути |
| к што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез ч |
| кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чек |
| Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> око себе сву велику гос |
| .{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да т |
| х симита, нек се прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах п |
| оривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре д |
| и клупама.{S} За једном таквом трпезом вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводин власте |
| невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, кратко је одго |
| .</p> <p>За софром у великој трпезарији вечерало је с војводом око двадесет које властеле које |
| ли ти, кнеже, силазити у трпезарију, да вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто мало храпавим гл |
| с мојом <pb n="156" /> другом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем |
| доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви м |
| невесео.{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору |
| ...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!. |
| па поче да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да похватају коње са ливада наши |
| е бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Порубовића, |
| амишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и |
| гао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче млад |
| еза.{S} Све наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути како се д |
| оно учио књигу у манастиру, једне зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију око нека |
| г чудовишта!{S} Кад <pb n="29" /> треће вечери, тек се при трпези обредише пехарима по један пу |
| младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, и да н |
| за оне којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уочи тога дана, — другог по одласку Кнежеву — он |
| разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан |
| ептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон ранога лета седети на тераси, гледати у ш |
| а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и увери се да има з |
| к да се српска слава мачевима урезује у вечне споменике, чините и ви што као синови ове земље т |
| зду у славу јунакова имена, те она гори вечном неугасном светлошћу и својим трепетом храбри људ |
| се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога шатора, под којим |
| прав довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела неколико |
| о главу на крила некаквога у храстовини вешто изрезанога змаја, положио руке по наслонима <pb n |
| рио!“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ рече старац седајући опет на свој сто; „сузе |
| бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као побожна Хришћанина и д |
| ома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија |
| а и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад |
| ану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљ |
| кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама откупљујете моју душу од небесних ми |
| душу од небесних митара, нити тражим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас пита |
| је тако,“ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нама опојте како треба нашег војводу, а сутра |
| лађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви оштр |
| узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S |
| онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а преда |
| и се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни |
| и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате заповести с |
| к или неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Ч |
| <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у ту |
| кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S |
| шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градо |
| прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што је војв |
| унаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, |
| о ми који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје |
| начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо |
| синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви оштре маче, прихватите шестоперне буздоване, па се п |
| дамдесетседмо — колено!{S} Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Ко |
| д се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као |
| надем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ов |
| и га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! |
| S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу |
| а ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава зверад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару |
| м се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите сама под мојим шатором с мојим тешким |
| има урезује у вечне споменике, чините и ви што као синови ове земље треба да чините, али — коли |
| и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте их |
| дине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Господ |
| И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиро |
| ад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{ |
| се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и |
| да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад |
| спаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Г |
| е мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на другога, али које пада на моју главу |
| у клањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете за вл |
| није?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на |
| гробова буду <pb n="207" /> пролазили, виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“ |
| шљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице о |
| да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то мо |
| е њега голи сиви крш по врховима којега виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи п |
| што му не разби буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прек |
| тајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Мирос |
| о и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с |
| амо по образима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим силним узбуђењем.< |
| оја се до тога часа јуначки држала, кад виде челенку свога мужа на клобуку свога свекра, не мог |
| ман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сас |
| оведи им војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћа |
| нез Гојко није толико обрадовао као кад виде старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити |
| шко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде првим погледом шта се учинило па задовољан викну с |
| обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи руку пра |
| прихваташе и други народ који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети с |
| ше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило, колико домова, колико |
| људе.</p> <p>Мало за тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше на неколико страна и махах |
| ично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му г |
| “ рече збуњен Ристивор, који се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, н |
| будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јуначке на <pb n="111" /> Ко |
| ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може би |
| може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кн |
| дној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јаб |
| !{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да је |
| а Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити д |
| И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отворише једна уска врата у з |
| у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што ето стиже један од оних јунака, с ко |
| било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајни |
| ветлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у |
| р.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет примицати и одмицати |
| <p>Изиђоше на једну чистину, с које се видело како је тамо, преко потока Западу, пукла равнина |
| <p>У турском стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико стот |
| и, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по ре |
| мена, који се на источној страни Косова видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990_ |
| ам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мучени |
| а у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, брате!“ привикаше не |
| „Ко поче овај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко |
| кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не |
| ате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој клети,... |
| ије упутила била.{S} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Њ |
| т Иван никада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше непомичан и очима широм отвореним, и |
| да дођу под један велики брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косов |
| уначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми |
| луманских разгледати старе хрисовуље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар господа |
| ањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па |
| тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ |
| а за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што казује како је |
| S} Хвала ти што нам исприча све како си видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</p> <pb n |
| а се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И још опазише како прстима леве руке тражаше |
| тиваху по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од |
| и старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> <pb n="10 |
| простити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају |
| дакако!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да |
| о шапуту којим између себе разговараху, видесмо ми на стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али |
| осову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте ме д |
| ву јуначки погинути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: |
| таху они млађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њег |
| м сељанима у оној гомили света.</p> <p>„Видесте ли нашега кнеза?“ питаху они млађе људе и момча |
| ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што |
| {S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Н |
| обнажујемо пред нашим сељанима, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш ка |
| га деда!“</p> <p>Онај народ, што могаше видети како се господа поздрављају и питају за јуначко |
| осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети ни разумети што се они то толико смеју, па онда |
| пара.{S} У далекој даљини могло се оком видети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и |
| p> <p>Тек би се из нацртане слике могло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепо |
| о за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих јунака међу вама!“</p> <p>И онд |
| дој светлости од свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се |
| е кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окушамо попову мудрост!“ рече кнез |
| је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда обо |
| опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко |
| рјански с војском својом још на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Ви |
| ластелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p> |
| уго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видећемо на мах, да после свега што се десило има само |
| а овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш |
| ерад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби |
| ући свога погледа према њену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погледа, прође м |
| “ понављаше кнез Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војв |
| осподару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше |
| усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез радо |
| , а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет година од како га у двору служ |
| Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, б |
| узе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не бејаше. |
| о за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива крст, и како покропи сузам |
| о без свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде на небу; чух јечање рањених јунака и пишта |
| та ми он не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја |
| него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед |
| ад се још мало ближе примакоше Дворињу, видеше лепо како многи народ седи под вењацима а испред |
| ње пресече као оштрим ножем.{S} Обојица видеше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице пот |
| о се убојним коњима у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узи |
| љивали само зато, што у Светом Писму не видеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Ко |
| оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио |
| ним пољем, неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> < |
| тивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друг |
| али јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p |
| весе од неколиких лаких облачака, па да види тај красни призор!</p> <p>Стари кнез посматраше за |
| и.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „ |
| вни и телесни, оно велико изненађење да види човека, од којега је сенка тако често падала на Зв |
| е дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p> <p> |
| славом увенчана дома враћа, тражаше да види своју милолику белу Перунику, са оним њеним крупни |
| е јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} |
| погледа горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окр |
| постројени.</p> <p>Свакоме беше мило да види старога кнеза, никоме милије него постаријим сељан |
| аки војник турске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој се три С |
| љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.< |
| гледалац стане према средини слике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга |
| г у подруме доње, нека сам својим очима види је ли му коњу положено <pb n="36" /> како треба.{S |
| Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на т |
| узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под |
| {S} Нека душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и |
| љу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у ср |
| је, па се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћ |
| n="36" /> како треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти |
| одила, јер се под левим крилом орлушине види половина стреле која је оштрицом својом пробила у |
| дњих стража испред војске јавише, да се види коњаник један, који у највећем трку јури ка војсци |
| де два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S |
| ине, прилика једне игуманије може да се види како тужна и расплакана лута по ходницима од двора |
| ама, Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градо |
| бих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје ни |
| м неком језом очи отвори, на своје чудо види да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом |
| би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину |
| осову велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи н |
| оду падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој пр |
| о не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да |
| роз која на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви |
| е вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем |
| „Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез радостан.</p> <p>Али |
| гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S} Видим те ко си!...{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{ |
| у загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S} Видим те ко си!...{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, |
| , па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Нека |
| жан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех кол |
| осово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Ко |
| та кнез попреко.</p> <p>„Смешно ми једа видим какве муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му к |
| арац љубазно младом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем пост |
| не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио |
| о и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из дале |
| ловићу!“ прихвати кнез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад |
| есно меким гласом; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ри |
| им опојте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска кора у |
| т’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла |
| лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех не |
| х страна,</p> <p>„Предајте се, људи!{S} Видимо, јесте јунаци!{S} Предајите се нама јунацима, ко |
| оље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску о |
| е, кнеже,“ — рече поп; „пуштајмо се, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раставиш |
| о презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и намигн |
| испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток, на коме сам с |
| свој војводски шлем поред своје главе; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чел |
| ти срца свога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли како је се наместио на свиленоме своме платну |
| оје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, |
| свиленоме своме платну војводскоме?{S} Видите ли како је положио свој војводски шлем поред сво |
| ама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите к |
| ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристиво |
| ма свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас пов |
| својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="153" /> ж |
| репасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђо |
| к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично војводско оде |
| ицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваља |
| велиш!“ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се м |
| ужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крштењу да до |
| упе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје ка |
| грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин |
| једнако разговараху један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко ј |
| а видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „ |
| кву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над |
| погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ вик |
| х се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу клизају к Зап |
| а, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до |
| Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хоће д |
| ао да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у |
| pb n="174" /> осврнути, да својим очима видни колико их је.</p> <p>Па онда га освојише свакојак |
| адија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако ј |
| ри се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгину |
| у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стић |
| а збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господ |
| стину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду д |
| дио да стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с в |
| и се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да п |
| стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ ре |
| не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина људи стигне.{S} |
| трчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко је |
| то ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видовдана бејах опет на старажи пред великим шатором Го |
| и се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кнез Градо |
| да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани спаз |
| евоља на дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, р |
| њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни по |
| проштаја у славан живот!“</p> <p>„Нисам видовит, као Лабуд твој;“ прихвати смерно, али нешто ка |
| видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна мишиц |
| дсећао је живо на своју матер; а својим вижљавим растом и својим покретима подсећао је, кажу, н |
| столици, млада једна жена, по високог, вижљавог, танкоструког раста, с нешто мало по дугачким |
| ну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — |
| би победити Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окрете |
| нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “ |
| о од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу к |
| д вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{S} Пуно младих мома, пуно мла |
| их и шарених стаза у перивоју, хитро су вијугале плаве ластавице.</p> <p>У густом грању од стар |
| ву свога и нашега старога господара!{S} Вика од јунака, топот од коња, звека од оружја њега раз |
| али се од шаторова војводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахире |
| ога окршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповед |
| оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са степеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у |
| и погледаше у оне, који то тако јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чини, господо,“ узе реч кнез Ни |
| н вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласно:</p> <p>„Предајте се, махните делије |
| од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше старац све срдитије; „из ових стопа мичи се натр |
| еза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамит |
| пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, попе!“ викаше кнез нестрпљиво. „Пази, ево мене!{S} Пази!“</p> |
| е светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад |
| дохвати по левој плећки.</p> <p>„Дедо!“ викаше силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих |
| !“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> <pb n="103" /> <p |
| „Јеси ли ми, господару, још у животу!?“ викаше Ристивор, огледајући да буздованом својим пробиј |
| е лудо!“</p> <p>„Коме да се предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не смедосте дочекати да |
| ст њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби, |
| ако га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно као д |
| ојица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте управ педесет!“ |
| н и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми прашта |
| на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, |
| то!{S} Ако допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, него |
| ек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p |
| осову, и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте |
| раком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S} Сам прихвати |
| сети нечега па, никако не осврћући се, викну:</p> <p>„О, Боривоје, синко!...{S} О, Ристиворе!“ |
| да Миросаву, који се на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг на своје место!“ а В |
| ку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не св |
| у некако поноситој срдњи <pb n="140" /> викну оној господи што са њим истрчаше: „И опет вам каж |
| тари кнез силно раздраган <pb n="72" /> викну громко: „Напред, јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила |
| ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојк |
| у!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве на којој је лежао био, а св |
| ресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као |
| ам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац запрепашћен, па се удари руком о колено. „ |
| а бабунска јерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ викну млади Витомир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи |
| !“</p> <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ викну игуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се ди |
| таде.</p> <p>„Ходите, господо, унутра!“ викну кнезовима и властели који на пољу пред шатором ст |
| неће преварити! <pb n="179" /> Натраг!“ викну он, што га грло доношаше, Ристивору, који се доис |
| <p>„Стани, море!... ни корака напред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се преда |
| нико да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твоје стотине не |
| ма у прса и плакати.</p> <p>„Некудиме!“ викну кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти о |
| часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор сав престрављен, и подиже у вис обе руке |
| p> <p>„Стој, властелине!{S} Устави се!“ викну промуклим гласом отац Харалампије. „Устави се, је |
| меш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зубима |
| ја тебе чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са трпезе један властелин, који је цело вече |
| p> <pb n="91" /> <p>„Стан’те, господо!“ викну војвода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вр |
| Крушевац пут Косова!“</p> <p>„Господо!“ викну млади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздр |
| што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни |
| аства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су прокле |
| развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он оздо, скиде калпак и поклони се.</p> <p>„Ко ст |
| пропаде!“</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну Ристивор иза гомиле света, па се онда коњем своји |
| јим звезданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; |
| му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка! |
| запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим својим слугама што јахаху иза њега |
| де.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витом |
| њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари песницом |
| чевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S |
| ђују цвеће за своје клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једн |
| камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Гра |
| стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио, немојте његове сед |
| снике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез |
| бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још само десетак јунака; него ко хо |
| о, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа до |
| бе, засука рукаве од свилене кошуље, па викну попу:</p> <p>„Ходи, попе, да меримо снагу!“</p> < |
| Сав поцрвене, очи му севнуше гневно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дођ |
| орачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане дели |
| а, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“ |
| и коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божј |
| суза једна другу сустизаше.</p> <p>Кнез викну својим војницима да сваки од њих приђе к попу Кар |
| ад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!{S} Брате!{S} Ју |
| ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у о |
| је диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у о |
| е, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И |
| им погледом шта се учинило па задовољан викну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја |
| ну узде Лабуду, <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описат |
| .{S} Милош севаше очима гневно и срдито викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима |
| апатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од добро |
| чим му се Ристивор приближи, старац му викну:</p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће данас?“</ |
| т чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац викну неколико пута:</p> <pb n="10" /> <p>„Ристиворе!{S |
| е две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под оружје сву чету Орловића па с њоме улетеше |
| ко да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници сложно.</p> <p>„Само, разуме се,“ нас |
| ваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} |
| сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног срца и из једно |
| те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у трпез |
| чи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од |
| {S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’ |
| лиже стизаху стану, све то јасније чуше вику, као да се стотине људи надвикиваху псовкама и пре |
| е трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, који упаде у шатор вичући;</p> <p>„Го |
| уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; по очима, по кадифеној мекости погледа, по сунчан |
| ђе Мандалене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви љубе!“</ |
| љани и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волов |
| вори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје руднике, потопише и сребр |
| пронашле су се сребрне руде, као да су виле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња.{S} О |
| каквога Светомира Светогорца, који је у Вилиндару научно да чита књиге староставне.{S} Читао им |
| бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто расплетене, да л’ јој црне очи још и са |
| прекинути прекрштање обичнога домаћега вина у малвасију, и да није лако силом га из винских по |
| е, те работе!</p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађи од тебе за |
| че и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњу Јабучилу, у убојној с |
| ајпре прихватише беле погаче и руменога вина, па онда старац рече:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја |
| да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p |
| а ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти |
| , на који је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље |
| зе растапати своју радост у потоцима од вина који из подрума војводиних потицаху, а сва се онде |
| водо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода |
| не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахн |
| разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте вина овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље Старо |
| тну?!“ питаше поп Каритон, који је више вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p> <p> |
| их пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па да вам |
| о један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, да би на |
| познаници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} |
| емо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и с |
| дно поп, дохвати и испразни један пехар вина, узе исправљати рукаве од антерије, намести свој ц |
| њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него навали на |
| а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чекам!{S} То, брат |
| е мало, дохвати са огњишта један кондир вина, и сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала г |
| pb n="12" /> се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вече |
| у иза њега, — „додајте Ристивору чутуру вина, нека спере прашину са грла!“</p> <p>„Хвала теби, |
| лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу његову, јер је ето много сањив те н |
| ном говориш!“</p> <p>Пријатељи повукоше Винка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гне |
| ерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пијан, Винко!“</p> <p>„Обојица смо се опили њеном лепотом!“ пр |
| ови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква |
| чега што му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидат |
| смо се опили њеном лепотом!“ прихваташе Винко, па се грохотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она |
| аше кнез Нинко, прозван од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигивати на своју на |
| Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари песницом о сто, да кондири и пехари на |
| и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу |
| езну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се п |
| заборави оно и сувише искрено излетање Винково у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу |
| /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу |
| ству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнит |
| че у њима, час опет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час по |
| Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше својим домовима!“</p |
| о у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је Ристивор једнако од |
| оклонивши се скромно, па настави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је м |
| , да ја ево сад претварам његово кисело вино у слатку малвасију.{S} Не могу ја сад ово прекинут |
| цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и ј |
| једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас |
| детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно |
| ића кнежина поста у брзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчела.{S} Богатство им ниј |
| има и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наш |
| за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше виногра |
| розбори старац тихо.</p> <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p>Приђоше нек |
| ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристи |
| <p>Старом се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око с |
| ором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива там |
| е устави.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим |
| ви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у |
| сподски гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили своји |
| на пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петроваче.</p> < |
| а очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни д |
| баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; напојих свако |
| и крупна једна људина, широкога лица, с вински руменим образима, по дебелим носом, крупним очим |
| у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али не им |
| да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; скинуо мантију, засукао рукаве, на јед |
| кву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се п |
| ва два млада грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шат |
| од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у некако поноситој срдњи <pb n=" |
| овек само оком тренуо, педесет коњанике винуло се убојним коњима у седла.</p> <p>Кад видеше кме |
| у густи преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе огра |
| и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне спреме, |
| } А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, |
| конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума дворских; |
| ао да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни један!...{S} Ис |
| гле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врх |
| но је оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четв |
| иш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, |
| се слободан, баци се стражњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, |
| ну Ристивор сав престрављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога |
| о?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} З |
| њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се и целива Р |
| ојводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрет |
| ноге сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то бу |
| ладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао ве |
| орлушину, која раширеним крилима лети у вис носећи у канџама румено чедо у белом свиленом повој |
| ем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седа |
| Господо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћа |
| упрла погледе из крупних црних очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлуш |
| исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме |
| нажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза |
| алазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} Ристивор је свакоме огласнику придао по једног |
| ead> <p>У Четвртак пред пече са једнога виса кнез Градоје показа своме унуку и својој чети беле |
| ни невесели.</p> <p>На подножју једнога виса сјахали су били да коњима својима облакшају, и пођ |
| витеза на једном сребрном обручу, који виси о гвозденом танком ланцу, љуља се сиви соко један, |
| а она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је руме |
| је поред њене десне руке; према њој је висила на зиду у сребро окована чудотворна икона Богоро |
| лас Кнежев, његово полагано спуштање са висине у дубине, оно његово застајивање, она очевидна б |
| ежак терет скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомично на слику, коју беш |
| тали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холу |
| у крила, само што орлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја јај |
| тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи |
| на једног тучног ждрала најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степеници сил |
| живо из столице, усправи се у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у млад |
| аморну авлију млад момак, красног лика, висок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ ви |
| азује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок и личан младић, <pb n="136" /> погледаше мирно, и |
| S} У сухој, каменитој пустињи стоји он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, као да је |
| с коњским реповима побијено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе богато зла |
| ма обарају.{S} У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене простирке, подглав |
| "26" /> колевке крочила на њиву млада а висока и танкострука једна жена у китњастом шареном рух |
| врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људина, широкога лица, с вински р |
| пеза од белог мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазна стола од храстовине, у којој б |
| дина наследио свога оца, подигао је две високе осмоугле куле, везао их једном мраморном терасом |
| ужје.{S} С великом муком нађоше некакве високе маџарске кљусине, па на њима прођоше кроз град, |
| прагу од њихове собе јави прилика једне високе, сувоњаве, средњовечне жене, у црном оделу једне |
| не а мирисне живе ограде подизале су се високе тополе, дохвативши се глатким сребрнастим својим |
| нима.{S} У њој су били просечени уски а високи прозори, који пропуштаху у трпезарију благу свет |
| усечени уски пролази к самим прозорима, високим и уским, кроз које меки румени зраци сунца на з |
| <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p> |
| икањем.{S} Још су звездана кола стојала високо изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристиво |
| ти Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окрете према св |
| а из великог зеленог шатора, пред којим високо копље с коњским реповима побијено беше, изиђе ви |
| једним зеленим шатором у земљу побијено високо копље, о коме вишаху три коњска репа.</p> <p>Ста |
| еднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по високо у углу од два зида стајала је некаква велика ико |
| бесног једног црног Арапина, који се с високо уздигнутом кривом сабљом залетео био на старог к |
| зумео свога господара, јер подиже главу високо према турском стану, рашири уздрхтале ноздрве, к |
| те!“</p> <p>Па се старац мало пригну са високог коња свога и пружи десницу Мандалени, која му ј |
| храстовој столици, млада једна жена, по високог, вижљавог, танкоструког раста, с нешто мало по |
| ачаја од њега, седела је у истој таквој високој и богато изрезаној храстовој столици, млада јед |
| ица.{S} Опружио се био у оној храстовој високој столици, наслонио главу на крила некаквога у хр |
| ала је другу, онако како се зрикавци, у високој трави око оног храста, жустро гањаху и надметах |
| кула својом сенком правила, седео је у високој храстовој столици старац један, одевен у господ |
| туре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњу Јабучилу, у убојној спреми, с калпаком на |
| /> <p>Ту се на једној пољани, обраслој високом папрати, искупила и сместила уз Орловићеву чету |
| ка па је пружи младоме витезу на његову високом Јабучилу.{S} Пружајући му босиљак Босиљка му гл |
| на шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску коју светац у десници држи, повија у |
| онда лаким трком пођоше уз ону косу, на вису које је лежао турски стан.</p> <p>„Разви моју заст |
| вечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе |
| ред ове цркве појахали крилате ждрале и вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије!“ |
| е, да чује одговор Ристиворов.{S} Млади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше |
| неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова певао некакво |
| и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком премишљању настави:</p> <p>„Испадо |
| одо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{S} У оч |
| {S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад легнете н |
| ху, зло слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска |
| , у мојој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао о |
| и, не скидаше својих погледа са старога витеза.{S} Онај пламен што из срца старчева сијну кроз |
| а боју позајмио.{S} Иза столице старога витеза на једном сребрном обручу, који виси о гвозденом |
| рктаху на сваки и најлакши крок старога витеза.{S} Десном руком својом водио је снаху своју а л |
| оте у цркву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S |
| > <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи г |
| пребијао!</p> <p>Није чудо да два млада витеза клизаху разговором низ брдо, док се не натоциљаш |
| рекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не разумеваху ништа од свега онога жубора.{S} Н |
| ок се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног краја трпеза |
| расе.</p> <pb n="37" /> <p>Два се млада витеза, две властелинске слуге два племенита господара, |
| се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на д |
| м јасне и кратке заповести.{S} Полетеше витезови све кликћући, срећни што носе својима Кнежеву |
| ту мирисног босиљка па је пружи младоме витезу на његову високом Јабучилу.{S} Пружајући му боси |
| ељади да нека тешка брига лежи страноме витезу на срцу; особито се за столом у трпезарији чудно |
| нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Молим те, витешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код |
| оглави да слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, витешки старче, који нас учиш чему ваља!“ прихвати војв |
| нам, Господине Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете ни |
| образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо |
| женска глава хоћу да судим о пословима витешким: али је војвода рекао само истину, да је Боре |
| а подсећао је, кажу, на свога покојнога витешког оца.{S} Према своме деду имао је право страхоп |
| верим старом господару, који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пу |
| вече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у б |
| својим мислима, устаде на ноге, права и витка као јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и три |
| "118" /> јутрос добих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се |
| акве танке вунене тканине, утегнуте око витког јој стаса пасом од плавог аксанита извезеног сре |
| же Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да се баци. |
| о у војводе, не знајући какви то светац витла колом девојака и прикупље просјаке око двора, ето |
| еше умора у срцу његову.{S} Једна мисао витлала је другу, онако како се зрикавци, у високој тра |
| лавом његовом, и опет се расклопише под витлањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и р |
| ка.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управљању коњима.{S} Рист |
| гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним и д |
| моли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав према Истоку, који својим руменилом п |
| , а кнежеви нас људи нападоше!“ причаше Витомир.</p> <p>„Тако је у истини!“ рече упорно Миросав |
| ил’ његовом спрати може!“ говораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само |
| шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљ |
| ерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ викну млади Витомир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја П |
| многе помело!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„ |
| не не лече слатким речима!{S} Властелин Витомир ми је пред вама свима нанео срамоту, која се са |
| „Славе ми, кнеже Нинко,“ рече властелин Витомир, коме последњу реч беше Нинко управио, „ја не з |
| е јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на другога људе своје, те се између |
| одо, не буде криво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез Миросав остави ноћас стан па се |
| узе реч млад један властелин, по имену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем |
| p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и уве |
| у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт бо |
| а, скочи на ноге па полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица, па се окрете, да код свога |
| Миросав, па се баци сребрним пехаром на Витомира, скочи на ноге па полете на њ.</p> <p>Витомир |
| не сви људи кнеза Миросава и властелина Витомира били пола пијани, то трезним Орловићевцима ниј |
| енутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохватно је оног првог око |
| ода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p>Протурише се кроз своје војнике и је |
| ебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећ |
| те на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, па о |
| ичким гасом: „Натраг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и друг |
| {S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> |
| не распршта прва чета као плева коју је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше |
| би и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ |
| прављаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се |
| ива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио; ако ко маштом својом н |
| е види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра пал |
| рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто г |
| и да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако ком |
| продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се кајем! |
| ру вику Ристиворову, који упаде у шатор вичући;</p> <p>„Господару!{S} Господару!{S} Устај за Бо |
| ао мраморни сто, била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} На овоме снижем патосу било |
| м у земљу побијено високо копље, о коме вишаху три коњска репа.</p> <p>Старац најпре узе сам да |
| охвати буздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буз |
| чи њене сузе њене обвијале.{S} Па онда, више као себи него њој говорећи, промрмља:</p> <p>„Јадн |
| вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господи |
| зади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега виде се мног |
| је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом |
| а под небом, које се -— чинило му се — више но икада застрло густим ројевима <pb n="150" /> зв |
| едаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто помињати памет људи у којих јун |
| ставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави а |
| и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сет |
| е си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p> |
| вна царевина српска!...{S} Бадава, нема више ни старог јунаштва, па откуд може бити старе славе |
| своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми |
| гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да |
| манастире: истина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пута више калуђера него |
| ута више попова но парохија, и пет пута више калуђера него што се може да смести у хиљаду манас |
| ти!{S} Онда смо имали свагда десет пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо |
| азар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p>Продера Ристивор својим коњем кроз џбуње |
| , и отиде право к своме шатору не рекав више ником од њих ни једне речи.</p> <p>На уласку у шат |
| падало од једне воштане свеће, која је више главе младога војводе догоревала, то је осветљавал |
| цу метну?!“ питаше поп Каритон, који је више вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p |
| и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за с |
| ме тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео |
| жена, око својих тридесет година.{S} Не више пупољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се |
| вој, по тајанственој дубљини њиховој не више жена, него неко божанско створење.{S} Сељаци прича |
| чки одазивати твојим позивима, кад мене више не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколи |
| а Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, |
| ла господа дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{ |
| мужа на клобуку свога свекра, не могаше више уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, примив кло |
| S} Али, на своје велико чудо, не могаше више чути никакав топот у даљини, него само корачање дв |
| д већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али с |
| и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је о |
| ну <pb n="87" /> моја старост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је в |
| војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам ко |
| ред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па |
| ушу његова господара.</p> <p>„Нико мени више ништа помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно |
| ави Ристивор, — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за |
| тко рече Ристивору: „Од овога часа ниси више мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, кој |
| гологлав и са рукама на прса скрштеним више мртвог војводе, не скидајући својих погледа са лиц |
| ви мученик за отачаство, да је двојином више пелена но малвасије као цар попио, да су га се ист |
| све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јуна |
| ец дана овамо од туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Госп |
| ојитог попа Каритона, који, кад се мало више поднапије, узме да прича хрвање своје са Светим Јо |
| таро доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и радије јављали међу људе, и |
| ша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике да се некакво јунаштво покаже! |
| неразговетно прозборио; али је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} Рањени дечко би |
| ешто опасности у првим тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је пон |
| тако ти крсног имена твога!“ привика по више њих из свите војводине у очевидно силном узбуђењу. |
| л и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе по више пута час десно час лево ухо к поветарцу, који му д |
| } И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, да |
| нез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох |
| кога од своје властеле, нека доведе што више добро опремљених војника.{S} Ако стигну на зборишт |
| што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Го |
| се ми властела кољемо између себе данас више него што је то некада било; али ево невоље где, ум |
| ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо |
| зумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јутрос, пре |
| ала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте |
| д и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари |
| ком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, |
| p> <p>„Опрости ми, Господине!{S} Мишљах више о слабоме срцу жене Магдалене, него о јакости твој |
| о сам те давао на књигу?“ питаше старац више самог себе него друге око себе; „што сам те давао |
| едеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к т |
| ји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба да је наследник с |
| е усијало од јаркости жаркога сунца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се |
| то Иван склопи очи на оне слатке снове, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудн |
| е ратник заустави да се мало одмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} Нико не смеде да жури уморног |
| смо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све.{S} Пр |
| рник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви мо |
| е како велиш.{S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају епархије; Истина је да |
| Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“</p> <p>»О, Каритоне, Каритоне!{S} Камо да си |
| иљада Срба нису краљеви и <pb n="90" /> владике на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом |
| спода и велика властела, протурујете за владике своје синова и синовце, који су младост своју с |
| ветом Писму не видеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило, кол |
| пови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S} |
| закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од |
| лагослови све.{S} Приђе Господин Кнез к владици, прими из његових руку крст и окрену се к нама |
| ита!“</p> <p>Одједаред духну поветарац, влажан и хладан.{S} Од запада ударише црни облаци па се |
| глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се из |
| оже.{S} Опет му удари у образе ледени и влажни трепер, који сад беше напојен мирисом од тамњана |
| својој свити од дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја једна топла зрака радости.</p> <p |
| је кнез поздравио, немојте његове седе власи срамотити; немојте на његов двор савијати клетву |
| аше стари кнез гологлав; његове сребрне власи ускомешане ветрићем који тихо дуваше, његова широ |
| његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те протерају погану Ага |
| га за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам |
| стави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем час опет између себе; |
| дом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око рањеника.</p> |
| иктању њихову.</p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко од млађ |
| подину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се један део војске |
| "89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете за владике своје синова и синовце |
| легао око нас!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пред нашим сељанима, јер |
| ла сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани попови без парохија |
| } Нека иде кнез, <pb n="51" /> нека иде властела; зашто су они господа него да господски за цар |
| теље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Р |
| ац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном признати, да си међу нама |
| и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и његове |
| е цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може |
| на убојним својим коњима сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им гов |
| Око њега се опет искупише сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег |
| е.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} Н |
| {S} Хоћемо!“ привикаше сложно кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овд |
| !“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; неки се узеше крсти |
| шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо између себе данас више него што је то н |
| бе у овоме двору, па ће сутра порота од властеле казати, шта сте дужни један другом а шта обоји |
| лето му име и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј м |
| оје беше силно раздраган.{S} Први он од властеле поче да помаже духовницима, да им појање што п |
| рно опет издаја!“ привикаше неколико од властеле из свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никак |
| и дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека доведе што више добро опремљених војника |
| чи да погледа — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде право к своме шатору не рекав више ни |
| ечерало је с војводом око двадесет које властеле које духовника.{S} Све је то било весело, збив |
| и!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ одговори војвода и |
| ваља мени да браним поштено име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и |
| би дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, што је ниси просио у на |
| вода, кнез Градоје, праћени неколицином властеле и слугу, журним кораком пролажаху кроз њихове |
| а чита:</p> <p>„Духовницима, кнезовима, властели и свима војницима моје војске!{S} Огреших се т |
| те војводама, <pb n="141" /> кнезовима, властели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, п |
| есело, и опет некако свечано окренув се властели својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли шт |
| те, господо, унутра!“ викну кнезовима и властели који на пољу пред шатором стојаху сабијени у ј |
| ана Градојева сина, и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали |
| ао Голубац, као што су се и први српски властели, који њиме завладаше, звали Голубовићи све до |
| војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на к |
| рече:</p> <p>„Дворанин војводе Радича, властелин Иван Порубовић од Дреновца!“</p> <p>Млад чове |
| смртне ране не лече слатким речима!{S} Властелин Витомир ми је пред вама свима нанео срамоту, |
| ?“</p> <p>„Славе ми, кнеже Нинко,“ рече властелин Витомир, коме последњу реч беше Нинко управио |
| во ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на другога људе своје, те |
| свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади властелин, смерно се кнезу поклони па рече:</p> <p>„Хва |
| на Косову било!“</p> <p>И опет се млади властелин заустави.{S} Изгледаше као да се упустио у не |
| ји је више вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одговора, је |
| и два од детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше у |
| им гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне свилене, лепо извезене, торби |
| адоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје чете, да је полаганим кор |
| неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„П |
| војводо!“ призбори тихим гласом рањени властелин; „лаке су моје ране, али је тешко испричати с |
| а ти, војводо, не буде криво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез Миросав остави ноћас с |
| ошари спава — кад стиже пред крчму овај властелин, рањен у бутину стрелом, а по мишици сабљом.{ |
| мени једном десило:“ узе реч млад један властелин, по имену Витомир. „Пре пет година путовах у |
| , то казуј!“ викну оздо са трпезе један властелин, који је цело вече пио као смук, па, откако Г |
| један од многих доказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Г |
| ветим Јованом у трпезарији.{S} Војводин властелин не могаше то никако да верује; али се Ристиво |
| су кнез Градоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно иза стола |
| вор,“ питаше кнез <pb n="27" /> младога властелина, — „да се прекрстиш три пута и поклониш наше |
| Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не бр |
| атив се под шатор пробуди она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да |
| до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погледаше се.{S} Изгледаху оба збуњена.{S} П |
| е!“.</p> <p>С муком изведоше полупијана властелина из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам |
| маш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас тога чинити. |
| .{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви ж |
| да доведе у трпезарију војводина младог властелина, и сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Г |
| лепоти Перунике, кћери некаквога малог властелина у двору војводину, а Ристивор узе хвалити Бо |
| рећом мало не сви људи кнеза Миросава и властелина Витомира били пола пијани, то трезним Орлови |
| , ево ти моје заповести:{S} Прво одведи властелина војводина и милога госта нашег у подруме доњ |
| ске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ћ |
| ска кола за своје главе!“</p> <p>„Стој, властелине!{S} Устави се!“ викну промуклим гласом отац |
| м кнез Градоје поручује!{S} Дед’, млади властелине, казуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти р |
| светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади властелине!“ рече кнез срдачно. „Како је војвода?{S} Је |
| шине!“</p> <p>„То треба да чујеш, млади властелине, како је било.{S} Причају да сад међу млађом |
| еликом сликом онога удеса, од којега се властелинска кућа Голубовића прозвала Орловићима.{S} Ка |
| b n="37" /> <p>Два се млада витеза, две властелинске слуге два племенита господара, брзо сприја |
| Реку, лежи Орлов Град, од старина двор властелинске куће Орловића.{S} Народ прича да је прве т |
| нам казати!“ рече старац љубазно младом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још |
| лу кад те је твоја мати себарка продала властелинци, да те подметне као своје дете!“</p> <p>„Ао |
| д овога часа ниси више мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају да про |
| мо.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сино |
| рану потока узе световати с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му |
| лазио војску, поздрављао се милостиво с властелом и са заповедницима од чета, показивао се веда |
| еди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод велике стене кој |
| куните ме, него праштајте.{S} Кнезове и властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби |
| а војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под један |
| ="138" /> око себе сву велику господу и властелу.{S} Храбрио је оне који казиваху како их нека |
| о да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка продала властелин |
| {S} Не часи ни часа него зови сву своју властелу, нека се одмах скупи под твоје стегове, те је |
| какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере које нашем двору ду |
| то од шареног мрамора, у које је падала вода, која је из кљуна једног тучног ждрала најпре дале |
| ма и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испред војске јав |
| а не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања поветарца кроз гра |
| ина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он |
| тифора који му притрча с кондиром пуним воде.{S} Опра поп руке, уми лице, дохвати своје разбару |
| ека јуре путевима, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и н |
| чуло се само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пун |
| е изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шатором оставио; прекрст |
| /p> <p>Из једне баруштине близу јаза од воденице <pb n="5" /> на Голубињој Реци чуло се непреки |
| ад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече |
| уго потрајало па се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза |
| потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена чов |
| кнезу на Цареву Громаду!{S} Ристиворе, води нас најпречим путем!“</p> <p>И ободоше коње, и пој |
| м двор и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте |
| под твоје стегове, те је <pb n="18" /> води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до |
| ече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да не може; али може Боре д |
| Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — настави |
| икну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремље |
| уда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из пок |
| на самом подножју велике степенице која води на први кат, рече свити својој да сваки може ићи и |
| авеже на онај разговор, који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености старчеве.</p |
| раде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} |
| их живих <pb n="21" /> други неки јунак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p> |
| и Милошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српску војск |
| ати живо кнез. „Пут у небески Јерусалим води право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна ј |
| тари се кнез окрете Ристивору:{S} Синко води нашег милог госта у црвену кулу, нек <pb n="12" /> |
| } Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и у |
| еки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а |
| ривао војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Јесте му |
| старога витеза.{S} Десном руком својом водио је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих из |
| ону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на пут |
| окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем п |
| се према њима она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли к |
| } Ил’ си јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> < |
| ет корачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане |
| брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласн |
| тро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се |
| крв обливених.</p> <p>На заповест свога вођа ова се трећа чета растави у три четице у свакој по |
| доје срдито трже к себи златом обложене вођице, окрену свога убојног коња к Југу, ободе га остр |
| жином беше оборио главу на прса, пустио вођице Лабуду, склопио руке на јабуку од седла, састави |
| /p> <p>И кад се Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје стадоше по средини између једних |
| за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич истом бејаше прегазио једну притоку Ибра |
| о на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} |
| ти кнеже Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за тр |
| ових градова срушио на плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лаза |
| , по господи што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли |
| удим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, реч |
| ху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак |
| тајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да |
| о треба, ја уђох под шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред скрињом и при светлости о |
| ојнога стана.{S} Тек кад народ опази да војвода, кнез Градоје, праћени неколицином властеле и с |
| о чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n="17 |
| потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода није оставио своје последње заповести!{S} Не ре |
| ка.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војвода Милош Обилић шурује нешто са српским кнезовима, |
| <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Молим те, |
| силно размакну.{S} Испаде испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан |
| S} Учини му се да сад истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче после по дужег ћут |
| метнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на гла |
| чано приђе први ка ковчегу у коме мртав војвода лежаше.{S} Прекрсти се живо неколико пута, побо |
| ло досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода беше посадио себи уз десно колено, никако не ул |
| I</head> <p>Већ се био мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свитом својом пред малену крчму |
| о од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орловићева чета повуче, војво |
| ав хоће!“</p> <p>„Кад је тако,“ предузе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „кад је та |
| м уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="153" /> жалости срца с |
| у да судим о пословима витешким: али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још тек дете! |
| о на страну!{S} Чудо ми је само како је војвода могао онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад ч |
| ластелине!“ рече кнез срдачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> < |
| де се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придворн |
| амо своје старешине, него тражимо да се војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан река |
| м ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброг |
| јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху |
| угом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право к њему |
| ана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пропушташе прилику да покаже колико по |
| бе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Јесте мучно што велиш!“ прихвати кнез, |
| о мени више ништа помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S |
| да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеја како згодно приклопи кн |
| ед Богом криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; |
| и ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да б |
| цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече војвода рањенику, „ако се ниси преко мере уморио, казуј |
| росав јетко.</p> <p>„Не питам то,“ рече војвода, „него који су овде напољу били први нападачи?“ |
| акве има заповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам |
| је.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше војвода.</p> <p>„Само једно ја ти, војводо, изабрати мо |
| крај казивању о јадима нашим?!“ питаше војвода невесело.</p> <p>„На крај само ономе, што чух о |
| оди и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољуби га у ј |
| мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно |
| нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И војвода махну руком према вратима од трпезарије.</p> <p |
| </p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу је |
| штењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ настави војвода узбуђен, па метну обе своје руке на рамена кнез |
| крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те својим голи |
| дворем на главноме уласку стојаше млади војвода Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно слугу, с |
| појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе јасним младићким својим гласом да помаже ст |
| ије био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини, нема јунаштва?!{S} И овај млади кн |
| Косова!“</p> <p>„Господо!“ викну млади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Госпо |
| д мене више не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколико тренутака радосно изненађен у |
| а.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје глав |
| никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњицом прешао к непријатељу!“</p> <p |
| онесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало |
| ароме кнезу овај устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да с |
| же, нити је прилика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити него како је наредио. |
| преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да с |
| о један страховит грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад |
| ле док су гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако шапатом.</p> <p>Истом оне две прзнице |
| <p>„Господо, јунаци и браћо!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет некако свечано окренув |
| рче, који нас учиш чему ваља!“ прихвати војвода па скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви друг |
| <p>„Све је то красно, кнеже!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, |
| >„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви |
| о која пристизаше.</p> <p>Не одјахујући војвода нареди да се разапну шаторови за њега и за влас |
| као јастреб јато голубова!“ додаде сам војвода с пуно поузданости.</p> <p>„Кнез Лазар је“ наст |
| .</p> <p>„Мачеве у корице!“ заповеди им војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, на |
| ако, господо!“ рече с уздрхталим гласом војвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. |
| ину говориш, кнеже!“ рече тужним гласом војвода Радич. „Јест, страшну истину говориш!{S} Ето не |
| с тога, Господе Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич, скиде сребрни шлем свој, прекрсти се поб |
| олим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти имаш слободе |
| кажем што сам сетан и невесео.{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у |
| ика сва она господа да је све тако како војвода рече. <pb n="83" /></p> <p>„Како?“ питаше озбиљ |
| вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води к |
| моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, преблед, оборив опет главу на прса |
| ни папратовој према крчми, пре него што војвода стиже.{S} Не хте примити ни понуде кнеза Вукана |
| вашим, ни дивном малвасијом, којом нас војвода служи, не могох отети некаквој чудној сети и жа |
| > <p>„Немој тако, кнеже!“ прихвати опет војвода гласом у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми |
| Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „С |
| савила око војводе.</p> <p>На послетку војвода, блед као крпа, снужден, уздрхтан, запита Ристи |
| и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода рече: |
| >Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету одвести |
| ојвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу |
| ћемо се кретати за Косово,“ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми ниј |
| n="91" /> <p>„Стан’те, господо!“ викну војвода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте |
| застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим својим слугама што јахаху иза њега, — „д |
| > <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“ |
| црквеним књигама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу проч |
| по забринутости и замишљености старијих војвода и кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шат |
| другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростити што оскврнише моју т |
| говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје собе у овоме |
| дмакнемо од овога шатора, под којим наш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под он |
| нако полу мамурна, седлаше коње.</p> <p>Војвода тражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађ |
| лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза <pb n="94" /> Гра |
| кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред свом господом својом и гласно га |
| прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се |
| за цара нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољ |
| си крв своју на Косову пролио!“</p> <p>Војвода Радич покрио беше лице рукама, као да га је сти |
| руке предати, па како наредиш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни |
| апатом.{S} Кнез се у столу своме окрете војводама, <pb n="141" /> кнезовима, властели и војници |
| то Господин Кнез није писао народу него војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове |
| > <p>„Чули сте последњу заповест нашега војводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја |
| ђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Гојко!{S} Стегни срце |
| штане свеће, која је више главе младога војводе догоревала, то је осветљавало бледо као крпа <p |
| е и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело |
| е прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни при |
| ти беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па појахаше |
| едо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег војводе Радича!“ рече старац. „Ево чекамо тврдоглавог п |
| копа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји како треба по закону нашем!“</p> <p>„По з |
| } Не можемо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а |
| о то је да испунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдн |
| кораком проведе гологлаву поред мртвог војводе, да заставници сваку заставу приклоне тако да д |
| са рукама на прса скрштеним више мртвог војводе, не скидајући својих погледа са лица његова.{S} |
| Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко казати!“</p> <p>„Нека ј |
| се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Ал |
| лас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Војводе Радича кнезу Градоју, љубимом ми пријатељу, срд |
| Овамо коње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињаху Милоша да се |
| и од наше свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су цару Му |
| е глас да је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S} Наступасмо ми слободно и све кликћућ |
| ој!“ рече му. „Србадија ће помињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша |
| ром Господина Кнеза.{S} Све наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Мога |
| о сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело певајући.{S} Наро |
| сваким даном чита молитве за покој душе војводе Радича!“</p> <p>„Хоћемо, кнеже Орловићу!{S} Хоћ |
| не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не сва госп |
| крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на страни господина Вука?!“ Па к |
| чке, није ли ово слика Мандалене, кћери војводе Новака, жене кнеза Милана Орловића од Орлова Гр |
| пред старцем, па рече:</p> <p>„Дворанин војводе Радича, властелин Иван Порубовић од Дреновца!“< |
| којој се ова господска свита савила око војводе.</p> <p>На послетку војвода, блед као крпа, сну |
| ло подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војв |
| поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знајући какви то светац витла колом девојак |
| им трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао |
| дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те |
| иде калпак, те гологлав приђе к младоме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода ски |
| ујући од коња, скиде клобук, поклони се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јаха |
| горко подругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо, овога часа от |
| своје људе те сваког помињаше поименце војводи, који опет са своје стране дочекиваше сваког во |
| м <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — све кад би и бил |
| ојводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у сребрну колевку, јер већ сунце з |
| ут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому наследника!“</p> <p>А |
| Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од ј |
| тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не могоше старом кнезу Градоју |
| се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада вит |
| ења, Градоје, још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и |
| head> <p>Стари се кнез Градоје окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одоб |
| нез се Градоје опет нестрпљиво окрете к војводи:</p> <p>„Молим те, војводо, заповеди кнезу Гојк |
| се онда чврсто корачајући упути право к војводи, праћен само својим младим унуком.</p> <p>Дошав |
| S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест из |
| сте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугујете својој дружини!{S} |
| јој.{S} И још ти се молим, помози нашем војводи, помози војсци његовој, помози нама свима да зд |
| 159" /> моји, праштајте мени злосрећном војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на |
| окрепљен речју кнежевом. „Прво је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих ли |
| ненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац подиже н |
| чине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погле |
| коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред свом господом св |
| ваког свог војника, и онда, рекав нешто војводи који само климну главом одобравајући, пође живи |
| и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало пребледе и преста појати.{S} Али ип |
| рећи ко је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ пи |
| у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златној коле |
| име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико м |
| „И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и из даљи |
| воје са Светим Јованом у трпезарији.{S} Војводин властелин не могаше то никако да верује; али с |
| још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше праш |
| ки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земљ |
| наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тело нашег војв |
| вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно и |
| у приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „ |
| ј свилене кићанке целиваху плашт и шлем војводин.{S} Само Ристивор не могаше при том уздржати с |
| ароду на пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Ла |
| братском ревеном подићи цркву код гроба војводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се |
| ила уз Орловићеву чету скоро сва војска војводина, јер кнез Градоје устављаше чету по чету како |
| је заповести:{S} Прво одведи властелина војводина и милога госта нашег у подруме доње, нека сам |
| пи, на својих двеста корачаја од шатора војводина.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| не пред вече истога дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва војска крене у Четврт |
| /p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење војводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И |
| редбу Ристифору, да доведе у трпезарију војводина младог властелина, и сам пође доле с попом Ка |
| атски и нераздвајани стојати на крштењу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздвајани јез |
| <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ ре |
| /p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми књиге војводине!“ прозбори кнез очевидно изненађен и полу срд |
| ти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за |
| привикаше неколико од властеле из свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчије него цр |
| на твога!“ привика по више њих из свите војводине у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта д |
| о од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на л |
| о?....{S} Из Крушевца?!“ повикаше гости војводини изненађени, а неки од њих усташе из својих ст |
| сва бледа и тужна, стојаше пред шатором војводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху |
| под једним од њихових шаторова, који с војводиним беху разапети на зеленој пољани под Царевом |
| дост у потоцима од вина који из подрума војводиних потицаху, а сва се онде <pb n="125" /> искуп |
| срдити што му нема придворнога попа да војводино писмо прочита.{S} Као обично кад је срдит узе |
| ако бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или га д |
| вало бледо као крпа <pb n="152" /> лице војводино.{S} Старом се кнезу срце стеже.{S} Он скиде с |
| до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с т |
| а Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“</p> <p>Одједаред духну повета |
| ича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у ковчег на брзу руку од сухих храст |
| ку столицу, држећи једнако у руци писмо војводино, које још не хте отварати.{S} Манда оста стој |
| Ту га сад прекиде гласно јецање у свити војводиној.{S} Неко од господе грцаше од плача.{S} Стар |
| нађоше под њим листину, исписану руком војводином а прибодену у земљу једним од малених потајн |
| 90_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На војводину двору</head> <pb n="76" /> <pb n="77" /> <div |
| ас!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p> |
| једних и других војника.{S} На заповест војводину спустише мачеве у корице, па стајаху мирно и |
| „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Манда прошапута Ристивору да |
| ћери некаквога малог властелина у двору војводину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најмлађу дво |
| је.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к уху војводину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапсити, <p |
| њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да пра |
| драве и проразговарају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одма |
| ко је било?“</p> <p>„Лаке су моје ране, војводо!“ призбори тихим гласом рањени властелин; „лаке |
| !“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, немојте, господо и браћо, него колико има нас |
| иво окрете к војводи:</p> <p>„Молим те, војводо, заповеди кнезу Гојку нека нам све исприча шта |
| „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти |
| Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. |
| “ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S |
| еха кнеза Миросава.</p> <p>„Хвала теби, војводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба |
| но идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани |
| окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте в |
| и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо, — опростите ми, господо и господска дружино!“ |
| чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи |
| шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по ч |
| а је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио како треба! прихвати кнез Добромир. „П |
| огли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с |
| раше војвода.</p> <p>„Само једно ја ти, војводо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да са |
| ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде криво,“ прихвати властелин Витомир; „а |
| отом кнез Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пре |
| ик прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> <p>Прво млади Бор |
| о поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ прихват |
| све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник. |
| д ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p |
| е амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је |
| људи на пољу!{S} Не, не, моје је место, војводо, под шатором у средини мојих људи.{S} Не дођосм |
| окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и једнога и другога из д |
| о дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов по |
| рђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и преклињ |
| војводо Радичу, љубимо поздрављење.{S} Војводо, ево нам стигоше поуздане вести како се цар Ага |
| ова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косов |
| ника!“</p> <p>„Молим ја тебе, господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим уз |
| тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете! |
| са грла!“</p> <p>„Хвала теби, господине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристи |
| имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине војводо,“ настави Ристивор, — „први гласови, на које на |
| ће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господине војводо!“ узе опет реч смерно и невесело Ристивор, — „ј |
| и гласно га прочита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Гра |
| ахања, узе да говори:</p> <p>„Господине војводо, поздрављате мој <pb n="130" /> господар, моли |
| ара, Господина свој српској земљи, теби војводо Радичу, љубимо поздрављење.{S} Војводо, ево нам |
| идати Гојка!“</p> <p>„Молим те, витешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве |
| ва, љубим те и поздрављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не смедијаше да |
| ца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дубоко ганут |
| " /> да чита некакву Душанову листину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш н |
| сао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — настављаше кнез као <pb n="19" /> да чита не |
| истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче после по дужег ћутања, „праведна је твој |
| ћи под калпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од |
| још краснијим звезданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујно |
| ебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{ |
| ју свршићемо ето опело над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати |
| е да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као <pb n="161" |
| фром у великој трпезарији вечерало је с војводом око двадесет које властеле које духовника.{S} |
| коме?{S} Видите ли како је положио свој војводски шлем поред своје главе; видите ли како је вош |
| љен.</p> <p>Око тога ковчега, покривена војводским плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђ |
| дите, и у којој му је стајало празнично војводско одело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону |
| е се наместио на свиленоме своме платну војводскоме?{S} Видите ли како је положио свој војводск |
| зама напунише; пригну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, |
| е, може Гојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз |
| вратима?“ прекораваше стари кнез свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шк |
| а, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбин |
| ова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено |
| на била у њих погледати.</p> <p>Угледав војводу стари кнез хитро скочи с коња као младић, па ск |
| а ви данас нама опојте како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — |
| ошћу од свитања, показала само — мртвог војводу Радича с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би |
| астела редом, и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} Ниједно око није остало без суза.{S} Кнез В |
| ; али чим му се погледи отеше на мртвог војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{ |
| долину, кад Кнегиња Милица дозва старог Војводу Милојка, који заповедаше оном стражом, па му ре |
| стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати |
| својим младим унуком.</p> <p>Дошав пред војводу стари кнез га поздрави мачем па стојећи под кал |
| сењено некаквим црним облаком.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме н |
| ајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим о |
| сред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђ |
| спода моле да похита к њима, јер нађоше војводу Радича мртва у своме шатору, с малим једним нож |
| е зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за |
| шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога |
| е време док војска пролажаше праштајући војводу, кнез Градоје стајаше гологлав и са рукама на п |
| шим пехарима у трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти |
| име целе моје дружине, молим опојте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанск |
| удим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ рече војвод |
| ујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као побожна Хришћанина и добра јунака:{ |
| бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“</p> <p>„Ев |
| млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S |
| цима желећи јој срећно путовање, славно војевање и још срећније и славније враћање завичају сво |
| и с Господином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пр |
| те!“ пресече говор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чет |
| ша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твој |
| ерности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Град |
| радоје старешина <pb n="171" /> док ова војна траје!{S} Како моја памет сече, ова се војна сврш |
| „Сине мој, нека ти је сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи |
| траје!{S} Како моја памет сече, ова се војна свршила, и биће најправије и најпаметније да свак |
| га властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси сл |
| ослушасте кнеза Градоја, који, оседео у војнама, преклињаше нас све редом да не оклевамо?! »А ш |
| е да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем.{S} Знам добро да ј |
| {S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, него тражимо д |
| га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику да |
| лих свираца!</p> <p>Узе будан мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше српске ју |
| прошао ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, п |
| нџак-Бег је заповедио те је сваки његов војник положио по један камен на гробове кнеза Градоја |
| свој турској војсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или |
| ом арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војске могао добро да види шта бива на ти |
| ашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, ка |
| рбадије, честитоме Кнезу Лазару.{S} Као војник у дворској стражи његовој, бивао сам често у сви |
| тање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина |
| д би наишао на весела и добро опремљена војника; наређивао би, без икаква прекора да се из њего |
| кнез Градоје.</p> <p>„Зар свега двеста војника?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш |
| штрим погледом прелете кнез сваког свог војника, и онда, рекав нешто војводи који само климну г |
| је стари кнез прегледао сам сваког свог војника, загледао у оштрицу свакога мача, и прстом свој |
| опет са своје стране дочекиваше сваког војника поздравом: „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био |
| ође полаганим и таласастим кроком поред војника, који му јутарњи његов поздрав живим и сложним |
| ика под сваким, то је свега две стотине војника!“ рачунаше полагано кнез Градоје.</p> <p>„Зар с |
| под његов шатор доведу сваког путника и војника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје |
| во.</p> <p>„Педесет шаторова, по четири војника под сваким, то је свега две стотине војника!“ р |
| е ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу |
| адоше по средини између једних и других војника.{S} На заповест војводину спустише мачеве у кор |
| махну руком, да устави кликтање својих војника и јецање женскадије.{S} Па кад наста тишина, уз |
| же бити сада око педесет добро оружаних војника, који ће кнеза на Косово пратити.{S} Кнезу беше |
| , нека доведе што више добро опремљених војника.{S} Ако стигну на збориште код мога двора у Нед |
| омире?!“</p> <p>Протурише се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с |
| ени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога ч |
| кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све |
| е него што почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој заповест |
| ушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, војници <pb n="159" /> моји, праштајте мени злосрећном |
| ни кликот из девојачких грла, кад млади војници, потпуно оружани и опремљени, вадајући своје ко |
| ру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властели |
| мо у госте теби данас, него дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то к |
| сматраше за неколико тренутака, како му војници његови притврђују цвеће за своје клобуке, па им |
| ју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјахали па се ставили у два реда, а он сам ста |
| ите се мало, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да сво |
| цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који с кнезом на Косово полазе, додаду цвећа |
| уховницима, кнезовима, властели и свима војницима моје војске!{S} Огреших се тешко о све вас, ј |
| а, <pb n="141" /> кнезовима, властели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним |
| угу сустизаше.</p> <p>Кнез викну својим војницима да сваки од њих приђе к попу Каритону, да цел |
| чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S} Сам прихвати из руку <pb |
| грљају удави.{S} Са свих страна пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене |
| ше да се устави док грла не промукоше у војничке господе, те их не замени сложно и смерно појањ |
| о, мало само даље од њих, међу колибама војнога стана.{S} Тек кад народ опази да војвода, кнез |
| м седео и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на Угре свратио к Орловићима у Орлов Град |
| же!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гин |
| нас, него дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то красно, кнеже!“ при |
| акону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и ка |
| ици твога дома од старина, следујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и о |
| о сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима |
| на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“</p> <p>„Ама то ј |
| је синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама поклисаревим да |
| , што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мог |
| ш није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело певајућ |
| .{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Да |
| око светаца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, |
| адим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде вој |
| о час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да |
| сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са |
| одне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и |
| е код војводина двора, да се одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, |
| е да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и |
| и сместила уз Орловићеву чету скоро сва војска војводина, јер кнез Градоје устављаше чету по че |
| з Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да |
| осле Недеље освану Среда, и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше коње.</p> <p> |
| пазити да у Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити да је разбију док не порасте већ |
| а је питам: што не дочека да сва српска војска на Косово стигне, него мучки нападе кнеза док те |
| бој отпочне пре него што се сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно |
| који не смедосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате |
| е може бити друкчије, него да ће српска војска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи узеше причат |
| ad> <p>Већ је подне превалило, а турска војска једног Санџак-бега још једнако стоји на оној тих |
| да му од Караманије дође његова најбоља војска, јер с овом гомилом слабо наоружаних људи од сва |
| свој калпак.</p> <p>Раздрага се малена војска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, с |
| а сва се онде <pb n="125" /> искупљена војска растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору с |
| искосмо Турке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придође, него ми једни исти бо |
| асмо.{S} Али им притече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са свој |
| мора у Караманију.{S} Ено му је предња војска данас на Константинову.{S} Не часи ни часа него |
| наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни п |
| било!“ настави он своје причање. „Наша војска одби први, па други, па и трећи напад непријатељ |
| о два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска весело певајући.</p> <p>Осем нешто деце и момчад |
| се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгинула, српски је цар Лазар јуначки па |
| ај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као д |
| не веровах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караман |
| и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите са |
| тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и из даљине, па је и пра |
| гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше праштајући војводу, кнез Градоје стаја |
| ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Д |
| „кад ето још ми није стигла ни половина војске која треба!...{S} Ево ти књиге коју <pb n="118" |
| ојске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скакања у |
| крилу, окрете коња, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прође, кад се од један п |
| заноће, кад му са предњих стража испред војске јавише, да се види коњаник један, који у највеће |
| та четица одмакла стотину корачаја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, па п |
| е!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти имаш слободе и приступа |
| и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде |
| око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гд |
| ину Кнезу на Косову, као први део твоје војске!“</p> <p>„Што ли се теби толико хита, кнеже Град |
| зовима, властели и свима војницима моје војске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одвед |
| е удари руком о колено. „Зар од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово неј |
| n="145" /> да погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види |
| им поштено име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине В |
| нападе кнеза док тек с половином српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску |
| ездила.</p> <p>Мало час па се од турске војске одвоји једна четица од седам коњаника, који пођо |
| девен Санџак-Бег, заповедник ове турске војске, окружен неколицином својих доглавника у кафтани |
| љцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој ко |
| ун ухватили, колико ће бити тамо турске војске!{S} Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друк |
| p>„Не можемо ми тебе, на догледу турске војске, оставити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћ |
| ене тражиш да те овде на догледу турске војске оставим сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему |
| <p>Па се слегао радостан народ око мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n="79" |
| аједно прегледати оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крст |
| и боримо се од ране зоре са три одморне војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред |
| до, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје |
| азиваху о великој и славној победи наше војске, о поразу Агарјана, о погибији њихова цара...“</ |
| с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеја како згод |
| авим Господину Кнезу једва са половином војске, коју има право да очекује!...{S} Боље је да при |
| ="106" /> вас да похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав |
| на моме двору завадила те се један део војске растурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и опет |
| е јуначке среће у животу, ако један део војске твоје поносито ујездава у стан Господина Кнеза н |
| ше боље чути, ослушкује топот од коња у војске која му следоваше.{S} Али, на своје велико чудо, |
| да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, |
| на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није о |
| Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод белог камена, са кога се |
| епости свога срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} Него пред оним непобусаним |
| ем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други св |
| <pb n="172" /> да се он с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих |
| вести како се цар Агарјански са силном војском кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам ј |
| можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину Кнезу. |
| S} Него једно треба да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви Крушевљани трговци, |
| старешине, него тражимо да се војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на госпо |
| ом бејаше прегазио једну притоку Ибра с војском својом, па се на широкој пољани с ону страну по |
| ово име правду народима дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С |
| и Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све П |
| тављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Остао |
| лисар његов каза, да цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш одговор. |
| ости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војском својом још на Косову, видеће да Србадија, има ј |
| p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече вој |
| и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома враћа, тражаше да в |
| /> други неки јунак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p> <p>Па старац сав заж |
| кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже мо |
| снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да не може; али може Боре да јах |
| наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — настави Рист |
| имена дома твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n="126" /> Твој клетвен |
| оворени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади |
| </p> <p>„Како бих ја, кнеже, растеривао војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу |
| а мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поздрављао се милостиво с властелом и са запове |
| да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим?“</p> <p> |
| ажног једног пророка разбију Хришћанску војску српску?!{S} Само онај, који не верује у бригу Бо |
| воре с царем Муратом да му преда српску војску и српскога цара, само ако се иза тога престо срп |
| а, да су погани Агарјани разбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погин |
| им води право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам |
| нез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска |
| ојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече |
| ла била.{S} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су |
| х народ чита, <pb n="134" /> да је нашу војску некаква велика несрећа задесила!“</p> <p>Она бли |
| ник један, који у највећем трку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она гос |
| ез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега слушасмо о |
| виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне дов |
| се молим, помози нашем војводи, помози војсци његовој, помози нама свима да здраво и честито н |
| ки пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна вез |
| љу, којим су три Србина право к његовој војсци јездила.</p> <p>Мало час па се од турске војске |
| же, који си мени <pb n="117" /> и мојој војсци сачувао чист образ.{S} Помисли како би Господину |
| ао поуздано казати могу: нико у српској војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој би |
| унаштво њихово, објавио је свој турској војсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или б |
| ре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да се мо |
| ку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кн |
| ри дана пред саму битку проносило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајни |
| није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци нашега честитога Господина Кнеза, а не овде да ч |
| ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца |
| Дубровачки трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шт |
| ритона, као што га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да |
| мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше |
| з заповедио.{S} Млади кнежевић, који је волео бесног попа Каритона, као што га је сва дворска ч |
| аш поп Малвасија,“ настави кнез који је волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Мал |
| је Орловић од пет стотина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду |
| ећки Патријарах а не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> |
| бље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је о |
| полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање |
| га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем на Косову у |
| и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињ |
| и помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те |
| , па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома |
| а нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с на |
| о Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском господом уступи престо српски, само а |
| а ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тражаше.{S} |
| дворкиње причају да је она преко своје воље доведена и привенчана за Милана Градојева сина, и |
| зао послушност Ристивору па га насупрот вољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се теби све тек т |
| умештаху седам дебелих свећа од жутога воска.{S} На своду, који је испао мало напред над огњиш |
| ене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског измешано |
| и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај даж |
| } Што је мало светлости падало од једне воштане свеће, која је више главе младога војводе догор |
| лиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница пред иконом Светога Јована Крститеља!{S} Моли |
| ру да <pb n="16" /> принесе светњаке са воштаницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с |
| о мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стојницима донесу.</p> <p>Кад већ |
| ред скрињом и при светлости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на |
| хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу докле год од цекина и један динар |
| ем поред своје главе; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да |
| несретниче?!“ Да му сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао |
| ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јеротија |
| од шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p> |
| м нешто мало почео да старим, нису мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не о |
| ико ти не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: старац један, к |
| припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били су се нешт |
| ројни пси по разним крајевима двора.{S} Врапци се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у голубињак. |
| о беше.{S} Чисто јој је чудно било како врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубови мо |
| <p>„Није чудо на оваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају? |
| p> <p>Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати крај од дола |
| !“</p> <p>У томе се отворише једна уска врата у зиду на који се тераса наслањала, Ристивор испа |
| ="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као какве орлушине!“</p> <p>„То т |
| Како је било запарно оставише отворена врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор п |
| ликога ходника, у који се кроз отворена врата могло гледати.{S} До мало час, пре него што Иван |
| ехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те |
| сиротињи!“</p> <p>И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> </div> <div type="ch |
| очуваш!“</p> <p>У том се отворише широм врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна |
| блистајући од радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које |
| чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шестостраној конати у Жутој Кули.</p> |
| а, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога с |
| </p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје место па одатле, не седајући, у |
| е довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пра |
| здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати д |
| с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од св |
| обеду дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> < |
| и кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Ристиворе?!“ преки |
| ви; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од |
| рска чељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком п |
| ом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говори |
| ко кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћ |
| {S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди с |
| и с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац запре |
| вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али |
| има од двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се м |
| дог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" |
| ева сина, и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез |
| тором оставио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада властелина.{S |
| ад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јуначке на < |
| да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли |
| ад!“</p> <p>И војвода махну руком према вратима од трпезарије.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к |
| уапсити, <pb n="93" /> стави стражу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим чет |
| то јој сина нема.{S} Старац погледаше к вратима и узе се срдити што му нема придворнога попа да |
| еље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад <pb n |
| рекох ли ти, постави стражу на њиховим вратима?“ прекораваше стари кнез свога војводу пошав с |
| а!“</p> <p>„Потеци с момцима ка главним вратима, поздравите госта добродошлицом, па га доведите |
| вога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p |
| ло, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си се срдио на ме.{S} С |
| ја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнез |
| на кнежевића Боривоја, који, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јав |
| ом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао не |
| де ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезарију.{S} Ето |
| p>Није дуго потрајало па се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{S} Нађош |
| епа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, сам, без пратилаца!“</p> <p> |
| а то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове погледајући према главној капији од двора.</p> |
| е пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод свиленог напрсника у тога младога јунака |
| асмеја, и узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим пут |
| свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, као да |
| еда војску која се славом увенчана дома враћа, тражаше да види своју милолику белу Перунику, са |
| мо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегам |
| напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава |
| онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> < |
| и но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани |
| с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> < |
| о слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Кари |
| авно војевање и још срећније и славније враћање завичају своме.</p> <p>У двору у једној омањој |
| авити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="195" /> мо |
| им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви тре |
| победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девоја |
| апред као да крупним црним очима својим вреба <pb n="24" /> некога, пружио леву руку према себи |
| „Хвала теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики и сл |
| ја!“ прекиде га кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим |
| као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Рист |
| ди!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет хиљада људи, који су да |
| сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану! |
| тно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>Кнез понови наредбу Ристифору, да дов |
| ућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунашт |
| од мога немара да вас <pb n="148" /> на време Господину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно |
| а ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, |
| .{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> |
| ту, на коме је, од грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али п |
| тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете победити или да с |
| решао беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше праштајући војводу, кнез Гра |
| е.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, к |
| <p>Старац је непомично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону танку па |
| зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манастирској кујњи прао карлице и котлове, па с |
| Степан из Кљештевице рече: „У незгодно време кнез позивље људе; ево јечмови почињу сазревати, |
| “</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се свега овде збивало није! |
| велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Град |
| моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старо |
| да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело |
| Светогорац рече да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то |
| оре, да су ово сад баш настала последња времена»?{S} Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би |
| шћен.</p> <p>„Ваистину насташе последња времена, кад се једна слуга буни против господара свога |
| и!“ Па, брате, кад већ настају последња времена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p |
| !“</p> <p>„Ваистину настала су последња времена!“ рече кнез снуждено попу Каритону. „Ти се сећа |
| славе?!...{S} У истину ево су последња времена!...{S} Кад нема јунаштва, не може бити ни царст |
| ог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, п |
| черају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да |
| РЛОВА ГРАДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА К |
| њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да |
| д нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да |
| оштро кнез Градоје. „У овом чудноватом времену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврћ |
| а да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свил |
| паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом изви мач из рук |
| у Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као да кликће, <pb n="200" /> па полете на чету |
| “ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђег писања настави: „Има, |
| 0_C2.4"> <head>IV</head> <p>Било је још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред дворо |
| , без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насм |
| > листину, оштро гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвикле к |
| “ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створи |
| а војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не и |
| поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше |
| емену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се |
| та војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама ка |
| ско главе, па убрзаним дахом дактаху од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из дал |
| !“</p> <p>Још није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово ве |
| поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина уставише се у исти ма |
| тове по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, како ће и |
| >Голубови су немирно час узлетали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да л |
| ма и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега виде се многа орловска гнезда, из којих |
| астовој столици.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две |
| лу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуб |
| атељи Милошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српску в |
| аће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p |
| воде Милоша, или си на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, он |
| Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војвода Милош Обилић шурује |
| незнанога издајника на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и св |
| прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесет |
| дин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то |
| ните ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници. |
| једно око није остало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на пр |
| погледаху значајним погледима.{S} Кнез Вукан, који по господству свога племена и бејаше најугл |
| вором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер на |
| неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби, кнеже Орловићу?{S} Каква те |
| и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет |
| сли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам |
| и ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца ј |
| лико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је позва |
| војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пех |
| ати Ристивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није друго него онако! |
| Шта велиш?!“ продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} И |
| а свагда јуначкога срца!“ прихвати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље зна |
| ман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад вама, црним калуђерима, овај свет није црн |
| осно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији него ми |
| и јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као свагда кад се раз |
| итам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и прав |
| уда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под шатор. </p> <p>Под |
| роклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога |
| ро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зн |
| доје.</p> <p>„Ти, брате,“ прихвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао.{S} |
| тиже.{S} Не хте примити ни понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи |
| ачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју |
| а господску <pb n="175" /> беседу кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него б |
| дина, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се |
| устити кнеза <pb n="124" /> Градоја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али |
| војица остали да се договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече ст |
| српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење свога сина!“< |
| стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87" /> моја старост учинила и више жалосн |
| р господар код живога Марка, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његово име |
| за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику м |
| а не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господар |
| ласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Приштини!....{S} Кнез се у |
| росто одевена у хаљини од некакве танке вунене тканине, утегнуте око витког јој стаса пасом од |
| вника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, свечаном мирноћ |
| црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод застираше.</p> <p>У он |
| о уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па |
| !“</p> <p>„О, господине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети гла |
| ада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, п |
| цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„До |
| , да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да |
| Винка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше му |
| тело предадоше калуђерима Грачанице, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све |
| мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисл |
| ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кн |
| пунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што |
| ан час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста |
| око ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног срц |
| тегну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и |
| војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћас?“</p> |
| а госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш м |
| о којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за с |
| ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он право |
| га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</p> <p>А мла |
| а <pb n="193" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Поја |
| у да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез уш |
| > младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и н |
| изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не |
| n="43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони и о |
| а оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настав |
| атор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни |
| и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и пла |
| својом руком преко његова чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да |
| а Радич покрио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој б |
| мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“ реч |
| а.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десним |
| пријатељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платни |
| да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два мл |
| читање оних писама, несвесно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше свој |
| ој млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му к |
| све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде |
| е.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама о |
| и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима |
| ече кнез попа пружив руку према њему да га устави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за |
| кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је п |
| те амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што је |
| .{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га закл |
| чима видни колико их је.</p> <p>Па онда га освојише свакојаке тужне и црне мисли.{S} Под њихово |
| едрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жив |
| о ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите, |
| му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} |
| и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред свом господом својом и гласно га прочита |
| из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега виш |
| ле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи п |
| е борећи се с читавом једном четом која га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жи |
| ку сладост пролазећи туда, сладост која га чудновато подсећаше на часове милине које је као дет |
| остало, то није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине |
| Лабуду, убојном коњу старога кнеза, па га окити цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, у које је |
| адосно изненађен у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дош |
| а и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од н |
| има, поздравите госта добродошлицом, па га доведите право к мени!“ заповедаше старац, и умах не |
| Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од радости у чело пољуби.</p> </div> <div type="chap |
| га кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Е |
| еће, викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га уми |
| ног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом из |
| ко њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да |
| о; „ето отказао послушност Ристивору па га насупрот вољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се те |
| аљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Та |
| што, господару, да ти помогнем?“ упита га стари слуга његов који не знађаше какав се терет сва |
| да приђе полагано к своме сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и реч |
| а Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са друг |
| имове верне службе још од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{S} Напуни |
| само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Срба |
| милином растуженост мешала.{S} Тек кад га мали Маша, скутоноша кнегињин приликом великих свеча |
| на веро Агарјанска!“ цикну Ристивор кад га оштриц турске сабље дохвати по левој плећки.</p> <p> |
| ав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез р |
| те Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и св |
| ија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, и у зна |
| зеницама и отвореним устима.{S} Онакве га речи запрепастише и готово скаменише.</p> <p>Ристиво |
| зене, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо у своје руке стари се |
| хте премештати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој према к |
| е изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац |
| аком.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред |
| рачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки од |
| ко то сад говориш, Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако |
| еви.</p> <p>„Не пресуђујем ја!“ прекиде га кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја |
| и се ти сад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чудноватом времену у ком |
| ко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао цар, нити би границе сво |
| окрену свога убојног коња к Југу, ободе га острицама, те Лабуд полете пољем зеленим као да је п |
| ?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Гојко!{ |
| воме сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, |
| цем о криву једну сабљу која склизну те га обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њ |
| је прошао ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором |
| шим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оплакујући своје кости изломљене!{S} Ето то |
| само ово једно од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима здравим и читавим, или ћете |
| “ прозбори старац тихо.</p> <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p>Приђоше |
| „Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о т |
| ...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га поп Каритон, па мало преврну закрвављене очи своје, |
| лед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где |
| ену још једном према Ристивору, гледаше га сва растужена, па се онда растопи у тиху месечину ко |
| тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спусти своју руку на његову, као лед хл |
| адо лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спусти своју руку на његову |
| и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> м |
| о да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> му полагано као |
| ваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за |
| види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однекуд потмули тутањ |
| ом.{S} По неко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Св |
| де, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет одн |
| да ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другови стишавати, док се други грохотом на |
| лагано старчеву главу и прса, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких тканина што се под |
| > за њим једна омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, |
| е под богатим шатором нађоше и запојише га мирисном малвасијом.</p> <p>Старом се јунаку загреја |
| ше крштење војводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу |
| ицати!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не в |
| </p> <p>„Јесте, господине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Рис |
| ратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао нестрпљиво, па је <pb n="49" /> најпосле — |
| м.</p> <p>Дошав пред војводу стари кнез га поздрави мачем па стојећи под калпаком поче да говор |
| } Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рук |
| рже сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда би |
| узастопце по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући се |
| рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме тр |
| радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзи |
| радости, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путе |
| , па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синк |
| не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече |
| киде свој калпак, загрли старца, пољуби га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом |
| ац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва тво |
| е у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мен |
| е.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твог |
| га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Бор |
| им ранама, пао жив у руке Турцима, који га погубише, да освете смрт свога цара, па му онда тело |
| атор војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу т |
| га и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе!“</p> <p>Сељаци |
| ађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на |
| нађе у шареници Ристоворовој, и подели га на три комада.{S} Свој комад подели са својим коњем. |
| исмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb n="14" /> <div |
| иворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter |
| матере па полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му |
| у за цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљати свакога од њих ко нам данас |
| ко се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да |
| раше:</p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај милости према љуби сина твога!{S} Не помињи |
| p> <p>И онда старац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на колен |
| о.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече стар |
| иворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и в |
| ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубим |
| ијатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, реч |
| жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране! |
| што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ри |
| кати руком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> |
| ше он кроз гомиле народа, поздрављајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> < |
| саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му |
| вини тако често с њиме седела, милујући га у таласима од мириса, које је њихов цвећа пуни перив |
| вртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву, кој |
| и од њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да |
| на очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити натра |
| Издахнуо је на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p> |
| и не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“ |
| нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не |
| раво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то св |
| ори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док га сам рањеник не прекиде наставив своје причање:</p> < |
| стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, кр |
| Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Ср |
| е прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Ка |
| , кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „свагда |
| ме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекл |
| то, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез радостан.</p> <p>Али радос |
| ену копље своје наопако, да сељани, чим га угледају, узму нагађати, да се нека несрећа десила.{ |
| вина у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али |
| му коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило после два три кор |
| охватно је оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у |
| и онда помиловао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким ре |
| ико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ра |
| е!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од шатора пребијен на двој |
| старог седог слугу Некудима.{S} Подуго га гледаше — као да у мислима прелистава све листове Не |
| Онај <pb n="208" /> силни напор сломио га је.{S} Срце му силно залупа последњим куцањем.</p> < |
| ивор је пратио свога господара и дворио га на тој смотри, која је трајала од ранога јутра па до |
| ћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко.</p> <p>„Не питам то,“ |
| ужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Бож |
| да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коњ |
| „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да |
| времена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, т |
| видех за последњих десет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и |
| ласи запиркиваху у лице Иван осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ри |
| гледа према њену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погледа, прође мимо ње и ста |
| што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се н |
| ањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вук |
| Орлова Града, — све то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца — последњим куца |
| нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим?“</p> <p>Некудим сам уђе унутра, |
| и њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна |
| ри крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се |
| огу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се к |
| поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; скинуо мантију, засукао рукаве, н |
| вори пред свом господом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез |
| хвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да га роп |
| атељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снаж |
| апији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци свој |
| Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ при |
| ! <pb n="179" /> Натраг!“ викну он, што га грло доношаше, Ристивору, који се доиста напрезаше д |
| ред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто ви |
| е нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар |
| Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та |
| је волео бесног попа Каритона, као што га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору да се вр |
| ји, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет година од како га у д |
| Ово је просто један страховит грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Мах |
| Огреших се тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је д |
| .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од |
| сем?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристивор га погледа за неколико тренутака мало као збуњен не зна |
| погибији њихова цара...“</p> <p>И опет га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране господ |
| му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве на |
| што ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави |
| елена но малвасије као цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га |
| бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не при |
| о, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се |
| е требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што сам |
| кад се будемо кретали....“ |</p> <p>Ту га прекиде гласни смех неколике господе.{S} Стари се кн |
| ароду српском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање у свити војводиној.{S} Нек |
| ру, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Рис |
| рст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива крст, и како покропи сузама свој |
| он не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја но ње |
| а дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана превалио и |
| опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми |
| иже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи |
| не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: старац један, који је |
| до у белом свиленом повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју је већ погодила, јер се под левим кр |
| х црних очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлушину, која раширеним крил |
| иван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су се преоб |
| рече свечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше |
| љаше стари кнез тихо, а очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути,“ настављаше Санџа |
| у високој трави око оног храста, жустро гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим з |
| а Истоку, који својим руменилом поче да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Бо |
| брној шкољци кандило, које се никада не гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се обичај у дво |
| на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле |
| , и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то смести око заставе, па ра |
| ојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, на које се цепанице намештаху, ка |
| — као оно у цркви пред олтарем — велики гвоздени светњаци, исковани мајсторским чекићем у грање |
| ма, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама од клобука својих јунака.{S} Вежбао и |
| на једном сребрном обручу, који виси о гвозденом танком ланцу, љуља се сиви соко један, са мал |
| не хте премештати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој пре |
| ико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег д |
| кон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом <pb n="156" /> другом братијом вечер |
| левоме своме бедру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је мој мач, Ристиворе!“ прозбори старац тихо.</p> < |
| праве јунацима, а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалостима <pb n="7" /> овога света мол |
| „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој |
| златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном |
| тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристив |
| сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турск |
| ожје, и наместио нас у ономе крају раја где су Косовски јунаци с Господином Кнезом!“</p> <p>И к |
| кад опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево ме |
| тако око поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јова |
| из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Кос |
| тоса од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша |
| ући као соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те |
| о што је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови наводе нас н |
| прво, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орловићу!“ привикаше м |
| <p>„Казуј прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац своја питања.</p> <p>„Добро ј |
| устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема |
| нека простру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађен |
| погинути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо |
| па по руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увребати одблесак сунца о златни крст на Г |
| е се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у |
| тних Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И још опазише к |
| .{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страж |
| p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе преко средине од |
| у плаво небо, које се руменило на ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало, — св |
| /p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред т |
| ме и на рукама однесоше у најближе село где ми ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Г |
| ри и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и буздован |
| сти ти њега нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да в |
| ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта са пуно варница р |
| ислити да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твојим разлозима и не размекшавамо на |
| вече изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече ст |
| веде оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S} Осем духовника у олтару |
| викну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p>Протурише се кроз своје в |
| белог мрамора!“</p> <pb n="186" /> <p>„Где је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку на |
| ући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан не |
| Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста |
| аће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скакања у колу, повика |
| ише њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белег |
| видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим |
| једним погледом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорн |
| Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кне |
| !...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p |
| лити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево ов |
| вора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изи |
| о: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са Срба |
| о!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо |
| Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега честитога Кнеза; није позно да за њ да |
| помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господина Кнеза, јер га о |
| ом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да с |
| оду, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам; јер и ак |
| атељи јунака!{S} Предајте, се, море, не гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са више страна. </p |
| се, махните делије!{S} Предајте се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме да се предајемо?“ викаше ста |
| у они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него најправије ми рече старац Мирко из Се |
| осподина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно раздрагана, скочи |
| еног мрамора, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску, крвљу својом посветили |
| а, — „опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витешким: али је војвод |
| ремена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића!“</p> <p>„Само те слуша |
| ору.</p> <p>Дечку томе повезана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Старцу ни |
| боравља, колико је нама свима драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту сад госпођа Мандалена стаде, д |
| сли гледаше у подглавље на коме је лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирно почивала.{S |
| оче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србадије, <pb n="95" /> племенити јунак који ј |
| на.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко,“ — рече старац отварајућ |
| је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, јер остају двори и у дв |
| што у мраморној авлији држаху на својим главама велику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубок |
| ава, па траже светитељска кола за своје главе!“</p> <p>„Стој, властелине!{S} Устави се!“ викну |
| положио свој војводски шлем поред своје главе; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а уп |
| ницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мал |
| е положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листину, исписану руком војводино |
| славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седамдесет лета, и унук |
| једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да одмах пос |
| ло од једне воштане свеће, која је више главе младога војводе догоревала, то је осветљавало бле |
| шни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе па учинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез |
| онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у камене плоче.</p> <p>Ниск |
| д би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко само чита молитве, метанише и преврће |
| ањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па убрзаним дахом дактаху од врућине.</p> <p>Ниг |
| са малим калпаком од скрлатне кадифе на глави.</p> <p>Према старцу, и само три или четири корач |
| бучилу, у убојној спреми, с калпаком на глави, панцером на прсима, широким зеленим мачем о бедр |
| златом извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског јед |
| док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор>“ п |
| им шатором Господина Кнеза.{S} Све наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{ |
| м одјездио пут Косова.{S} Оста на двору главни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре и |
| пратилаца!“</p> <p>„Потеци с момцима ка главним вратима, поздравите госта добродошлицом, па га |
| рећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} М |
| љиво извијаху вратове погледајући према главној капији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га исп |
| и па тихо разговараху у гомилицама пред главном капијом од двора.{S} Многима је око срца нешто |
| му наследника!“</p> <p>А пред дворем на главноме уласку стојаше млади војвода Радич.{S} Око њег |
| же Турке.{S} Пет сабаља се склопише над главом његовом, и опет се расклопише под витлањем мача |
| корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који воли да |
| Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?!“</p> |
| од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигивати на своју најближу дружину.</p> <p>П |
| ну, оштро гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним |
| опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велик |
| ду пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаш |
| већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на с |
| има гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне. |
| јој затребало да се посаветује с мушком главом, поузданим јунаком.{S} Остао је он само једну но |
| рцем, па, савив руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили |
| инили су просто чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Срб |
| још ту, као ишчекујући заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, |
| > <p>Старац, се окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је |
| /p> <p>И онда поп навуче мантију, макну главом на Ристифора који му притрча с кондиром пуним во |
| видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и намигну на Ристифора, као да му даје неки угов |
| а, рекав нешто војводи који само климну главом одобравајући, пође живим кораком својој чети.{S} |
| ме столу; наслонио лактове на колена, а главу на руке, па ме својим крупним очима тако сетно жа |
| > <p>Старац му мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Р |
| /p> <p>„Господо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; „нека нам се вој |
| тно седло.{S} Усправи се поносито; диже главу поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу личн |
| у тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније заповести не можеш ми н |
| ао стидљива девојка.{S} Најпосле подиже главу и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да г |
| је разумео свога господара, јер подиже главу високо према турском стану, рашири уздрхтале нозд |
| ткако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> |
| чна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо, на које мог |
| !“</p> <p>Снужди се кнез Градоје, обори главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па |
| !“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?! |
| н скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, као да се сакрије од свечевих погледа, па онда п |
| ној храстовој високој столици, наслонио главу на крила некаквога у храстовини вешто изрезанога |
| а немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да го |
| сли.{S} Под њиховом тежином беше оборио главу на прса, пустио вођице Лабуду, склопио руке на ја |
| уди!{S} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, само зато што неће да верује да нек |
| јвода Радич, блед, преблед, оборив опет главу на прса, са затвореним трепавицама — као да доист |
| њих Турака, подигоше полагано старчеву главу и прса, подупреше га гужвом од простирака и свако |
| иног унука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође |
| е паметно, најпаметније је чувати своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свет |
| онда жена и мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље, поклопи очи рукама и — плакаше го |
| један на другога, али које пада на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, што изгуб |
| емо мачеве, да одбранимо по коју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би |
| не, <pb n="57" /> чуваћу његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако |
| ас пржи, нека нас топи, нека опет пушта глад, нека опет пушта морије, само нека не пушта да нас |
| бију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола народа!{S} Ј |
| орило, колико је невине деце скапало од глади, све то тобож у богоугодној борби за Православље |
| раво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гн |
| виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишаве шије своје.{S} По средин |
| одмерени и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као |
| оном Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p> < |
| ија радосно кликтати; узе женскадија на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онда навалише да |
| !“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Војводе Радича |
| но да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</p> <p>„Стани, море!... ни кор |
| читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог попа |
| очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже!{S} Опрости |
| ва војводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> <p>Испаде |
| етвенице.{S} Пријатељи Милошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да |
| има у прве редове.{S} Његово око, његов глас, његов мач, његова застава, чинили су просто чудес |
| } Али тек што превали подне, пронесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не знам му име |
| око господара склептала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} |
| ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S |
| а рука кад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза |
| <pb n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано |
| ва опора сухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове собе јави п |
| им гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растоп |
| дина Кнеза; немојте у блато бацати свој глас, који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, |
| и игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да п |
| не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово полагано спуштање са висине у дубин |
| о било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарја |
| шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косов |
| „Шта рече?!“ привикаше господа сложно у глас, неки од њих као у истини запрепашћени, а други оп |
| кроз град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун |
| ј крчми на цареву друму наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмарица причају да је прошле |
| !{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косово!{S} Н |
| ди да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек |
| прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади и |
| емо кретали....“ |</p> <p>Ту га прекиде гласни смех неколике господе.{S} Стари се кнез осврну, |
| истивор не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Ш |
| ваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад мл |
| пет ударише господа у смех, који се још гласније заори, кад стари кнез доброћудно рече:</p> <p> |
| м оклопницима к левом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранкови |
| он кроз гомиле народа, поздрављајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„ |
| људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" /> п |
| илостив буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање у свити војводиној.{S} Неко од господе гр |
| чко здравље, раздрага се милином па узе гласно кликтати.{S} Те усклике прихваташе и други народ |
| ибија!{S} Ова ведрина природе као да се гласно смејала ономе тешком облаку, који се над душом с |
| рете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p> <p>„Шта ти је, синко, смешно?“ запи |
| н да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; не |
| и и са заставом у левој руци, призиваше гласно своје људе те сваког помињаше поименце војводи, |
| га! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и клик |
| боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у |
| око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзива у јецању оних жена |
| а прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас |
| а га отвори пред свом господом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој де |
| .{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је сваку његов |
| се погледи отеше на мртвог војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да |
| ћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се стари кнез, нам |
| опет устављао те да он скупљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња и ору |
| егаше по ономе пољу у певању, кликтању, гласном смејању, и у треску од лакога момачкога скока у |
| с у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз д |
| ођи, него нека јој најпре каже, како се гласови проносе да се на Косову велика несрећа десила, |
| ине војводо,“ настави Ристивор, — „први гласови, на које наиђосмо, казиваху о великој и славној |
| зна?{S} Може бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслуша |
| ласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да непријатељ наступа на наше положаје!{S} Клек |
| мој тако, кнеже!“ прихвати опет војвода гласом у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два |
| ећ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам |
| нећеш?“ продера се нешто мало храпавим гласом поп Каритон не ступајући са прага у дворану. „Ја |
| га за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S} Видим те ко си! |
| али настављао све лаганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозборио би нешт |
| ади војвода узе јасним младићким својим гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга госп |
| еше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да неп |
| кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен по |
| је!“ рече она оним својим чудесно меким гласом; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти |
| Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S} У седла!{S} Напред!“</ |
| а зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духо |
| поведох!“ говораше кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе међу грање од липе као да види д |
| ко невесео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S |
| , погледа по дружини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава о |
| песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори:</p> <p>„Немојте седати на своје |
| p> <p>Тако говораше Ристивор уздрхталим гласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући |
| мојте тако, господо!“ рече с уздрхталим гласом војвода, али опет некако с пуно мирноће и достој |
| питаше сиромах млади Боривој, промуклим гласом, крвав по лицу, стегнут сад већ гомилом једном т |
| стелине!{S} Устави се!“ викну промуклим гласом отац Харалампије. „Устави се, јер из тебе говори |
| Кад је тако,“ предузе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, |
| ?!“ прихвати Санџак-Бег некако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор староме, са три ран |
| тиворе!“ рече му она оним својим чудним гласом, јасним као сребро а мекшим од сребра.</p> <p>По |
| покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом у коме прекор трепташе.</p> <p>„Кад сам ти је ја |
| и отац Харалампије нешто мало загушеним гласом, „наравно, према греху требају и молитве, и мета |
| шну истину говориш, кнеже!“ рече тужним гласом војвода Радич. „Јест, страшну истину говориш!{S} |
| ка и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом појати погребне песме, читаше и апостол и јеванђ |
| а у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Полетеше витезови с |
| и се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане делије!{S} Обрнит |
| Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и |
| а бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим гласом <pb n="32" /> и мало као увређен. „Ниси хтео ост |
| /p> <p>Све то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разго |
| ита Ристивора полаганим говором и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчми?</p> < |
| лим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири в |
| су моје ране, војводо!“ призбори тихим гласом рањени властелин; „лаке су моје ране, али је теш |
| уван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних |
| зале су се високе тополе, дохвативши се глатким сребрнастим својим гранама, као да су се џиновк |
| сасвим као на каквом великом сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</ |
| беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Косову |
| ићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома враћа, тражаш |
| ш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да до |
| његова, која оданде на нас тројицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И |
| еди на сниској клупи па пун сажаљивости гледа у Марију Магдалену, која, у бледоплавој хаљини па |
| ци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањају нечисте духове и |
| И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рука његова дотиче и слушах шапат |
| ојим крупним очима тако сетно жалостиво гледа, да осетих како ми његова туга срце моје стегну, |
| неверни и погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим српским свецима, да умоле Господа |
| а пружи руку правцем к Југоистоку. „Ето гледај само право по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се стар |
| ар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш в |
| , као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, |
| да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута мало, погнут као да се |
| их два велика ока његова како ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то |
| начини, не диже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Гр |
| уго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је срце јој се полагано растапаше у тугу; кру |
| о вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „Благо вам |
| е то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</p> |
| ном заставом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете |
| одмицати <pb n="158" /> листину, оштро гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па рече:</p> <p>„М |
| о тако: ни један!“ потврђиваше Ристивор гледајући преда се, и ниско погнут као да на својим пле |
| Голубовића прозвала Орловићима.{S} Кад гледалац стане према средини слике онда види десно од с |
| рана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосану великим белим каменим |
| мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и плакати.</p> |
| та света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господина |
| ве то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног |
| леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао непомично у старог рањеника, и напрезао се да не |
| од свега онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прсти |
| рњи сутон ранога лета седети на тераси, гледати у шарени перивој, преко њега у зелено дрвље укр |
| , него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гледати да се с Господином Кнезом погоди те на миру раз |
| лоча, у које се на јутарњем сунцу једва гледати могло; његов широк зелен мач притврђен сребрним |
| ка, у који се кроз отворена врата могло гледати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи очи н |
| га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синк |
| ине у даљној даљини наслањало, — све то гледати па дихати оним слатким поветарцем,који се напој |
| ма и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рук |
| Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си |
| илу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, која, седећи на |
| ало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног краја трпезарије на |
| Не говорећи ни речи, свечаном мирноћом гледаху у два рањеника, једног старца и једнога младог |
| па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомично на слику, коју беше увезла.{S} Исус, |
| а се окрену још једном према Ристивору, гледаше га сва растужена, па се онда растопи у тиху мес |
| лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спусти своју руку на његову, ка |
| бледо младо лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спусти своју руку н |
| чући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n=" |
| месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се она окрете и ви |
| ада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше непомичан и очима широм отвореним, и чуђаше се |
| арог седог слугу Некудима.{S} Подуго га гледаше — као да у мислима прелистава све листове Некуд |
| ише не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколико тренутака радосно изненађен у младога |
| д би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше |
| ешаху са скупоценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} |
| е Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и |
| <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд гледаше час један час други од она два млада човека да |
| ишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> му пола |
| о дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} Најпосле поди |
| н корак један другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градој |
| ез Градоје састави веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обузеш |
| ову постељу.{S} Погружена у тужне мисли гледаше у подглавље на коме је лепа глава њена јединца |
| па се онда ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој крст на цркви трепташ |
| > <p>У ономе усеку к прозору, што право гледаше на југ у перивој, седела је на сниској лепо изр |
| е погледати у очи госпође кнегиње, него гледаше преда се, као грешник који ето преко усана свој |
| ва разлика!“</p> <p>Старац је непомично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима к |
| лин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше узе се најпре крстити па онда шапну Ристивору: |
| мирисне струкове из њене руке Ристивор гледаше с великом слободом право у њене очи.{S} Она му |
| илу.{S} Пружајући му босиљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} Примајући мирисне струкове из њ |
| у те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прику |
| амора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазна стола од храстовине, у којој беху изрезани орл |
| је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си на |
| зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет иг |
| беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих тр |
| у да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„ |
| шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у сед |
| у војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите о |
| иросаве?“ викну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p>Протурише се кро |
| у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћу |
| и Милан Топлица.{S} Милош севаше очима гневно и срдито викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ И |
| ме и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклет |
| видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак |
| и кнез.{S} Сав поцрвене, очи му севнуше гневно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одма |
| кан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим на |
| беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме |
| к Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога света!“ |
| чни шипраг да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} Полети, кукавицо, у своје јато!“</p> <p>„Па |
| врховима којега виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишаве шије св |
| ина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао велики јунак, |
| ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића!“</p> <p>„Само те слушам шта и како гов |
| у по саборима уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен д |
| .. “ „Не, Господару, молим те!“ пресече говор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем так |
| дина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трпезом, па онда за |
| {S} Ето да наставим.{S} Мало само после говора Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен гов |
| побратима — „ето видиш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо вит |
| брате!“ привикаше неки, док опет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто |
| стивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није друго него онако!“</p> |
| зиком на свакој другој или трећој речи, говораше:</p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај |
| ве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, прозван од другова кнез Винко, па |
| руј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S} Само јед |
| о крвљу мојом ил’ његовом спрати може!“ говораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево ов |
| на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео |
| о!{S} Знам ја Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје задовољан.</p> <p>„Па онда,“ наст |
| S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, придворица госпође кнегиње.</p |
| и час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три крока истрча уза с |
| се пита, <pb n="62" /> ко ће победити!“ говораше један живахан старчић. „Била би срамота за срп |
| ми оживе срце које већ беше малаксало!“ говораше рањеник па захвалне погледе упираше у старога |
| за; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</p> <p>„Стани, мор |
| коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ говораше Боривој својој матери, пришав к руци свога дед |
| у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа Манда, па се узе <pb n="15" /> крстити |
| као да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе ме |
| ов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше војвода.</p> <p>„Само једно ја ти, војводо, из |
| начка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући, као да су то |
| вору <pb n="195" /> моја мајка рекла!?“ говораше Боривој мирно, али му се пламен просу по образ |
| ог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи п |
| бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристивор уздрхталим гласом, запињући мало о ов |
| илошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пех |
| е, па гологлави слушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуго потрајало па сељани и сељанке жу |
| уте као да су оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа не одговарају; али са њихове жалост |
| а Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! < |
| ме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам добродошл |
| рвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, свечаном мирноћом гледаху у два рањен |
| .</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих седам небеса |
| але.{S} Па онда, више као себи него њој говорећи, промрмља:</p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да |
| Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање |
| о, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да н |
| „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к с |
| скадије.{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је свак |
| и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Господине војводо, поздрављате мој <pb |
| је место па одатле, не седајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас није срамота?!{S} Заборависте ш |
| руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!...{ |
| а онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори:</p> <p>„Немојте седати на своје столове!{S} Мол |
| а подигне очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже!{S |
| /p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци ка |
| а право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, госпођо к |
| ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећна п |
| } Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, тако ти среће јуначке — која |
| опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара |
| господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мој |
| и мачем па стојећи под калпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево н |
| ужини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србадије, <pb |
| еде, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј |
| на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да говори: „колико си остарео још ти не познај наш прост н |
| Орловића.{S} Са правим заносом, као да говори о каквом небеском анђелу, причаше му о доброти г |
| ла сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три ре |
| га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Ду |
| зе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, запове |
| заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао ј |
| p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је приспе |
| ласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србадије, <pb n="95" /> племенити јунак |
| ац Харалампије. „Устави се, јер из тебе говори проклета бабунска јерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ в |
| р.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ наставља |
| д ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења! |
| а дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ноге његове, гори у |
| она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с ваш |
| А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест нашега |
| ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички |
| у Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се в |
| је шта то под шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и |
| се пред Ристивором, па поче да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да похватају |
| хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ног |
| н пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор сав прес |
| и код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему треба |
| р део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, који као да је спавао тридесет годин |
| коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговора вас |
| никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти |
| ач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта мож |
| је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку |
| к за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама |
| p> <p>„Ево моји људи кажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји људи кажу набројили су на њему дв |
| ахом и поштовањем целиваху, па онда узе говорити:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти моје заповест |
| преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ов |
| смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да г |
| треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим гласом |
| им, молим ја тебе: пази ти како са мном говориш!“</p> <p>Пријатељи повукоше Винка натраг у посл |
| ље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Мили |
| ића!“</p> <p>„Само те слушам шта и како говориш, господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без |
| ом војвода Радич. „Јест, страшну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја |
| вога Господара!“</p> <p>„Страшну истину говориш, кнеже!“ рече тужним гласом војвода Радич. „Јес |
| н, уздрхтан, запита Ристивора полаганим говором и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још там |
| човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да м |
| Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, и у |
| тио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристи |
| био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нов |
| ња не поштује?!“</p> <p>„Господару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе |
| ута приступах му, али <pb n="58" /> кад год му сагледах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о гр |
| т што претишташе срце Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега, да |
| се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његов |
| лободе и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и |
| цима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би зад |
| и и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчиј |
| сти, и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у |
| кин, да пали воштанице моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у г |
| Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом |
| нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само |
| И пустићу вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас траж |
| ња за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога влас |
| лики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} Тебе призивљем, теби се клањам, теби се моли |
| бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагда ишли <pb n="196" /> напред а данас на Кос |
| ула.{S} Сваки је Орловић од пет стотина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен |
| нов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио |
| ојаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасмо о свачему добар део ноћи.{S} Та |
| шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине година држала громада од камења, прост споменик подигну |
| ремена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути, |
| ровдану, који долази, навршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служи |
| р је као млада девојка провела неколико година у Дубровнику, учећи се од калуђерица Дубровачких |
| да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас |
| та кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у планини Голубињу, која је већим делом њихова б |
| лушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежев |
| н властелин, по имену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога покој |
| старац уздахну: „Ах, што нисам само пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, |
| пролазио народ наш, од ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало |
| није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ насмеја се кн |
| десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што остану живи гов |
| а десет година...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени је седамдесет |
| о што га икада видех за последњих десет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним |
| Србадија знаде колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је |
| S} Сам кнез Градоје, кад је пре педесет година наследио свога оца, подигао је две високе осмоуг |
| човеком, који као да је спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор |
| а и милокрвна жена, око својих тридесет година.{S} Не више пупољак али ни пуно развијена ружа; |
| по развијена човека од својих четрдесет година, с лепом црном брадом, дугом косом, образима пре |
| и име, које усне моје, од ових шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошапта |
| гова Боривоја, младог дечка од петнаест година.{S} Син Градојев, кнез Милан Орловић, погинуо је |
| <p>Боривој је красан младић од петнаест година; очима и обликом подсећао је живо на своју матер |
| н игуман од рода Орловићева пре стотину година донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је сл |
| ости остарео више но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кнеже!“ јечаше полугл |
| ајао неколико сахата, имаће да се прича годинама!“</p> <p>И опет приповедач застаде да се одмор |
| ечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с ва |
| кнез Милан Орловић, погинуо је пре две године у славној бици на Плочнику, допринев знаменитим |
| и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца правос |
| име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи |
| атраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена човека од својих четрдес |
| са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Молим те, витешки војводо, само да пита |
| ћу!“ привикаше многи од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком малвасијом!{S} Путник |
| олим те, витешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је м |
| емаше, а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је сме |
| да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари |
| па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} |
| полугласно кнез Градоје.</p> <p>Па онда Гојко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, как |
| аности.</p> <p>„Кнез Лазар је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет |
| твога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Гојко!{S} Стегни срце, синовче мој!“ рече му. „Србадија |
| </p> <pb n="104" /> <p>„Славе ти, кнеже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за |
| и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који с |
| они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја |
| ти опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, |
| ро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пр |
| <pb n="97" /> <p>„Па онда,“ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, |
| могао ући ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни |
| 3" /> <p>„И још то није све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском његовом отишло |
| S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињства другу, и к |
| ље.{S} Никоме се од својих другова кнез Гојко није толико обрадовао као кад виде старога кнеза |
| рчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да не ж |
| а само на десетак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако? |
| стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у |
| пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу стиже под шатор игуман Пајсеј |
| Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господине војводо!“ узе опет реч смерно |
| е.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да овлажи гр |
| и, нема јунаштва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за м |
| послушао кнеза Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуни |
| пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са својом стотином коњаника, па се и та чета као |
| ма доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави оно и сувише ис |
| је задовољан.</p> <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић остане |
| „То и јесте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и шт |
| ластелина из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се во |
| и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прили |
| и је цело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лак |
| е у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, не |
| <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од |
| свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} |
| > <p>„Молим те, војводо, заповеди кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевц |
| двеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле од препеке у пустињи, те |
| у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле |
| ако стоји на оној тихој западној падини Голеша на којој је синоћ замркнула и јутрос осванула.</ |
| е се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега виде се многа орловска |
| његову описати.{S} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са |
| улете у гомилу међу завађене, те својим голим рукама раскрштаваше њихове мачеве.</p> <p>„Станит |
| и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ запове |
| тојећи гологлави, стари кнез, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призи |
| повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни опан |
| гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишаве шије своје.{S} По средини слике пукла, докле о |
| екудим?“</p> <p>Некудим сам уђе унутра, гологлав, с прекрштеним рукама, сав уплакан.</p> <p>„Зн |
| <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци свој клобук а десном прид |
| ору устаде стари кнез па <pb n="112" /> гологлав приђе пред шатор.{S} Погледа мало по небу, те |
| ану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невес |
| </p> <p>Сад приђе смерно и Ристивор.{S} Гологлав дубоко се поклони пред старцем, па, савив руке |
| с коња као младић, па скиде калпак, те гологлав приђе к младоме војводи и поклони му се смерно |
| раштајући војводу, кнез Градоје стајаше гологлав и са рукама на прса скрштеним више мртвог војв |
| ј руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез гологлав; његове сребрне власи ускомешане ветрићем који |
| ћ од Дреновца!“</p> <p>Млад човек, који гологлав следоваше Ристивору, смерно се поклони, дохват |
| казује, страсно је јеванђеље које ваља гологлави да слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, витешки стар |
| идоше своје шубарице и сукнене капе, па гологлави слушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуг |
| , те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе, |
| мо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређемо Косовим пољем, да по |
| онде слегао био, беху сведоци, стојећи гологлави, стари кнез, једнако с голим мачем у десници |
| је лака земља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не ут |
| е чете, да је полаганим кораком проведе гологлаву поред мртвог војводе, да заставници сваку зас |
| роком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласно:</p> |
| ва.{S} Оста на двору главни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југ |
| прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи старци!“</ |
| овић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пет година |
| ојан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели, који њим |
| иле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња.{S} Орловићи дадоше те руднике неким Дубровчан |
| а крила своја — преклињаху да ни по што голубињак не остављају!</p> <p>Из једне баруштине близу |
| и се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у голубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљави |
| а холуј диже) час опет журно слетали ка голубињаку, те загушеним и усплахиреним гугутањем гуках |
| ешто тајанствено разговараху са жубором Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих протицаше.{ |
| близу јаза од воденице <pb n="5" /> на Голубињој Реци чуло се непрекидно и убрзано крекетање ж |
| дној малој заравњи, у падини која се од Голубињске Планине тихо спушта у Голубињску Реку, лежи |
| се од Голубињске Планине тихо спушта у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, од старина двор власт |
| д пре <pb n="2" /> сто година у планини Голубињу, која је већим делом њихова баштина, пронашле |
| гушеним и усплахиреним гугутањем гукаху голубицама својим некакве зле слутње своје, као да их — |
| мо распрштати Агарјане као јастреб јато голубова!“ додаде сам војвода с пуно поузданости.</p> < |
| даћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице старога витеза н |
| ајевима двора.{S} Врапци се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у голубињак.{S} У даљини се опет ч |
| ци могу онако весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају своје лепршање у сунчаном зрак |
| гог, па ма танка грла попрштала.</p> <p>Голубови су немирно час узлетали до на врхове од кула ( |
| а удеса, од којега се властелинска кућа Голубовића прозвала Орловићима.{S} Кад гледалац стане п |
| ки властели, који њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан |
| га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа |
| Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени као „српски с |
| несрећа задесила!“</p> <p>Она блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} За неколико |
| и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.</p> <p>„Станите мало, господо!“ рече кнез Градо |
| но погледати како се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући попу Карито |
| ноћ замркнула и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Турака искупила се пред зеленим шатором Санџак-Б |
| оди се поп Каритон.{S} Потекоше људи по гомилама расплакане женскадије, и покушаваху прекорима |
| сподо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Гр |
| во мене, господару!“ викну Ристивор иза гомиле света, па се онда коњем својим прогура кроз сеља |
| у, раном зором стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе о |
| љи повукоше Винка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кнеза, |
| у, журним кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> |
| и видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</p> <pb n="147" /> <p>„Благо теби, синко,“ рече |
| погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама отку |
| аним небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не може |
| "64" /> Осмехујући се пролажаше он кроз гомиле народа, поздрављајући га гласно и срдачно: „Помо |
| свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло распознат |
| ево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па убрзаним дахом дактах |
| а буздованом својим пробије себи пут ка гомили која му се око господара склептала.</p> <p>Али с |
| ше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гомили око њега сваки притајиваше дах свој само да боље |
| милије него постаријим сељанима у оној гомили света.</p> <p>„Видесте ли нашега кнеза?“ питаху |
| е!“</p> <p>Сељацима, који онде у густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу рече, па м |
| служби земље господара макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре |
| е брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајку у рук |
| p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред ша |
| аћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се слав |
| оше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настал |
| хове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све то |
| диже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече и |
| сетни и невесели па тихо разговараху у гомилицама пред главном капијом од двора.{S} Многима је |
| д српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У гомилицама од невиних девојака и неискусне момчадије по |
| ене заструге с јестивом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црв |
| јући своје коње, удараху навалице на те гомилице, па их распрштаваху својим веселим а покашто и |
| дође његова најбоља војска, јер с овом гомилом слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сва |
| гласом, крвав по лицу, стегнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем крочити |
| еде ником у очи да погледа — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде право к своме шатору не |
| окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше |
| и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да |
| купљене неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у мл |
| снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игума |
| ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те својим голим рукама раскрштава |
| емо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се вик |
| у сабијени у једну од препасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ |
| старешине, збијени сви заједно у једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда један др |
| ој соби, са осетним задахом од уља које гораше у сребрним кандилима пред иконама у злато и драг |
| кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо |
| > <p>„И није само друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех |
| ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, т |
| ве како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне срећ |
| ор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде |
| ићева пре стотину година донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао дворанки Босиљк |
| би, па у три крока истрча уза степенице горе на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретањ |
| не и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига к |
| е, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другови стиша |
| му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју |
| ош су много кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо!“</p> <p>„И |
| је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, које несигурном и танком светлошћу недо |
| p> <p>Сниско, до пред саме ноге његове, гори у сребрној шкољци кандило, које се никада не гаси. |
| у звезду у славу јунакова имена, те она гори вечном неугасном светлошћу и својим трепетом храбр |
| ори, а старац не могаше, јер му некаква горка сухота стегла беше јабучицу, а преко образа њихов |
| да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед |
| д таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје горко подругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам |
| ош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у некако п |
| зглавље, поклопи очи рукама и — плакаше горко...</p> </div> </div> <pb n="74" /> <pb n="75" /> |
| скаше на своје груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </div> </div> <pb n="127" / |
| је него црна излаја!“ понављаше рањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога |
| а млада грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором. |
| ш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као свагда |
| са свих страна, али је надјача јека од горкога смеха кнеза Миросава.</p> <p>„Хвала теби, војво |
| ор напунио очи сузама, и стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону го |
| а је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога |
| нуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње прол |
| боки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — али с |
| је лако силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе |
| етац мрке коже и разбарушене косе повио горњим телом мало напред као да крупним црним очима сво |
| /> <p>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе оте узвик, који |
| ру!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чудна |
| би није ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по свом обичају шкргутати |
| час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио као своје, увео у ца |
| како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном признати, да си |
| е!“</p> <p>После овог призора, коме сва господа и сав народ, што се онде слегао био, беху сведо |
| онда, један по један, дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења, Градоје, још онде |
| све како си видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</p> <pb n="147" /> <p>„Благо теби, с |
| омаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеше појати.{S} Зајеча |
| зу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше војводу Радич |
| друго зато <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете за владике своје |
| златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад |
| </p> <p>Сложно и весело привика сва она господа да је све тако како војвода рече. <pb n="83" /> |
| тање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и к |
| пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња рас |
| е дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа исповедамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше с |
| помози нашим српским свецима, да умоле Господа Бога, нека не пада таква срамота на наше јуначк |
| а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ не |
| p>Онај народ, што могаше видети како се господа поздрављају и питају за јуначко здравље, раздра |
| кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ привикаше господа сложно у глас, неки од њих као у истини запрепа |
| ео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа у смех, који се још гласније заори, кад стари к |
| а је плава ластавица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</ |
| с!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пред нашим сељанима, јер ће видети д |
| "51" /> нека иде властела; зашто су они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него нај |
| тојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> |
| ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опростио, како ти од свега срца ми овде на |
| Господо, подигнимо пехаре наше у славу Господа Бога, који је у овако мучним данима Србадији за |
| војводо, поздрављате мој <pb n="130" /> господар, моли те похитај што брже можеш да стигнеш до |
| за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књи |
| пела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње и прок |
| истивор, који се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше |
| игибаше и спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде с |
| једним дететом, какав је ето наш млади господар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друг |
| а после, а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: д |
| ор, — „ја још не доврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмариц |
| тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро д |
| } Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и треба да сам први на бојиште, после |
| је право што народ неће да му је Лазар господар код живога Марка, сина краља Вукашина.{S} Цар, |
| само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једном на збору Србадије |
| ше какав се терет свалио на душу његова господара.</p> <p>„Нико мени више ништа помоћи не може! |
| стивор је стојао смерно иза стола свога господара, и, час руком, час мигом, наређивао млађима ш |
| S} Лабуд стојаше као укопан поред свога господара, који у тешким ранама лежаше на крвавој ледин |
| учила па са заставом изиђе испред свога господара и пође напред.{S} Кнез се крену с младим Бори |
| буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</p> <p>„Страшну истину говориш, кнеже!“ реч |
| </p> <p>„Твој слуга није постидео свога господара!“ рече Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао |
| ше разабрати.{S} Лабуд је разумео свога господара, јер подиже главу високо према турском стану, |
| ању коњима.{S} Ристивор је пратио свога господара и дворио га на тој смотри, која је трајала од |
| о да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p> <p>„Право ти је?...{S} Како да ти није п |
| онда некако замишљено погледао у свога господара, и фркнуо би узастопце по неколико пута.{S} С |
| е ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти; то је све |
| цу моме, и сахраните ме испод ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга њег |
| ричао о јунаштву свога и нашега старога господара!{S} Вика од јунака, топот од коња, звека од о |
| млађег брата, пази и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога |
| е тражиш, госпођо кнегињо!{S} У старога господара није једно него три срца, тек се једно умори |
| ји је у овако мучним данима Србадији за Господара дао једног дивног Душанова јунака.{S} Молимо |
| екох ја; „нема душевнијег човека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали |
| е вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра господара...“ Вере ми је тамо неко некога убио!“</p> <p |
| а, две властелинске слуге два племенита господара, брзо спријатељише, те Иван, који се жаљаше д |
| времена, кад се једна слуга буни против господара свога!“ рече он; па онда настави срдито: „Јес |
| да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми је једно!“ рече стара |
| , да пратиш свога <pb n="193" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке |
| ићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз |
| ез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> <p>Старац се понашаше као |
| нац војводин добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући и кликћућ |
| медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти |
| мислећи на тебе, погине у служби земље господара!“</p> <p>И Ристивор ућута као човек који је к |
| са склопљеним рукама саслуша речи земље господара.{S} Младоме Боривоју задрхта рука кад отвори |
| обије себи пут ка гомили која му се око господара склептала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ |
| све за раније одзивало позивима својих господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, ил |
| ме Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да као Хришћански јунаци одбијете Агарјане |
| p> <p>„Па да проговорим одмах са старим господарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вече |
| так за нашега Ристивора?“</p> <p>„Нека, господару!“ прихвати Ристивор весело. „Нека је наша дру |
| , и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где с |
| :</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо! |
| кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„Жао ми је, господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми запо |
| уком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор снужден |
| не нека појашу путем к Ибру..... “ „Не, Господару, молим те!“ пресече говор Господина Кнеза кне |
| !“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „Ево мене, господару?“ одазваше се весело млади огранак дома Орлов |
| исок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он оздо, скиде калпак и поклони се.</ |
| ?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну Ристивор иза гомиле света, па се онда |
| далена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти |
| узе да се правда:</p> <p>„Па, молим те, господару, кажи по правди и по души, ко може све славе |
| мена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у |
| колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су мног |
| њем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у животу!?“ викаше Ристивор, огледајући |
| е истину“ — настави Ристивор, — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога сла |
| незу поклони па рече:</p> <p>„Хвала ти, господару, на тој дивној причи у којој има велики пуок |
| „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти мене данас отерати од себе ни маче |
| љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре |
| се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећнијег |
| овикивати: „Тако, сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе |
| , у своје јато!“</p> <p>„Па стани мало, господару, молим те!“ рече збуњен Ристивор, који се пре |
| а лукава зверад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за з |
| /p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли ти што, господару, да ти помогнем?“ упита га стари слуга његов |
| /p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и |
| ра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казу |
| Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најм |
| „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез по |
| <p>„Само те слушам шта и како говориш, господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. |
| е у шатор вичући;</p> <p>„Господару!{S} Господару!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну к |
| њему ваља зором полазити натраг к своме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис |
| ари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме господару, па својим копљем устави бесног једног црног |
| чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили господару!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и боља го |
| овори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!...{S} Много сам те пута расрдио... много пут |
| мко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару!{S} Живео нам млади кнежевић!“ Сељаци сложно |
| ња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето |
| боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ одговори Ристивор невесело, па скочив с коњ |
| , „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господару!“</p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их п |
| има је тешко било, никоме теже до самом Господару Србадије, честитоме Кнезу Лазару.{S} Као војн |
| ...{S} Како би тако што помињала старом господару сад у очи самог поласка нашег на Косово!{S} З |
| — колико се уза то може — не дај старом господару да заборавља, колико је нама свима драгоцена |
| х да је најправије да се поверим старом господару, који ме је учио витештву, и који ми је и ота |
| ор дође пешице носећи буздован.</p> <p>„Господару,“ рече он смерно, „ево ти буздован твој!{S} М |
| колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, тако ти среће јуначке — која, нека да Бог, д |
| ову, који упаде у шатор вичући;</p> <p>„Господару!{S} Господару!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта |
| о никаква светиња не поштује?!“</p> <p>„Господару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не |
| нез погинуо!“</p> <p>„Сачувај нас тога, Господе Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич, скиде ср |
| кратки а силно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трпезом, па онда зашушташе свилене |
| <p>Било је још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој авл |
| адесила!“</p> <p>Она блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} За неколико тренутака |
| оветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе оте узвик, који показиваше како их је заповест |
| ни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Б |
| !“</p> <p>„Тако је!“ привикаше многи од господе.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Гр |
| није друкчије!“ привикаше живо многи од господе.</p> <p>Стари Градоје састави своје густе веђе, |
| S} Тако је!“ привикаше одважно многи од господе са свих страна око кнеза Градоја.{S} Старац се |
| ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо |
| о јецање у свити војводиној.{S} Неко од господе грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше к |
| Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једне и |
| ти да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је |
| прости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна |
| дрављаше са кнезом.{S} По неко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут |
| > <p>Ту га прекиде гласни смех неколике господе.{S} Стари се кнез осврну, погледа их мало, и не |
| устави док грла не промукоше у војничке господе, те их не замени сложно и смерно појање игумана |
| бом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не можеш ти ок |
| оше узвици од тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате |
| јатељу о госпоштини и о јунаштву славне господе Орловића.{S} Са правим заносом, као да говори о |
| онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред шатором в |
| сну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече им свеча |
| е млади војвода Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је мил |
| ста у препаст и жалост порушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили |
| е се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи својој право у очи, него, оборив погледе на зем |
| да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко |
| ели, у руке тајна писма, која су многој господи српској писали неки отпадници од наше свете вер |
| носитој срдњи <pb n="140" /> викну оној господи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра ј |
| , и тек само мало као уморним очима, по господи што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну к |
| а питања.</p> <p>„Добро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више |
| његовим шареним а слабим зидинама?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свима као отац; ова српска |
| утио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први на јутрење.{S} Бејах |
| вору и међу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измир |
| гом, и нека пруже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свако |
| Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Господин Кнез је једини јунак који је имао права да кун |
| Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим једним |
| великим крстом благослови све.{S} Приђе Господин Кнез к владици, прими из његових руку крст и о |
| </p> <p>„Нека је слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, |
| твом на Плочнику заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој смрти његовој! |
| доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео.{S |
| њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орлови |
| д прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац своја питања. |
| {S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ прихва |
| е причати: како су се њих двојица, које Господин Кнез пази као своја два крила, грозно завадили |
| ојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косо |
| ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, који у прсима носи срце доброга оца пуно |
| анци и други Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровча |
| пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почет |
| ам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је неве |
| авни прилог у славној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од пед |
| е на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који |
| нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господ |
| ску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„Сачувај нас тога, Госпо |
| тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу! |
| ис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа ономла |
| иташе кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо |
| земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не |
| /p> <p>„Како ћеш им то казивати, кад то Господин Кнез није писао народу него војводама и кнезов |
| икну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску си |
| падне клетва пашће на господу; није њу Господин Кнез намењивао јадној сиротињи!“</p> <p>И стар |
| ивезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Господин Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у руке Т |
| нез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} Јес |
| војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опростио, |
| устила била. |</p> <p>„Јест’, јадан наш Господин Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У вече би |
| атру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез је срце моје подмладио а моју памет подсе |
| да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, Господина свој српској земљи, теби војводо Радичу, љуби |
| не без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза падне на мене сама, а ни на једног од в |
| мо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо ниј |
| , боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без ње |
| авље духовника који се не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> < |
| сто на Косову у војсци нашега честитога Господина Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у зав |
| тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и |
| да наставим.{S} Мало само после говора Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен говор неко |
| који изиђоше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себе разговар |
| но да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се |
| ређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздаси |
| , кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па в |
| , добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> <pb n="1 |
| ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође |
| ле!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од |
| страни војводе Милоша, или си на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то он |
| једно треба да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви Крушевљани трговци, мајстор |
| ах опет на старажи пред великим шатором Господина Кнеза.{S} Све наше главне војводе беху на веч |
| о војске твоје поносито ујездава у стан Господина Кнеза на Косову у онај час, у који он на свет |
| еше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косову |
| огине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није дост |
| едем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> <p>„С |
| но!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако о Господина Кнеза огрешили!“ рече старац Градоје. „Не дам |
| ме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине б |
| осило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранковића |
| Не, Господару, молим те!“ пресече говор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву зап |
| n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано а не |
| ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити да ј |
| Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Господина Кнеза овако непокајани!“</p> <p>И појахаше ко |
| ; немојте на његов двор савијати клетву Господина Кнеза; немојте у блато бацати свој глас, који |
| вити свој кисели оцат, па да се у писму Господина Кнеза напојиш небеском малвасијом!{S} Ниси чу |
| отина коњаника!“</p> <p>„Молим ја тебе, господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све т |
| сељак још тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не |
| е забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе |
| е прашину са грла!“</p> <p>„Хвала теби, господине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ |
| у, а шапуташе тихо:</p> <p>„Опрости ми, Господине!{S} Мишљах више о слабоме срцу жене Магдалене |
| да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки царе наш!... |
| , али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез |
| Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по реду, господине кнеже!“ поче старац хучући; али чим му се пог |
| мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже!“ рече Некудим осетив се некако окрепље |
| даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине војводо,“ настави Ристивор, — „први гласови, |
| десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кнеже!“ јечаше полугласно кнез Градоје.</p> < |
| би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са бла |
| го моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао уз к |
| го како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господине војводо!“ узе опет реч смерно и невесело Рист |
| дом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од |
| д наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Господине војводо, поздрављате мој <pb n="130" /> госпо |
| шестоперне буздоване, па се пожурите за Господином кнезом!{S} Могу њему затребати још четири ма |
| пребацити, јер сви смо подједнако пред Господином Кнезом и пред Богом криви!“</p> <p>„Господо! |
| загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се |
| арјански <pb n="121" /> гледати да се с Господином Кнезом погоди те на миру разиђу.“</p> <p>„Им |
| и мене свога војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да |
| оме крају раја где су Косовски јунаци с Господином Кнезом!“</p> <p>И кад се сва тројица смерно |
| И још то није све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском његовом отишло је по дост |
| нуком својим, дететом од петнаест лета, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори. |
| неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала господину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слат |
| а немара да вас <pb n="148" /> на време Господину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас |
| о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете победити или да с њиме |
| ли се Светој Тројици да нашем честитоме Господину Кнезу дарује победу над неверним и поганим Аг |
| војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија освојити п |
| сачувао чист образ.{S} Помисли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на |
| одаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет хиљада људи, који су далеко о |
| ако није старешина села, рече ми: „Кажи господину кнезу: хвала му што те посла, те нам каза да |
| је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што пре; |
| ерљиви људи из Константинова, па јавили Господину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од |
| зи нама свима да здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јуначки и с |
| ви војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половином војске, коју има пра |
| војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Јесте мучно шт |
| ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш |
| ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господину Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дома твога, н |
| браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом |
| пођемо још данас у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш |
| среће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећ |
| би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу треба на Косову свака српска мишица и с |
| смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на Косову, као први део твоје војске!“< |
| дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу по моме дворанину Душку јутром онога да |
| м се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и |
| сплакана деца.</p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске нек |
| викну војвода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша тре |
| иросава.</p> <pb n="91" /> <p>„Стан’те, господо!“ викну војвода сав пребледео. „Стан’те, господ |
| елива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите, господо, унутра!“ викну кнезовима и властели који на по |
| "132" /> ти среће, брате?!“ „Помислите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који мого |
| “ викну игуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у зд |
| је. „Немој, молим те, војводо, немојте, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да с |
| поносито; диже главу поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу личнији, господственији, поно |
| у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на н |
| гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; да |
| p>„Опрости ми, војводо, — опростите ми, господо и господска дружино!“ узе стари кнез беседити. |
| о јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чини, господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени |
| и икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Зна |
| у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад |
| брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, господо!“ рече с уздрхталим гласом војвода, али опет не |
| о сва она гомила.</p> <p>„Станите мало, господо!“ рече кнез Градоје. „Не приличи нама да кога б |
| е.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што се огр |
| ихове мачеве.</p> <p>„Станите, по Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојт |
| астао уз колено великоме цару нашем.{S} Господо, подигнимо пехаре наше у славу Господа Бога, ко |
| немам срца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је из |
| ђе.</p> <p>„Уставите се, славна јуначка господо!“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао би |
| имово срце опет поче растапати у сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно потражимо |
| в блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Господо, пуните пехаре своје па их подигнимо у славу на |
| е стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Господо, јунаци и браћо!“ проговори војвода тужно и нев |
| орив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожури |
| оставише Крушевац пут Косова!“</p> <p>„Господо!“ викну млади војвода сав блед од узбуђености, |
| ном Кнезом и пред Богом криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув с |
| на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом господом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје го |
| оди.</p> <p>Војвода га отвори пред свом господом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Господине |
| је било.{S} Причају да сад међу млађом господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њ |
| да му од своје драге воље пред српском господом уступи престо српски, само ако он — Марко — у |
| њскога цвећа, на пољани на којој се ова господска свита савила око војводе.</p> <p>На послетку |
| ми, војводо, — опростите ми, господо и господска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да с |
| властела; зашто су они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него најправије ми рече |
| динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао |
| коње доводио, нису ме обилазили својим господским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саст |
| пођо наша!{S} Што пушташ то младо своје Господско јединче, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И |
| у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, придворица госпође кнегиње.</p> <p>„У д |
| растовој столици старац један, одевен у господско рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, м |
| говара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb n="175" /> беседу кнеза Вукана?{S} Шта би |
| твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господску милост према мени сиромаху, Бог на небесима в |
| и је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} |
| еше, господо моја, у томе часу личнији, господственији, поноситији, лепши, а верујте ми и млађи |
| погледе своје са красног лица личнога и господственога Санџак-Бега.</p> <p>Па онда узе полагано |
| а их молим и преклињем да потруде своје господство још овај пут, када ћемо са Божјом помоћу раз |
| и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господством и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те м |
| ајним погледима.{S} Кнез Вукан, који по господству свога племена и бејаше најугледнији, узе реч |
| ез тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе о |
| сло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не |
| жев. „Ако на кога падне клетва пашће на господу; није њу Господин Кнез намењивао јадној сиротињ |
| аше положаје!{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно |
| ко долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако |
| /p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После наше велике несреће, бруке и сра |
| арију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта ј |
| пљао <pb n="138" /> око себе сву велику господу и властелу.{S} Храбрио је оне који казиваху как |
| {S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} У |
| ваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једнако осмехиваше, али јој ни |
| ћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Мандалена махну руком неколиким дворским девојк |
| ојим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све |
| ти тихо и очевидно узбуђена и забринута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једна женска гла |
| драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту сад госпођа Мандалена стаде, да чује одговор Ристиворов.{S} |
| ориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој бл |
| S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена кметовима и ономе свету што се око ње |
| ре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа Манда, па се узе <pb n="15" /> крстити, јер нап |
| и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанство |
| ој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од |
| ш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј се, госп |
| ше падати па опет престадоше.{S} Кнез и госпођа Манда оставише терасу па се склонише у једну по |
| ведницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада с |
| ела је на сниској лепо изрезаној скрињи госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но обично; у очима |
| чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Боривој је с момцима одјах |
| „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Го |
| реко одби ону молбу о перперама.</p> <p>Госпођа Мандалена, која се до тога часа јуначки држала, |
| сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда оста са сином у дворани на првоме кату.</ |
| и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах сама приђе к Лабуду, убојном ко |
| мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p>Госпођа Мандалена погледаше по својој свити од дворских |
| , у име Божје, књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Манда прошапута Ристивору да <pb n="16" /> прин |
| ње млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му |
| он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у д |
| ом емаљу је била израђена допрсна слика госпође Мандалене.</p> <p>„Погледај у ову слику!“ наста |
| и!“ говораше господско дете, придворица госпође кнегиње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог |
| м небеском анђелу, причаше му о доброти госпође Мандалене, о њеној чудотворној моћи да својим п |
| ном ватром.{S} Не смеде погледати у очи госпође кнегиње, него гледаше преда се, као грешник кој |
| сав онај други свет оста као укопан око госпође Мандалене.{S} Женскадија тек сад удари у плач и |
| ја тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше м |
| узе хвалити Босиљку, најмлађу дворанку госпође Мандалене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепш |
| ађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с |
| га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, н |
| осле подиже главу и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што |
| а поста румена ружа.{S} Послушна својој госпођи, приђе она слободно и право к Ристивору, извади |
| ровао њену причању, док летос о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех својим оч |
| и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе ст |
| дно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и |
| кажи му да моју књигу не предаје одмах госпођи, него нека јој најпре каже, како се гласови про |
| у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала |
| о беше срце Ристиворово.</p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико |
| :</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, госпођо кнегињо!{S} У старога господара није једно него |
| е молим, светла, велика и предобра моја госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} А |
| ах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Госпођо наша!{S} Што пушташ то младо своје Господско је |
| реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, снахо моја!{S} На теби остављам сигурн |
| још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући по |
| ецо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпођу Мандалену, онако бледу, с тугом у очима, с усиљ |
| у како често <pb n="38" /> затичу своју госпођу да чита последње писмо, које јој је писао Милан |
| и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, која, седећи на посниском а широком одмо |
| зе женскадија на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јо |
| и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост њене лепоте светлили су као пун месец на |
| истивор причао своме новоме пријатељу о госпоштини и о јунаштву славне господе Орловића.{S} Са |
| али је није ни засенило.{S} Повисило је госпоштину њихову, али им није повећало срећу.{S} Изгле |
| во одведи властелина војводина и милога госта нашег у подруме доње, нека сам својим очима види |
| те Ристивору:{S} Синко води нашег милог госта у црвену кулу, нек <pb n="12" /> се мало поодмори |
| момцима ка главним вратима, поздравите госта добродошлицом, па га доведите право к мени!“ запо |
| м у средини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници, да ти на во |
| p>„Како?....{S} Из Крушевца?!“ повикаше гости војводини изненађени, а неки од њих усташе из сво |
| и по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње |
| у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чеља |
| ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако шапатом |
| ни, кнеже Орловићу!“ привикаше многи од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком малва |
| е Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „ |
| ез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за па |
| завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради! |
| же бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао |
| истину. „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, пред |
| ораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“</p> |
| че Градоје својој дружини тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у |
| из руку свога унука, сави их полагано, готово побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче о |
| то сад говориш, Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш |
| <head>III</head> <p>Трпезарија је била готово као нека црква, само нешто по сниска.{S} У зиду |
| на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, панцерима, клобуцима, |
| се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи свечаним, кораком свога коња упутио се беше |
| стима.{S} Онакве га речи запрепастише и готово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућут |
| у тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог |
| причестише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S} |
| ухој, каменитој пустињи стоји он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, као да је медве |
| да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеј |
| и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислити да ја не видим |
| сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у кол |
| а живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис |
| века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су о |
| хо спушта у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, од старина двор властелинске куће Орловића.{S} На |
| слике могло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову описати.{S} То ни |
| ду на Угре свратио к Орловићима у Орлов Град.</p> <pb n="25" /> <p>Дугачка зидина на десно од о |
| } Млади кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кне |
| д се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пратиш свога <pb |
| S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа Орловића има само две муш |
| џарске кљусине, па на њима прођоше кроз град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући |
| да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми |
| битку на Косову, ето неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, н |
| ј град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на његовим шареним а слабим з |
| а војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — |
| још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели |
| од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај |
| лепоту његову описати.{S} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и |
| рати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа |
| пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине побед |
| ео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отвореноме прозору од шестостране куле сед |
| а, жене кнеза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Гра |
| м.{S} Паде мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p> <milestone unit= |
| око у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави под једним гранатим стогодишњим храстом на |
| МИЈАТОВИЋ</p> <p>КНЕЗ ГРАДОЈЕ ОД ОРЛОВА ГРАДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА НА КОСОВ |
| <p>„Дивно збориш, стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доис |
| оме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога дома од старина, сле |
| из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом празничн |
| Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега честитога Кне |
| авом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?!“</p> <p>Кнез Градоје — који не скидаше својих п |
| Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја |
| рши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега |
| тала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли савија и завија свакојако! |
| љку.</p> <p>Из села, десно испод Орлова Града, допираху узбуњива запевања петлова, као да успла |
| косови и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгле |
| тнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Града,</p> <p>Једнога топлог сунчаног дана, крајем маја |
| нијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо |
| ем маја 1389., баш на томе крилу Орлова Града могли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.< |
| ко често падала на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло |
| „Не мислим ја цркву коју су људске руке градиле, него цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не |
| и пролило, колико домова, колико села и градова разорило, колико је невине деце скапало од глад |
| јечаше као да се некакав од Тројанових градова срушио на плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше |
| бих могао пустити кнеза <pb n="124" /> Градоја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста |
| осади између себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске слуге изнесоше преда њ свакојаке ђа |
| рловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седамдесет лета, и унука његова Бори |
| ари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на дв |
| ко обрадовао као кад виде старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво |
| о је писано руком Боривоја, унука кнеза Градоја, код цркве Богородичине, зором у Среду.“</p> <p |
| д виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком |
| положио по један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султа |
| сад тешкате?{S} Што не послушасте кнеза Градоја, који, оседео у војнама, преклињаше нас све ред |
| лаше коње.</p> <p>Војвода тражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казивах |
| вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо орловско |
| Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог |
| у би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, к |
| ог Рудишта; „не можеш ти окренути кнеза Градоја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свим |
| ина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ нови |
| ош нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ |
| , војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да прове |
| оги од господе са свих страна око кнеза Градоја.{S} Старац се само окреташе са коња и десно и л |
| !{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није било сунце стигло на врх неба |
| заставу!“ беше последња заповест Кнеза Градоја слузи своме Ристивору.</p> </div> <pb n="198" / |
| прилику да покаже колико поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно послушао |
| ојвода тражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се стари кне |
| а господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења, Градоје, још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:< |
| и образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам бе |
| > <p>„Што ли се теби толико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Гос |
| одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Градоје опет нестрпљиво окрете к војводи:</p> <p>„Молим |
| ог грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласом, готово шапатом, ка |
| S} Тек кад народ опази да војвода, кнез Градоје, праћени неколицином властеле и слугу, журним к |
| <p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ово ова |
| војева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје рече својој малој дружини:</p> <p>„Ходите, помо |
| јска пролажаше праштајући војводу, кнез Градоје стајаше гологлав и са рукама на прса скрштеним |
| последњем <pb n="165" /> целивању, кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин ста |
| ве то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову |
| и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај кондир малвасије, и |
| ок се други грохотом насмејаше.{S} Кнез Градоје састави веђе, намршти чело и гледаше преда се з |
| рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре прихватише беле |
| ушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и да оно што мис |
| сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђег писања на |
| ма Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала руке цара Душана, оста |
| ва тројица смерно причестише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p |
| уди срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо |
| х јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене вођице, окре |
| ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд гледаше час један час други од |
| } И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци старешина.{ |
| рвета и другим неким светим моћима кнез Градоје поклонио своме манастиру Милостину.{S} Журила с |
| Четвртак пред пече са једнога виса кнез Градоје показа своме унуку и својој чети беле куле и зи |
| .</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Тако, не може!{S} Не да цр |
| вој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез Градоје, очевидно незадовољен у својим очекивањима.</p> |
| њи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господар |
| — последњим куцањем.{S} Паде мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p |
| Ристивор усплахирен.</p> <p>Испаде кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор вели |
| д самог свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других |
| к ти бејах опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде |
| м ја тебе, господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти |
| се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n="171" /> док ова војна траје!{S |
| _C4.2"> <head>II</head> <p>Дуго је кнез Градоје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко ј |
| прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Градоје на свој начин решио једно незгодно питање.</p> |
| ди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу друмом ц |
| око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и д |
| <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави под једним гранатим стог |
| > <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб, спремите се д |
| данима поклонио!“</p> <p>Снужди се кнез Градоје, обори главу ниско, замисли се нешто дубоко за |
| 3.3"> <head>III</head> <p>Стари се кнез Градоје окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо |
| а, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам |
| а, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, немојте, господо и |
| е, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p> |
| “</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кр |
| > <p>„Станите мало, господо!“ рече кнез Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Госпо |
| растапати у сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно потражимо по шатору.{S} Не мож |
| <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осмехом, „мени се чини да није тако |
| огибију <pb n="182" /> нашу!“ рече кнез Градоје поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, |
| 7" /> <p>„Благо теби, синко,“ рече кнез Градоје рањенику, „благо теби, који си крв своју на Кос |
| Агарјана, то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по свом оби |
| S} Нека ти је срећно!“ усклицаваше кнез Градоје борећи се с читавом једном четом која га стезаш |
| ако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> <pb n="103" /> <p>„И још то н |
| е колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне |
| <p>„Славе ти, кнеже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј |
| Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје задовољан.</p> <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кн |
| ајати што те не поведох!“ говораше кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе међу грање од ли |
| о да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше севати м |
| неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда. |
| а и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом |
| едњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по реду, господине кнеже |
| Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје стадоше по средини између једних и других војни |
| ту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по врату, |
| тога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час с |
| господе грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се некакав од Тројанових градова |
| оспода исповедамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше силно раздраган.{S} Први он од властеле по |
| и наш војводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га п |
| изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</p> <p>„Стани, море!... ни корака напред!“ вик |
| е не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> |
| ни камен на камену!“</p> <p>Стари кнез Градоје само шкрипаше зубима.</p> <p>„Начини се неред н |
| <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори кнез Градоје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу |
| дом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје горко подругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: |
| и!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нама опојте како треба нашег во |
| ову. <pb n="126" /> Твој клетвеник кнез Градоје Орловић.{S} Ово је писано руком Боривоја, унука |
| {S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’, млади властелине, казуј нам |
| своје неизгладљиве печате.{S} Сам кнез Градоје, кад је пре педесет година наследио свога оца, |
| јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?!“</p> <p>Кнез Град |
| говори још једнако сасвим стрпљиво кнез Градоје.</p> <p>„Ти, брате,“ прихвати опет Вукан, „ниси |
| шале и прштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода беше посадио себи уз десно колено, |
| тотине војника!“ рачунаше полагано кнез Градоје.</p> <p>„Зар свега двеста војника?!“ запита Рис |
| рече смерно и опет сасвим поуздано кнез Градоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да захвалиш!{S} |
| осподине Кнеже!“ јечаше полугласно кнез Градоје.</p> <p>Па онда Гојко настави опет:</p> <p>„И ј |
| га, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чудноватом времену у коме живимо, кад |
| ту скоро сва војска војводина, јер кнез Градоје устављаше чету по чету како која пристизаше.</p |
| Мирослав. „Није <pb n="131" /> нас кнез Градоје кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али |
| тачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отровно семе истребити |
| ј срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се |
| плакати.</p> <p>„Некудиме!“ викну кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног дет |
| једном таквом трпезом вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} Рист |
| ти велике милости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последње цје |
| ећ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да исп |
| о зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар |
| господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} |
| "SRP18990_C4.1"> <head>I</head> <p>Кнез Градоје на своме Лабуду, а под својом црвеном свиленом |
| SRP18990_C3.4"> <head>IV</head> <p>Кнез Градоје не хте премештати свој шатор са места, где га ј |
| види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под шатор. </p> <p>Под шатором је још мрак |
| рема вратима од трпезарије.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к уху војводину па му шапатом рече: „ |
| било тешко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде првим погледом шта се учинило па задовољан |
| и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спреми за |
| е како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје мест |
| који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и невесео, као да му лиц |
| ари Орао од Орлова Града?!“</p> <p>Кнез Градоје — који не скидаше својих погледа са лица Санџак |
| крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, али само за један тренут |
| tlepage"> <p>ЧЕДА МИЈАТОВИЋ</p> <p>КНЕЗ ГРАДОЈЕ ОД ОРЛОВА ГРАДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕ |
| аше живо многи од господе.</p> <p>Стари Градоје састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S |
| латни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да |
| Господина Кнеза огрешили!“ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узи |
| рају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренем |
| ин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи сева |
| шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, следиће се срца њихова!{S} И д |
| нас на Косову посрамити!“ Па млади унук Градојев удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно. |
| младог дечка од петнаест година.{S} Син Градојев, кнез Милан Орловић, погинуо је пре две године |
| а неколико тренутака, док не звизну мач Градојев посред лица турског четовође, па онда и лево и |
| је воље доведена и привенчана за Милана Градојева сина, и опет како су неки властели, вратив се |
| а само једна жалост што претишташе срце Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову |
| да одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољане па тихом једном у |
| ше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки |
| па метну обе своје руке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док |
| мерено:</p> <p>„Од Војводе Радича кнезу Градоју, љубимом ми пријатељу, срдачно поздрављење. — Д |
| праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да по |
| и противила, али не могоше старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога п |
| .</p> <p>„Нека је хвала господину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слатке малвасије, те |
| /p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кне |
| викаше кнезови и властела.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се |
| дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који су му стари оставили; и сваки је <pb n="3" / |
| д по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не д |
| сваки је <pb n="3" /> век ударао на те грађевине своје неизгладљиве печате.{S} Сам кнез Градој |
| тина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који су му стари остав |
| е у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што |
| мач свакога свога сина!“</p> <p>Диже се граја од одобравања са свих страна, али је надјача јека |
| охвативши се глатким сребрнастим својим гранама, као да су се џиновкиње у сребрним оклопима заг |
| ју.{S} У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене простирке, подглавњаци, др |
| адоје од Орлова Града устави под једним гранатим стогодишњим храстом на ивици једне полупрокрче |
| тарац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога царства размакао, кад би му сва мисао бил |
| оних јунака, који су под Душаном ширили границе царства српског, а о којима је Боривој још од р |
| од оних јунака, с којима је Душан ширио границе царевини српској.{S} Свакоме дође некако топлиј |
| ном шљунку, и од шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„За |
| г перивоја до сребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је див |
| ветњаци, исковани мајсторским чекићем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да |
| оје сниским гласом, и погледа горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S |
| узбрдицом на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених колиба беху постројени.</p> |
| југале плаве ластавице.</p> <p>У густом грању од стародревног бршљана, који се припијао уза сту |
| ку белу Перунику, са оним њеним крупним граорастим очима, из којих свагда светли невини детињи |
| а, па му онда тело предадоше калуђерима Грачанице, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, |
| емљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам |
| вребати одблесак сунца о златни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо сам с |
| воју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Господина Кнеза |
| апита Ристивор безазлено.</p> <p>„Какву Грачаницу?!“ прихвати кнез. „Не мислим ја цркву коју су |
| ога Саваота!“</p> <p>„Јели мислиш цркву Грачаницу?“ запита Ристивор безазлено.</p> <p>„Какву Гр |
| ишљах“ рече Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар |
| сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи |
| ојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поломила т |
| а га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам себи |
| „жив се предавао није, пао је покривен грдним ранама!“</p> <p>„Колико је рана стекао?!“ питаше |
| а Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} У седла!{S} На ко |
| их очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлушину, која раширеним крилима л |
| еље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а моје покојне пријатеље! |
| мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар |
| мљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb |
| ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} Не можемо ми пустити да с |
| олико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме |
| !{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном вас |
| . „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људ |
| снађе!{S} Ово је просто један страховит грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p |
| својих превали признавање тешког једног греха!</p> <p>„О, наша верна слуго, добри Ристиворе!“ п |
| е да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како |
| тако наредише јер је један од најтежих грехова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ пр |
| pb n="114" /> да је право да због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог в |
| стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите |
| било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, к |
| та да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> < |
| ја, и постови, па..... разуме се, према греху и прилози!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати кнез Г |
| мало загушеним гласом, „наравно, према греху требају и молитве, и метанија, и постови, па..... |
| ту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш к |
| т да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према другоме, да се греше о добро име свој |
| реше о добро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кне |
| ете да греше један према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се греше о своју |
| вала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> |
| ина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“< |
| вај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> < |
| ма, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно |
| нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јесмо; <pb n="114" /> да је право да због наших |
| сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе па учи |
| ође кнегиње, него гледаше преда се, као грешник који ето преко усана својих превали признавање |
| ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и што е |
| о јакости твоје сажаљивости према нама грешнима!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на |
| р не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Градој |
| Светој Тројици смилује на молитву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје |
| се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче ман |
| дост своју сагорели у сладости световне грешности, а који ни појма немају о томе шта је то што |
| .{S} Па онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Боривојева, опл |
| помиловао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченица |
| ева изненадила.{S} Једни се загледаше у гриву својих коња; други се опет погледаху значајним по |
| ика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару |
| да надцврчи сваког другог, па ма танка грла попрштала.</p> <p>Голубови су немирно час узлетали |
| велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати како то б |
| момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може д |
| вору чутуру вина, нека спере прашину са грла!“</p> <p>„Хвала теби, господине војводо, који си д |
| присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дру |
| о није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војничке господе, те их не замени с |
| Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напр |
| сни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, потпуно оружани и опремљени, в |
| а му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз |
| ах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и |
| pb n="179" /> Натраг!“ викну он, што га грло доношаше, Ристивору, који се доиста напрезаше да о |
| о беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених завеса на улазницам |
| дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмуло као неком јеком |
| ом малвасијом!{S} Путник је, сухо му је грло од прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како је Господин |
| пехар, сркну мало малвасије, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме долас |
| ао; али некаква опора сухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихов |
| некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се |
| имо мало хлеба!“</p> <p>Седоше опет под грм.{S} Старац разложи онај део погаче што се још нађе |
| онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, како ће им као узглавњаци послужит |
| да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И |
| ене плаштове по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, к |
| , три коњика, три Србина испадоше испод грма на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким трком |
| чула потмула нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда |
| p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Боривој ј |
| к.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац викну неколико пута:</p> <pb n="10 |
| е или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, |
| S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљавину од кликтања, онај наш радосни занос!{S} А как |
| уменим образима и ватреним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче |
| рага се малена војска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару!{S} Живео |
| седлана.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси |
| о за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у ковчег на брз |
| нез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји како т |
| {S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она зве |
| ка!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез |
| каше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше |
| да пређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и у |
| ластела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека |
| n" /> <p>Сутрадан је сунце обасјало два гроба, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио т |
| а тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставити у њој ка |
| на плоча одваљала са уста хладног неког гроба, или пећине некакве у којој је пуно леда и снега. |
| има, братском ревеном подићи цркву код гроба војводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као |
| да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим |
| робом његовим, и на догледу непобусаног гробља на Косову, ја се без преговора примам тога старе |
| мене, нека сви јунаци, који поред наших гробова буду <pb n="207" /> пролазили, виде, да је мој |
| његов војник положио по један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</p> |
| од га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, и у знак свога поштовања положи ма било по ј |
| е они што остану живи говорити онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ових страданија и не |
| Она звезда тамо трепти над непобусаним гробом честитога цара нашег.{S} Она црква тамо сад је д |
| поведају.{S} Него пред оним непобусаним гробом његовим, и на догледу непобусаног гробља на Косо |
| још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Господина Кнеза овако непокајани!“</p> <p>И појах |
| Миросав је претресао кости мога деда у гробу клеветом једном, која се само крвљу мојом ил’ њег |
| а пута, јер њиме увредих мртва човека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио |
| мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али |
| наци обојица били, њихове би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне зава |
| ри завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, го |
| од часа на час стресаше се као да је у грозници, превлачаше руком преко чела бришући хладан зн |
| Господин Кнез пази као своја два крила, грозно завадили, како мало што се у самоме двору, пред |
| сподину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и у |
| "15" /> крстити, јер напољу удари негде гром са страшном праском и трештањем, а киша се спусти |
| под велике стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше.{S} И још наре |
| !{S} Тако се кроз стотине година држала громада од камења, прост споменик подигнут рукама Турак |
| чека у крчми на цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и зас |
| том својом пред малену крчму код Цареве Громаде. </p> <pb n="135" /> <p>Ту се на једној пољани, |
| с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није прошао ни стотину корачаја а сусрете г |
| мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког путника и војника |
| разапети на зеленој пољани под Царевом Громадом, на добар стреломет од шатора Орловићева.</p> |
| што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду!{S} Ристиворе, води нас најпречим путем!“</p> < |
| нда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S} У седла!{S} На |
| дмичући од бојнога окршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога |
| ац са руменим образима и ватреним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљи |
| <p>Раздрага се малена војска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару!{S |
| а.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збораше тих |
| ца, тргну узде Лабуду, <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама |
| Ристиворову, и ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, а |
| роклети и овога и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.</p> <p>„Станите мало, господо!“ |
| нез силно раздраган <pb n="72" /> викну громко: „Напред, јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила па са |
| с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласно:</p> <p>„Предајте се, махните делије!{S} Пр |
| рота од вашега реда!“</p> <p>Насмеја се грохотом кнез Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ р |
| њеном лепотом!“ прихваташе Винко, па се грохотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она просто „Крчм |
| „Каквих десет година?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени је седамдесет а теби шездесет и пет!“</ |
| ајближи другови стишавати, док се други грохотом насмејаше.{S} Кнез Градоје састави веђе, намрш |
| а веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама у прса, момчадија занемела, а од женскад |
| стотином коњаника, па се и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, отапала, док се н |
| е сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено |
| огатим простиркама, претискаше на своје груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </ |
| ећем који јој лежаше о златном ланцу на грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} Од ње падаше танак |
| т „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се изненадно ука |
| ушине, <pb n="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као какве орлушине!“< |
| рзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови |
| да Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупне сузе низ бледе образе.</p> <p>С |
| их!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај змај |
| пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Ристиворе, |
| гну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мога побрати |
| у свити војводиној.{S} Неко од господе грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се |
| до срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, ко |
| нувши све своје силе подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљи |
| голубињаку, те загушеним и усплахиреним гугутањем гукаху голубицама својим некакве зле слутње с |
| , и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него да махнемо <pb n="20" /> то на страну!{ |
| шљаше да се успава на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристиворову као на љуљашци, па не могаш |
| ано старчеву главу и прса, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких тканина што се под бо |
| , те загушеним и усплахиреним гугутањем гукаху голубицама својим некакве зле слутње своје, као |
| га и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам православне и племените родитеље |
| И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</p> </div |
| заједно у једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак |
| свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али се чини |
| ајеча тихо и потмуло као неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у цар |
| , биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата |
| просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је |
| емените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и |
| његову, празни сто његов.{S} Погледа на гусле његове што лежаху у једном куту испод иконе.{S} Ч |
| о њему не причају народу по саборима уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Јо |
| х јуначких песама, које је тако лепо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан и |
| свечева погледа, наднесе десну руку над густе веђе своје, па се пови мало унапред као да боље в |
| >Кнезу Градоју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му |
| оде.</p> <p>Стари Градоје састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад и |
| {S} Зар певају?!“</p> <p>Саставни своје густе веђе, невесело окреташе најпре једно па друго ухо |
| едан поток, којега обале беху обрасле у густи преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S |
| -— чинило му се — више но икада застрло густим ројевима <pb n="150" /> звезда.{S} Сетио се нека |
| е на јабуку од седла, саставио калпак с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седој |
| ше од себе, погледајући је испод својих густих веђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најп |
| ка ока његова како ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и |
| нда себе!“</p> <p>Сељацима, који онде у густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу реч |
| анким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена |
| дебелим носом, крупним очима, проседом густом косом и брадом, обојима небрежљиво одржаваним, у |
| ј хаљини пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исусових покај |
| ом, дугим брцима, а округло поткресаном густом брадом око руменог и округластог лица.{S} Опружи |
| о су вијугале плаве ластавице.</p> <p>У густом грању од стародревног бршљана, који се припијао |
| своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже почивке — рећи ће Ри |
| змемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, д |
| шта један кондир вина, и сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала господину кнезу Градоју, |
| бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <pb n="30" /> хоћеш, само |
| ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два |
| ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући ја |
| е расклопише под витлањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа |
| оње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби |
| да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па п |
| иле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов шатор сва тр |
| ио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би |
| ло ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се |
| вор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси твој |
| ету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога дома од старина, следујемо |
| асом опазити, да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, |
| упним очима тако сетно жалостиво гледа, да осетих како ми његова туга срце моје стегну, те ми и |
| а ластавица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> |
| у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш те |
| јају.{S} И још нам поклисар његов каза, да цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека |
| еду!“</p> <p>Она бојазна старога кнеза, да не узнемирују мирно почивање покојнога кнеза, пређе |
| љем, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздасима нашим окадимо, |
| гарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да н |
| пске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чет |
| Није ово место, кнеже, нити је прилика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити не |
| ушевцу остане двеста педесет оклопника, да двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку д |
| гао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбили српску војску, и да је на |
| е тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и ца |
| ужда Млетачкога, још онако млечно бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто распл |
| , и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона |
| а се греше о добро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господи |
| о и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је м |
| аревим да се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караманију.{S} Ено му је предња во |
| аца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете пес |
| и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену!“</p> <p>Стари кнез Гра |
| у ја овога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косов |
| Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те протерају погану Агарјанску а |
| гледај и помози нашим српским свецима, да умоле Господа Бога, нека не пада таква срамота на на |
| од властеле поче да помаже духовницима, да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода у |
| бледоплавој хаљини пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исус |
| оји је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристив |
| овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не |
| в до на крај левоме крилу, окрете коња, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прођ |
| е дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну с |
| га дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или |
| ају што она осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у в |
| инемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“ |
| кнезом на Косово полазе, додаду цвећа, да своје клобуке оките.{S} Беше милина погледати како л |
| уримо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ет |
| о ти среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се па ми пу |
| викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <pb n="63" /> <p |
| растеривао војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Је |
| несемо Господину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p |
| лавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, |
| Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју српску главу, и спасемо по коју ду |
| ?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљеним рукама саслуша речи земље г |
| </p> <p>Ту сад госпођа Мандалена стаде, да чује одговор Ристиворов.{S} Млади витез по дуго стај |
| >„Да станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо своје коње, и да послушамо како моба дивн |
| Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој |
| весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи н |
| Ово двоје младих пустише своје погледе, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим |
| ва буду <pb n="207" /> пролазили, виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> < |
| проведе гологлаву поред мртвог војводе, да заставници сваку заставу приклоне тако да дотакне пл |
| ема доста оружја; истом је послао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не б |
| по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“</p> <p>Одједаред духну |
| војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, д |
| ритоне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске д |
| слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су |
| шло је по доста духовника.{S} Остао је, да одслужује придворну црквицу, протопоп Недељко, два с |
| о.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не |
| ко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по |
| , и наднесе десну руку над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече |
| има од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говор |
| клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да ви |
| кају богата села по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћ |
| оше Винка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше |
| ом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки вој |
| да осете да греше један према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се греше о |
| ка на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</ |
| ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и прекл |
| чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје ј |
| усе косе по вилински просто расплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</ |
| о боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војск |
| оворах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа |
| p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез |
| уље, па викну попу:</p> <p>„Ходи, попе, да меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одго |
| , браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала последња времена»?{S} Е кад < |
| рлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пратиш свога <pb n="193" /> младог господара, и да г |
| л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другови стишавати, |
| и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је о |
| о се, кнеже,“ — рече поп; „пуштајмо се, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раста |
| хо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три речи на само.{S} Ти си на |
| а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу |
| и па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су он |
| S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже |
| си, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога двора да умре |
| омир сукну мач из корица, па се окрете, да код свога стола дочека Миросава.</p> <pb n="91" /> < |
| аки властелин стави на чело своје чете, да је полаганим кораком проведе гологлаву поред мртвог |
| ким јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке |
| ам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа Карито |
| а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да |
| ка нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио к |
| да тело предадоше калуђерима Грачанице, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, с |
| еленим пољем, неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p |
| ушташ то младо своје Господско јединче, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик |
| о жив у руке Турцима, који га погубише, да освете смрт свога цара, па му онда тело предадоше ка |
| са предњих стража испред војске јавише, да се види коњаник један, који у највећем трку јури ка |
| пска земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци могу сребрним жубором да роморе, као д |
| њихова за неколико тренутака испунише, да се опет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван до |
| и сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве |
| но не би стигле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности |
| ве.{S} Нико не умеде казати како то би, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада војск |
| ом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти д |
| помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његов |
| на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење војводина сина.{S} И свршише га и слав |
| И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо м |
| ка душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо |
| рију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, |
| о се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то с |
| : „Ах, што нисам само пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, м |
| себе разговараху, видесмо ми на стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо разабрати |
| тора, под којим наш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се дог |
| у олтар, да се пружим по часној трпези, да санак један проспавам, него да легнем на постељу, на |
| ла мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он м |
| да су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлијим и златнијим зрацима озарује цвеће око |
| овори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војс |
| ци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о вас, само ето нека пр |
| {S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <p |
| p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ настављаше кнез |
| >„Ех, ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон спус |
| сељани, чим га угледају, узму нагађати, да се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи |
| властела овде заједно са мном признати, да си међу нама свима ти једини који си достојан те час |
| <p>Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно пит |
| /p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу |
| погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да |
| говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља своме непријатељу.</p> <p>Миро |
| о дана на Косову, и право је замислити, да се његову соколову оку ништа измакло није.{S} Нико о |
| ет се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, да својим очима видни колико их је.</p> <p>Па онда га о |
| гано, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини д |
| </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговараше стари кнез, па с |
| е теби данас, него дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то красно, кн |
| твоја мати себарка продала властелинци, да те подметне као своје дете!“</p> <p>„Ао,.... славу т |
| хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута мало, погнут као |
| , па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{ |
| дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора су |
| р Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово |
| р. „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У планини Рогоз |
| и умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p |
| Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је |
| не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим другом и пријате |
| као покајници да пређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим п |
| еднако са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у жив |
| } Поручи свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово д |
| и с мојим сином и са старим господарем, да као Хришћански јунаци одбијете Агарјане од наше Хриш |
| који је испао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била ј |
| е један од најтежих грехова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј |
| деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста к |
| <p>И опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече |
| у седло.</p> <p>Стари кнез махну руком, да устави кликтање својих војника и јецање женскадије.{ |
| о и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ п |
| есео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њи |
| еза, и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч к |
| е?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу докле год од цекина и једа |
| Пре него ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због |
| , „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристивор |
| Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркан |
| , јер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хришћанске земље!“< |
| дете није криво што не стиже на Косово, да те верно послужи!...{S} Опрости моме слузи Ристивору |
| , у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава |
| а цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, |
| оде са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове од тебе, да му каже |
| а је то био прави мученик за отачаство, да је двојином више пелена но малвасије као цар попио, |
| арац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, |
| раја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђуј |
| последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбил |
| ита некакву Душанову листину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову. |
| ти среће, брате?!“ „Помислите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи |
| гуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље дух |
| еде на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да сти |
| !“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада м |
| он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би |
| м.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„ |
| /p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужио, да му толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је |
| више пелена но малвасије као цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да |
| о у српској војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као оби |
| гази поток, окрену копље своје наопако, да сељани, чим га угледају, узму нагађати, да се нека н |
| у, стегнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати. |
| какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више |
| с на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} У седла!{S} На |
| ду: „Дед’те, браћо, размакните се мало, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се |
| ало је као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па |
| ком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез |
| о из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <p |
| братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те св |
| ика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у обра |
| зак попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли се не приличи!{S} Ве |
| {S} Дајте вина овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града!...{S} |
| аља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље осв |
| им прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да |
| у Оркановићу, као своме цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке с |
| ених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор!“</p> <p>„Не рекох ли ти, постави |
| олазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ реч |
| рби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „ |
| се још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина |
| ику одају у којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стој |
| о пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како т |
| зе кнез Винко, па удари песницом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Каз |
| једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до пев |
| да окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше. |
| , војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, да санак један проспавам |
| а му сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим |
| нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћемо распрштати Агарјане као јастреб јато голубова!“ |
| ави у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, |
| зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него што се сва српска војска иск |
| заповести!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потражише по свима куто |
| ву?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристиво |
| и ће да пљачкају богата села по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одв |
| ере уморио, казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А б |
| е бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ј |
| аје!{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо з |
| да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако б |
| се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело вино у слатку мал |
| нстантинова, па јавили Господину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од Караманије дође њ |
| један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о |
| еш ли ти, кнеже, силазити у трпезарију, да вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто мало храпавим |
| лињах, како своје синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама |
| д би му твоја милост дала нову прилику, да поживи животом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар |
| оје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска на Косо |
| е и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.</p> <p>Угледав војво |
| сваки пође најпречим путем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем |
| е и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину |
| Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за д |
| кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушку |
| шким: али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војс |
| га дома од старина, следујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаств |
| да сваки од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е |
| таву?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да |
| узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећнијега пута, и ј |
| 149" /> <p>„Треба ли ти што, господару, да ти помогнем?“ упита га стари слуга његов који не зна |
| ио да најмлађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се п |
| “</p> <p>Кнез понови наредбу Ристифору, да доведе у трпезарију војводина младог властелина, и с |
| ријатељи Милошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српск |
| о похитало је у чистом празничном руху, да пожеле срећан пут староме кнезу и рођацима својим, к |
| вором бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује својим кликтањем кликтању њихову.</p> <p |
| но и хладно размислимо видећемо на мах, да после свега што се десило има само двоје што се паме |
| тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате?!“ „Помислите |
| људе да похватају коње са ливада наших, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Ви |
| је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му спали |
| “ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} Властелин |
| забрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма! |
| телину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао није ко за живота овд |
| ашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким |
| евом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Пр |
| ило, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са |
| едио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гла |
| а догледу његова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, |
| да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани раз |
| ешинства.{S} Моја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, с |
| бјавио је свој турској војсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимар |
| да помогне, па је веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И |
| је онај рањени јунак чуо <pb n="172" /> да се он с целом својом војском кренуо натраг за Дриноп |
| својима Кнежеву заповест <pb n="143" /> да наступају напред.{S} Чух Кнеза како онима око себе р |
| Да јесмо грешни, јесмо; <pb n="114" /> да је право да због наших грехова мало и прострадамо и |
| чела њихових народ чита, <pb n="134" /> да је нашу војску некаква велика несрећа задесила!“</p> |
| би се овда онда окренуо <pb n="145" /> да погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Дец |
| јишту пред непријатељем, <pb n="109" /> да ја не муцајући слушам твоје заповести!{S} Ми смо овд |
| до“ — настављаше кнез као <pb n="19" /> да чита некакву Душанову листину; „Војводо, да ми се у |
| ја оданде на нас тројицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда стара |
| да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање јунака или је мање ју |
| омрмља:</p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, д |
| вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и |
| а њихова просто само поповска прича.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то св |
| а то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако |
| у!“</p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испиј |
| ред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш |
| авно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јесмо; <pb n="114" /> да је право да з |
| вићу?{S} Каква те је брига опхрвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљен |
| рвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио вил |
| > <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p> |
| у име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњицом прешао к н |
| ом ми пријатељу, срдачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господин |
| како да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала ни |
| испунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости |
| виче: „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не ум |
| светац не виче напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу |
| а, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговор |
| могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем по |
| ао што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води кне |
| ко и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Д |
| отине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми ј |
| г <pb n="188" /> народа какав смо ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на к |
| ба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла о |
| и где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу друмом царским к југоистоку, и |
| ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</ |
| свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p> <p |
| можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом св |
| ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не |
| S} Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи с |
| ности.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да не ускликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то је Косово!. |
| ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе М |
| ас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> < |
| ите и ви што као синови ове земље треба да чините, али — колико се уза то може — не дај старом |
| и!“ рече упорно Миросав. „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да |
| } Млади кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Ристиворе?!“ |
| м влада ко по правди и законима и треба да је наследник српског престола.{S} Цар је, пишу они, |
| азим, јер као Господар Србадије и треба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А |
| Настала беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан |
| ј беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} В |
| ама све испричати!!{S} Него једно треба да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви |
| х као какве орлушине!“</p> <p>„То треба да чујеш, млади властелине, како је било.{S} Причају да |
| хо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано |
| елику воштану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шато |
| елост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теб |
| Кнез је једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и |
| те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немо |
| н!{S} Слушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и да оно |
| за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест, |
| еде своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три |
| од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кн |
| рчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверници поб |
| n="30" /> хоћеш, само моли свеца свога да скине са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед зав |
| езом Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе |
| стави ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да |
| тијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право к њему под шато |
| Сложно и весело привика сва она господа да је све тако како војвода рече. <pb n="83" /></p> <p> |
| езу: хвала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо! |
| е!“ одговори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да не да црква опојати онога, који, за то што је кукави |
| ан кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама откупљујете моју душу од небесних |
| на по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и |
| а: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницам |
| овор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи |
| ојводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком себи но |
| ражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се стари кнез, одмах |
| један час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доис |
| ару, тако ти среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се |
| м мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да |
| загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођи |
| ину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од Караманије дође његова најбоља војска, јер с о |
| поуздано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у |
| рску војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска на Косово стигне, него мучки напад |
| преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гла |
| ривикаше многи од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком малвасијом!{S} Путник је, с |
| ти, али јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> |
| тлост само по соби а није ни покушавала да пробије мрак великога ходника, у који се кроз отворе |
| И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, него да ће српска војска разб |
| у.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакш |
| то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — |
| ша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властел |
| нежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пута гре |
| ју, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони му се |
| а кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ак |
| да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да проч |
| јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће р |
| грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам |
| се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Р |
| метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</p> <p>И т |
| жади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра |
| о дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крштењу да |
| тражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем на Косову у служб |
| иљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињи јој |
| нка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а моје покојн |
| дног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да жел |
| о!“ рече кнез Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Господин Кнез је једини јунак к |
| ено. „Зар од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, |
| е, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Так |
| омози војсци његовој, помози нама свима да здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косово сти |
| Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде своје господство још |
| не, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, х |
| дворјанство њихово.{S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове поглед |
| кане женскадије, и покушаваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једна |
| аше.</p> <p>Кнез викну својим војницима да сваки од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, |
| Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S} Сам прихвати из руку <pb n="81" /> |
| па би наизменце час наређивао трубачима да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме с |
| да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невесел |
| н а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Градо |
| , па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорни народе!...{S} |
| лим једним погледом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непок |
| цу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или |
| рца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догл |
| . „Ево чекамо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овд |
| .{S} А сад одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“< |
| њен коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим |
| Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се слободан, бац |
| аније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми ср |
| завесе од неколиких лаких облачака, па да види тај красни призор!</p> <p>Стари кнез посматраше |
| искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје |
| ога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господ |
| о колико су га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што сам за последње <pb n="96" /> д |
| кав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се, попе, те работе |
| стивор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, али н |
| свете песме, служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног једног пророка |
| а ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па |
| Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче |
| Ниси хтео оставити свој кисели оцат, па да се у писму Господина Кнеза напојиш небеском малвасиј |
| одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</ |
| вртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косово.</p> <p> |
| вакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да т |
| ам онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и бе |
| ерас, у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Бос |
| купљају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон |
| бојишту, нити смо пред непријатељем па да ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи |
| нућа да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах са старим господарем!...{S} Зашто н |
| град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А |
| се срдити што му нема придворнога попа да војводино писмо прочита.{S} Као обично кад је срдит |
| људма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпрати |
| том рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> <p>Старац се понашаше као да он јед |
| о оних на Косову потекло од мога немара да вас <pb n="148" /> на време Господину Кнезу доведем! |
| ашем трошку, и поставити у њој калуђера да сваким даном чита молитве за покој душе војводе Ради |
| ле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p |
| а, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи под једним од њихових шаторова, који с војво |
| о може све славе и сва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S} Тек му показах кнегињу |
| него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије може да се |
| >И још распитиваху по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојах |
| же тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало |
| <p>Кнез је оставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по |
| јника; наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрема по каквога сирома |
| ритон свако своје хрвање са свецем мора да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко коље |
| отреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из |
| имо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошл |
| ећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор сав п |
| ир, размакли му прсник те обнажили прса да му облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по |
| арко — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n="98" /> — Марка — призна за краља све Срб |
| на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево и |
| а.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:</p> <p>„Па, молим |
| о млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вин |
| руком, час мигом, наређивао млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и |
| евидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком п |
| Градоје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим н |
| Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта да праштам, него опрости ти мени!</p> <p>„Сад још једно |
| а опет пушта морије, само нека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном пољу разбијају нев |
| наслонило на плаве планине, па их пушта да се преливају на модру перунику.{S} Сунце се на Запад |
| е; али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах |
| ку проносило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бран |
| <pb n="192" /> <p>Узеше сад сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет |
| рашну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам с |
| Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар А |
| стелинске куће Орловића.{S} Народ прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тро |
| ажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви људи из Константинова, |
| кнезови; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхта |
| узе реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби д |
| збуњен Ристивор, који се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не! |
| бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез вик |
| цу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} Полети, кукавиц |
| под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ по |
| „Бог да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапуташе старац неколико пута, па се онд |
| г да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидно ду |
| у неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са |
| !..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше |
| , а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у де |
| јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у зла |
| аш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси |
| у, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ет |
| ћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да |
| м очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Круш |
| кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде б |
| и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ |
| ју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p>Старац |
| оља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опрошта |
| што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} |
| о у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па д |
| е здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад |
| то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> <p> |
| дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног |
| твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапут |
| а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> <p>„Д |
| а,“ настави кнез који је волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми |
| „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А запов |
| !{S} Авај жалости моје!...{S} Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како |
| сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринут |
| ез ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војв |
| отац јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти кажем.... немој нам замерити,... имамо за нешто д |
| рио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Кос |
| , и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и |
| ебрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у поз |
| hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као |
| пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и ме |
| о ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади |
| ене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што |
| ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Ве |
| према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p |
| његов стигао, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркановићу, као своме цару пок |
| и се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјан |
| вагда при сваком растанку преклињао све да се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно као п |
| ама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ п |
| ио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дам |
| за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца |
| один Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, гос |
| а стегну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати |
| нама!“</p> <p>И опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети чега јо |
| га честитога Господина Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немо |
| .{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи својој право у очи, него, оборив пог |
| Владаше мртва тишина.{S} Нико не смеде да жури уморног рањеника, и нико не проговори речи.{S} |
| Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати |
| и како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно ка |
| рца загрејала; напојих свакога ко хтеде да пије; момчадија узеде уз свирале окретати колом; зре |
| ез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом напред једнога седог |
| ворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше |
| есно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с прав |
| о образима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим силним узбуђењем.</p> < |
| им војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћас?“</ |
| за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му главом |
| S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он не з |
| ори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да похватају коње са ливада наших, да их повежу конопци |
| окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома враћа, тра |
| грлиле чувајући стражу да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увре |
| 191" /> босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да |
| екамо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не |
| рало тихим шапатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојк |
| тивор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео? |
| жбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба |
| е успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танк |
| летвом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који неће |
| еселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не мож |
| повести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше свога погле |
| а Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А |
| л’ погине, прилика једне игуманије може да се види како тужна и расплакана лута по ходницима од |
| каже, само што се нем родио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишље |
| редих мртва човека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, који мог |
| жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само да ј |
| за неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим д |
| и рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да не може; али може Бор |
| пет пута више калуђера него што се може да смести у хиљаду манастира; истина је да је многи и м |
| може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да се ба |
| ки, само ако он — Марко — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n="98" /> — Марка — приз |
| неш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једно |
| он великом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не |
| подин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш и |
| ик си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb n="188" /> народа какав смо м |
| раним их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми памет |
| њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на своме месту као |
| те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед |
| сам са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома |
| женскадије.{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је с |
| зо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Господине војводо, поздрављате мој < |
| своје место па одатле, не седајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас није срамота?!{S} Заборавист |
| вив руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!. |
| , па онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори:</p> <p>„Немојте седати на своје столове!{S} |
| одина од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Поле |
| е да подигне очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже |
| а.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци |
| соким гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духовницима, кнезовима, властели и сви |
| се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђ |
| леда право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, госпођ |
| иђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећн |
| ојвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Вој |
| .{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, тако ти среће јуначке — к |
| вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпе |
| ван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:</p> <p>„Па, молим те, господару, кажи по |
| не може да води војску нашу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може |
| ји сами пале своје манастире: истина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пута в |
| да смести у хиљаду манастира; истина је да је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђе |
| буздованима отимају епархије; Истина је да има и калуђера који сами пале своје манастире: истин |
| јсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају епархије; |
| нез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него да |
| оже ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верн |
| оју има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} |
| осподар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли |
| бори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом |
| један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећ |
| <pb n="53" /> рано пође.{S} Рачунао је да са својим људима стигне пред вече истога дана на бор |
| {S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и |
| које пада на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику да |
| бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза падне на мене сама, а н |
| идов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војс |
| рвим тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву |
| /p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахрани |
| рким осмехом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миро |
| Неколико пута помишљах да је најправије да се поверим старом господару, који ме је учио витештв |
| p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад |
| ршила, и биће најправије и најпаметније да сваки пође најпречим путем своме дому, да тамо дочек |
| Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слави свога име |
| убоке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Косову хватајући зраке док је још светлости |
| ах опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчм |
| е, господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с |
| е милости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последње цјелованије |
| моја госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаће |
| чедо којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше з |
| убио није, само зато што неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да буде готов |
| ова; нема тамо више ни места ни прилике да се некакво јунаштво покаже!{S} Што ћемо сад тамо!?“< |
| грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад |
| робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју српску главу, и |
| евао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани на жеравицу метну?!“ питаш |
| млађом господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто само поповска прича. |
| га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше војводу Радича мртва у сво |
| рпски.{S} С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну д |
| бројне коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се сети нечега па, никако не осврћући се, викну:</p> |
| е, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да |
| макло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре не |
| неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на његовим ша |
| који, кад се мало више поднапије, узме да прича хрвање своје са Светим Јованом у трпезарији.{S |
| “ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ет |
| г не може ни за часак предомишљати коме да помогне, па је веровао <pb n="41" /> да и не може би |
| дајте се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме да се предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не сме |
| д сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и пр |
| земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — узе да говори на глас |
| за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио; ра |
| доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој |
| незом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пропушташе прилику |
| мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Ор |
| препашћен.</p> <p>„Тако, не може!{S} Не да црква опојати онога ко се сам убије!“ одговори Пајсе |
| заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се за |
| побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако |
| е испао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је испи |
| говори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да не да црква опојати онога, који, за то што је кукавица, не |
| не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се образ |
| огућност.</p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p |
| очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не |
| стио се на поњаву под својим шатором не да спава, него да прибере мисли после оноликих потреса |
| је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати човека, лакога срца и малене душе, који залу |
| севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да јер тако |
| молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам ње |
| привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да јер тако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако на |
| то, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он пра |
| рука дотицала руке цара Душана, остане да прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, драги мој кнеж |
| драва, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу победу сла |
| о да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, попе!“ викаше кнез |
| и:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} |
| е неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, |
| тати колом; зрели људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да |
| крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно као да прит |
| и су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, |
| ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута |
| шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у потоку купа.{ |
| ушевни и телесни, оно велико изненађење да види човека, од којега је сенка тако често падала на |
| а отворио; ако ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако |
| ло и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p>„Слав |
| шу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и мо |
| тор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир |
| во види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђег п |
| ицима, „чим се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји како треба по закону наш |
| чета Босанских коњаника.{S} Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Кос |
| амо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула, као <pb n="113" /> м |
| ва, чудновато посресаше!{S} Учини ми се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем ниј |
| диш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И о |
| чим само смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста з |
| адрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва чујна тутњава однекуд испод земље долази, и |
| омично у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана његових.</p> <p> |
| а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном о |
| да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у капели дворској велико молепствиј |
| да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно |
| позиваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Х |
| еђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Војводо! |
| ше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, откуда и она светлост дол |
| дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогн |
| вицу своју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од |
| ко се прозваше Орловићима старали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који им га ј |
| ој најпре каже, како се гласови проносе да се на Косову велика несрећа десила, па кад већ види |
| ...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има |
| е дому погази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне |
| ти сама у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао по |
| јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио |
| еко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо |
| ара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја |
| док је још светлости на Косову било, те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији тако нагл |
| „А што му не разби буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито п |
| ма да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак не |
| сова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Б |
| Није дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p> |
| амет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према другоме, да се греше о добро име с |
| бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="153" /> жалости |
| {S} Сад сте опет моји синови!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p |
| тор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Н |
| лајте их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако |
| г војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, метанија и постове |
| остове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике при |
| ви, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’ |
| а истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова мртва тела заветујем |
| с пуно мирноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко |
| дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста |
| њу заповест нашега војводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место ње |
| и изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја ј |
| ћате цареву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно |
| чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} Сав поц |
| з га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама |
| них гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да их пале, да секу |
| у чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића!“</p> |
| S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да се прича годинама!“</p> <p>И опет приповедач застаде |
| не мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројиц |
| с војском својом још на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан |
| уље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар господар код живога Марка, сина краља Ву |
| главу изгубио није, само зато што неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да |
| де војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега слушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, војни |
| >„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толик |
| опоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђак |
| ружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87" /> моја старост учинила и |
| око мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са св |
| па га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</p> <p>А |
| руку према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Вид |
| оје се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху |
| мично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону танку паучину, којом су јо |
| гове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају онај по |
| се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви при |
| е видеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило, колико домова, к |
| е да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други у |
| аме старога кнеза, као да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p> <p>„Право ти је?... |
| } Изгледало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Гр |
| рко да му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на та |
| а, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо |
| е Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње причају како често <p |
| па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <pb n="30" |
| зари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према другоме, да се греше о до |
| а гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n="171" /> док ова |
| а не могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с к |
| вакојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који с кнезом на Косово полазе, дод |
| ао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у пр |
| оји заповедаше оном стражом, па му рече да се она не боји остати сама у средини верних Крушевља |
| пуштах, и онда чух како Светогорац рече да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз |
| ла.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест |
| доба устави се пред Ристивором, па поче да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе |
| чку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, Господина свој с |
| ољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој |
| раздраган.{S} Први он од властеле поче да помаже духовницима, да им појање што пуније буде.{S} |
| ешта причао Ристивор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па н |
| е око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да зајед |
| " /> навеже на онај разговор, који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености старче |
| рави мачем па стојећи под калпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ев |
| рема Истоку, који својим руменилом поче да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} |
| дружини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србадије, |
| /p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па се разлегаше п |
| поту, који допираше до њега, покушаваше да процени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, |
| је?!“ питаше старац нежно, и покушаваше да је подигне. </p> <p>У томе часу закуца сребрно клепа |
| погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од свечева погледа, наднесе десну р |
| ој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војничке господе, |
| и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаже!{S} На три дана п |
| се славом увенчана дома враћа, тражаше да види своју милолику белу Перунику, са оним њеним кру |
| ика, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миро |
| ше, Ристивору, који се доиста напрезаше да окрене коња другим правцем. „Натраг, кад ти кажем!“< |
| <p>По дуго нико од млађих не смедијаше да што проговори, а старац не могаше, јер му некаква го |
| стина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода |
| о спријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у ње |
| опет не могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се успава на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристи |
| ко да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрва |
| из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у |
| прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господ |
| вда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од те |
| на угловима задрхташе.{S} Очевидно беше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гут |
| тави да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако |
| авио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији |
| о књигу у манастиру,“ — ту многи почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно уч |
| тан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на д |
| којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стојницима донес |
| му своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> |
| љати добру госпођу.{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{ |
| ћи их, и једва једвице петорица приђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје |
| до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у трпезарији; ј |
| S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под |
| едложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — све кад би |
| в оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти запрепашћен.</p> <p>„Ваистину насташе после |
| је слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше |
| ни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одговара нечу |
| шљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме б |
| , да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше к |
| Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чи |
| укли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.</p |
| усти на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском |
| сли после оноликих потреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око |
| нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и све |
| рече да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад |
| тивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрвање са свецем мора да одл |
| вога <pb n="193" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} П |
| вакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне дворске страже бити сада око |
| — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет — а |
| приђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су п |
| еци чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је |
| а да ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, п |
| молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и ново |
| цу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда старац скиде калпак, обеси |
| , видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на |
| те Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно пог |
| ашан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али |
| часак овде, да поодморимо своје коње, и да послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у нев |
| е бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што |
| а тутњава однекуд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се |
| истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему |
| радоје никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам |
| јка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, прозва |
| у пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пр |
| о пожалити, чему треба мудро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш |
| ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима: |
| је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али з |
| да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа |
| м бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте |
| окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је |
| цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да |
| желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} |
| м Господину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложим |
| угоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког путн |
| о беше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже п |
| и право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ о |
| твије за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена |
| је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p |
| е обичнога домаћега вина у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње двор |
| о Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{ |
| огани Агарјани разбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> < |
| воду да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез |
| иђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свет |
| а, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да з |
| " /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, |
| дај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божј |
| подо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још н |
| тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе |
| рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Гос |
| се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем није друго него свечано брујање оне све |
| е се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и |
| лао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, к |
| S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придворну црквицу на јутр |
| а мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи п |
| да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже |
| ом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорили, |
| } Па онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кне |
| а Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља |
| ина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина |
| и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу дру |
| ем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватај |
| зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех, |
| , није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заус |
| “ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу |
| и, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому |
| ше скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очи |
| о мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кнез |
| ио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољан |
| тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те п |
| од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први |
| демо да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни к |
| {S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже |
| апразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> |
| вршеном крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како |
| Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ |
| ли људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" / |
| новци моји, него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} |
| аче!{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обе |
| иђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какв |
| издао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред не |
| а смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у с |
| десетседмо — колено!{S} Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косов |
| трасно је јеванђеље које ваља гологлави да слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, витешки старче, који н |
| овај се не даде пореметити него настави да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако ј |
| ође на дохват староме кнезу овај устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Сл |
| не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало одмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} Нико не |
| рно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да непријатељ наступа на наше положаје!{S} Клекнимо и п |
| њима у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узд |
| а српска мишица и свака кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, то теби није ништа“ реч |
| тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте управ педесе |
| кну кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства његова веран и добар слу |
| но погинулим и рањеницима, осећасмо сви да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бо |
| а.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме витезу на срцу; особи |
| врди.</p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и в |
| 165" /> целивању, кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје |
| војводско одело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох о |
| оврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су к |
| ше.</p> <p>Не одјахујући војвода нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној |
| еда како је сваки коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала. |
| мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница пред иконом Светога Јован |
| оје мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ смести |
| еда горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену д |
| ом језом очи отвори, на своје чудо види да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом свет |
| викао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину одмор |
| велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, |
| да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по по |
| и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге, |
| , рашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуда струјаше, |
| рапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да тебе, сна |
| па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p |
| буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прекораваше кнез Рис |
| ме од присутних Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И јо |
| весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да |
| па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада б |
| Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову кад те Агарјан |
| е!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем шт |
| а војнога стана.{S} Тек кад народ опази да војвода, кнез Градоје, праћени неколицином властеле |
| да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метанија.{S} Кнез се осмехну једним брком па |
| гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одма |
| pb n="43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони |
| а права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп М |
| ти с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испре |
| да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож |
| Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање.{S} Најпосле престаш |
| р попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} З |
| ти, или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p |
| утујући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p |
| рече: „Има их много њих који су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, ј |
| е нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било, |
| в се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш к |
| „Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет зап |
| крепости свога срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} Него пред оним непобусан |
| ез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не |
| Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал |
| дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његов |
| да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађе |
| се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Косову хватајући зрак |
| ла нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда зах |
| двоје што се паметно учинити може: или да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овако за |
| дину Кнезу да му помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господин |
| а подножју једнога виса сјахали су били да коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S |
| о нечему договорили, само су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њих |
| добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушк |
| Патријарах а не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> <p>С |
| {S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и го |
| и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад прек |
| е за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и |
| /p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету о |
| ма несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно |
| буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он разапиње свој шатор |
| раћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} И |
| ој дружини:</p> <p>„Ходите, помозите ми да пребројимо шаторове турске, не би ли сигурније рачун |
| треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и |
| бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагд |
| да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} С |
| на својим заставама носи? „Не треба ни да се пита, <pb n="62" /> ко ће победити!“ говораше јед |
| пе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, |
| тога Јована, твога крсног имена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и сл |
| ражен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{ |
| ије мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и српске војске.{ |
| је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на дру |
| S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд |
| а ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим нас |
| олико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, |
| многи од господе.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осмехом, „ме |
| ак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере |
| тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме |
| инко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n= |
| доје с презривим осмехом, „мени се чини да није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци нашег |
| у се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S |
| и ућуташе запрепашћени, јер им се учини да чују рикање једног џина.{S} Ристивор заспа као закла |
| вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађоше некак |
| , а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се к |
| ит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је тако по дос |
| кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици смилује на моли |
| оре, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са |
| ри са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са м |
| ад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко |
| тави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтева, него како ти се заповед |
| е цар Агарјански <pb n="121" /> гледати да се с Господином Кнезом погоди те на миру разиђу.“</p |
| !...{S} Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не ст |
| ц. „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издај |
| двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се морало |
| онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тројанова в |
| јемо пред нашим сељанима, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они |
| дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници свога цара, своје браће и свога отачаст |
| о ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од |
| и шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би |
| очнику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по селима остану само старци, удовице и ситна дец |
| ма, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га на |
| ка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајник |
| њ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех |
| одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога изда |
| и требате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија освојити победу баш са те две ваше мишиц |
| но потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода није оставио своје последње заповести!{S} Не |
| дности и сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге његове приступ |
| и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“< |
| лаву и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити могу! |
| осподарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да |
| е довршивале, те је кнез могао наредити да се у Среду, деветога Јунија, <pb n="53" /> рано пође |
| трах ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити |
| неза нема велика војска, па ће навалити да је разбију док не порасте већом!“ одговори још једна |
| з двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не |
| p> <p>„Кнеже Орловићу!{S} Немој мислити да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твој |
| готово што и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја сам |
| срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да |
| Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо |
| сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако мучки на попове каменом бацаш...“</p> <p>„Пр |
| то је војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јерети |
| здравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, старац од седамдесет лета, са унуком |
| ћа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јо |
| тада снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који |
| доје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{ |
| иво у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пр |
| дај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо између себе данас више него шт |
| мир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да |
| буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо |
| ође Мандалене, о њеној чудотворној моћи да својим погледом и полагањем своје руке лечи болне и |
| ану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је крас |
| у животу!?“ викаше Ристивор, огледајући да буздованом својим пробије себи пут ка гомили која му |
| а стајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Ми |
| руго те молим, помоли се Светој Тројици да нашем честитоме Господину Кнезу дарује победу над не |
| не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо д |
| љало босоноги и гологлави као покајници да пређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Господина К |
| е чудо на оваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n |
| уке његове напрезаше своје старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну |
| уку над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи |
| је пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај им срце |
| ма — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде |
| /p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи стари кнез, од |
| pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве п |
| ових стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на |
| а ти је просто; али никад не заборављај да носиш једно славно име, које су ти твој отац и твој |
| нема ни од кога смртног какав опроштај да тражи.</p> <p>Ристивор приђе к руци младог Боривоја, |
| оји неће оставити Хришћански народ свој да пропадне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Србадиј |
| тим Јованом, <pb n="59" /> не казуј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на да |
| оја води на први кат, рече свити својој да сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију |
| се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пред наш |
| а ја носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</ |
| на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не |
| Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у вечне споменике, |
| ујући заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше сво |
| ру да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на |
| приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весе |
| дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод |
| мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе |
| ве то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохвати |
| олагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји |
| ицима к левом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одст |
| асеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим |
| њина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Ор |
| шћанина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете га оп |
| ни и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и |
| лико да молим!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И |
| мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да ка |
| оклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао уз колено цару Душану, крв |
| те имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему треба мудро поучити, и |
| дњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло |
| гли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћ |
| њска репа.</p> <p>Старац најпре узе сам да прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди да Рист |
| вега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је двојином |
| што је мање светаца, то ја не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати |
| <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тр |
| аним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што |
| о вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буд |
| римо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изго |
| да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Дворињ |
| ="113" /> муња труо храст.{S} Тебе смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник е |
| оду, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, ка |
| S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде своје господство још овај пут, када ћемо са |
| кад објавише народу на пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крштењу име земље Госпо |
| ди она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не у |
| е, јер не веровах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у К |
| Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; ал |
| јте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска кора ухватил |
| кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Госп |
| и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што |
| обориш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умо |
| ју душу од небесних митара, нити тражим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас п |
| ога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и |
| е подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је право и |
| видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, |
| еда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем |
| о“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао уч |
| тајте.{S} Кнезове и властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним ц |
| "60" /> Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — |
| само десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две врећ |
| “</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и кл |
| p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу н |
| о и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе преко средине од собе па се ус |
| део у војнама, преклињаше нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се |
| нађе издајника, који ће издајом својом да спрече спасење свога отачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча |
| ветовати с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража |
| го и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање. |
| да српски потоци могу сребрним жубором да роморе, као да се ништа необично десило није, као да |
| вода узе јасним младићким својим гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — с |
| , да Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српску војску и српскога цара, само ако се |
| да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сваког другог, па ма танка грла попрштала.< |
| дно да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци могу сребрним жубором да ромо |
| кора ухватила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и |
| теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики и славни ца |
| и од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем на постељу, на којој се наш велики цар одмара |
| р лежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвал |
| р...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би п |
| а седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„ |
| је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — наст |
| севаху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној |
| слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“ |
| зан пехар на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор р |
| вље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да ј |
| ко на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да говори: „колико си остарео још ти не познај наш прос |
| вај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога; |
| најближу дружину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси мо |
| и Боривој питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Кари |
| о што: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго |
| о нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несрећу, опо |
| а замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помо |
| дотворству те иконе.{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој |
| поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу |
| остао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једна трећина п |
| рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом у к |
| е наредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву |
| епрекидно и убрзано крекетање жаба, као да оно велико коло од млина окреће некакву џиновску чег |
| е даљине чула потмула нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав |
| допираху узбуњива запевања петлова, као да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> |
| хвати крај од доламе старога кнеза, као да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p> <p |
| аше на свакоме од присутних Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом ви |
| потмуло као неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова п |
| ута својом руком преко његова чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као |
| ивукла, па га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</ |
| вода Радич покрио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царево |
| глатким сребрнастим својим гранама, као да су се џиновкиње у сребрним оклопима загрлиле чувајућ |
| говорио би му у кратким реченицама, као да му је то пријатељ који разуме све што му он каже, са |
| о кад је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је |
| подуже погледаше к тим шаторовима, као да је оком мерио колико су далеко од храста, под који с |
| имну главом и намигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да вод |
| ио леву руку према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати |
| ом стану, рашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуда ст |
| штина, пронашле су се сребрне руде, као да су виле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња |
| о да се ништа необично десило није, као да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није б |
| ило није, као да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна |
| ма својим некакве зле слутње своје, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила |
| ци могу сребрним жубором да роморе, као да се ништа необично десило није, као да кнез погинуо н |
| жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах |
| а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде у близини камена плоча одваљала с |
| ушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклања |
| у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе |
| кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Бориво |
| ше кнез једнако у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом |
| је полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници падају под прстим |
| видети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, |
| кона Јеротија, који високим гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духовницима, кне |
| оде Орловића.{S} Са правим заносом, као да говори о каквом небеском анђелу, причаше му о доброт |
| ужини тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, |
| жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо; па онда, као са н |
| ре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже |
| , кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се |
| е дочека војводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним облаком.{S} Уве |
| ак.{S} Лице му се чисто разведрило, као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад |
| и сам корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који в |
| својих густих веђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде дост |
| им гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну оп |
| диже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се и целива Ристивора |
| понављаше старац подигнув очи увис, као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и т |
| му мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“ |
| ноге, најпре заклони мишицом главу, као да се сакрије од свечевих погледа, па онда посрћући при |
| во као копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе но |
| ху стану, све то јасније чуше вику, као да се стотине људи надвикиваху псовкама и претњама, па |
| застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло |
| три Србина уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, до |
| и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша |
| ма у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шарено |
| астава, чинили су просто чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни |
| проговори, проговара то шапутом.{S} Као да са неким страхом и поштовањем очекују да се нешто зб |
| својим ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцат |
| а прса, са затвореним трепавицама — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз |
| гу Некудима.{S} Подуго га гледаше — као да у мислима прелистава све листове Некудимове верне сл |
| /p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе |
| се хрвати и носити око оних столова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и д |
| а и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање св |
| дрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десн |
| громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да |
| и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад <pb n="29" /> тре |
| бледомрк као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице |
| косе повио горњим телом мало напред као да крупним црним очима својим вреба <pb n="24" /> неког |
| веђе своје, па се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та |
| очама од панцера његова.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне тегобе, која се свалила беше на ј |
| ађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу наиђе у ходн |
| у реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једн |
| на погибија!{S} Ова ведрина природе као да се гласно смејала ономе тешком облаку, који се над д |
| дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свир |
| ћа младим јунацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од |
| ије повећало срећу.{S} Изгледало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које |
| рестрављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како |
| је непомично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону танку паучину, кој |
| ном четом која га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеле |
| , и погледа горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет |
| блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници, превлачаше руком преко чела бришући х |
| куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле.{S} Седе на његову постељу.{S} По |
| шти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају |
| ка ударило је Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа не |
| ди властелин заустави.{S} Изгледаше као да се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памт |
| кој храстовој столици.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овд |
| непријатељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к пла |
| плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се некакав од Тројанових градова срушио на плећа њег |
| опрости!“</p> <p>Старац се понашаше као да он једини онде нема ни од кога смртног какав опрошта |
| олико је рана стекао?!“ питаше кнез као да је реч о тековини некаквога великога блага.</p> <p>С |
| нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сва |
| приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети чега још да се сети, и шта |
| а се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од свечева погледа, на |
| ги учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече војвода |
| дно било да говорим с човеком, који као да је спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Д |
| да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених завеса н |
| је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега |
| о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је румен образ девојачки.{S} Па се светац мрке коже |
| /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p>Госп |
| , па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кн |
| аском и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима из црних облака лије.</p> <p>„Ухва |
| рно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубок |
| колико се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — поробио, и |
| и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство оних на Косову потекло од мога немара д |
| поведам теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова |
| на трпезарија слаткогласним појањем као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, ка |
| цама, те Лабуд полете пољем зеленим као да је плава ластавица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се |
| !“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као да кликће, <pb n="200" /> па полете на чету Турака.{S} |
| се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви |
| <pb n="123" /> нека остане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ј |
| борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници свога ца |
| х и поткованих, па их цвећем окитио као да су коњи сватовски; по странама, и десној и левој, по |
| некакву молитвицу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета |
| и!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени ми |
| ко; приђе <pb n="43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже ли |
| ужи, и целива је полагано и побожно као да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади вла |
| ди Ристивора, који сад дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкива |
| > <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој |
| ра да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два |
| S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, што ја |
| !“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кне |
| Зар не видиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p> |
| ај покор.{S} Он поћута мало, погнут као да се онај брест на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у |
| гледајући преда се, и ниско погнут као да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда на |
| повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — узе да гово |
| ајеви око Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, и д |
| ст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише суза.< |
| Али Ристивор стајаше на своме месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнеги |
| о, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из п |
| ца, из које сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад т |
| ораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи |
| летао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње п |
| } Искупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушк |
| пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца |
| час узлетали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од не |
| рца!“ прихвати старац Харалампије. „Као да читаш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам с |
| си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше кнез Градо |
| редиш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма како било.{S} С т |
| ући управо шта то он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез п |
| као човек који је казао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху запла |
| себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташ |
| " /> нас кнез Градоје кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кум |
| {S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно |
| пет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати крај од доламе старога кнеза |
| два са половином војске, коју има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да м |
| ешни, јесмо; <pb n="114" /> да је право да због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; |
| а мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосн |
| Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ п |
| близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се н |
| ад уђе у ову трпезарију?“</p> <p>„Право да ти кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него |
| стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један |
| пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и нам |
| дајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видит |
| ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Аг |
| н. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине |
| ош ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведе |
| вић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој уз |
| ведим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој к |
| моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да |
| ри: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли ти што, |
| а пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не |
| као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево |
| ву под својим шатором не да спава, него да прибере мисли после оноликих потреса тога дана, и да |
| Косову уз нашега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то |
| веровала да не може бити друкчије, него да ће српска војска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи |
| p> <p>„И ништа боље, синовци моји, него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Б |
| /p> <p>„Нема овде доста светлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред |
| трпези, да санак један проспавам, него да легнем на постељу, на којој је наш славни цар лежао! |
| он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, није ли он у књизи, коју |
| јаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жерав |
| епци по саборима о њему гудети!{S} Него да махнемо <pb n="20" /> то на страну!{S} Чудо ми је са |
| а и четири стотине није много!{S} Него да се прво сад прихватимо мало хлеба!“</p> <p>Седоше оп |
| о ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се најпре опростимо!{S} Оди, синко!“</p> <p>Рекав то |
| иде властела; зашто су они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него најправије ми ре |
| се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанском на |
| n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћа |
| ца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту |
| Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему тре |
| не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S |
| Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те ј |
| неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два млада витеза клизаху разговором низ брдо, док се |
| ких разгледати старе хрисовуље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар господар код |
| спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и |
| алио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели |
| јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„Жао ми је, господару, ш |
| ловић од пет стотина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који с |
| ет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико пута помишљах да је на |
| долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога издајника на левоме крилу, |
| на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопи |
| “</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кне |
| српски поклони њему!{S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb n="137" /> лако било пов |
| ам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> |
| Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је |
| неже,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половином војске, |
| ар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији што |
| Лазар је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет оклопника, да двор |
| Вукашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његово име правду народима дели, иде сад с војском |
| ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p |
| а,“ настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи |
| еш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристивор уздрхталим |
| ру и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесн |
| срце Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и |
| ђе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било виш |
| це моје подмладио а моју памет подсетио да ја носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо год |
| ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала |
| ева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мога сина, него што |
| рши читање оних писама, несвесно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше с |
| војводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем |
| вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пе |
| питаше кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници |
| људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незв |
| азати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе бо |
| подара.</p> <p>„Право ти је?...{S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз |
| тања, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико |
| ање у сунчаном зраку.{S} Чудила се како да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, д |
| огледам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину |
| ео?“ питах сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, како |
| х и одважно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Т |
| тари кнез доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годи |
| ма и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се |
| у, који му дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне |
| Војводин властелин не могаше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела исти |
| шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу |
| ан, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби преноћи, н |
| ми је само како је војвода могао онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господи |
| су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше |
| и гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> < |
| заставници сваку заставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки во |
| p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S |
| {S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к своме сину, па, |
| на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мис |
| би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаш |
| е враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну ста |
| ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да |
| имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно, |
| и нико од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „да |
| њима дође одморна војска, а нама — нико да придође, него ми једни исти боримо се од ране зоре с |
| мо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарја |
| о трезним Орловићевцима није било тешко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде првим погледом |
| ђе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом, поузданим јунаком.{S} |
| номе се од мојих јунака није прохтевало да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му |
| маљски, и што је <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлиј |
| је с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда о |
| !“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се тр |
| че:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би н |
| чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима овога народа |
| удно било како врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају своје лепрш |
| “ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез продрма Ристивора и Боривоја: „Уст |
| испричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како с |
| његов шатор сва три Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <div typ |
| } По нашој људској памети право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето |
| ри Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да |
| обар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, који као да је спавао тридесет го |
| стивору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="178" / |
| „Помислите, људи, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била |
| ху постројени.</p> <p>Свакоме беше мило да види старога кнеза, никоме милије него постаријим се |
| су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам |
| ед светло предали, које ти треба светло да очуваш!“</p> <p>У том се отворише широм врата на дво |
| сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} |
| </p> <p>»О, Каритоне, Каритоне!{S} Камо да си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се каја |
| еч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег војвод |
| амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила п |
| е само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне |
| већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу |
| Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, ка |
| илога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала руке цара Душа |
| шао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристи |
| /p> <p>„Молим те, витешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да л |
| во овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих |
| игурно!“ одговори рањеник; „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; ал |
| си ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси |
| аман на чист патос према кнезу. „И само да се поштено <pb n="33" /> о једном погодимо!{S} Ако м |
| ко њега сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час ст |
| ао би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да се к |
| дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападн |
| осно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са С |
| и на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисм |
| ноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Мо |
| Моја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо јо |
| ј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разо |
| {S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркв |
| кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ревеном подић |
| дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћа |
| од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, него тражимо да се војвода |
| ј наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведем колико ти тр |
| да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио. |
| а слушамо своје старешине, него тражимо да се војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душа |
| им од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И виде |
| њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војск |
| ити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ |
| у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није било сунце |
| мо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, |
| мо Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега честитога Кнеза; није позно да за њ |
| и ми се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњим својим часовима на овоме свету помишљаш: |
| те Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуздано да распознаш јесу ли то тамо турски шаторови?!“</p> <p> |
| !“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Не |
| од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком себи нож у срце сјурио, игума |
| у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски |
| Звала сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три |
| рим или се ти први умориш, онда поштено да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> < |
| о уз нашега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Гр |
| ећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са |
| ивши се скромно, па настави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој го |
| ам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро |
| свој млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе м |
| да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест наш |
| Светогорца, који је у Вилиндару научно да чита књиге староставне.{S} Читао им је те књиге до п |
| се као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекинути прекрштање обичнога домаћега вина |
| сто њега старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу ва |
| а оштрим мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орл |
| сваки војник турске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој се тр |
| а је сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, снахо моја!{S} На теб |
| pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве ом |
| бро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми до |
| е можемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ет |
| јака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти гл |
| го шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само после говора Господина Кнеза |
| има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркн |
| Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, г |
| едузе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, зап |
| некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е |
| тарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом |
| уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко, |
| уђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким гласом па му |
| црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се |
| . немој нам замерити,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиро |
| му род Хришћански, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не м |
| како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се један |
| Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму |
| оју овај смерно целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метан |
| Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех |
| иросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила о |
| кога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверници победе Богу верни народ српски?{S |
| S} Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна |
| оља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети д |
| само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну да види |
| до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n="177" /> навеже на онај разговор, који поче да |
| клобуке цвећем окићене: једини Ристивор да нема ни једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој |
| о за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као да си ми о |
| опремљен како треба, ја уђох под шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред скрињом и пр |
| је столове!{S} Молим <pb n="106" /> вас да похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге |
| о, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не закити ц |
| тек што превали подне, пронесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не знам му име, да |
| а два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S} Нас |
| ити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> < |
| ве од антерије, намести свој црвени пас да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека с |
| да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да похватају коње са ливада наших, да их |
| о пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо |
| чевидним узбуђењем, „ево је приспео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довд |
| траг, огледајући ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнако разговараху јед |
| ђе најмање четири стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> |
| оје браће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.< |
| олико: „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: |
| ри им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према |
| неко може бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваља |
| аше све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је о |
| до!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ при |
| истивору, јер служећи мене изгуби славу да тебе послужи!...{S} Опрости и мени, некада твоме вер |
| мо утврдио се обичај у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да |
| гле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности било!“</p> |
| <pb n="196" /> напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} |
| да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко д |
| желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здрава овоме |
| твом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служ |
| м у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем по гомили Агар |
| /> овога света молитве калуђера не могу да помогну, ту милосрдан поглед из ока Мандалене Орлови |
| весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају своје лепршање у сунчаном зраку.{S} Чудила с |
| с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па |
| беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сам |
| есто <pb n="38" /> затичу своју госпођу да чита последње писмо, које јој је писао Милан у очи с |
| брним оклопима загрлиле чувајући стражу да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а |
| вас не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S |
| ула (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно |
| то рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.</p> <p>Цео д |
| ић!{S} Иди за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази од мене.{S} Н |
| ди властелине, како је било.{S} Причају да сад међу млађом господом има пуно њих, који веле да |
| се!{S} Прво, крчмар и крчмарица причају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, прошла онуда повели |
| том додаваше како неке дворкиње причају да је она преко своје воље доведена и привенчана за Мил |
| ко божанско створење.{S} Сељаци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погле |
| вих.</p> <p>Додадоше је игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је примаче к очима својим, па је о |
| су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађа |
| сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њ |
| а са неким страхом и поштовањем очекују да се нешто збуде.</p> <p>Под шатором стојао је прав ка |
| ече војвода, који не пропушташе прилику да покаже колико поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко, |
| ви стари кнез; „и још ниси имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслужиш челенку.{S} Док је не |
| ме срдите, што изгубисте славну прилику да умножите славу своју.{S} Верујте ми, <pb n="133" /> |
| руком онај кондир малвасије, и рече му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло б |
| а викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спре |
| риње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје одмах госпођи, него нека јој н |
| пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику |
| ко је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском господом уступи |
| ресече кнез попа пружив руку према њему да га устави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја |
| мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је исписана вел |
| жу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су |
| та грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се окрете Ристифору; мрдну |
| седла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Нег |
| „Боривој је с момцима одјахао у планину да огледају младог сокола, ког му Дубровачки трговци он |
| пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез зове н |
| му љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђ |
| о ће славно име твој првенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најм |
| евалило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и |
| ад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благосло |
| е уза то може — не дај старом господару да заборавља, колико је нама свима драгоцена глава њего |
| бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} |
| p> <p>Госпођа Манда прошапута Ристивору да <pb n="16" /> принесе светњаке са воштаницама.{S} И |
| , даваше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом |
| ва дворска чељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за р |
| е кнегиња па се окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може д |
| ека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} А |
| ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не дочека |
| вом и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне ст |
| а су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака |
| а Косово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на |
| и је сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби земље господара!“< |
| че кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта ј |
| S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу |
| едан део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ |
| ти ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витешким: али је војвода рекао сам |
| {S} Али пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми |
| ме испод ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тв |
| ала.{S} Али сва њена уздисања не могаху да свале са срца њена онај сињи камен нејасне туге и му |
| лете на чету Турака.{S} Турци не могаху да верују очима својима, беху се чисто скаменили за нек |
| ко рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурни. <pb n="203" /> |
| рећи пред њима крила своја — преклињаху да ни по што голубињак не остављају!</p> <p>Из једне ба |
| јника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војвода Милош Обилић шурује нешто са српским кнезови |
| оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“</p> <p |
| се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и к |
| Рекав то стари кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, по |
| есите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што |
| старчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочеку |
| иваше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и |
| ме што кажем.{S} Неколико пута помишљах да је најправије да се поверим старом господару, који м |
| едаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се |
| о би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отворено |
| трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, ал |
| на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косов |
| не и племените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор из |
| , светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ — |
| евесело, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију улази! |
| мо турски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се |
| !...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га з |
| ам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас осл |
| тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка кле |
| и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" /> прихваћају руком заставе, једни ми |
| кнеза.</p> <pb n="176" /> <p>„Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом |
| еза на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војисла |
| ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда |
| воја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Не |
| ијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отрован |
| рихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ |
| ?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи в |
| ми ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Господин Кнез, покривен тешким ранама, пао жи |
| да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“ |
| .</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је при |
| њега; али никоме не могаше ни једна реч да се преко усана превали.{S} Беше то чета онемелих јун |
| има старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде стари кнез па |
| да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе као и у све |
| <p>„Ако си толико скроман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно д |
| Градоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштани |
| а ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не |
| ћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га брани |
| поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме в |
| и ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} |
| еш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред |
| рла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна в |
| рани господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како |
| окојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас ј |
| инути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи |
| осподар, моли те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на |
| го ми је сад двојином чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске о |
| е само да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез ко |
| ва, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Ор |
| ласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко д |
| ој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ про |
| /> <p>„Жао ми је, господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем н |
| “ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царс |
| спавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу клизају к Западу!“< |
| ном чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске оставим сама!{S} Сл |
| не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је |
| /p> <p>„Хвала теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш вели |
| ао да тражаше по својој памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Град |
| искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Мило |
| ј памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом р |
| е блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да т |
| ,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељ |
| узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога шатора, под којим наш војвода |
| де мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p> <milestone unit="subSect |
| валне погледе упираше у старога кнеза. „Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад о |
| као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забаци |
| е да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војс |
| „Сад још једно, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина |
| хитро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћ |
| ко свечано окренув се властели својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли старо |
| па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{ |
| ругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и |
| па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам православне и племените родитеље ваше, рекао |
| ре једнако разговараху један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, к |
| сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да |
| у сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно потражимо по шатору.{S} Не може бити да |
| ез <pb n="27" /> младога властелина, — „да се прекрстиш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђ |
| рекао је истину“ — настави Ристивор, — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста тв |
| „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово! |
| па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше |
| Бога ти здравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми књиге војводине!“ прозбори кнез очевидно из |
| вим срповима жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо сво |
| даље, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да није откуда какав светац сутра, Ристиворе?“ запита к |
| аре вином, да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ питаше кнез <pb n="27" /> млад |
| хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав према Истоку, ко |
| да читаш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта се мени једном десило:“ узе реч |
| е неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис зап |
| те ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Рист |
| S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окушамо попову мудрост!“ рече кнез Ристивору. „Али м |
| е старац сав пренеражен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристи |
| на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко само чи |
| оговори Боривој питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита по |
| г себе него друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живо |
| рога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам те давао на књигу?“ питаше старац више самог себе него дру |
| оге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Остављам |
| а своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер |
| ија ће помињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад с |
| омињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ св |
| се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све време до |
| отово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси |
| упи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, да нас зову |
| се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај смерно цел |
| он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: „На коње!“ па и |
| онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без н |
| све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету одвести на прен |
| /p> <pb n="199" /> <p>Заповедник Турака даде заповест те се редови коњаника који стојаху иза он |
| то сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође |
| е и умор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздра |
| рекораваше кнез Ристивора, а овај се не даде пореметити него настави да прича:</p> <p>„Други оп |
| му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче |
| руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у др |
| и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хва |
| јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере |
| као ишчекујући заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити с |
| о времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а |
| ла господину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слатке малвасије, те ми оживе срце које в |
| неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и |
| ли мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме другом |
| Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни ј |
| .{S} Немој ти сад ту нарицати као стара дадиља, него стегни срце па нам као Некудим, који и јес |
| кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави јунак погине, Бог нареди те |
| да дарује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у среб |
| смо, чини ми се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњим својим часовима на овоме свету п |
| првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у сребрну колевк |
| изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити |
| жину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у |
| ешивале темеље од Голубиња.{S} Орловићи дадоше те руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови д |
| } У планини Рогозин ухвати ме плаховита дажда, те се склоних у једну пећину.{S} Нађох ту старца |
| ијаху и застираху небо.{S} Крупне капље дажде почеше падати па опет престадоше.{S} Кнез и госпо |
| } Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не да |
| тлова, као да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чис |
| ко?{S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не |
| у, дај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбин |
| — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна |
| докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра к |
| ет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, кој |
| а!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи стари кнез |
| тамницу.{S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамн |
| ани мало, брате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви |
| то му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p |
| да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је как |
| инограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове! |
| а.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и н |
| плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; |
| ините, али — колико се уза то може — не дај старом господару да заборавља, колико је нама свима |
| га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверн |
| стражу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу |
| њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, |
| ње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећ |
| ти, кнеже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још ш |
| <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p |
| неки од њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина |
| — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твоје стотине нека појашу путем к И |
| на од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Полетеш |
| лавом и намигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим вој |
| } Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Турак |
| гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градоје поручује!{S |
| о је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једном на збору Србадије памет заузме |
| ад нам не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја |
| ухне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте вина овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље |
| и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова мртва тела зав |
| свима!“ викну игуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу |
| и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су |
| уку а час Ристивору.</p> <p>„Па певају, дакако!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба з |
| пустили сниско главе, па убрзаним дахом дактаху од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и |
| ћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се |
| еко мога знања — коме другом срце своје дала!...{S} Она је красна и честита девојка; обоје сте |
| је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да поживи животом добра и поштена чо |
| .{S} Твоја је кућа ономлане на Плочнику дала многославни прилог у славној крви својој.{S} И Гос |
| и и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и дру |
| , да боље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} По топоту, који допираше до њега, |
| <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као да негде г |
| ри кнез муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, за |
| д гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова певао некаквоме скупу од ју |
| ом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву, који с |
| су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени као „српски соколови“, а већ од како се п |
| је из кљуна једног тучног ждрала најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степ |
| јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова певао некаквоме ску |
| цветним лејама пружао низ зелену косину далеко до самих сребрнокорастих топола, што се трепером |
| ну Кнезу и педесет хиљада људи, који су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез |
| оровима, као да је оком мерио колико су далеко од храста, под који се зауставио био, па се онда |
| нца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се оком видети како јара трепти на |
| асе народа шапућући: „Мичите се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> |
| еретом на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, |
| погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјај |
| ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тројица тужни невесели.</p> <p>На подножју је |
| е!{S} Дед’, млади властелине, казуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине војвод |
| јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, госпо |
| ко се ниси преко мере уморио, казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до к |
| ас прошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, а сиромах Ристивор унатраг.{S} Није дуго |
| д се спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађих људи рече, да види п |
| слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибама војнога стана.{S} Тек кад на |
| кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио д |
| де облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као да негде грми, ил |
| муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, забленуо |
| ази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се м |
| Владала је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се оком видети како јара трепти над земљом |
| ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало, — све то гледати па дихати оним слатк |
| Голубови слетеше сви у голубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац ви |
| руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увребати одблесак сунца о златни крст на Грачани |
| љини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Бо |
| ало час па опет однекуд потмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ |
| до, не могаше више чути никакав топот у даљини, него само корачање два коња у непосредној близи |
| кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон ранога лет |
| старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како |
| нило на ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало, — све то гледати па дихати они |
| } Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине! |
| икну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док сво |
| лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а |
| еза огрешили!“ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју |
| ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу докле |
| {S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, |
| да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше кне |
| се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче мантију, макну главом н |
| Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, |
| ажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па нека с |
| на не малу радост његову, тек је сутра дан подне превалило било, а Ристивор долете на коњу да |
| ="subSection" /> <pb n="48" /> <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале |
| P18990_C1.7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, у Среду, раном зором стизаху пред двор кнежев гоми |
| има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је исти |
| међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгинула, ср |
| , па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо |
| иште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кн |
| „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро о |
| стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с војском |
| ви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде |
| , проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb |
| онедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина људи стигне.{S} Не бо |
| права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све |
| {S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопи |
| е, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу |
| иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па |
| а дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, рече ми: |
| на и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{ |
| е стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан к |
| ише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изг |
| ћа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево |
| ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једв |
| Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поздрављао се милостиво |
| и некакве велике свечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и труб |
| да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Б |
| него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у |
| Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се |
| ма до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше своји |
| не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији и о |
| те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихват |
| очиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једн |
| кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова |
| зу по моме дворанину Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио |
| ибере мисли после оноликих потреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде. |
| уговић одјездио.{S} По вечери уочи тога дана, — другог по одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи |
| сле подне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ристивор се био наслонио на један од оних бршљаном |
| а својим људима стигне пред вече истога дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва в |
| а Града,</p> <p>Једнога топлог сунчаног дана, крајем маја 1389., баш на томе крилу Орлова Града |
| ам за последње <pb n="96" /> две недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p> |
| поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох преда |
| прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо да |
| и поуздано издајника покаже!{S} На три дана пред саму битку проносило се по војсци од уха до у |
| у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешк |
| хрвање са свецем мора да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> |
| народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад е |
| и ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси |
| т кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се његову соко |
| жи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Гос |
| ове Некудимове верне службе још од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{ |
| сподина Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео више но за десет п |
| ће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у вечне споме |
| новићу, као своме цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке г |
| ина свагда ишли <pb n="196" /> напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли |
| Караманију.{S} Ено му је предња војска данас на Константинову.{S} Не часи ни часа него зови св |
| Ја на какве је људе <pb n="47" /> спала данас славна царевина српска!...{S} Бадава, нема више н |
| „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају епархије; Истина |
| и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима. |
| радоје поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, |
| ћи да се ми властела кољемо између себе данас више него што је то некада било; али ево невоље г |
| а мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па млади унук Градојев удар |
| евесео кад озго с неба погледа, како је данас по нашој Србадији све друкчије, него што је под њ |
| кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и н |
| ћи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати |
| о једно знај, господару: не ћеш ти мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо л |
| мо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за |
| на да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова мртва тела заветујемо: да |
| ч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се |
| </p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ одговори Ристи |
| су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз гусле сва |
| инко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Гру |
| рати шта се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: нико |
| а и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шт |
| мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници, да ти на војну следује |
| тако,“ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нама опојте како треба нашег војводу, а сутра — а |
| цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то св |
| свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежевић може наћи |
| лони, благосиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке |
| је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то говораше стари кнез ти |
| ега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</ |
| двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва подузимље!“</ |
| нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор по |
| пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у |
| е, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још ово |
| м.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свакога свога сина!“</p> <p>Диже се гра |
| који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на Косову, као први део твоје вој |
| е још ко од господе са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове од |
| да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и сл |
| , заборависте шта сви дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих мислио |
| ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</p> <p>Снужди се кнез Градоје, обори |
| несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави вашој. |
| ву Господа Бога, који је у овако мучним данима Србадији за Господара дао једног дивног Душанова |
| га је сенка тако често падала на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило га је.{S} |
| у, и поставити у њој калуђера да сваким даном чита молитве за покој душе војводе Радича!“</p> < |
| о дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ет |
| моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не |
| {S} Бог те је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства |
| српског престола.{S} Цар је, пишу они, дао преко светих калуђера Хришћанских и преко хоџа мусл |
| е им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дуж |
| ин постао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једна трећи |
| ако мучним данима Србадији за Господара дао једног дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да н |
| ке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и без н |
| то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекли били |
| ди, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, д |
| копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас |
| ак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом |
| господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што |
| .{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећ |
| овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} |
| окола, ког му Дубровачки трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. |
| ио, нису ме обилазили својим господским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саставио седамд |
| ске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни |
| већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весе |
| шој људској памети право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени |
| ечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здр |
| јици да нашем честитоме Господину Кнезу дарује победу над неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог |
| ковчег на брзу руку од сухих храстових дасака склопљен.</p> <p>Око тога ковчега, покривена вој |
| право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; |
| и властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агарјан |
| који сад дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некакв |
| оној гомили око њега сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од |
| аповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се изненад |
| есу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. |
| устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једну кесу с |
| еца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет |
| а онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и неви |
| <p>Млада се жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо; па онд |
| иле, спустили сниско главе, па убрзаним дахом дактаху од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се о |
| нежни и невини поглед одговара нечујним дахом: „Славо моја!“ Ово двоје младих пустише своје пог |
| је чудно да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци могу сребрним жубором д |
| је придворну црквицу, протопоп Недељко, два свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Зна |
| на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, |
| се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још |
| било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута г |
| едно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас |
| .{S} И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, што се синоћ при вину горко завадиш |
| трећем коњу, јер <pb n="146" /> му прва два падоше под ранама — полете са својим дворским оклоп |
| о кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два млада витеза клизаху разговором низ брдо, док се не |
| еља.{S} Сунце није било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски |
| S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n="17 |
| е невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се сад р |
| јица, које Господин Кнез пази као своја два крила, грозно завадили, како мало што се у самоме д |
| су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не м |
| мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима |
| алуд гледаше час један час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да |
| се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћ |
| коро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не разумеваху ништа од свега онога жу |
| ац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погледаше се.{S} Изгледаху оба збу |
| кандило, које се никада не гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се обичај у двору Орловићев |
| готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну ду |
| постеље Ристиворове по високо у углу од два зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је |
| се млада витеза, две властелинске слуге два племенита господара, брзо спријатељише, те Иван, ко |
| мор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са |
| га цара нашег.{S} Она црква тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо о |
| креће правцем к Северу а Јабучило после два три корака окреће к Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Д |
| лова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>М |
| акав топот у даљини, него само корачање два коња у непосредној близини иза себе, за које је, и |
| S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Србина испа |
| м за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њиме увредих мртва човека у гробу који не |
| Недељко, два свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S} |
| ити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други |
| ки пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беш |
| Нека их док се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног кр |
| е.{S} Он скиде свој клобук, приђе корак два ближе, спусти се на колена, загледа се у оно пребле |
| а му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу по |
| очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будис |
| ме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево |
| д храстовине, на који је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Из |
| ction" /> <p>Сутрадан је сунце обасјало два гроба, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповед |
| але своје манастире: истина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пута више калуђ |
| да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} |
| за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска весело пев |
| ома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје коње у лево од старога кне |
| ојаху иза оних у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средин |
| те су војници одјахали па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према сре |
| самом почетку стари кнез збораше тихо у два маха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, лакше!{S} Бојим се |
| ћи ни речи, свечаном мирноћом гледаху у два рањеника, једног старца и једнога младог дечка, кој |
| ана лопта са пуно варница распрштаних у два крила!“</p> <pb n="39" /> <p>„Ја каквих ти чуда у о |
| огу његових испружила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други сивоплав као |
| јући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или о |
| Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају из густога |
| може је изгубити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и ј |
| дмах испод терасе.</p> <pb n="37" /> <p>Два се млада витеза, две властелинске слуге два племени |
| онако како му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде се онај молитвени жубор, |
| у корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> < |
| цу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета!</p> <p>Сад при |
| ц, затегнут између две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, оседланих, заузданих и по |
| кроз које је пролазио народ наш, од ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се |
| ј трпезарији вечерало је с војводом око двадесет које властеле које духовника.{S} Све је то бил |
| у, „моји људи кажу набројили су на њему двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ пон |
| ећ стигоше једно према другом на својих двадесет корачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну |
| мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Ристиворе!.. |
| у на њему двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ понављаше старац подигнув очи уви |
| > <pb n="37" /> <p>Два се млада витеза, две властелинске слуге два племенита господара, брзо сп |
| ричам што сам за последње <pb n="96" /> две недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима в |
| четири војника под сваким, то је свега две стотине војника!“ рачунаше полагано кнез Градоје.</ |
| једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока б |
| ин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уметнута у д |
| т година наследио свога оца, подигао је две високе осмоугле куле, везао их једном мраморном тер |
| ода исто тако шапатом.</p> <p>Истом оне две прзнице оставише један за другим трпезарију, а дотр |
| јев, кнез Милан Орловић, погинуо је пре две године у славној бици на Плочнику, допринев знамени |
| ди Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под оружј |
| а ће Србадија освојити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше |
| ан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кра |
| ладенца шетаху се невесело један паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним |
| а хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> <p>„Молим ја те |
| и; „звала сам те, да проговорим с тобом две три речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и м |
| у и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ П |
| аринска и славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седамдесет ле |
| ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и |
| пља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, осед |
| адесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> <pb n="199" /> <p>Заповедник Турака даде за |
| ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, |
| >„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три крока истр |
| олагано кнез Градоје.</p> <p>„Зар свега двеста војника?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми с |
| ојко, „наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет оклопника, да двор чувају.{S} Није Кнез |
| а већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Нег |
| S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана |
| упутише к дивној једној липи, на својих двеста корачаја од шатора војводина.</p> </div> <div ty |
| огу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под ов |
| м вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима здравим и ч |
| воме мрачном куту од шатора пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу ст |
| овара нечујним дахом: „Славо моја!“ Ово двоје младих пустише своје погледе, да се сусретну и за |
| , да после свега што се десило има само двоје што се паметно учинити може: или да се разиђемо с |
| како је војвода могао онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао |
| раво што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде |
| о био прави мученик за отачаство, да је двојином више пелена но малвасије као цар попио, да су |
| тари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не могоше ст |
| збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате заповести свог |
| n="176" /> <p>„Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом о оном |
| е.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{ |
| а, онда ти узме причати: како су се њих двојица, које Господин Кнез пази као своја два крила, г |
| </p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> <p>Није |
| сем духовника у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} |
| оћас одмарати на овој поњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, |
| „Нека је слава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојиц |
| споменик подигнут рукама Турака јунака, двојици јунака од Косовских Срба.</p> <p>Крај</p> </div |
| могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам |
| се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голуб |
| вцу остане двеста педесет оклопника, да двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку доли |
| као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: „На коње! |
| ојим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта |
| ињску Реку, лежи Орлов Град, од старина двор властелинске куће Орловића.{S} Народ прича да је п |
| седе власи срамотити; немојте на његов двор савијати клетву Господина Кнеза; немојте у блато б |
| дан, у Среду, раном зором стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и зас |
| динама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у оквирима од извајаног камена, са те |
| они испричаше како млади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „А |
| вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мога сина, него што бих могао пустити |
| и још срећнијега повратка у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, как |
| з одушевљени и љубави пуни народ у свој двор проћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дв |
| век опроштено.....{S} Народе, чувај нам двор и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о наро |
| свога коња Јабучила и одјездио натраг у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се сеоске старешине, з |
| ремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и увери се |
| и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа М |
| гих доказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој з |
| з Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и |
| том заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде |
| је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хт |
| p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао нестрпљиво, па је <pb n |
| , навршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер |
| :</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, ког |
| јој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па по |
| уши, ко може све славе и сва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S} Тек му показах кн |
| а пре него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије може |
| ика.{S} Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти пр |
| а да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао |
| аше многобројни пси по разним крајевима двора.{S} Врапци се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у |
| че истога дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва војска крене у Четвртак пред ве |
| урност, славу почаст овога стародревног двора нашег.....{S} Од овога часа, па до часа у који се |
| и пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „В |
| тужна и расплакана лута по ходницима од двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јован |
| оји се припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били су |
| <p>И онда се таласи од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом пре |
| ове погледајући према главној капији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, голо |
| своје добре мајке проводио на тераси од двора, на којој је у хладовини тако често с њиме седела |
| ху у гомилицама пред главном капијом од двора.{S} Многима је око срца нешто хладно било.{S} И о |
| з ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниск |
| ти војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дођ |
| Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је |
| први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ пр |
| к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој ц |
| х све сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се св |
| шу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и |
| колом девојака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе |
| /p> <p>И још распитиваху по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад |
| ио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се д |
| , кад дотрча, једно за другим, неколико дворана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутах |
| егињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не |
| Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао ниј |
| !“</p> <p>И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страховито празно и пусто |
| о силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полаг |
| нука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у |
| господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела |
| И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас виде |
| ода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ н |
| што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ р |
| м.</p> <p>Госпођа Манда оста са сином у дворани на првоме кату.</p> </div> <pb n="23" /> <div t |
| е дубоко пред старцем, па рече:</p> <p>„Дворанин војводе Радича, властелин Иван Порубовић од Др |
| Послах ја књигу Господину Кнезу по моме дворанину Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, |
| вом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара |
| ите.{S} Беше милина погледати како лепе дворанке девојке пружају пуне руке цвећа младим јунацим |
| Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао дворанки Босиљки, и не подижући свога погледа према њен |
| Ристивор узе хвалити Босиљку, најмлађу дворанку госпође Мандалене. „Беља је, брате, од сваке в |
| сом поп Каритон не ступајући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде гор |
| ла, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог к |
| замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је |
| ви.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и не |
| е можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје одма |
| ме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дворем на главноме уласку стојаше млади војвода Радич.{ |
| .{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крштењу име земљ |
| <p>Кад већ наиђоше на саму пољану пред дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо |
| о да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркв |
| ва, није тешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој с |
| а ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те пусти |
| ешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади из |
| уку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спустише низ б |
| ах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним |
| о, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књиг |
| </p> <p>Кад се још мало ближе примакоше Дворињу, видеше лепо како многи народ седи под вењацима |
| S} Ристивор је пратио свога господара и дворио га на тој смотри, која је трајала од ранога јутр |
| /p> <p>У том се отворише широм врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људ |
| пођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанство њихово.{S} Учини се многима да то дуго трај |
| p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња чека на |
| ма.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, н |
| ше на танак лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, |
| невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дворкиње причају да је она преко своје воље доведена и |
| амење окованим, беху искупљене неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и су |
| хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње причају како често <pb n="38" /> затичу своју |
| молим.... подај то злато твојој младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Свет |
| и у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди се ти за |
| дио пут Косова.{S} Оста на двору главни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне |
| {S} Никога од господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Неколике |
| народ који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује |
| C2.3"> <head>III</head> <p>На пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом |
| бесног попа Каритона, као што га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме |
| јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча дворска момчадија, те живо растави таласе од народа.{S} |
| ђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном руху.{S} |
| себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске слуге изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и да |
| драговољца, и да ће са половином сталне дворске страже бити сада око педесет добро оружаних вој |
| м је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује прве |
| е сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући попу Каритону, који и сам кора |
| ва падоше под ранама — полете са својим дворским оклопницима к левом крилу, кад дотрча гласник |
| госпођа Мандалена махну руком неколиким дворским девојкама, <pb n="65" /> које имаху котарице п |
| S} Одведи тамо све наше коње из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и |
| Мандалена погледаше по својој свити од дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја једна топ |
| ој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а м |
| и пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} |
| p>Знало се да поп Каритон чита у капели дворској велико молепствије за срећна пута и славну поб |
| честитоме Кнезу Лазару.{S} Као војник у дворској стражи његовој, бивао сам често у свити његово |
| ву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S} Осем ду |
| а, и заћута кад угледа како кроз капију дворску излажаше поп Каритон у богатој златотканој одеж |
| свитом одјездио пут Косова.{S} Оста на двору главни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве |
| куца сребрно клепало са највише куле на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па залајаше лавежом у |
| заповедио да најмлађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало |
| први умориш, онда поштено да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, при |
| и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb |
| n="39" /> <p>„Ја каквих ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сиг |
| ам: одлазите одмах у своје собе у овоме двору, па ће сутра порота од властеле казати, шта сте д |
| мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, по |
| кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се један део војске растурио!“</p> <p |
| псити моје властеле док су гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако шапатом.</p> <p>Исто |
| зно завадили, како мало што се у самоме двору, пред очима кнежевим, мачевима не исекоше, како ј |
| љуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето се весели |
| на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мог |
| к изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисо |
| ево вам опраштам све перпере које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико |
| а ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само |
| по њима настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез |
| за последњих десет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и крат |
| дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати |
| ике, кћери некаквога малог властелина у двору војводину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најмла |
| животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за на |
| {S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколи |
| е дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Б |
| два нараштаја овамо утврдио се обичај у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпезарију, као и |
| рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од ме |
| унаком.{S} Остао је он само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, п |
| етан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми с |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У двору, на самом подножју велике степенице која води на |
| астопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и |
| авније враћање завичају своме.</p> <p>У двору у једној омањој и слабо осветљеној соби, са осетн |
| ead>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На војводину двору</head> <pb n="76" /> <pb n="77" /> <div type="cha |
| ели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p> <p>Па се с |
| и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а |
| ога лица, с вински руменим образима, по дебелим носом, крупним очима, проседом густом косом и б |
| тостраној конати у Жутој Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су усечени уски пролази к |
| од седам ружа, у које се умештаху седам дебелих свећа од жутога воска.{S} На своду, који је исп |
| коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За војводом и кне |
| ајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу в |
| покривена војводским плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гл |
| у овој кеси овде саставио седамдесет и девет Млетачких цекина.{S} Сада те молим, светла, велик |
| !{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади |
| е је кнез могао наредити да се у Среду, деветога Јунија, <pb n="53" /> рано пође.{S} Рачунао је |
| пође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кне |
| лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, кћери нека |
| бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се славом увен |
| не знајући какви то светац витла колом девојака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се по |
| кола.{S} Пуно младих мома, пуно младих девојака, пуно народа, пуно света свакојака, пуно слепи |
| а погледаше по својој свити од дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја једна топла зрака |
| , људи!“</p> <p>У гомилицама од невиних девојака и неискусне момчадије поче брујити све то весе |
| га момачкога скока у колу пуном красних девојака.</p> </div> <pb n="86" /> <div type="chapter" |
| о бедрима, светли као да је румен образ девојачки.{S} Па се светац мрке коже и разбарушене косе |
| ажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, потпуно оружани и о |
| /p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кренеш, пок |
| мишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} Најпосле подиже главу и погледа право у очи |
| била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела неколико година у Дубровнику, учећи се |
| оје дала!...{S} Она је красна и честита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и друго памет |
| ви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p |
| ор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешт |
| а надања на пуно развијени цвет; жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; п |
| андалена махну руком неколиким дворским девојкама, <pb n="65" /> које имаху котарице пуне свако |
| еше милина погледати како лепе дворанке девојке пружају пуне руке цвећа младим јунацима.{S} Изг |
| рпљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим пес |
| о све што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’, млади властелине, казуј нам даље шта имаш!“</p> < |
| Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду |
| хом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ ци |
| раво страхопоштовање, не само што му је дед, него поглавито што је старац био један од ретких о |
| — не може он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" / |
| славно име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, које ти треба светло да очуваш!“</p |
| чита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напиш |
| са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, |
| !“ рече старац чим угледа слугу свога. „Дед казуј колико их је се прихватило руком за заставу?! |
| Орловића.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те, браћо, размакните се мало, да отворимо пута кне |
| ивој својој матери, пришав к руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књи |
| ево носи у своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац |
| удно понаша, час кришом погледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да |
| p>„Кнез Миросав је претресао кости мога деда у гробу клеветом једном, која се само крвљу мојом |
| се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба |
| а оца, и очинском пажњом твога славнога деда!“</p> <p>Онај народ, што могаше видети како се гос |
| руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег војводе Радича |
| “</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смер |
| старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук његов.</p> <p>»Ако ћеш |
| о!...{S} О, Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „Ево мене, господару?“ одазваше се весело мла |
| био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на |
| ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како |
| којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору из |
| бима и севну очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и в |
| сподин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринута го |
| аше старац.</p> <pb n="205" /> <p>„Три, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез |
| Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синк |
| ње!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати жи |
| жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо своје коње, и д |
| како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, овамо, погледај право по мојо |
| готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тоб |
| с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“< |
| окреће к Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифор |
| ше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Боривој, преблед |
| већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Боривој питомо; „што си ти мене давао |
| иста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја разговетно чух како онај што |
| сабље дохвати по левој плећки.</p> <p>„Дедо!“ викаше силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево |
| старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте ли још у животу?!“ пита |
| , мој Лабуде, мој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полази |
| о с коња, па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ћ |
| !{S} Боривоје рече своме <pb n="183" /> деду: „Ето лепо чујем како жене почеше запевати и нариц |
| покојнога витешког оца.{S} Према своме деду имао је право страхопоштовање, не само што му је д |
| ши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у неколико речи ис |
| гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме ви |
| Дошао незнан властелин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате |
| погледа, па онда посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ |
| лобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти |
| ом храбри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде глед |
| славу и у здравље духовника који се не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља |
| оставио да у његово име правду народима дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на нар |
| м гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане делије!{S} Обрните копља к земљи и казујте: ко сте, отк |
| омогласно:</p> <p>„Предајте се, махните делије!{S} Предајте се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме д |
| и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог попа Каритона, који, кад се мало више п |
| стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад тешкате |
| их ружа.</p> <p>Још пре него што почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор ј |
| на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако |
| ца, него као јунак.{S} Његово је дело — дело великог покајништва пред Богом и пред људима.{S} З |
| кукавица, него као јунак.{S} Његово је дело — дело великог покајништва пред Богом и пред људим |
| гом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не |
| викаше силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно, |
| одина у планини Голубињу, која је већим делом њихова баштина, пронашле су се сребрне руде, као |
| нас Господину Кнезу на Косову, као први део твоје војске!“</p> <p>„Што ли се теби толико хита, |
| roup" xml:id="SRP18990_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На војводину двору</head> <pb n="76" / |
| roup" xml:id="SRP18990_P3"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На догледу Косова</head> <pb n="128" / |
| up" xml:id="SRP18990_P4"> <head>ЧЕТВРТИ ДЕО</head> <head>На Косову</head> <pb n="168" /> <pb n= |
| ше опет под грм.{S} Старац разложи онај део погаче што се још нађе у шареници Ристоворовој, и п |
| тела на моме двору завадила те се један део војске растурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и |
| pb n="102" /> хоће, могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко |
| амење јуначке среће у животу, ако један део војске твоје поносито ујездава у стан Господина Кне |
| . „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и |
| година.{S} Разговарасмо о свачему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком |
| корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд за |
| наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како |
| поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ насмеја |
| мо од туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кнеже |
| е кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што остану жи |
| тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени је седа |
| ађи, но што га икада видех за последњих десет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје |
| ала, отапала, док се није свела само на десетак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врат |
| следња времена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све пре |
| има и нека викну: „Треба кнезу још само десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да поне |
| ким плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом појати погреб |
| дају, узму нагађати, да се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи свечаним, кораком с |
| проносе да се на Косову велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене |
| видећемо на мах, да после свега што се десило има само двоје што се паметно учинити може: или |
| „Да вам причам само, шта се мени једном десило:“ узе реч млад један властелин, по имену Витомир |
| и не могосмо разабрати шта се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано |
| идесмо ми на стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо разабрати шта се то управо де |
| ром да роморе, као да се ништа необично десило није, као да кнез погинуо није, као да, пре само |
| оклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором крену |
| дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p> |
| ку томе повезана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Старцу нису ране привеза |
| ну <pb n="101" /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка |
| у од сребрних жица, лежао је поред њене десне руке; према њој је висила на зиду у сребро окован |
| олим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне стране поред мене, нека сви јунаци, који поред на |
| И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с леве стране |
| загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од ме |
| беше стегао, па се онда подиже, убриса десним рукавом хладан зној са чела, и, као човек који с |
| ви, стари кнез, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призиваше гласно св |
| та.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласно:</p> <p>„Предајте се, махни |
| се уз високу танку трску коју светац у десници држи, повија уска кожна листина, на којој црним |
| ло пригну са високог коња свога и пружи десницу Мандалени, која му је смерно пољуби и сузама ор |
| ату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањем целиваху, па |
| хвати се руком скута кнежева и прихвати десницу, коју му старац пружи, и целива је полагано и п |
| </p> <p>Рекав то стари кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Бори |
| дрхтала.{S} Клече поред њега, пољуби му десницу, па дубоко узбуђена, запињући језиком на свакој |
| кву џиновску чегртаљку.</p> <p>Из села, десно испод Орлова Града, допираху узбуњива запевања пе |
| </p> <pb n="25" /> <p>Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвен |
| а и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столова као |
| буздован на ледину само један корак на десно од Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигн |
| је, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Сви |
| , виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужи |
| адоје, ког војвода беше посадио себи уз десно колено, никако не улажаше у веселост њихову.</p> |
| их у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега сто |
| а.{S} Старац се само окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуним презривости погледаше |
| овође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева коју је в |
| рпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтарем |
| лица турског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као |
| удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца |
| окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S} |
| лац стане према средини слике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бист |
| лу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Приштини!. |
| Јабучило.{S} Окреташе по више пута час десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиља |
| {S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му |
| анак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток, |
| рским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу св |
| шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, откуда и она светлост долажаше, |
| е с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољена |
| ао да су коњи сватовски; по странама, и десној и левој, подигао вењаке покривене липовином, исп |
| уку <pb n="81" /> Ристиворових заставу, десном руком сукну мач из корица, па се онда чврсто кор |
| о зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисла крст са Распећем који јој лежаше о з |
| ваки и најлакши крок старога витеза.{S} Десном руком својом водио је снаху своју а левом свога |
| глав, носећи у левој руци свој клобук а десном придржавајући велику, али још неразвијену, заста |
| ветарац што отуда струјаше, зарза и узе десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја! |
| штини!....{S} Кнез се устави, погледа к десном крилу наднесав леву руку над очи, проли сузе, и |
| а издајника на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и свога Госп |
| а, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прође, кад се од један пут окрете и погле |
| а, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> |
| се светлост од свечева погледа, наднесе десну руку над густе веђе своје, па се пови мало унапре |
| е је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку над обрве своје, да као пооштри очи да боље |
| т поклони!“</p> <p>Старац му мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је п |
| а бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покушаваше да је по |
| с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена на |
| .</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напо |
| а топла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ рече она оним својим чудесно меким гласом; |
| ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево |
| и и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово |
| а властелинци, да те подметне као своје дете!“</p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ рикну као бесан кн |
| , што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута м |
| ти своју старост.{S} Немој нам слати ни дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека до |
| као само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рек |
| подсећаше на часове милине које је као дете на крилу своје добре мајке проводио на тераси од д |
| ало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињс |
| како мирно корача, и кад угледаше младо дете Боривоја, како весело око себе погледа, носећи пон |
| да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Д |
| онати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, придворица госпође кнегиње.</p> <p>„У добри час!{ |
| х јунака није прохтевало да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку из |
| старе приче коју је још, кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави ј |
| е још од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{S} Напунише му се очи суза |
| царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете није криво што не стиже на Косово, да те верно пос |
| ц од седамдесет лета, са унуком својим, дететом од петнаест лета, Господину Кнезу на Косово иде |
| едан од седамдесет и пет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади господар, и са једним л |
| тињи осмех.{S} Сети се једне њене миле, детињасте речи, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не |
| им очима, из којих свагда светли невини детињи осмех.{S} Сети се једне њене миле, детињасте реч |
| {S} И доиста је млади Боривоје у својој детињској невиности осећао неописану неку сладост прола |
| <p>„Такав ти је он свагда од самог свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По сво |
| рпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био, али смо свагд |
| ког, а о којима је Боривој још од раног детињства слушао тако многе и тако дивне приче.</p> <p> |
| вани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше устао |
| Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже |
| љене очи своје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и огр |
| млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам ус |
| има остану само старци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваља |
| <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с правом радошћ |
| ла и градова разорило, колико је невине деце скапало од глади, све то тобож у богоугодној борби |
| јска весело певајући.</p> <p>Осем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док |
| се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ повика |
| коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице |
| и га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпођу Мандал |
| м копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним |
| тари кнез викну:</p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>За |
| и: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ викну игуман Пајсије слугама. „Дај |
| им брком па рече младим људма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да доврши што је почео!“</p> <p |
| даш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благосло |
| нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим својим слугама што јахаху и |
| продрма Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи |
| и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред, Србадијо м |
| својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите |
| ужем ћутању проговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“ |
| се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кнез задовољно. „Пружите један д |
| па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук зак |
| терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Р |
| опрости ти мени!</p> <p>„Сад још једно, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеб |
| 87" /> <p>„Децо!“ прозбори он свечано. „Децо!{S} Она звезда тамо трепти над непобусаним гробом |
| ољем иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нов |
| е напунише суза.</p> <pb n="187" /> <p>„Децо!“ прозбори он свечано. „Децо!{S} Она звезда тамо т |
| по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Ви |
| х запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде |
| решна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па тихо |
| своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи п |
| /p> <p>„Зар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати Санџак-Бег нека |
| т лета, и унука његова Боривоја, младог дечка од петнаест година.{S} Син Градојев, кнез Милан О |
| ањеника, једног старца и једнога младог дечка, који на меканим персијским простиркама лежаху у |
| бунилу него разборно говорио.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз с |
| ким простиркама лежаху у шатору.</p> <p>Дечку томе повезана је била глава и мишица десна танким |
| .{S} Журила се, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада |
| из нацртане слике могло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову описа |
| ике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орл |
| леше, позивљући их једнако са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, |
| беху обрасле у густи преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мири |
| као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице старога в |
| шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?! |
| ренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, кој |
| а гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци |
| ће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав према Истоку, који |
| с.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли само разбудио успавана и загреја |
| аног детињства слушао тако многе и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете |
| p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Гр |
| ља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон ранога лета седети на тераси |
| .{S} Узјаха арапског једног белог коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног св |
| иташе Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре н |
| али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним руменим уснама, крупним црним очима, тан |
| која испод њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пустити поглед поврх мрамор |
| мо своје коње, и да послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у невиности свога срца.</p> |
| Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога срца!“ при |
| ..{S} Та то је Косово!...{S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па се загледао |
| а, све то у празничном руху.{S} Било је дивно погледати како се сјајна и шарена та гомила извиј |
| саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар то |
| таше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини славе људске, о пролазности богатства, |
| ар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Го |
| данима Србадији за Господара дао једног дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи |
| че:</p> <p>„Хвала ти, господару, на тој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени |
| без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној липи, на својих двеста корачаја од шатора |
| ли ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, којом нас војвода служи, не могох от |
| ну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе |
| ом ланцу.{S} На једној страни колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође Ман |
| уховника, који као с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа исповедам |
| А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као |
| рије, па онда Миросаву, који се на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг на своје |
| гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се |
| да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на другога људе своје, те се између њих сад |
| бучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се слободан, баци с |
| ло оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орлов |
| рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што б |
| „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У планини Рогозин |
| ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и сељан |
| Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника |
| е спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у ковче |
| !“</p> <p>Скочише на ноге сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза |
| села који тражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у најближе село где ми р |
| смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио на земљу |
| надно из срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у сву своју висину, |
| у златно седло.{S} Усправи се поносито; диже главу поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу |
| упнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви и |
| е и целива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену још је |
| рећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, |
| ута.{S} И кад трећу метанију начини, не диже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као да н |
| срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Лице му се |
| врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога седишта, па у своме беломе руху а према р |
| слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Го |
| дају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно слетали ка голубињаку, те загушени |
| а неку тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније заповести не можеш |
| јала високо изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристивору:</p> <p>„На тебе је сад ред, син |
| с сваки мач свакога свога сина!“</p> <p>Диже се граја од одобравања са свих страна, али је надј |
| не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади властелин, смерно се кнезу поклони па реч |
| помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, да у што |
| ла, и под убрзаним куцањем срца убрзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно |
| д педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким |
| убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три |
| ехари са трпезе, нити се весела господа дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почињ |
| </p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, нити |
| } На њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, на које се цепаниц |
| м низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који се на источној страни Косова видео |
| спао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је исписан |
| </p> <p>1899</p> <p>Цена 80 нов. или 1½ дин.</p> </div> <pb n="ii" /> </front> <body> <pb n="1" |
| моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који |
| те ми пута поклањали по прегрш сребрних динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости |
| скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси замиш |
| мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ |
| руком преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| прсник те обнажили прса да му облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледа |
| облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204 |
| док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба власт |
| згледало да је и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзан |
| ј даљини наслањало, — све то гледати па дихати оним слатким поветарцем,који се напојио мирисом |
| његових.</p> <p>Опазише како старац узе дихати равномерније и мирније и како отвори очи, и како |
| да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам неш |
| да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци могу сребрним жубором да роморе, |
| Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворово зајеча |
| толице; заспао; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу његових испружи |
| који сад мирно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уз |
| ни се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Господи |
| ко мудар, јер свагда носи срце своје на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{S} |
| Истом се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све Приморце на збор |
| „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p |
| рашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још ба |
| сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: |
| е никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} |
| говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ноге његове, гори у сребрној шкољци кандил |
| а се из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао |
| е кроз отворена врата могло гледати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке |
| сјем.{S} Мало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова д |
| призна за краља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одговора! „ |
| ахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n="177" / |
| све око нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n= |
| х ту старца испосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} |
| </p> <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове собе на првоме спрату од Нове Куле |
| рне авлије и цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља тре |
| виленог напрсника у тога младога јунака до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, тако ти среће јуначк |
| инку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу његову, јер је ето много сањив те није за |
| одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта се о |
| крлатне чохе, са жутим, меканим чизмама до колена.{S} То је био човек средњега стаса, широких п |
| , ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вин |
| трећина патоса од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је за једну |
| г двора нашег.....{S} Од овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Бор |
| сребрним ланцима о широк златан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по коме су орлови |
| ш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кн |
| три, која је трајала од ранога јутра па до после подне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ристи |
| ки Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p> |
| дан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, |
| " /> <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} |
| да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведем колико ти треба драговољаца!“</p> <p>„ |
| ај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, који о |
| аму битку проносило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Ву |
| ође живим кораком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S} |
| ложним ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на крај левоме крилу, окрете коња, да још једном пор |
| у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најнижег молим не куните ме, него праштајте.{S} Кнез |
| а ће клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо — колено!{S} |
| да нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор |
| ји њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ |
| реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не |
| ге староставне.{S} Читао им је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу нек |
| ме „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренеражена, уздрхтала.{S} Клече пор |
| p> <p>„Свима је тешко било, никоме теже до самом Господару Србадије, честитоме Кнезу Лазару.{S} |
| ста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бис |
| бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо |
| срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p |
| вао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани с |
| м богато извезени; па мекане жуте чизме до колена са сребрним острицама којих широки колутови з |
| вава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристи |
| утури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и ра |
| ић, сав светао у лицу од радости, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га пове |
| рама.</p> <p>Госпођа Мандалена, која се до тога часа јуначки држала, кад виде челенку свога муж |
| еташе се немирно с једнога краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивор |
| следоваше.{S} По топоту, који допираше до њега, покушаваше да процени колико коњаника иде за њ |
| м твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погл |
| ојводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ |
| алвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни |
| и невесела, и ослушкивала одјецима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срц |
| а Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, госпо |
| /p> <p>Голубови су немирно час узлетали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледај |
| а Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим |
| егова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставит |
| но га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни пеха |
| цу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гледати |
| е.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем.{S} Зн |
| ји му је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати човека, лакога срца и малене душе, кој |
| наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 |
| Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо — колено!{S} Само немојте ви да ми |
| лејама пружао низ зелену косину далеко до самих сребрнокорастих топола, што се трепером свога |
| S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{ |
| лавни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По в |
| но погледа, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже с |
| е је лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандален |
| њихов цвећа пуни перивој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога л |
| ли те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на цареву дру |
| о!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ |
| рисетио.</p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих |
| рст часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била |
| отопоп Недељко, два свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељ |
| е се цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од |
| !“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем час опет између |
| м је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у |
| у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што ј |
| краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивором, па поче да му оштро гов |
| ј покојни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци ч |
| “</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет игуманиј |
| ртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер в |
| ш не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао пр |
| зеленој пољани под Царевом Громадом, на добар стреломет од шатора Орловићева.</p> <p>Спустио се |
| !{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је |
| му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца |
| „Хвала теби, господине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се |
| нем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синк |
| намо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јад |
| део, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n="44" /> рече Ристивор поуздано. „Нек |
| му је година.{S} Разговарасмо о свачему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с ч |
| , и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Ст |
| е славно име твој првенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање |
| том која га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ле |
| ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша |
| Ристивор по заповести коју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјахали па се ставили |
| оњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне дворске с |
| лно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно, синко!{S} |
| Ево ти књиге коју <pb n="118" /> јутрос добих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта |
| пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онд |
| зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето |
| као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади |
| ојводу опојати као побожна Хришћанина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно |
| а смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра |
| а, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, уста |
| апомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра господара...“ Вере ми је тамо неко некога убио!“< |
| ст дала нову прилику, да поживи животом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника |
| упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да |
| милине које је као дете на крилу своје добре мајке проводио на тераси од двора, на којој је у |
| } Осећам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — поробио, и срамним начином отео вам д |
| , опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрости на |
| з па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта да праштам, него опрости |
| а коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она |
| вом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!...{S} Много сам те пута расрдио |
| пред царским шатором његовим!{S} Јадан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по ц |
| ног греха!</p> <p>„О, наша верна слуго, добри Ристиворе!“ прихвати кнегиња узбуђена и растужена |
| д свега срца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дуб |
| већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу! |
| наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од госпо |
| викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Боривој, п |
| асу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чим угледа слугу свога. „Дед ка |
| ека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне свил |
| његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводин |
| ривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, протре мало |
| осиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотине по |
| , придворица госпође кнегиње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ри |
| јани разбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„Сачувај |
| Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу |
| аде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Д |
| па се прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин и |
| м.</p> <p>Старом се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледим |
| и је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник з |
| ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде к |
| акви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} |
| а их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мо |
| код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{ |
| прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добро, кнеже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати и испра |
| него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“ |
| мори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој покојни отац причао о јунаштву св |
| !{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави от |
| ро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење во |
| номе пољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>После овог призора, коме сва го |
| верним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни |
| ме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров |
| насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну г |
| , те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си се само |
| аво; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, нека опет пусти сушу, или повода |
| штва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} И |
| је, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, дао ти је |
| новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да |
| руги говораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јест |
| „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам |
| се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло било!“ настави он своје причање. „Наша војс |
| стивор се као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекинути прекрштање обичнога домаћег |
| о излетање Винково у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и с |
| нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави из |
| од своје властеле, нека доведе што више добро опремљених војника.{S} Ако стигну на збориште код |
| снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш |
| ан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; наређивао би, без икаква преко |
| ио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да |
| Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весел |
| ад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо |
| тве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио ца |
| м, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше другова |
| на место њега старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има м |
| а витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је пра |
| реше један према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, |
| је сад сваки војник турске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој |
| тако да је сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, снахо моја!{S} |
| p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„Нека је сла |
| рко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жу |
| ћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без |
| само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ прих |
| ру, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ говораше Боривој својој матери, приша |
| не дворске страже бити сада око педесет добро оружаних војника, који ће кнеза на Косово пратити |
| о јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш мање казнићу те м |
| о да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево же |
| наш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} |
| есело довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бо |
| обожно као да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади властелине!“ рече кнез срдачно. |
| понављаше старац своја питања.</p> <p>„Добро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ен |
| о поклони кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро |
| онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! <pb n="80" /> ....{ |
| брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добро, кнеже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати |
| утро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весел |
| , не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешта причао Рист |
| Господин Кнез, који у прсима носи срце доброга оца пуног милости!{S} Али за тај посао останите |
| /p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека д |
| у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Бориво |
| ма ка главним вратима, поздравите госта добродошлицом, па га доведите право к мени!“ заповедаше |
| ћи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам добродошлицом, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам доб |
| о кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кне |
| водо, подесио како треба! прихвати кнез Добромир. „Помислите, људи, како би страшно било да нам |
| >„Збиља, кнеже Орловићу!“ прихвати кнез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не в |
| еш право,“ прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није д |
| неза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи под једним од њихових шаторова, ко |
| „Све ми звони у ушима паметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и |
| мо сад тамо!?“</p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас ј |
| у о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме може |
| .</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растопи лед који стегао беше срце |
| лужити... опраштај ме по великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господску милост према |
| о каквом небеском анђелу, причаше му о доброти госпође Мандалене, о њеној чудотворној моћи да |
| и се још гласније заори, кад стари кнез доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору |
| </p> <p>„Добро, добро, кнеже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати и испразни један пехар вина, уз |
| укчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало |
| у у коме је славно погинути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <pb n="56" |
| ати; узе женскадија на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и |
| јемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Гра |
| p> <p>Кнез понови наредбу Ристифору, да доведе у трпезарију војводина младог властелина, и сам |
| .{S} Пошљи кога од своје властеле, нека доведе што више добро опремљених војника.{S} Ако стигну |
| димо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведем колико ти треба драговољаца!“</p> <p>„Нећеш ваљ |
| <pb n="148" /> на време Господину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кн |
| киње причају да је она преко своје воље доведена и привенчана за Милана Градојева сина, и опет |
| их шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда бриз |
| Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш ма |
| , синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, |
| Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћ |
| еш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу |
| о?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb n="14" /> <div ty |
| рихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Карит |
| , поздравите госта добродошлицом, па га доведите право к мени!“ заповедаше старац, и умах неста |
| ике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре с |
| и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког путника и војника, који би од Косова дола |
| ј!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез |
| Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} А |
| се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.< |
| ло то што кнез о коњу рече, па му узеше довикивати: „Тако, сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог |
| етелицама.{S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као ошт |
| едајте, се, море, не гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са више страна. </p> <p>„Зар би ми бил |
| неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те, браћо, размакните се мало, |
| певати песме од сто руку, народ весело довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јуна |
| /p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвода гостима што с десна и с |
| маштом својом не успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се |
| тављао те да он скупљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те |
| мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ — рече поп; „пу |
| има сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили својим господским даром.{S} |
| за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан п |
| лена дохвати журно разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не |
| ма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпратише |
| умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но |
| Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори |
| у Милостину.{S} Журила се, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је |
| за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те је кнез могао наредити да се у Среду, де |
| часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Мандалена махну руком неколиким д |
| као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неколико |
| „Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти саградио, оки |
| мерно и невесело Ристивор, — „ја још не доврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S |
| рске војске, окружен неколицином својих доглавника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тка |
| ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет |
| аријега?“</p> <p>„Не можемо ми тебе, на догледу турске војске, оставити сама!{S} Не можемо се м |
| о можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске оставим сама!{S} Слушао сам те св |
| нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до њег |
| д оним непобусаним гробом његовим, и на догледу непобусаног гробља на Косову, ја се без прегово |
| 90_P3"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На догледу Косова</head> <pb n="128" /> <pb n="129" /> <di |
| е, него тражимо да се војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb |
| ј властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази од |
| је неко Проказао цару Агарјанском тајна договарања његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власи |
| лих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет заповеда |
| авица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> <div |
| тпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорили, само су заборавили да утврде ко у име свију |
| емо, велим, тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</p> <p> |
| ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћемо п |
| ја и његове браће духовника, који као с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, теб |
| еће, која је више главе младога војводе догоревала, то је осветљавало бледо као крпа <pb n="152 |
| ић од пет стотина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који су м |
| и гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили својим госп |
| е руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дворкиње причају да је она преко сво |
| о он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке |
| ти Агарјане као јастреб јато голубова!“ додаде сам војвода с пуно поузданости.</p> <p>„Кнез Лаз |
| , и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнез |
| ме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> |
| нда коњем својим прогура кроз сељаке, и додаде старом кнезу једну кожну скрињицу.</p> <p>Кнез с |
| и не може!“ рече војвода, па онда журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, |
| ари кнез, па се мачем, који му Ристивор додаде, залете <pb n="202" /> на најближе Турке.{S} Пет |
| да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај кондир малвасије, и рече му да |
| малених потајних ножића његових.</p> <p>Додадоше је игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је при |
| ницима, који с кнезом на Косово полазе, додаду цвећа, да своје клобуке оките.{S} Беше милина по |
| угом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми твој клобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли |
| лу, нек <pb n="12" /> се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не ст |
| м видим једну киту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ристивору!“</p> <p>У млечне образе Босиљ |
| е, шта ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече |
| својим слугама што јахаху иза њега, — „додајте Ристивору чутуру вина, нека спере прашину са гр |
| Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим својим слугама што |
| S} У њима они пишу: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да з |
| ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења, |
| Ево чекамо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{ |
| вом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који неће ост |
| неза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и |
| великом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био |
| ин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им т |
| кају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} Сав поцрве |
| а њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и ув |
| аше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима овога народа на |
| стивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; с |
| а; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику во |
| купи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосав |
| мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то мог |
| као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га д |
| ову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кн |
| S} И опет потискосмо Турке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придође, него ми |
| им а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем опремљен како треба, ја уђох под шато |
| ти неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у вечне |
| ог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Кос |
| арјански истом чека да му од Караманије дође његова најбоља војска, јер с овом гомилом слабо на |
| ио границе царевини српској.{S} Свакоме дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победи |
| е стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне |
| етвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од м |
| не великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то казивати |
| се морало тихим шапатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је д |
| да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа |
| се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p> < |
| жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај устави да запита је л |
| е Ристивор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога в |
| пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“</p> <p>Одједаред |
| лио име „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренеражена, уздрхтала.{S} Клеч |
| ло после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Ристивор |
| ачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лазара.{ |
| узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као |
| ору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, к |
| и бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} |
| тепаше му.</p> <p>Мало час па Ристивор дође пешице носећи буздован.</p> <p>„Господару,“ рече о |
| вести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама д |
| не, Некудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам |
| стом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео |
| ведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двер |
| иљем и требником право к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некудим каза, к |
| екуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо |
| е, оседлајте их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</p> |
| под шатором у средини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници, д |
| {S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p> <p> |
| те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти о |
| ољу били први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи напа |
| је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли ме |
| и долази, навршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег ср |
| шурује нешто са српским кнезовима, који дођоше с царем турским на Косово као његови клетвенице. |
| ластелу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу друма |
| броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога |
| и у Топличку долину, кад Кнегиња Милица дозва старог Војводу Милојка, који заповедаше оном стра |
| Млади Боривоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{S} |
| у као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше во |
| је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако мудар, јер свагда носи срце своје н |
| равославље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивости, онда не |
| рса, са затвореним трепавицама — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз гом |
| е измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је т |
| се од чуда, па, окренув се целоме ономе доиста у препаст и жалост порушеноме збору господе, реч |
| то га грло доношаше, Ристивору, који се доиста напрезаше да окрене коња другим правцем. „Натраг |
| стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом |
| з Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Б |
| говор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни бр |
| том свежом и мирисном хладовином.{S} И доиста је млади Боривоје у својој детињској невиности о |
| е кнез Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога срц |
| па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S |
| днога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко је |
| како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, мет |
| са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно слетали ка |
| дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаше старац по ново, погледајући у о |
| рчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала кад је ето и старо |
| о видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи. |
| ажњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави у равну врст |
| јни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и |
| <p>„Издахнуо је на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> |
| чисто скаменили за неколико тренутака, док не звизну мач Градојев посред лица турског четовође |
| снега отапала уз пут, отапала, отапала, док се није свела само на десетак људи с којима се кнез |
| трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и |
| , кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање не растопи у сложно „Многаја љ |
| дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с леве стране младом |
| остара где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближ |
| ља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> < |
| ни само, почни, брате!“ привикаше неки, док опет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро |
| 8" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави |
| овека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и да се бра |
| <p>Узеше га најближи другови стишавати, док се други грохотом насмејаше.{S} Кнез Градоје састав |
| } Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзну |
| и једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не закити цвећем...{S} На бојноме |
| господине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„ |
| роз нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама |
| ада витеза клизаху разговором низ брдо, док се не натоциљаше на танак лед топлог причања о лепо |
| ено!“ повикаше неки од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ак |
| па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева коју је вихор до |
| И још је много којешта причао Ристивор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би ч |
| х на другу страну, погледах на постељу, док ми се очи отеше на ону другу страну постеље на вели |
| оказати.{S} Нисам веровао њену причању, док летос о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи |
| о могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазо |
| кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други ухватише Славу Крилатицу! |
| е кнез Градоје старешина <pb n="171" /> док ова војна траје!{S} Како моја памет сече, ова се во |
| и мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су као прошле ноћи о |
| , па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, следиће се срца њ |
| у положено <pb n="36" /> како треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас |
| n="69" /> од цара заслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку св |
| „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све т |
| вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ћ |
| Косово стигне, него мучки нападе кнеза док тек с половином српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако |
| </p> <p>Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да до |
| своје да лута по Косову хватајући зраке док је још светлости на Косову било, те да њима осветли |
| p>„Како ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако |
| беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше праштајући војводу, кнез Градоје с |
| Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, кратко |
| и четице у свакој по седам коњаника, те док једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше и |
| доја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади из |
| “</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коњанике винуло |
| ине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; |
| ад грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву! |
| свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од |
| унаци!{S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Срби |
| чуло није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војничке господе, те их не заме |
| о кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем д |
| му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} |
| дије која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста као укопан ок |
| то што се морало тихим шапатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поште |
| а поњаву.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак са |
| им шатором а преда мном мачевима борити док један од вас не падне мртав.{S} Онај који остане жи |
| турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p |
| оговори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док га сам рањеник не прекиде наставив своје причање:</ |
| е, метанија и постове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето ка |
| ор развио беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око њега на убојним својим коњима св |
| а се умију, али нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.< |
| ка војска, па ће навалити да је разбију док не порасте већом!“ одговори још једнако сасвим стрп |
| или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степ |
| у они као ђачад манастирска!{S} Нека их док се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху |
| ћи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су они на далеко чуве |
| м трку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега до |
| вам предложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — све |
| гда помагао.{S} Ето чуј један од многих доказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај моме деду |
| {S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском тајна дог |
| шије своје.{S} По средини слике пукла, докле око допире, њива са златним класјем, које сељани |
| онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено погинулим и рањени |
| и рекоше:</p> <p>„Стани мало, брате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, да |
| игурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш велику |
| им се изненадно указа.{S} Пукла равница докле око допире.{S} По њивама и ливадама пала танка ма |
| аре кости, и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољу |
| чки цекин, да пали воштанице моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез у |
| крила ходникова, откуда и она светлост долажаше, чује полагани и тихи тик-так тик-так, као да |
| ?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике |
| аша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни он |
| је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — |
| јини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чуд |
| ш нам поклисар његов каза, да цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш |
| моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину одморних људи?!“.. |
| једва чујна тутњава однекуд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чин |
| да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и из даљине, па ј |
| ако и сама знаш, сад о Митровдану, који долази, навршиће се седам година како дођох у двор ваш. |
| едио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се задовољн |
| не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихвати опет во |
| ог путника и војника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и н |
| аш ли нам, старче, рећи ко је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га |
| иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђ |
| анцима о широк златан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови |
| ушао да уснама полагано дохвати крај од доламе старога кнеза, као да захвалан хоће да целива ск |
| јено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе богато златом извезене, са свилен |
| одгурну љутито свој сто, збаци скрлатну доламу са златним токама са себе, засука рукаве од свил |
| да поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез не |
| истиворе!{S} Ристиворе!“</p> <p>Однекуд доле испод терасе испаде на мраморну авлију млад момак, |
| ли сад од велике душевне радости — сиђе доле на мраморну авлију.</p> </div> <div type="chapter" |
| војводина младог властелина, и сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда оста са си |
| ма је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосану великим белим каменим плочама; н |
| раг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су греш |
| ишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и с |
| е видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело уси |
| ра дан подне превалило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло доби |
| .{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку долину, кад Кнегиња Милица дозва старог Војводу Милојка |
| неза <pb n="124" /> Градоја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја |
| икона Светог Јована Крститеља, кога је дом Орловићев славио као своје крсно име.</p> <p>Причал |
| ви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворкиња Боси |
| лова Града, да ти, као клетвеници твога дома од старина, следујемо на војну, да се с тобом заје |
| и је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ р |
| да гледа војску која се славом увенчана дома враћа, тражаше да види своју милолику белу Перуник |
| сподину Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дома твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка К |
| може он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> др |
| о ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и |
| ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јуначке на <pb n="11 |
| дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n=" |
| з Миросав остави ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам мом |
| и:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Гос |
| дару?“ одазваше се весело млади огранак дома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока |
| је прави Орловић, не може — не може он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, а д |
| е и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си се срдио на ме.{S} Сигурно с |
| поп неће прекинути прекрштање обичнога домаћега вина у малвасију, и да није лако силом га из в |
| ота?!{S} Заборависте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугујете с |
| а и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на зн |
| виде!{S} Колико се крви пролило, колико домова, колико села и градова разорило, колико је невин |
| сову, а првенац једнога од најславнијих домова у Хришћанској земљи нашој <pb n="123" /> нека ос |
| но па се о седању сунца разиђоше својим домовима!“</p> <p>Стари кнез слушаше Ристивора немо, с |
| да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако доб |
| вода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво и |
| ру. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да му се кости у |
| па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косово!“</p> <p>„Тако је требало!{S} Знам |
| ије да сваки пође најпречим путем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја к |
| /> Градоја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милог |
| ш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Гос |
| ог поклони војводи сина и славноме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дворем на главноме улас |
| ог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну |
| ро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чед |
| ошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на колену и че |
| н од рода Орловићева пре стотину година донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао |
| пада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На |
| вчег од храстовине, на који је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело. |
| вахни поветарац, који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу |
| еци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, и све што му треб |
| , кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред сво |
| нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја |
| у у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чека |
| , шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са св |
| ре, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter" x |
| , викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: |
| алим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не мо |
| ом, час мигом, наређивао млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и ка |
| од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов шатор сва три Србина јунака, било да с |
| ке жуте воштанице у сребрним стојницима донесу.</p> <p>Кад већ запалише свеће стари се кнез пос |
| ла ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у трпезарији; ја их у |
| , и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окуш |
| "179" /> Натраг!“ викну он, што га грло доношаше, Ристивору, који се доиста напрезаше да окрене |
| ојводина и милога госта нашег у подруме доње, нека сам својим очима види је ли му коњу положено |
| њма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини ш |
| а иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласо |
| шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој се |
| > <p>Из села, десно испод Орлова Града, допираху узбуњива запевања петлова, као да усплахирени |
| села, и ослушкивала одјецима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би ј |
| из далека следоваше.{S} По топоту, који допираше до њега, покушаваше да процени колико коњаника |
| е.{S} По средини слике пукла, докле око допире, њива са златним класјем, које сељани и сељанке |
| надно указа.{S} Пукла равница докле око допире.{S} По њивама и ливадама пала танка маглица као |
| илости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последње цјелованије“, |
| да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати |
| орубовић, сав светао у лицу од радости, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па г |
| p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати. |
| две године у славној бици на Плочнику, допринев знаменитим својим личним јунаштвом те је кнез |
| колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође Мандалене.</p> <p>„Погледај у ову |
| оловине кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из кондира, погледа по дружини, и он |
| му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метанија.{S} Кнез се осмехну једним брком па реч |
| икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрема по каквога сиромаха, а богме је пуно њих |
| вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, старац од седамдесет лета, |
| бе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора б |
| зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пружи руку кне |
| то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода беше посад |
| аваху својим веселим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки сватови иск |
| p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не |
| S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, нег |
| зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отвори |
| ига и туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је послао људе |
| и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбран |
| а њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда |
| стави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је послао људе, да зађу по старим р |
| ојвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва |
| па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде доста светлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“ |
| неза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари орле од Ор |
| господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет — а Бога ми бић |
| Кнезом и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Остао је, да одслужује придворну цр |
| ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се ве |
| ма живог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господ |
| дно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да |
| вом спрати може!“ говораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кне |
| две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скак |
| ти своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њи |
| зе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем на постељу, на којој се наш велики ц |
| да си међу нама свима ти једини који си достојан те части!“</p> <p>Сложно и весело привика сва |
| јвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се један на другога |
| ставници сваку заставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војни |
| ам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> < |
| рдан поглед из ока Мандалене Орловићке, дотицај њене руке, и неколико њених речи, шапутом управ |
| е, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала руке цара Душана, остане да прихвати сина мога |
| и се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза |
| Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p>Два пу |
| ме он гледа; осећах како ме рука његова дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, несретниче!{S} |
| акву <pb n="42" /> светлост Иван никада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше непомичан и |
| Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у |
| клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац, а мој син, свој |
| <p>Али још не беху довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неколико дворана и момака, па |
| дворским оклопницима к левом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Б |
| не ране јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча дворска момчадија, те живо растави таласе од нар |
| оставише један за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путуј |
| ише казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора |
| рушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гл |
| се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај устави да запита је ли војвод |
| рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци их раздвојише и сваког од њих о |
| пуним воде.{S} Опра поп руке, уми лице, дохвати своје разбарушене косе те их сави <pb n="35" /> |
| следоваше Ристивору, смерно се поклони, дохвати се руком скута кнежева и прихвати десницу, коју |
| а би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</ |
| “</p> <p>Ту се сад рањеник подиже мало, дохвати са огњишта један кондир вина, и сркну неколико |
| добро, кнеже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати и испразни један пехар вина, узе исправљати рук |
| д већ немаде куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, госпо |
| да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм |
| ма теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сн |
| несе светњаке са воштаницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор др |
| мах нестаде Ристивора.</p> <p>Мандалена дохвати журно разбој од шимшира са довршеним везом, и х |
| кну Ристивор кад га оштриц турске сабље дохвати по левој плећки.</p> <p>„Дедо!“ викаше силно ра |
| апред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрн |
| склизну те га обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њиме растера Турке око себе.</ |
| и кажем!“</p> <p>Па у срдњи својој кнез дохвати буздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци |
| ене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у в |
| е могоше старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој |
| Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да овлажи грло, и |
| мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати крај од доламе старога кнеза, као да захвалан х |
| своје силе подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласо |
| ве ограде подизале су се високе тополе, дохвативши се глатким сребрнастим својим гранама, као д |
| мам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дига |
| рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме треснуо о ледину да |
| пршта прва чета као плева коју је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше друга |
| Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохватно је оног првог око паса, издигао га у вис па га |
| !“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Вин |
| орица, па се окрете, да код свога стола дочека Миросава.</p> <pb n="91" /> <p>„Стан’те, господо |
| од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и невесео, као да му лице беше з |
| им у турску војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска на Косово стигне, него мучк |
| те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворан |
| оље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очекује да |
| гов долази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо н |
| ође најпречим путем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем у трње!“ |
| леде и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда, нешто уздрхта |
| и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око паса и стад |
| да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се свет |
| ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јунака који ће на Косову јуначки пог |
| „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у |
| како наредиш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма како било |
| аше старац. „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, к |
| се осмехиваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се поздрављаху и |
| енце војводи, који опет са своје стране дочекиваше сваког војника поздравом: „Здраво, јуначе!{S |
| о: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косо |
| Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас к |
| стала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викн |
| ући, пође живим кораком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпак |
| им и сложним ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на крај левоме крилу, окрете коња, да још једн |
| раћен само својим младим унуком.</p> <p>Дошав пред војводу стари кнез га поздрави мачем па стој |
| их да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече |
| љамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео сам ти мо |
| .{S} Ето чуј један од многих доказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај моме деду; вели путу |
| вако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ питаше војвода |
| екако окрепљен речју кнежевом. „Прво је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чис |
| ли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Б |
| да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади властелине!“ рече кнез срдачно. „Како је в |
| , „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна писма, која су мног |
| да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежев |
| ојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војвод |
| киваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу |
| ни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на |
| прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви људи из Константинова, па јав |
| и знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам |
| р писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском господом уступи престо српски, |
| уни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тража |
| а прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ настави војвода узбуђен, па метну обе |
| скрињице извади сјајну челенку окићену драгим камењем и утврди је у свој калпак.</p> <p>Раздра |
| ебрним кандилима пред иконама у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколике дворкиње |
| сутра до мрака доведем колико ти треба драговољаца!“</p> <p>„Нећеш ваљада претварати пост у мр |
| јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне дворске страже |
| и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да од |
| дару да заборавља, колико је нама свима драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту сад госпођа Мандален |
| е — поробио, и срамним начином отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог |
| и ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада запо |
| под њим шарене простирке, подглавњаци, дрвене заструге с јестивом, шарене чутуре, гомилице од |
| е столове, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на |
| покривене липовином, испод њих наместио дрвене столове, а по столовима беле погаче и дрвене боц |
| ног снопа на њиви, колевка од шимширова дрвета, — пуна извезених белих тканина, и опет празна ј |
| ј скрињи коју је са комадићем од часног дрвета и другим неким светим моћима кнез Градоје поклон |
| а до сребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред |
| и у шарени перивој, преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, које се р |
| тренутака чуло се само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној |
| и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразговетно, п |
| а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда |
| оде Радича, властелин Иван Порубовић од Дреновца!“</p> <p>Млад човек, који гологлав следоваше Р |
| а опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, |
| го ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{ |
| Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже тр |
| на њих!{S} Тако се кроз стотине година држала громада од камења, прост споменик подигнут рукам |
| Мандалена, која се до тога часа јуначки држала, кад виде челенку свога мужа на клобуку свога св |
| за ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били су се нешто силно уз |
| ања.</p> <p>Није их дуго тако склопљене држао кад умукнуше комарци, и устави се хркање Ристифор |
| } Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не чи |
| ам само пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{ |
| стрвених ступова што у мраморној авлији држаху на својим главама велику терасу.{S} Пустио се би |
| и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с леве стране младом кнежевићу, ко |
| е да се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставил |
| це од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и други Срби Примор |
| се кнез посади у једну велику столицу, држећи једнако у руци писмо војводино, које још не хте |
| још једнако стајаше поред своје матере држећи једном руком њену руку а другом узду од свога ко |
| ио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше својих погледа са старога витеза.{S} О |
| исоку танку трску коју светац у десници држи, повија уска кожна листина, на којој црним словима |
| ара, нити тражим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон |
| с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара |
| Агарјански са силном војском кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар њ |
| ах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караманију.{S} Е |
| ће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћ |
| распрштаваху својим веселим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки сват |
| нџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, прогов |
| , на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи |
| баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, ш |
| ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да з |
| нема ни једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд |
| м да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеше појати.{S} |
| че кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше војводу |
| два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше устао; изненађе |
| ...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} |
| /p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници |
| јсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће т |
| њем кликтању њихову.</p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко о |
| стотину корачаја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, па пође полагано у ко |
| те док једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу |
| итати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, к |
| астави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{S} |
| чку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете распршташе, сваки њен коњаник, који оста жив |
| 119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти |
| “ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна п |
| гу?“ питаше старац више самог себе него друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и |
| ="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа како |
| стари кнез пригибаше час с једне час с друге стране око Ристивора, узалуд по правцу руке његов |
| тењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење св |
| ху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајм |
| Једни се загледаше у гриву својих коња; други се опет погледаху значајним погледима.{S} Кнез Ву |
| е може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли т |
| тарци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада сва Србадија с |
| еки од њих као у истини запрепашћени, а други опет ударише у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати |
| ко се носе с једног краја трпезарије на други и опет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос |
| се немирно с једнога краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивором, па |
| оје причање. „Наша војска одби први, па други, па и трећи напад непријатеља.{S} Сунце није било |
| у не разби буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прекорава |
| ац од седамдесет лета!</p> <p>Сад приђе други један по стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна |
| у сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други ухватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно |
| е га најближи другови стишавати, док се други грохотом насмејаше.{S} Кнез Градоје састави веђе, |
| е Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с леве стране младом кнежевићу, који, пра |
| е могаше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепав |
| но кликтати.{S} Те усклике прихваташе и други народ који ништа не виде шта тамо пред двором бив |
| , господару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су много кивни; побиће се опет и још горе, чи |
| у држе Дубровчани, Которани, Будванци и други Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војско |
| ајпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу |
| отурише се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у р |
| {S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад се само помен |
| не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри де |
| Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, пог |
| енух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си с |
| скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркв |
| рунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свога мртв |
| Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке |
| росав упорно. „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и част мо |
| би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви |
| , да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста као укопан око госпође Мандалене.{S} Же |
| “ повикаше неки од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га |
| се Ристивор подиже, пољубив му руку по други <pb n="197" /> пут, кнез му шапутом рече: „Иди, м |
| ућута.{S} Узалуд гледаше час један час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S |
| почни, брате!“ привикаше неки, док опет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има |
| , загрли старца, пољуби га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се |
| грли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри |
| са, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки др |
| ype="group" xml:id="SRP18990_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На војводину двору</head> <pb n= |
| ype="group" xml:id="SRP18990_P3"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На догледу Косова</head> <pb n=" |
| реметити него настави да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је |
| Истом оне две прзнице оставише један за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да |
| у довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неколико дворана и момака, па узбуњени и у вели |
| који се доиста напрезаше да окрене коња другим правцем. „Натраг, кад ти кажем!“</p> <p>Па у срд |
| будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем на Косову у служби цара |
| коју је са комадићем од часног дрвета и другим неким светим моћима кнез Градоје поклонио своме |
| ме часу стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу |
| а својим питањима старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде |
| све напоре једнако разговараху један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш |
| доје стадоше по средини између једних и других војника.{S} На заповест војводину спустише мачев |
| ина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у једн |
| Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у мало главу и |
| око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Го |
| ји се Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, велика господа и велик |
| са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али п |
| озно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босон |
| се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Тројици да нашем чести |
| дно него три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој |
| и њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је красан младић од петнае |
| веђе, невесело окреташе најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко д |
| <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господине во |
| занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да се пр |
| Чинило јој се, као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, |
| аш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, д |
| тором неко опева и да то што чујем није друго него свечано брујање оне свете погребне песме „Со |
| з Вукан говораху паметно, и никако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно |
| азара; а може бити она звезда тамо није друго него света душа његова, која оданде на нас тројиц |
| рбадије памет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видећемо на м |
| јка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људ |
| веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим в |
| .{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као <pb n="161" /> кукавица, не |
| ињала!“ говораше кнез Нинко, прозван од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигиват |
| бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са мо |
| јуначко здравље.{S} Никоме се од својих другова кнез Гојко није толико обрадовао као кад виде с |
| шли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојноме пољу било на славу цара нашег и на |
| попила!{S} Него, како ја нисам с тобом друговао по крчмама Крушевачким, молим ја тебе: пази ти |
| покојнога кнеза, пређе и на све његове другове, те се без разговора и без шума полагано удалиш |
| ре, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другови стишавати, док се други грохотом насмејаше.{S} |
| молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о |
| рну закрвављене очи своје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно вино |
| дјездио.{S} По вечери уочи тога дана, — другог по одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи па јој р |
| једнога или двојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и в |
| хтео својим цвркутом да надцврчи сваког другог, па ма танка грла попрштала.</p> <p>Голубови су |
| е сунце обасјало два гроба, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки његов во |
| ом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског и |
| ства. „Немојте да хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су с |
| ме прекора, које ето ви бацате један на другога, али које пада на моју главу!...{S} Право је да |
| осав и властелин Витомир дигли један на другога људе своје, те се између њих сад бије љути бој. |
| м загрљајем опростише се нежно једно од другога.</p> <p>Ристивор осети како му је срце пуно, ка |
| у, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не зн |
| водо, овога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људи и честите |
| ко узбуђена, запињући језиком на свакој другој или трећој речи, говораше:</p> <p>„Молим те, баб |
| ма тој шуми поље се полагано уздизаше к другој једној шумарици, која се као зелен венац повијаш |
| котлић у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез гологлав; |
| кући, где сам ја с мојом <pb n="156" /> другом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да од |
| матере држећи једном руком њену руку а другом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми твој |
| ре са три одморне војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страшног |
| аху.</p> <p>Кад већ стигоше једно према другом на својих двадесет корачаја, Турци се уставише, |
| о ако не буде — преко мога знања — коме другом срце своје дала!...{S} Она је красна и честита д |
| волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, што је н |
| да се види и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га |
| n="137" /> лако било поверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао дру |
| лактовима гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да о |
| е један другом, и нека пруже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас свак |
| че стари кнез задовољно. „Пружите један другом руке!...{S} Тако!...{S} Пољубите се!{S} Тако!{S} |
| о вас, само ето нека прво опросте један другом, и нека пруже руке један другом.{S} Господин Кне |
| > <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом опростили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, |
| од властеле казати, шта сте дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> |
| буњена.{S} Приђоше по један корак један другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи |
| и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци |
| ашћен, али само за један тренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао између Миросава и Витоми |
| ј им срце да осете да греше један према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се |
| просто паде на прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мо |
| Погледа мало по небу, те на једну те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивно |
| , погледах на једну страну, погледах на другу страну, погледах на постељу, док ми се очи отеше |
| аше, али јој низ беле образе суза једна другу сустизаше.</p> <p>Кнез викну својим војницима да |
| Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, проговара т |
| срцу његову.{S} Једна мисао витлала је другу, онако како се зрикавци, у високој трави око оног |
| {S} Опрости и мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!. |
| че млади кнежевић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И о |
| трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, |
| на постељу, док ми се очи отеше на ону другу страну постеље на велики сто поред ње.{S} На моју |
| је поклонио, кад узрасте поноси твојом дружбом и твојом службом, како сам се ја поносио дружбо |
| твојом службом, како сам се ја поносио дружбом твога јуначкога оца, и очинском пажњом твога сл |
| оје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд |
| другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекр |
| ога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћући исп |
| прихвати Ристивор весело. „Нека је наша дружина окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, п |
| иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар |
| 163" /> једном вас све, у име целе моје дружине, молим опојте нам војводу по закону!{S} Ако вид |
| ка иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли |
| часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људи и честите Србадије!“< |
| и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика бри |
| >„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да |
| оди!{S} Заборависте шта дугујете својој дружини!{S} И што је најцрње, заборависте шта сви дугуј |
| о сврши, кнез Градоје рече својој малој дружини:</p> <p>„Ходите, помозите ми да пребројимо шато |
| етка?!{S} Није он лош друг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен лис |
| пуни пехар вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> < |
| до, — опростите ми, господо и господска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Ву |
| и главом и намигивати на своју најближу дружину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пу |
| ме својих родитеља, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кнеза на Косову, |
| е ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па удари песни |
| , то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на ко |
| да, како је данас по нашој Србадији све друкчије, него што је под њим било!“ Рекох тако; али ет |
| у Каритону. „Ти се сећаш како је то све друкчије било за наше младости!{S} Онда смо имали свагд |
| Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази!“</p> <pb n="192" /> <p>Узеше сад сва т |
| ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије!“ привикаше живо многи од господе.</p> <p>Стар |
| — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере |
| ика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити него како је наредио.{S} Али што се н |
| удем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слави |
| удма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапети м |
| ина на сигурно веровала да не може бити друкчије, него да ће српска војска разбити безбожне Ага |
| .{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду |
| о је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада |
| војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчије него црна излаја!“ понављаше рањеник горко.</p |
| и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>Кнезу Гр |
| ој сети и жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игум |
| један велики брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> </div |
| већ сместио, а да неколике страже пођу друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, |
| ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмариц |
| Он те са својима чека у крчми на цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор |
| ило!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, којом нас војвода |
| бучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али |
| к-Бег некако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор староме, са три ране незадовољноме кн |
| и Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се |
| ад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, |
| абоден стоји, његов нож који на златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> |
| в, његово полагано спуштање са висине у дубине, оно његово застајивање, она очевидна борба њего |
| резаше своје старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Борив |
| аној светлости њиховој, по тајанственој дубљини њиховој не више жена, него неко божанско створе |
| колико пута, па се онда пусти у некакве дубоке мисли, не скидајући погледе своје са красног лиц |
| ства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с једнога краја терасе |
| лику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао |
| } Изгледаше као да се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Кос |
| ова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезови |
| , а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао с |
| хладан камен на срце навалио; једва се дубоки уздаси овда онда отимаху испод њега; али никоме |
| то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах коме <pb n="45" / |
| ви ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине |
| јим.{S} Напунише му се очи сузама, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} З |
| ди!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо |
| Клече поред њега, пољуби му десницу, па дубоко узбуђена, запињући језиком на свакој другој или |
| ад приђе смерно и Ристивор.{S} Гологлав дубоко се поклони пред старцем, па, савив руке на прса |
| утњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p> |
| јводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ |
| наслањала, Ристивор испаде, поклони се дубоко пред старцем, па рече:</p> <p>„Дворанин војводе |
| днесав леву руку над очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!.... |
| чи на ноге, протре мало очи, преви се и дубоко поклони кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти ј |
| слушаше Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворово |
| што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо своји |
| воду нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи п |
| <p>„Станите, по Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зл |
| “ понављаше стари кнез тихо, а очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути,“ настављаш |
| је, обори главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахом диже гл |
| опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах |
| 90_C4.5"> <head>V</head> <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави |
| в.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> му полагано као да се боји |
| тарац један, одевен у господско рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, меканим чизмама до |
| анину да огледају младог сокола, ког му Дубровачки трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми |
| на у Дубровнику, учећи се од калуђерица Дубровачких.{S} Још неколико убода танком иглом од биљу |
| мену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У пл |
| српске са Приморја!{S} У славу славног Дубровника, у славу красног Котора, у славу питоме Будв |
| млада девојка провела неколико година у Дубровнику, учећи се од калуђерица Дубровачких.{S} Још |
| сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и други Срби Приморци.{S |
| н Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све Приморце на збор.{S} Најстарији |
| ња.{S} Орловићи дадоше те руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Б |
| би наизменце час наређивао трубачима да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свет |
| и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима |
| ису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац |
| ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо |
| рне власи ускомешане ветрићем који тихо дуваше, његова широка прса покривена панцером од позлаћ |
| десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одј |
| под тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се |
| баштинама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је просто |
| плочама од спода — стајаше снизак а по дугачак ковчег од храстовине, на који је Ристивор донео |
| ћима у Орлов Град.</p> <pb n="25" /> <p>Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и г |
| зарију благу светлост са севера.</p> <p>Дугачка зидина према овој, а лево од огњишта, исписана |
| ком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисла крст са Распећ |
| не, у црном оделу једне калуђерице и са дугачким, свиленим плаштем једне игуманије.{S} Левом ру |
| ог, танкоструког раста, с нешто мало по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно с |
| свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачку некакву молитву, крстећи се живо и скоро без пр |
| оме Боривоју задрхта рука кад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p |
| видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да он |
| љане па тихом једном узбрдицом на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених колиба б |
| рсима, широким зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоперним буздованом о јабуци |
| ишица, жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном густом брадом око р |
| и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као да кликће, <pb n="200" /> па полете н |
| пунише се сузама, које би затрептале на дугим трепавицама, па падале низ образе као крупан бисе |
| да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим једним погледом, па рече само: „Зна д |
| оге жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њиви; пригибљу се ниско по класју и с |
| него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однеку |
| и царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници |
| нали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а к |
| ед, а сиромах Ристивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Рис |
| се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустр |
| ушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуго потрајало па сељани и сељанке журно покупише српов |
| тивор равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмул |
| ајвећој тишини очекујући нешто.{S} Није дуго трајало, па из великог зеленог шатора, пред којим |
| м старим другом и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за |
| ти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе запрепаш |
| ричека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, предаде запечаћену |
| дмах да учине како им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двојица вратише водећи за собо |
| скупоценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледају |
| да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли |
| еним мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је с |
| , падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде |
| е одговор Ристиворов.{S} Млади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се |
| ављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не смедијаше да што проговори, а ст |
| нство њихово.{S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове погледајући |
| сласти слатког снивања.</p> <p>Није их дуго тако склопљене држао кад умукнуше комарци, и устав |
| их суза, него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За |
| :id="SRP18990_C4.2"> <head>II</head> <p>Дуго је кнез Градоје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути |
| отворена врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао своме новоме пријатељу о |
| астом четом и свиленом заставом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета зам |
| четрдесет година, с лепом црном брадом, дугом косом, образима препланулим од сунца, црним очима |
| очима, танким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокр |
| пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исусових покајничке суз |
| ју, чврстих мишица, жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном густом |
| } И што је најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству!...{S} |
| еколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу.{S} А |
| р нас није срамота?!{S} Заборависте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборависте |
| ину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугујете својој дружини!{S} И што је најцрње, заборавис |
| м опраштам све перпере које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико их го |
| ен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови |
| на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико |
| и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Ос |
| „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пијан, Винко!“</p> <p>„Обој |
| зуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка дужда Млетачкога, још онако млечно бела, да л’ још носи |
| пођосмо, оста она „Катинка бела кћерка дужда од Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ено је сав Кру |
| же он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Крушевачкој крчми мозак попила!{S} |
| само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше к |
| да право у очи кнегињине; али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе њене.</p> <p>„ |
| попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у образе, у |
| ише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„ |
| а хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче после по дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће |
| е у нешто, чисто се скаменио.</p> <p>По дужем ћутању проговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа |
| ве земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га не |
| утра порота од властеле казати, шта сте дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} Одлазит |
| амо оволико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај |
| Марка — призна за краља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одго |
| вор поуздано; „само наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него ш |
| њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте вина ова |
| водино писмо прочита!“</p> <p>Одједаред духну поветарац, влажан и хладан.{S} Од запада ударише |
| те за то њени погледи прогањају нечисте духове из људи, лече бесомучне, малодушне праве јунацим |
| и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Остао је, да одслужује придворну црквицу, |
| ојводом око двадесет које властеле које духовника.{S} Све је то било весело, збивало шале и прш |
| о и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се не деле од свога Господина Кнеза и од |
| о појање игумана Пајсија и његове браће духовника, који као с договором запојаше дивну песму: „ |
| цу где јутрења тек почела беше.{S} Осем духовника у олтару и по једнога или двојице иза певнице |
| вена војводским плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом п |
| динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе п |
| мејаше се гласно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; неки се узеше крстити и шаптати: |
| царем час опет између себе; али су онда духовници упадали с крстом у руци међу укрштене мачеве |
| е растопи у сложно „Многаја љета“, које духовници слаткогласно калуђерски поведоше.</p> <p>Кад |
| могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници сложно.</p> <p>„Само, разуме се,“ настави ота |
| , и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће |
| „Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да јер тако наредише Сабори Свети |
| у придворну црквицу на јутрењу, куда су духовници с игуманом Пајсијем мало час отишли.</p> <p>„ |
| .{S} Први он од властеле поче да помаже духовницима, да им појање што пуније буде.{S} Тада и мл |
| сад, свети оци!“ окрете се кнез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб, спремите се да се тел |
| стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кне |
| тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену духовницима, шкргутну мало зубима, поцрвене у лицу и ср |
| да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духовницима, кнезовима, властели и свима војницима моје |
| нез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, дец |
| и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели д |
| и она звезда тамо није друго него света душа његова, која оданде на нас тројицу овде гледа!{S} |
| у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му |
| 1" /> Косову!{S} Помислите како ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јуна |
| стиже један од оних јунака, с којима је Душан ширио границе царевини српској.{S} Свакоме дође н |
| ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ проспавао — или управо „пробдио“ како м |
| сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — настављаше кнез као < |
| да ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је |
| у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала т |
| да с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb n="175" /> беседу кнеза Ву |
| у и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на Угре свратио к Орлови |
| у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, погледах на |
| то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога царства р |
| доје, којега се рука дотицала руке цара Душана, остане да прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, |
| који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, кој |
| “</p> <p>„Господару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно |
| , и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, |
| ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Госпо |
| мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твојим срцем, у овој з |
| дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше в |
| се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте |
| ико скроман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем |
| Србадији за Господара дао једног дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава |
| ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: тако ти Светога |
| њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем час опе |
| ридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Ву |
| тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Го |
| кнез као <pb n="19" /> да чита некакву Душанову листину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видо |
| их остатака од оних јунака, који су под Душаном ширили границе царства српског, а о којима је Б |
| у теби, који си одрастао уз колено цару Душану, крваве сузе потицале кад си онаку књигу писао!{ |
| “, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опрошта |
| да опојати човека, лакога срца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија што не мо |
| тај умор и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост њене лепоте светлили су као пун м |
| пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да их |
| , али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацити, јер св |
| ој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и други, п |
| а да сваким даном чита молитве за покој душе војводе Радича!“</p> <p>„Хоћемо, кнеже Орловићу!{S |
| удал’-те но се предајите!“</p> <p>„Само душе наше предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Аг |
| еднако у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинуст |
| p>Војводи се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнез |
| рило, као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да на |
| ушама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јунака који ће на Косову јуначки погинути, па |
| р и сетност, под очима плава сенка коју душевна боља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту |
| нако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радости — сиђе доле на мраморну авлију.</p> </d |
| снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да види човека |
| штати, мили господару!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и боља господара од тебе нигде на бел |
| мојим шатором с мојим тешким теретом на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И |
| није вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето |
| олим те, господару, кажи по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да испри |
| књигу Господину Кнезу по моме дворанину Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече |
| егов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини погле |
| мејала ономе тешком облаку, који се над душом старога кнеза натклопо био!</p> <pb n="181" /> <p |
| ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из гоми |
| оји не знађаше какав се терет свалио на душу његова господара.</p> <p>„Нико мени више ништа пом |
| што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао |
| јводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисм |
| по коју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала д |
| је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном вас све, у име це |
| да ви вашим молитвама откупљујете моју душу од небесних митара, нити тражим да ви вашим метани |
| ом војводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, |
| знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у м |
| жевом. „Прво је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пи |
| де: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и о |
| екудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам ја с |
| штом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом појати погребне песм |
| воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не могосмо наћи.{S} Па онд |
| ва свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед је као |
| а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, као да пева јекте |
| трос ако могу прочитати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше |
| ити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађош |
| реко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони испричаше како млади Југовић остави двор, и како |
| ворске слуге изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез |
| p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе па учинише ка |
| > <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они као ђачад манастирска!{S} Нека их док се мало поуморе!“</p> |
| г Јована Крститеља; поред попа корачаше ђаче једно у белом стихару носећи сребрн котлић у једно |
| ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете старцу н |
| <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из |
| нез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоник |
| Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда н |
| во је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на коле |
| то чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет |
| ојводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, дои |
| аш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како |
| калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и бу |
| ну, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу |
| ди данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не из |
| ам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по за |
| харе други ухватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од на |
| о сад баш настала последња времена»?{S} Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? |
| ни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице мом |
| и славном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем к |
| дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S |
| , господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива |
| сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у п |
| ву па само настављаше:</p> <p>„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене |
| јвећем чуду стари кнез па се прекрсти. „Е сад... шта ћемо сад?!“</p> <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Р |
| а скочив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа оста |
| а ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори свој |
| Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас б |
| па се насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па кл |
| к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прос |
| ијана властелина из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаш |
| акон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад јесте закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нек |
| раку поздраве и проразговарају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да |
| е десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са оч |
| е руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Градоје духовницима, |
| порушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После |
| на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједна |
| иже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти мене, Некудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Д |
| но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кнеже!“ јечаше полугласно кнез Градоје |
| ваћају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си с |
| синко, је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ одговори Ристивор невесело, па |
| е силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно, синко! |
| нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гоми |
| срдачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лаза |
| узе говорити:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти моје заповести:{S} Прво одведи властелина војвод |
| , попе!“ викаше кнез нестрпљиво. „Пази, ево мене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати по |
| е читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко,“ — рече старац отварајући писмо, „ево, синк |
| не стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто ј |
| Радичу, љубимо поздрављење.{S} Војводо, ево нам стигоше поуздане вести како се цар Агарјански с |
| у с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и |
| аслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу |
| е: „У незгодно време кнез позивље људе; ево јечмови почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, |
| и издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да в |
| на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха о |
| уј се па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на с |
| {S} Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{S} Ево Станка!....{S} Станко, ох.... бедни Станко!“</p> <p |
| ј га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> < |
| м својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да непријатељ наступа на наше положај |
| во се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за |
| кај се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убит |
| Косову!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави између вас д |
| оспође кнегиње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себ |
| рече:</p> <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња |
| нађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири сто |
| ла ни половина војске која треба!...{S} Ево ти књиге коју <pb n="118" /> јутрос добих од кнеза |
| евца, од Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Госп |
| с добих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градој |
| ео још ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака до |
| похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Вито |
| раво „пробдио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном |
| , док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и |
| нежевић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Бориво |
| п не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело вино у слатку малвасију |
| заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме |
| кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Ка |
| едно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се |
| земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, прекл |
| е најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што о |
| де у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва подузимље |
| готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих! |
| еколико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месец |
| о у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице пет |
| ј златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, |
| смилује на молитву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за м |
| чући јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож кој |
| одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочек |
| ас више него што је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови н |
| хвала господину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слатке малвасије, те ми оживе срце ко |
| ни се, попе, те работе!</p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађи о |
| је име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није ме |
| и власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере које нашем двору дугујете. |
| S} Господар нас зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко |
| но вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако |
| кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на |
| Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пут |
| зе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си |
| смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро зна |
| сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Мл |
| може бити старе славе?!...{S} У истину ево су последња времена!...{S} Кад нема јунаштва, не мо |
| > <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвени |
| “ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости, |
| вори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је приспео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који |
| инко,“ — рече старац отварајући писмо, „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину!“</p> < |
| н.</p> <p>„Господару,“ рече он смерно, „ево ти буздован твој!{S} Може ти требати на Косову!“</p |
| Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „Ево мене, господару?“ одазваше се весело млади огранак |
| “ привикаше сложно кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, брат |
| /p> <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја |
| од нашег војводе Радича!“ рече старац. „Ево чекамо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је |
| вих руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситеља нашег!{S} Не |
| казуј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, који би с |
| роштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и е |
| исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми тв |
| е к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ев |
| то разговараше турским језиком.</p> <p>„Ево моји људи кажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји |
| е Градоје?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око |
| ог лика, висок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он оздо, скиде калпак и пок |
| изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати твојим позивима, кад мен |
| ви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом опростили.{S} |
| ти му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећ |
| амење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од шатора пребијен на |
| ас ослободи од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростит |
| ј Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну Ристивор иза гомиле света, |
| је, синко!...{S} О, Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „Ево мене, господару?“ одазваше се ве |
| а нема више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето о |
| , испричај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже!“ рече Некудим осетив се нека |
| та је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се |
| покаже!{S} Што ћемо сад тамо!?“</p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прв |
| еда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одраст |
| јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље |
| шане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јуна |
| ете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре |
| S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац по |
| луга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе |
| је?...{S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаш |
| } Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне среће!“</p> <p>„Сигурн |
| твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} |
| сова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и тре |
| ова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} |
| сузама, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p> |
| нца о златни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш |
| им гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ћ |
| у.{S} На једној страни колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође Мандалене. |
| о, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркановићу, као своме цару поклонимо, да м |
| ужда од Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ено је сав Крушевац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и |
| са степеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско |
| „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, овамо, погледај право по |
| ицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви |
| м кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једн |
| ља, да пође преко мора у Караманију.{S} Ено му је предња војска данас на Константинову.{S} Не ч |
| ла Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће |
| мара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред крчму овај вла |
| ивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамор |
| се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да п |
| сподо!“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих д |
| од шатор к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично војв |
| </p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погле |
| ару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; скинуо мантију, засукао рукав |
| продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о з |
| а као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи руку правцем к Југоист |
| данас владика које буздованима отимају епархије; Истина је да има и калуђера који сами пале св |
| почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да ј |
| н био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете |
| девојака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врт |
| викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закли |
| старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пи |
| оже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо |
| „Није, брате, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет игуманије!“ рече |
| исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разлика!“</p> <p>Старац је непомично |
| Али има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а |
| вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, пролив |
| бљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кнеза, и учи |
| ти оплакујући своје кости изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај гр |
| и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окушамо попову |
| а једном бунтовнику никад опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пр |
| глас, који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас ј |
| , него шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само после говора Господина Кн |
| је тешко испричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадиј |
| ојим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збо |
| адич. „Јест, страшну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја господо и бр |
| ебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свог |
| о, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, |
| земља нама свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у |
| видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господством и твојим јунаштвом, |
| бутину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањ |
| е обилазили својим господским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саставио седамдесет и дев |
| и је нама наш светац свагда помагао.{S} Ето чуј један од многих доказа.{S} Дошао незнан властел |
| те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми опроштајну молит |
| ет мало нашим пехарима у трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу |
| м те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве је људе <pb n="47" /> |
| , а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вино па се о се |
| да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплак |
| свога да скине са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпез |
| да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} |
| орављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни |
| он не ступајући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте зас |
| чека; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се |
| етите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> |
| о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет осло |
| пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, |
| народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, него |
| Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому насле |
| верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Ш |
| ојвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни половина војске која треба!.. |
| луђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и бузд |
| м истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко |
| и пет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади господар, и са једним лудаком какав сам е |
| та чудна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисл |
| дите Винка до на постељу његову, јер је ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> <p>„ |
| ко је мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на другога, али које пада на моју г |
| ој капији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци с |
| м твојим срцем, у овој земљи у којој се ето никаква светиња не поштује?!“</p> <p>„Господару, ка |
| очео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај |
| г милости!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану |
| ином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте так |
| це, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем. |
| у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти |
| ија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез. |
| ем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ово < |
| стифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је |
| него гледаше преда се, као грешник који ето преко усана својих превали признавање тешког једног |
| ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате таквом м |
| заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што би од Свети |
| , нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се на |
| о што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, |
| је победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди н |
| ве Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ |
| јер си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} Тебе призивљем, теби с |
| <p>Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ |
| господар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобо |
| ме!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење свога сина!“</p> <p>„ |
| !{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну |
| да од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за неш |
| м опростите што се огрешише о вас, само ето нека прво опросте један другом, и нека пруже руке ј |
| и се у превелику милост Божју свршићемо ето опело над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ ч |
| } Свакоме се на лицу видела радост, што ето стиже један од оних јунака, с којима је Душан ширио |
| колибе, <pb n="82" /> и Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога |
| цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не св |
| а како згодно приклопи кнежево питање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му |
| а, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти |
| само кад хоћемо!“ настави поп Каритон. „Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу |
| р, па пружи руку правцем к Југоистоку. „Ето гледај само право по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се |
| о причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а |
| че.{S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе н |
| > <p>По дужем ћутању проговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога |
| ко врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни |
| ривоје рече своме <pb n="183" /> деду: „Ето лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</ |
| вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хо |
| на слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а К |
| она оним својим чудесно меким гласом; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{ |
| ила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето отказао послушност Ристивору па га насупрот вољи ње |
| бе своје руке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви за |
| ис као да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи де |
| >„Је л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су м |
| ору отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пу |
| ди Боривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше |
| Змајев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни један!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш к |
| } Јесте ви нека лукава зверад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару, видећеш сада најбоље и сам е б |
| ратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим ј |
| може бити <hi>ни један</hi>!?“</p> <p>„Ето тако: ни један!“ потврђиваше Ристивор гледајући пре |
| светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој клети,... овде измеђ мене |
| ћанска срца нехришћанска кора ухватила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насме |
| се својима хвалио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, |
| тив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти кажем.... немој нам замерити,... има |
| од тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате?!“ „Помис |
| запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори кнез Градоје, затежући оч |
| упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад вама, црним калуђерима, |
| на терасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чим угледа слугу свога. „ |
| и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку си |
| чуло се непрекидно и убрзано крекетање жаба, као да оно велико коло од млина окреће некакву џи |
| је с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје |
| лу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, господо! |
| момчадије поче брујити све то веселији жагор, што их сунце све то топлије озараваше.{S} И тај |
| е то топлије озараваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот из девој |
| у: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом вла |
| јунаштво наше храбре Србадије, која не жали крви у одбрани отачаства, љубим те и поздрављам те |
| Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу |
| вета!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му ј |
| ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ р |
| b n="87" /> моја старост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ за |
| а да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{S} |
| од земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује |
| есело.</p> <p>И није то била само једна жалост што претишташе срце Градојево.{S} Кад год би пом |
| ма славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поломила теби, с |
| енув се целоме ономе доиста у препаст и жалост порушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо |
| ојвода, не могав одолети <pb n="153" /> жалости срца свога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли |
| иком ништа не одговарају; али са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихових народ чита, |
| ављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна писма, |
| ахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам себи смрт |
| ила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</p> |
| , не могох отети некаквој чудној сети и жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, него је све гор |
| ругу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!...{S} Једва сад да смем о себи казати да |
| гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће д |
| , па ме својим крупним очима тако сетно жалостиво гледа, да осетих како ми његова туга срце мој |
| а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалостима <pb n="7" /> овога света молитве калуђера не |
| ра, брзо спријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора |
| љући их једнако са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, |
| остиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми о |
| о, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очеви |
| ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом! |
| је име ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име ср |
| ом узео да кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„Жао ми је, господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али |
| евидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има |
| заваше куцање срца његова, и подстицаше жар у образима његовим.{S} А кад седокоси старац са рум |
| ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жаркога сунца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далек |
| , и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе по више пута ч |
| вор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје рече својој ма |
| ла вода, која је из кљуна једног тучног ждрала најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се п |
| онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Боривојева, оплетена би |
| часи испред ове цркве појахали крилате ждрале и вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није др |
| дљивије предсказивање био бој орлова са ждраловима, коме су скоро сељани из многих села сведоци |
| ваном погоним!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама з |
| један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати как |
| еће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, уза |
| ни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у овај ч |
| гну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кне |
| сподина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина по |
| упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја |
| Народ је испраћаше узвицима и усклицима желећи јој срећно путовање, славно војевање и још срећн |
| и из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„ |
| ар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме |
| жили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега не |
| Ристивору:</p> <p>„Учинићу ти све како желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза старог |
| од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“ |
| сле по дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крште |
| .4"> <head>IV</head> <p>Ристивор је, по жељи Ивановој, наредио те млађа чељад простре постељу з |
| о да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, на коме |
| на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, који у пр |
| поуздана надања на пуно развијени цвет; жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — |
| трос до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље |
| љак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:< |
| м косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет година.{S} Не више пупољак ал |
| зрезаној храстовој столици, млада једна жена, по високог, вижљавог, танкоструког раста, с нешто |
| њиву млада а висока и танкострука једна жена у китњастом шареном руху; пребледела у лицу, с раз |
| сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p> |
| већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срц |
| по тајанственој дубљини њиховој не више жена, него неко божанско створење.{S} Сељаци причају да |
| ње, које брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајк |
| слика Мандалене, кћери војводе Новака, жене кнеза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте |
| ика једне високе, сувоњаве, средњовечне жене, у црном оделу једне калуђерице и са дугачким, сви |
| ра, те по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Зм |
| име на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо раз |
| !“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ рече старац седајући опет на свој сто; „сузе лиј |
| b n="183" /> деду: „Ето лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</p> <p>Кад стиже Рист |
| осподине!{S} Мишљах више о слабоме срцу жене Магдалене, него о јакости твоје сажаљивости према |
| пренеражен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристиворе, попа ов |
| рца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али ј |
| ђа Манда, — „опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витешким: али је |
| тање.{S} Млада момчад удари у кликтање, женскадија узе певати песме од сто руку, народ весело д |
| та као укопан око госпође Мандалене.{S} Женскадија тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође |
| <p>Узе мушкадија радосно кликтати; узе женскадија на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онд |
| рукама у прса, момчадија занемела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека нарич |
| S} Потекоше људи по гомилама расплакане женскадије, и покушаваху прекорима да је уставе и умире |
| устави кликтање својих војника и јецање женскадије.{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласн |
| <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, кретаће се су |
| вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери |
| дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у |
| агледа се за неколико тренутака у младу жену, па јој рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, што ти је |
| идиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, |
| то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад се само поменуше лажи, за које с |
| шћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани на жеравицу метну?!“ питаше поп Каритон, који је више вина |
| у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, |
| д јаркости жаркога сунца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се оком видет |
| сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо д |
| лико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и д |
| м јечмовим.{S} Угледаше многе жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њиви; приги |
| еше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном храсту, како се сва моба искуп |
| лим класјем јечмовим.{S} Угледаше многе жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њ |
| иворе!{S} Прегази поток, пожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, ср |
| бојица видеше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном храсту, како се сва |
| чаше на неколико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу како се до |
| во јечмови почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва |
| стрим погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S |
| оје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ак |
| аспршташе, сваки њен коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету |
| вас не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо |
| сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти з |
| им шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда |
| и ће од нас тројице само један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од |
| стезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, |
| подин Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у руке Турцима, који га погубише, да освете смрт св |
| ро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је под ранама умро?“ <pb n="206" /> пита |
| део свога господара!“ рече Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао је покривен грдним ранама!“</ |
| хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је ш |
| е тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде он |
| огу да те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу |
| о за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихв |
| ојводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све |
| а се брани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„ |
| х, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако им |
| "62" /> ко ће победити!“ говораше један живахан старчић. „Била би срамота за српскога Бога да С |
| уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, донесе од нек |
| е, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n="73" / |
| , и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p |
| и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подизале су се високе тополе, дохвативши се |
| чар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“</p> < |
| краљеви и <pb n="90" /> владике на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом Писму не видеше |
| клике: „Живео нам, славни господару!{S} Живео нам млади кнежевић!“ Сељаци сложно прихватише, и |
| х и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосан |
| сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Го |
| ска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару!{S} Живео нам млади кнежеви |
| S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице |
| и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан уле |
| Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговараше стари кнез, па се мачем, к |
| е да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} В |
| о Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се најпре опростимо |
| ајте, мало!“ рече. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него д |
| — све преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима: „Благо вама што сте п |
| војника, који му јутарњи његов поздрав живим и сложним ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на |
| и само климну главом одобравајући, пође живим кораком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну о |
| доје. „У овом чудноватом времену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како никада д |
| еоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано |
| доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше |
| ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води кнеза Орловић |
| како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само |
| дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n |
| а кнегињин приликом великих свечаности, живо повуче за <pb n="54" /> рукав, Ристивор се трже из |
| ере па полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не |
| м руком прострелила орлушину, те спасла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна |
| “</p> <pb n="186" /> <p>„Где је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку над обрве своје, |
| у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Е |
| не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи |
| ест година; очима и обликом подсећао је живо на своју матер; а својим вижљавим растом и својим |
| у, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у |
| , нека ми се скорим надају!“ Па онда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима уђе у г |
| срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у сву своју висину, и упре |
| S} Напрегнувши све своје силе подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викн |
| ме мртав војвода лежаше.{S} Прекрсти се живо неколико пута, побожно и са светим страхом целива |
| ити дугачку некакву молитву, крстећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два мла |
| ом стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико стотина коњани |
| <p>У томе дотрча дворска момчадија, те живо растави таласе од народа.{S} Иван Порубовић, сав с |
| Тако је!{S} И није друкчије!“ привикаше живо многи од господе.</p> <p>Стари Градоје састави сво |
| оривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерусалим води право уз ону к |
| а!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренутака у мла |
| сте управ педесет!“ прихвати и Ристивор живо.</p> <p>„Педесет шаторова, по четири војника под с |
| и зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста времена док |
| света?!{S} Али од свих мука, на које те живог метасмо, чини ми се, најстрашнија је што ти дадос |
| народ неће да му је Лазар господар код живога Марка, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог |
| руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се Некудимово срце оп |
| игу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да |
| х грехова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј, слаб на читању с |
| ко остави?{S} Што прекрати свој млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи |
| опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију улази!“</p> <p>„За јунака поги |
| ања у опроштај,.. из опроштаја у славан живот!“</p> <p>„Нисам видовит, као Лабуд твој;“ прихват |
| те за моју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад |
| ститих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљати свакога о |
| а тако хтела!.....{S} Мученик си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb n= |
| ко још на небу свецем постао није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог дава |
| оја милост дала нову прилику, да поживи животом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бу |
| " /> светлост Иван никада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше непомичан и очима широм о |
| олим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсе |
| мљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отворише једна уска вр |
| ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако један део војске твоје поносито ујездава у |
| испроси јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све |
| у.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у животу!?“ викаше Ристивор, огледајући да буздованом сво |
| едо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте ли још у животу?!“ питаше сиромах млади Боривој, промуклим гласо |
| певаш у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако ј |
| стаса, широких прсију, чврстих мишица, жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округл |
| пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ |
| сном <pb n="55" /> преплету од сребрних жица, лежао је поред њене десне руке; према њој је виси |
| е сребрне руде, као да су виле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња.{S} Орловићи дадоше |
| м од плавог аксанита извезеног сребрном жицом и спутаног сребрним пафтама.</p> <p>Нагнула се би |
| ита по коме су орлови и крстови златном жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до колена с |
| ниско по класју и светлуцавим срповима жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који ча |
| ним од угарка и крвавим од крви невиних жртава, па траже светитељска кола за своје главе!“</p> |
| или три пута прекиде се онај молитвени жубор, јер по пакосним сплеткама сотониним снађе попа н |
| онесе од уста до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно |
| еза, не разумеваху ништа од свега онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крс |
| вања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања пове |
| великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачку некакву молитву, крстећи се живо и ско |
| лишћа нешто тајанствено разговараху са жубором Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих про |
| у да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрн |
| да дише, да српски потоци могу сребрним жубором да роморе, као да се ништа необично десило није |
| стану, рашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуда струј |
| могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен |
| све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орлов |
| љака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у |
| икој авлији дворској.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват с |
| видела.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се о |
| орана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало преблед |
| адаше мртва тишина.{S} Нико не смеде да жури уморног рањеника, и нико не проговори речи.{S} Ћут |
| а твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n="126" /> Твој клетвеник кнез Г |
| поклонио своме манастиру Милостину.{S} Журила се, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била |
| , праћени неколицином властеле и слугу, журним кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка стану, п |
| помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака |
| Није дуго потрајало па сељани и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље |
| аде Ристивора.</p> <p>Мандалена дохвати журно разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се |
| о доиста од некуда холуј диже) час опет журно слетали ка голубињаку, те загушеним и усплахирени |
| кавци, у високој трави око оног храста, жустро гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и |
| д му у староме кошу младо орловско пиле жустро кљуца!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде! |
| тани, море!... ни корака напред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“ |
| о кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, који упаде у шатор вичући;</p> |
| и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигур |
| ћ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стојницима донесу.</p> <p>Кад |
| латном жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до колена са сребрним острицама којих широки |
| мљи пред скрињом и при светлости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаш |
| а бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод застираше. |
| ко рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, меканим чизмама до колена.{S} То је био човек ср |
| које се умештаху седам дебелих свећа од жутога воска.{S} На своду, који је испао мало напред на |
| врата на сниској шестостраној конати у Жутој Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су у |
| иња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, придворица госпођ |
| онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јер |
| ачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, д |
| лед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, пр |
| ва коња у непосредној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал |
| цом опржени, кад се само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се ч |
| ја да не да црква опојати онога, који, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој кр |
| абуда напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Гр |
| старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косов |
| реле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо своје коње, и да посл |
| и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза ду |
| овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који су му стари оставили; и свак |
| уги један по стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па с |
| апита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су |
| а!{S} Напред, напред, Србадијо моја.{S} За крст часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне на |
| ила од господе беше муком замукнула.{S} За неколико тренутака чуло се само шуштање лишћа на дрв |
| тових трпеза са столовима и клупама.{S} За једном таквом трпезом вечерали су кнез Градоје, поп |
| окајништва пред Богом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како мож |
| че својима, па потера Лабуда напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„М |
| а дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властел |
| да вам предложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — с |
| ВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА 1899.</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРС |
| з се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо загрљ |
| S} Испаде испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Мило |
| ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у јужн |
| ајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, |
| месечину којом се ходник и соба њихова за неколико тренутака испунише, да се опет мало после у |
| одиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха |
| од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S |
| најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље осваја |
| што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води кнеза |
| а здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божј |
| з нашега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градо |
| и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгледало д |
| стари кнез.</p> <p>Ристивор га погледа за неколико тренутака мало као збуњен не знајући управо |
| е ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је красан младић од пет |
| изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи говорећи |
| уте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека причека Иван, сад ћу |
| а настави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{ |
| рвом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадес |
| виних жртава, па траже светитељска кола за своје главе!“</p> <p>„Стој, властелине!{S} Устави се |
| брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре за |
| е кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„И |
| мо смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за |
| ојим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми |
| преко своје воље доведена и привенчана за Милана Градојева сина, и опет како су неки властели, |
| зоре са три одморне војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страш |
| да њега <pb n="98" /> — Марка — призна за краља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето н |
| да је било доста твога славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти |
| један живахан старчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарј |
| те се према њима она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светл |
| вати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да |
| >Осем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други |
| он с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гуса |
| д ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти |
| ви поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ насм |
| ди кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на |
| ј земљи било јуначких срдаца, то се све за раније одзивало позивима својих господара, и то ти ј |
| ј калуђера да сваким даном чита молитве за покој душе војводе Радича!“</p> <p>„Хоћемо, кнеже Ор |
| вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бриш |
| ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно ча |
| ар од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај |
| кушаваше да процени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{ |
| а силно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трпезом, па онда зашушташе свилене завесе н |
| а жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим кроком јежђаше к трој |
| тигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ |
| та од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> <pb n="199" /> <p>Заповедник Турака |
| к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за |
| обродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па ко |
| шта где је стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} На овоме сни |
| а с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n="107" /> оружане миротворце нешто опасност |
| та у капели дворској велико молепствије за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви |
| његову, јер је ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко |
| водине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо |
| едним настојавањем старога кнеза спреме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те ј |
| екивањима.</p> <p>„Зар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати Санџ |
| купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао двадес |
| ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон спустив пр |
| сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренутака у младу жену, па јој рече:</p> <p |
| пас да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразно; „Покајте се! |
| његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, |
| , живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; |
| може бити ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с јед |
| ежи страноме витезу на срцу; особито се за столом у трпезарији чудно понаша, час кришом погледа |
| да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањају нечисте духове из људи, ле |
| Прво ти се молим за све моје: молим те за мога унука, испроси му у Свете Тројице здравља, срећ |
| сваке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у ж |
| и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовн |
| господа и велика властела, протурујете за владике своје синова и синовце, који су младост свој |
| те шестоперне буздоване, па се пожурите за Господином кнезом!{S} Могу њему затребати још четири |
| како му војници његови притврђују цвеће за своје клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мал |
| чилом!{S} Неће му коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило по |
| о и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S |
| гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена кметовима и ономе |
| риликом великих свечаности, живо повуче за <pb n="54" /> рукав, Ристивор се трже из свога слатк |
| ка!“</p> <p>Старац је непомично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону |
| си од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољане па тихо |
| ни призор!</p> <p>Стари кнез посматраше за неколико тренутака, како му војници његови притврђуј |
| вити царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајн |
| тем!“</p> <p>И ободоше коње, и појурише за Ристивором.{S} Сви снуждени, сви натуштени и намргођ |
| дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зо |
| омцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињ |
| се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не д |
| ди у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам; |
| н двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и в |
| е је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |</p> |
| јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Про |
| нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод велике стене |
| ем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша тако |
| и срећно боримо за свете цркве његове и за православни народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо |
| оћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, |
| је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разго |
| и.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се буд |
| све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод п |
| ека сад нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овд |
| е јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље освајају.{S} |
| госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да л |
| а видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим? |
| езан био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на во |
| ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наш |
| молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку |
| е; па онда напојте коње, оседлајте их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједничк |
| мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили |
| оз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем час |
| ве, метанише и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Онда |
| великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господску милост према мени сиромаху, Бог на н |
| бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда се таласи о |
| глади, све то тобож у богоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има |
| и војвода нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод вел |
| тво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у |
| ше мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} Из ов |
| лакога срца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија што не може да буде његова. |
| који је у овако мучним данима Србадији за Господара дао једног дивног Душанова јунака.{S} Моли |
| зашто су они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него најправије ми рече старац Мир |
| срце доброга оца пуног милости!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кне |
| је жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече к |
| ви:</p> <p>„Сутра кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. |
| миле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све то јасније |
| очима својима, беху се чисто скаменили за неколико тренутака, док не звизну мач Градојев посре |
| заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје |
| шинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола народа!{S} Ја му испр |
| ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола на |
| ушанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни |
| а.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову на М |
| насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помогне, па је веровао <p |
| јатеља.{S} Сунце није било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турс |
| залуд је што твоје старо јунаштво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је |
| ви и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложени сребром, у коме је урезан био нап |
| овај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко.</p> <p> |
| S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бог |
| ле песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за погибију <pb n="182" /> нашу!“ рече кнез Градоје поу |
| ма, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из г |
| ене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, само ш |
| рвенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, кој |
| старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, |
| ше у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати за Косово,“ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђ |
| буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коњ |
| да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да |
| ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта |
| рајало па се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза где сто |
| ло па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена човека од |
| ше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођ |
| амора, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску, крвљу својом посветили ту црк |
| уза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китњастом четом и с |
| <p>И сам султан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, објавио је свој турској војсци запо |
| > <p>„Господару!{S} Господару!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве |
| аест коњаника, па пође полагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за сто |
| у један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати |
| оја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора?“</p> <p>„Нека, господару!“ прихват |
| јеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је двојином више пелена но малвасије к |
| ој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да су се |
| и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука св |
| твориле, па да вам све испричам што сам за последње <pb n="96" /> две недеље дана у Крушевцу сл |
| .{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог |
| говорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њим |
| али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„ |
| ед.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упо |
| Ако допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, него притеци |
| заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је |
| мој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n="1 |
| нога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за мога унука, испроси му у Свете |
| казуј колико их је се прихватило руком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у о |
| да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући |
| <p>Истом оне две прзнице оставише један за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, |
| врнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је |
| руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситеља нашег!{S} Нека б |
| чету одвести на преноћиште ако је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе спремљене |
| их стопа одлази од мене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице |
| апред ван сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је најубедљивије предсказивање био бој орлова са |
| свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} |
| да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су |
| } Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, |
| наша тако хтела!.....{S} Мученик си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb |
| би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући |
| нико још на небу свецем постао није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог д |
| <p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај <pb n="208" /> |
| како млади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам |
| е.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n= |
| ри главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и р |
| тесмо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бит |
| браза њихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, сави их полаг |
| з душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јави |
| едао неколике старије људе.</p> <p>Мало за тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше на не |
| и се сећаш како је то све друкчије било за наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет пута в |
| видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а бил |
| ead>I</head> <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич ис |
| кажем.... немој нам замерити,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да |
| да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не |
| радостан.</p> <p>Али радостан беше само за неколико тренутака, па се онда ућута и снужди.{S} За |
| Градоје изгледаше запрепашћен, али само за један тренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао |
| а војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђ |
| мно, па настави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој господар запов |
| а свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како поб |
| ови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за православни народ његов!“ Кл |
| Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мр |
| овамо од туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кн |
| сово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим |
| беху довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неколико дворана и момака, па узбуњени и у в |
| аповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби |
| И онда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и |
| о приспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и т |
| ловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту |
| оним својим чудесно меким гласом; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{S} Д |
| спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за пог |
| ом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш?!“ упита кнез снаху своју као |
| .{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душ |
| у дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поломила теби, седи сок |
| задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио како треба! пр |
| ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што |
| ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, |
| И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку поднож |
| је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе спремљене колибе, <pb n="82" /> и Порубов |
| ти како се господа поздрављају и питају за јуначко здравље, раздрага се милином па узе гласно к |
| Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто да зами |
| не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсе |
| наредио те млађа чељад простре постељу за Ивана у куту према његовој постељи у једној по широк |
| из милости своје према мени, опрости му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, |
| с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Б |
| неба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело певајући.{S} Народ је испраћаше узвици |
| ди да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе примакоше Двор |
| беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p |
| а одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у т |
| а добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, б |
| стима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу његову, јер ј |
| пуним вина, па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} Никоме се од својих другова кнез |
| Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ привикаше госпо |
| и као жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се |
| рујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет година од како га у двору служим!{S} |
| седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пр |
| емо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да |
| као и на пријатељска изазивања.</p> <p>За софром у великој трпезарији вечерало је с војводом о |
| левку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову двор |
| давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше праштајући војводу, к |
| ивот само кроз погибију улази!“</p> <p>„За јунака погибије нема!....{S} Има смрти,“.... рече кн |
| лица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, господине Вуче,“ |
| мо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ето н |
| ге од црквена закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смел |
| .</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</p> <p>По дужем |
| Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож који на златној дршци носи њег |
| рану Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо за |
| ано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у прошло |
| били су се о нечему договорили, само су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде |
| ожемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћ |
| те својој дружини!{S} И што је најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким данима нашем цару |
| вори:</p> <p>„Зар нас није срамота?!{S} Заборависте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи |
| јете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугујете својој дружини!{S} И што је на |
| штати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Град |
| Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити своју мајку нека ти је просто; али никад не |
| о неколико враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: старац један, који је ваљада старешина задру |
| јног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је г |
| за то може — не дај старом господару да заборавља, колико је нама свима драгоцена глава његова! |
| у мајку нека ти је просто; али никад не заборављај да носиш једно славно име, које су ти твој о |
| ежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Б |
| о!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једна |
| наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринутости и замишљености старијих војвода и кнезова, |
| овори кнез Градоје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град |
| исекоше, како је по њима настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{ |
| с мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и ма |
| нуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јунач |
| еза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихвати |
| и чуо да се моја властела на моме двору завадила те се један део војске растурио!“</p> <p>„Слав |
| н Кнез пази као своја два крила, грозно завадили, како мало што се у самоме двору, пред очима к |
| а грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором.{S} От |
| радоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем час опет између себе; али су онда |
| м војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не может |
| , световао на скромност поносите, мирио завађене, и свагда при сваком растанку преклињао све да |
| да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те својим голим рукама раскрштаваше њихове ма |
| крштене мачеве и оборена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не |
| ко потеза свиленим концем, још неколико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с |
| уга грло стезаше.{S} Од тешких свилених завеса на улазницама у шатор не могах разабрати ни речи |
| и само сунце похитало, да се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па да види тај крас |
| евом трпезом, па онда зашушташе свилене завесе на шатору; нечија их рука силно размакну.{S} Исп |
| ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад х |
| учинити да се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и д |
| мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а д |
| и ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор причао како је то било |
| може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему за |
| Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“</p> |
| ори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као к |
| данас овде на догледу његова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о н |
| каше сложно кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ре |
| а Града невоља, да своје мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лудо |
| са свога белу и као паучина танку свилу завијену једну као колајну о златном ланцу.{S} На једно |
| испунише, да се опет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и |
| стињи стоји он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе м |
| могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али се ни стари кнез ни Ристивор не о |
| деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} |
| евање и још срећније и славније враћање завичају своме.</p> <p>У двору у једној омањој и слабо |
| су се и први српски властели, који њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Немањина, ка |
| прихватило руком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Рис |
| се и наша памет хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, |
| Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и |
| што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не дочека да |
| /p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Бо |
| српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како н |
| е корак два ближе, спусти се на колена, загледа се у оно пребледо младо лице од тако велике леп |
| о небу, те на једну те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању тре |
| прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренутака у младу жену, па јој р |
| мро?“ <pb n="206" /> питаше кнез, па се загледа у свога унука, који се сав тресаше од плача.</p |
| амо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше нек |
| целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздахну |
| е ово место, кнеже, нити је прилика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити него |
| хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа Орловић |
| кнез прегледао сам сваког свог војника, загледао у оштрицу свакога мача, и прстом својим опипао |
| {S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси према ње |
| и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод белог |
| </p> <p>Стари кнез муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи |
| аповест кнежева изненадила.{S} Једни се загледаше у гриву својих коња; други се опет погледаху |
| сти неће.{S} Кад легнете немој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити натраг к своме |
| ном малвасијом.</p> <p>Старом се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бис |
| а мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; напојих свакога ко хтеде да пије; момчадија |
| реме, не би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела срца.{S} Велику свилену заставу Орл |
| мештаху, кад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху |
| пустише своје погледе, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњи |
| своје матере па полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш ка |
| {S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољуби га у један па у други образ и поз |
| зненађен у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први |
| ле војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са свих стр |
| > босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти |
| .{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „ |
| ицу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и ре |
| Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ п |
| то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином Кнезо |
| да су се џиновкиње у сребрним оклопима загрлиле чувајући стражу да нико не приђе да чује шта т |
| па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је |
| пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> <p>Стар |
| ледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете старцу на прса, загрли |
| сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљајем опростише се нежно једно од другога.</p> <p>Р |
| би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са свих страна пружаху војницима бар |
| хова војска све по два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска весело певајући.</p> <p>Осем не |
| тојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје |
| ас опет журно слетали ка голубињаку, те загушеним и усплахиреним гугутањем гукаху голубицама св |
| дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом у коме прекор трепташе.</p> <p>„Кад са |
| е,“ настави отац Харалампије нешто мало загушеним гласом, „наравно, према греху требају и молит |
| дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S} Види |
| се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохв |
| да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу треба на Косову с |
| 3" /> жалости срца свога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли како је се наместио на свиленоме с |
| време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе приступимо хоћу да вам пр |
| о!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поузда |
| њој и слабо осветљеној соби, са осетним задахом од уља које гораше у сребрним кандилима пред ик |
| <p>И пустише се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких напора.{S} Стари кнез убриса рукаво |
| мрти његовој!“</p> <p>И онда стари кнез задену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне |
| а је нашу војску некаква велика несрећа задесила!“</p> <p>Она блистава гомила од господе беше м |
| Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> <p>„ |
| анској вери нову и светлу победу славно задобије!“</p> <p>Скочише на ноге сви присутни, дигоше |
| е виде првим погледом шта се учинило па задовољан викну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, |
| {S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје задовољан.</p> <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кнез беше |
| Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући се проговорио:</p> <pb n="184" / |
| готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеја како згодно приклопи кнежево питање. |
| > <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кнез задовољно. „Пружите један другом руке!...{S} Тако!...{S |
| то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио з |
| могла.{S} Јутрос, пред саму зору, мало задремах, и тада снивах сан који Бог може окренути да и |
| p>„Јесте, господине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор. |
| старац један, који је ваљада старешина задруге ако није старешина села, рече ми: „Кажи господи |
| војих погледа са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} Напрегнувши све своје силе подиже |
| чи земље господара.{S} Младоме Боривоју задрхта рука кад отвори по дугачку листину, и глас му д |
| сно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва чу |
| апунише сузама.{S} Усне јој на угловима задрхташе.{S} Очевидно беше да савлађује своју узбуђено |
| пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, п |
| и оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим кроком јежђаше к |
| на наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише |
| доста оружја; истом је послао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не би л |
| ди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још само десе |
| е ли тако, Боре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у образе б |
| кут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радости — си |
| ас <pb n="99" /> дремаше, а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки |
| говораше кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, |
| два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по високо у угл |
| а говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећнијега пута, и још сре |
| ицом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, б |
| , у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком т |
| заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као да с |
| Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћ |
| им!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти с |
| а кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка ду |
| уклонити, али јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га мно |
| дио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи на п |
| леди отеше на мртвог војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочека |
| ри:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војсци! |
| тити што оскврнише моју трпезу, са које заједнички једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино |
| припремите, па дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им заповедаше кн |
| ово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате ме |
| ли и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако мучки на |
| Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном признати, да си међу нама свима ти једи |
| . „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода |
| ијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у оне војске што је |
| да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да запове |
| з како се сеоске старешине, збијени сви заједно у једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда |
| гови од детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад |
| рина, следујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“</p> < |
| ставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста време |
| вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одговора, јер те још н |
| о својим кнежевинама, или да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кне |
| на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца |
| сви смерно стојећки — узеше појати.{S} Зајеча она трпезарија слаткогласним појањем као да је ц |
| е спасење свога отачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отров |
| иште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш чест |
| Није дуго потрајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмуло као неком јеком од гусала, као да |
| клобук закити, док свог коња најпре не закити цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег др |
| дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не закити цвећем...{S} На |
| д шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан на једној шареници, коју му Ристивор на мирисном |
| кање једног џина.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку стари к |
| отерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана превалио име |
| , сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез радостан.</p> <p>Али радостан беше |
| ше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако |
| е јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господством и твојим јунаштвом, учини м |
| ти не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека д |
| <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Град |
| аху се као да хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута мал |
| о један пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, као да се сакрије од свечевих по |
| да погинем ако њега и младога господара заклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти; то је све што сам хт |
| е здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву перперу?“</p> <p>„Оно јест |
| но јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад јесте з |
| ву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.< |
| ше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад јесте закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и н |
| а забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што |
| да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба да је наследник српског престола.{S} Ц |
| тело нашег војводе опоји како треба по закону нашем!“</p> <p>„По закону нашем не може се опоја |
| д јесте закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опр |
| је дружине, молим опојте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехр |
| ни!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у там |
| ајстарији од њих рече само оволико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни с |
| како треба по закону нашем!“</p> <p>„По закону нашем не може се опојати!“ прихвати одмах и одва |
| лим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све |
| пресече га поп Каритон, па мало преврну закрвављене очи своје, — „и ако смо другови од детињств |
| едан паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним криком, па би онда — као да |
| адоше те руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, |
| сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца — последњим куцањем.{S} Паде мртав кнез Градоје |
| ваше да је подигне. </p> <p>У томе часу закуца сребрно клепало са највише куле на двору.{S} Оба |
| едујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвод |
| <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} Ристи |
| на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па залајаше лавежом у коме беше нешто угушеног урликања.{S |
| , па се мачем, који му Ристивор додаде, залете <pb n="202" /> на најближе Турке.{S} Пет сабаља |
| ји се с високо уздигнутом кривом сабљом залетео био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, з |
| е прохтевало да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га |
| S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А ш |
| Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа не одговарају; а |
| о моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у о |
| начки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два мла |
| дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих двоји |
| се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез пр |
| човека, лакога срца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија што не може да буде |
| ни напор сломио га је.{S} Срце му силно залупа последњим куцањем.</p> <p>И онда — узбуђење беја |
| >Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе оте узвик, који показ |
| е тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена кметовима и |
| је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати |
| промукоше у војничке господе, те их не замени сложно и смерно појање игумана Пајсија и његове |
| три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се окрете Ристифору; |
| редини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} М |
| ез Градоје окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S |
| Ех, како сад да ти кажем.... немој нам замерити,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те замолим |
| рштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, који у прсима |
| жди се кнез Градоје, обори главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешки |
| род Хришћански, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може |
| је састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди шта војвод |
| е већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се његову соколову оку ништа измакло није |
| ренутака, па се онда ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој крст на цркв |
| лади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} Н |
| ра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи: |
| , а кнез још једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристив |
| ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двор |
| p> <p>На уласку у шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно погледа у свога старог седог слугу Не |
| ара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишљено погледао у свога господара, и фркнуо би узаст |
| ужурбаности млађих и по забринутости и замишљености старијих војвода и кнезова, који изиђоше м |
| у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје |
| руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њега и његову |
| ећ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га |
| ћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици сми |
| ,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш д |
| “ настављаше Санџак-Бег своје причање, „замолио је моје људе: „Тако вам јуначке среће, оставите |
| ападној падини Голеша на којој је синоћ замркнула и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Турака искуп |
| како је дивно!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Ристиво |
| а блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} За неколико тренутака чуло се само шуштањ |
| а — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S} Народе, чувај нам двор и слуш |
| рци се грувају рукама у прса, момчадија занемела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања, |
| ом стојаху сабијени у једну од препасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад |
| е би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти слатког снивања.</p> <p>Није их дуго так |
| о, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не однесе у своје чу |
| грмљавину од кликтања, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је |
| кав, Ристивор се трже из свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу кол |
| у славне господе Орловића.{S} Са правим заносом, као да говори о каквом небеском анђелу, причаш |
| драган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога срца!“ прихвати кнез Вука |
| властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испред војске јавише, |
| м господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, |
| р леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом, наслони се леђима на зид, и о |
| ше господа у смех, који се још гласније заори, кад стари кнез доброћудно рече:</p> <p>„Како да |
| Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да и |
| ш су звездана кола стојала високо изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристивору:</p> <p>„Н |
| духну поветарац, влажан и хладан.{S} Од запада ударише црни облаци па се брзо развијаху и засти |
| <p>На самој тераси, у хладовини коју је западна кула својом сенком правила, седео је у високој |
| ак-бега још једнако стоји на оној тихој западној падини Голеша на којој је синоћ замркнула и ју |
| је се видело како је тамо, преко потока Западу, пукла равнина застрвена зрелим класјем јечмовим |
| ивају на модру перунику.{S} Сунце се на Западу спуштало у таласе од растопљеног злата и пурпура |
| топљеноме злату и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше као небесни анђео.</p> <p>„Пр |
| велика звездана кола на небу клизају к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по своме плашту поред |
| рави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у славу јунакова имена, те она |
| немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница пред иконом Светога Јована Крст |
| звека од оружја њега раздрага и срце му запали, те, кличући као соко, лети на копља и на мачеве |
| водско одело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од и |
| чева сијну кроз речи његове, беше одмах запалио пламен у ватреном срцу младог Орловића.{S} Свак |
| брним стојницима донесу.</p> <p>Кад већ запалише свеће стари се кнез посади у једну велику стол |
| S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Ко |
| ти жаркога сунца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се оком видети како ј |
| светљаваше мрачну собу.{S} Како је било запарно оставише отворена врата из собе у ходник.</p> < |
| де, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода м |
| о испод Орлова Града, допираху узбуњива запевања петлова, као да усплахирени оглашују брзу дажд |
| поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко |
| деду: „Ето лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез г |
| у.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спуст |
| и и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{ |
| потрајало па изиђе пред шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, по |
| а причао Ристивор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наст |
| пољуби му десницу, па дубоко узбуђена, запињући језиком на свакој другој или трећој речи, гово |
| ко говораше Ристивор уздрхталим гласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући се овде |
| а узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми |
| му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде у близини каме |
| о да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде |
| ње рањених коња; хладан ноћни поветарац запириваше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигн |
| босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети како га крупан зној проби |
| шту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти како ето жел |
| вода, блед као крпа, снужден, уздрхтан, запита Ристивора полаганим говором и тихим гласом:</p> |
| је.</p> <p>„Зар свега двеста војника?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару |
| око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не бри |
| вагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу |
| у невиности свога срца.</p> <p>„Како?!“ запита старац силно изненађен, па уставу Лабуда. „Шта р |
| гуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Тако, не може! |
| откуда какав светац сутра, Ристиворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Рис |
| !“ рече Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез Градоје, очевидно незадовољен у својим очек |
| еја.</p> <p>„Шта ти је, синко, смешно?“ запита кнез попреко.</p> <p>„Смешно ми једа видим какве |
| “</p> <p>„Јели мислиш цркву Грачаницу?“ запита Ристивор безазлено.</p> <p>„Какву Грачаницу?!“ п |
| њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли |
| ти!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле |
| на дохват староме кнезу овај устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга |
| настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на ст |
| ји ће на Косову јуначки погинути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им |
| то желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из |
| вати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ реч |
| азор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од седамдес |
| на него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини каже |
| е при том уздржати својих суза, него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше г |
| !“</p> <p>И старац покри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два |
| се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ристивор неве |
| уди тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, синко Ристиворе, |
| } Силно се застидео био; образи му беху запламтели црвеном ватром.{S} Не смеде погледати у очи |
| спети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Гос |
| како се теби прохтева, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од о |
| рате с кнезом Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се м |
| срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} Него пред оним непобусаним гробом његови |
| кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје собе у овоме двору, п |
| а Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац |
| бим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор јунака молим и п |
| што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе к |
| и на Косову!“</p> <p>„Јаши свога коња!“ заповедаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми не |
| дошлицом, па га доведите право к мени!“ заповедаше старац, и умах нестаде Ристивора.</p> <p>Ман |
| лица дозва старог Војводу Милојка, који заповедаше оном стражом, па му рече да се она не боји о |
| једнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учине к |
| е к војводи:</p> <p>„Молим те, војводо, заповеди кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео |
| евима у руци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ заповеди им војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га п |
| старац тихо.</p> <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p>Приђоше неколико њи |
| ача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, а кн |
| м <pb n="165" /> целивању, кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин стави на че |
| На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колиб |
| разнично војводско одело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја |
| кад хоћемо!“ настави поп Каритон. „Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по с |
| још не доврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху |
| хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару, како |
| ена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не к |
| ану, није ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан |
| Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим го |
| како ми је мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цар |
| а, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки његов војник положио по један кам |
| ем, погнуше главе па учинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, в |
| <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић остане на двору, да се на |
| у неколико речи исприча шта му је кнез заповедио.{S} Млади кнежевић, који је волео бесног попа |
| а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у о |
| , а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске војске, окружен неколицином своји |
| у средини којега стојаше као звезда сам заповедник на своме красном арапском бељцу.{S} Тако је |
| е за оним двема. </p> <pb n="199" /> <p>Заповедник Турака даде заповест те се редови коњаника к |
| оздрављао се милостиво с властелом и са заповедницима од чета, показивао се ведар и поуздан; хв |
| ла велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кне |
| осаву, који се на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг на своје место!“ а Витомир |
| тога старешинства.{S} Моја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се п |
| а га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини ле |
| и између једних и других војника.{S} На заповест војводину спустише мачеве у корице, па стајаху |
| тројици Срба у крв обливених.</p> <p>На заповест свога вођа ова се трећа чета растави у три чет |
| <p>„Разви моју заставу!“ беше последња заповест Кнеза Градоја слузи своме Ристивору.</p> </div |
| ду коњаника; али нико од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну |
| који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, |
| pb n="199" /> <p>Заповедник Турака даде заповест те се редови коњаника који стојаху иза оних у |
| , али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу |
| е оте узвик, који показиваше како их је заповест кнежева изненадила.{S} Једни се загледаше у гр |
| се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест нашег старешине!“</p> <p>„Тако је у истини!{S} |
| њихово, објавио је свој турској војсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спах |
| ад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта ре |
| подо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нис |
| икћући, срећни што носе својима Кнежеву заповест <pb n="143" /> да наступају напред.{S} Чух Кне |
| оди, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже, и теби да каже |
| еза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни један витез, |
| моје разлоге.{S} Остављам вам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово!{S} Д |
| говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест нашега војводе.{S} Чули сте да ме је назначио |
| о заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад |
| изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе д |
| ом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније заповести не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш |
| "109" /> да ја не муцајући слушам твоје заповести!{S} Ми смо овде на пољу, на коме се истом иск |
| и:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти моје заповести:{S} Прво одведи властелина војводина и милога |
| тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости, и немој дола |
| зе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Полетеше витезови све кликћући, срећни шт |
| м на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, преб |
| да војвода није оставио своје последње заповести!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором |
| војица јутрос избезумили, те не слушате заповести свога старијега?“</p> <p>„Не можемо ми тебе, |
| и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, |
| и њихове коње, Ристивор је по некаквој заповести, коју му стари кнез <pb n="66" /> на ухо шану |
| пред непријатељем па да ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи летимо, било на де |
| крете према својој чети.{S} Ристивор по заповести коју је од кнеза добио наредио беше те су вој |
| и мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и треба да |
| е браће духовника, који као с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа |
| ина што се под богатим шатором нађоше и запојише га мирисном малвасијом.</p> <p>Старом се јунак |
| стиворе!“ прозбори старац тихо.</p> <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p> |
| пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја разговетн |
| а кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запомагање.</p> <p>Него је права борба већ била престал |
| долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује није дру |
| ивоје, „ја разговетно чух како онај што запомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра господар |
| јводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> <p>Испаде кнез |
| виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, к |
| а и отвореним устима.{S} Онакве га речи запрепастише и готово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ |
| не у Орлово!“ прихвати старац све већма запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви д |
| >„Како да не може!“ запита кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Тако, не може!{S} Не да црква опој |
| >„Сачувај нас тога, Господе Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич, скиде сребрни шлем свој, пре |
| одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, али само за један тренутак.{S} У другом тр |
| ећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти запрепашћен.</p> <p>„Ваистину насташе последња времена, |
| цикну старац, па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар м |
| це и сав поцрвене. „Ни један?!“ узвикну запрепашћен. „Како може бити <hi>ни један</hi>!?“</p> < |
| > <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац запрепашћен, па се удари руком о колено. „Зар од онолик |
| ајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе запрепашћени, јер им се учини да чују рикање једног џин |
| сложно у глас, неки од њих као у истини запрепашћени, а други опет ударише у смех.</p> <p>„Како |
| нај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манасти |
| нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" /> |
| ростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за наш |
| међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади |
| нска милосрдност!{S} А Оче Харалампије, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из срца!“ прихвати ст |
| великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не мо |
| српској земљи толике цркве и манастири, зар по црквама толике чудотворне иконе, и толике свете |
| х је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез |
| вој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Ку |
| се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, |
| ола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо до |
| Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагда ишли <pb n="1 |
| која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читат |
| зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати п |
| уца:</p> <p>„О, сине мога побратима!{S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш? |
| м прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли |
| српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверници победе Богу верни народ српск |
| или, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз |
| е потицале кад си онаку књигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан |
| у очи самог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгне |
| него цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог намес |
| , дедо, погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како се светлуца крст као да је од жеравиц |
| н. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина годин |
| па се узе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем на постељу, на којој се наш в |
| /p> <p>„Није чудо на оваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећ |
| ишћанском насупрот роду Агарјанском.{S} Зар у српској земљи толике цркве и манастири, зар по цр |
| ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ |
| а уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело р |
| кати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ев |
| } Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини, нема јунаштв |
| е, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар то поље, које се прелива час у плаво а час у румено |
| таву Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} Зар певају?!“</p> <p>Саставни своје густе веђе, невесел |
| укописа, али силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и |
| о, није као патос од шареног мрамора, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску |
| оћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од ка |
| аду чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју срп |
| ћ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="15 |
| . „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“. |
| Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазим |
| препашћен, па се удари руком о колено. „Зар од онолике војске никога нема да иде за мном на Кос |
| „Коме да се предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српска војска |
| е, и дубоко уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога с |
| се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини |
| викиваху Турци са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо? |
| задовољен у својим очекивањима.</p> <p>„Зар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју ње |
| рачунаше полагано кнез Градоје.</p> <p>„Зар свега двеста војника?!“ запита Ристивор изненађен. |
| од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаше старац по ново, погледајући |
| , да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клоб |
| > <p>„Три, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез Градоје, очевидно незадовоље |
| ну од препасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бро |
| ле, не седајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас није срамота?!{S} Заборависте шта дугујете наше |
| ивотом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш?!“ упита кнез снаху своју |
| од Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаш |
| ез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац запрепашћен, па се уд |
| никако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</ |
| те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „З |
| 1.1"> <head>I</head> <p>На једној малој заравњи, у падини која се од Голубињске Планине тихо сп |
| нај свежи поветарац што отуда струјаше, зарза и узе десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад |
| часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као да кликће, <pb n="200" /> па по |
| ње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде онде пе |
| долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не с |
| испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле.{S} Седе на његову постељу.{S} Погружен |
| гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похит |
| им није повисило славу, али је није ни засенило.{S} Повисило је госпоштину њихову, али им није |
| оп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад то |
| снужден и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним облаком.{S} Уведе војводу у крч |
| а растури по ново огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека |
| ридао по једног бубњара, те по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а му |
| у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер на |
| дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја једна топла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, дете |
| <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Мирослав. „Није <pb n="131" /> на |
| ило био!“</p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужио, да му толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „ |
| а мој син, својим јунаштвом на Плочнику заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о |
| и, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристивор уз |
| и имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у сво |
| од цара заслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку свога деда!{ |
| вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан на једној шареници, коју му Ристивор н |
| да чују рикање једног џина.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почет |
| шту, обори седло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре |
| ва пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, те ситно звоно |
| е по наслонима <pb n="6" /> од столице; заспао; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</ |
| крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцања |
| делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за |
| који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби преноћи, не б |
| S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми |
| гово око, његов глас, његов мач, његова застава, чинили су просто чудеса.{S} Као да је то главо |
| орлови него Србадију, која их на својим заставама носи? „Не треба ни да се пита, <pb n="62" /> |
| иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, оседлани |
| буци од седла — ставио се испред велике заставе, па би наизменце час наређивао трубачима да дув |
| е петорица приђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину н |
| их да се <pb n="46" /> прихваћају руком заставе, једни ми рекоше:</p> <p>„Стани мало, брате, та |
| живим кораком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S} Сам |
| <p>Војвода му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уза то:</p> <p> |
| воздене напрснице.{S} Све то смести око заставе, па растури по ново огласнике по селима и засео |
| то ни један!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, |
| веде гологлаву поред мртвог војводе, да заставници сваку заставу приклоне тако да дотакне плашт |
| јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила па са заставом изиђе испред свога господара и пође напред.{S} |
| з, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призиваше гласно своје људе те с |
| и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног једног пророка разбију Хришћанску војск |
| у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према средини првога реда а испред њега.{S} Ош |
| им и њиховом китњастом четом и свиленом заставом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајући за њима.{ |
| е Лабуду, а под својом црвеном свиленом заставом, коју Ристивор развио беше изнад њега, чекаше |
| државајући велику, али још неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те, |
| зуј колико их је се прихватило руком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи |
| е Орловићеве људе.{S} Ристивор приклони заставу те јој свилене кићанке целиваху плашт и шлем во |
| а коња!“ заповедаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто помињати памет љу |
| е и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, који зна шта је војск |
| е лежао турски стан.</p> <p>„Разви моју заставу!“ беше последња заповест Кнеза Градоја слузи св |
| д на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари кнез.</p> < |
| ред мртвог војводе, да заставници сваку заставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин |
| али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке, он онда |
| ћу и новим поносом.{S} Он разви свилену заставу Орловића, и кад стари кнез силно раздраган <pb |
| ејао захладнела срца.{S} Велику свилену заставу Орловића побио у читаву умку од пољскога цвећа; |
| потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бу |
| вати из руку <pb n="81" /> Ристиворових заставу, десном руком сукну мач из корица, па се онда ч |
| лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте пр |
| вуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим с |
| ича годинама!“</p> <p>И опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети |
| оју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и светлом јутарњем зра |
| зиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју |
| лашује смрт каквог великог човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше |
| вор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, али наст |
| спуштање са висине у дубине, оно његово застајивање, она очевидна борба његова, чудновато посре |
| p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Ју |
| аганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразго |
| нешто кроз нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим п |
| у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи с |
| ао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху запламтели црвеном ватром. |
| и веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с |
| запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, али настављао све лаганије и све |
| рише црни облаци па се брзо развијаху и застираху небо.{S} Крупне капље дажде почеше падати па |
| шаре у вуненој простирци, која сав спод застираше.</p> <p>У ономе усеку к прозору, што право гл |
| д огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, панцерима, клобуцима, мачевима, к |
| амо, преко потока Западу, пукла равнина застрвена зрелим класјем јечмовим.{S} Угледаше многе же |
| био наслонио на један од оних бршљаном застрвених ступова што у мраморној авлији држаху на сво |
| едећи на посниском а широком одморнику, застрвеном богатим простиркама, претискаше на своје гру |
| које се -— чинило му се — више но икада застрло густим ројевима <pb n="150" /> звезда.{S} Сетио |
| м шарене простирке, подглавњаци, дрвене заструге с јестивом, шарене чутуре, гомилице од јабука |
| латну доламу са златним токама са себе, засука рукаве од свилене кошуље, па викну попу:</p> <p> |
| одговори поп, па збаци са себе мантију, засука рукаве од антерије, па искочи као помаман на чис |
| о га у винском подруму; скинуо мантију, засукао рукаве, на једном бурету разастро некакве старо |
| и тебе, властелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега р |
| преблед, оборив опет главу на прса, са затвореним трепавицама — као да доиста не смеде ником у |
| и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога седишта, па у свом |
| о јадној сиротињи!“</p> <p>И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> </div> <div |
| , буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао двадесет и пет ват |
| е по једном комаду румене свиле, чврсто затегнуте у шимшировим оквирима.{S} Везла је покров јед |
| синко, ја ћу...“ одговори кнез Градоје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог |
| баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пут |
| оркиње причају како често <pb n="38" /> затичу своју госпођу да чита последње писмо, које јој ј |
| нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Агарјана и њихове наје |
| ко те поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помол |
| Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на К |
| Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика влас |
| ко пута у мало главу изгубио није, само зато што неће да верује да неко може бити српски власте |
| а наша земља патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, |
| /> владике на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом Писму не видеше све оно, што саме вл |
| ек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и голог |
| јаше на своме месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се он |
| , да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом, поузданим ј |
| мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право го |
| рите за Господином кнезом!{S} Могу њему затребати још четири мача и четири буздована, а већ ја |
| не њене очи напунише се сузама, које би затрептале на дугим трепавицама, па падале низ образе к |
| беле, у славу српског Приморја!“</p> <p>Затрешта кликтање какво се те ноћи још у тој трпезарији |
| емо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а све сам |
| ољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: „На коње!“ па из они |
| дне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа како кроз капију дворску излажаше поп |
| вадесет и пет ватрених коња, оседланих, заузданих и поткованих, па их цвећем окитио као да су к |
| ди, нека једном на збору Србадије памет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладн |
| оме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало одмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} |
| било!“</p> <p>И опет се млади властелин заустави.{S} Изгледаше као да се упустио у некакве дубо |
| ни једне речи.</p> <p>На уласку у шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно погледа у свога старо |
| колико су далеко од храста, под који се зауставио био, па се онда окрете Ристивору:</p> <p>„Мож |
| и како отвори очи, и како погледе своје заустављаше на свакоме од присутних Турака, као да се т |
| не куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе кр |
| ти крај од доламе старога кнеза, као да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p> <p>„П |
| адоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница |
| ећ беше малаксало!“ говораше рањеник па захвалне погледе упираше у старога кнеза. „Да ме он на |
| свакој сузи, коју срећа натопи, трепти захвалност наша Богу; у свакој сузи коју <pb n="9" /> н |
| би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела срца.{S} Велику свилену заставу Орловића поб |
| м, кроз које меки румени зраци сунца на заходу падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене |
| обро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, |
| зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом, насло |
| око испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој тераси, у хладовини коју је зап |
| па добро!{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбраниш кукавице, па не умеш да |
| о.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Мо |
| у изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложени сребром, у коме је |
| о још за видела.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Мног |
| о!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледао не |
| девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојк |
| а?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Боривој питом |
| у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече своме <pb n="183" |
| вирити у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одв |
| 1"> <head>I</head> <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Ра |
| левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</p> <p>А млади |
| одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву |
| кнез, <pb n="51" /> нека иде властела; зашто су они господа него да господски за цара гину!“.. |
| ворим одмах са старим господарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега |
| ти да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па |
| же!{S} Што ћемо сад тамо!?“</p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво за |
| ину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах |
| од господе за Кнежевом трпезом, па онда зашушташе свилене завесе на шатору; нечија их рука силн |
| чи стари кнез, одгурну љутито свој сто, збаци скрлатну доламу са златним токама са себе, засука |
| ко и ја велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мантију, засука рукаве од антерије, па ис |
| је духовника.{S} Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, |
| емена па све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор поуздано; „само наше авети |
| души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само после говора |
| А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <pb |
| м, беху искупљене неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гл |
| пазио је кнез како се сеоске старешине, збијени сви заједно у једну гомилу, нешто лактовима гур |
| ди, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па убрзаним дахо |
| ко себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се как |
| поп Малвасија ништа ми не рече.{S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: к |
| !{S} После боја копљем у трње!“</p> <p>„Збиља, кнеже Орловићу!“ прихвати кнез Добромир, „ја не |
| и се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше старац све с |
| а нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће о |
| и, јесмо; <pb n="114" /> да је право да због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; ак |
| вор, који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености старчеве.</p> <p>„Све ми звони |
| е кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Ко |
| пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред Вид |
| лики Дубровчани сазваше све Приморце на збор.{S} Најстарији од њих рече само оволико: „По закон |
| ињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и |
| ко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збораше тихо у два маха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, лакш |
| другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу |
| е рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада |
| силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога срца!“ прихвати |
| то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко си |
| ро опремљених војника.{S} Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро |
| осподар!{S} Дајте, људи, нека једном на збору Србадије памет заузме прво место, а срце друго!{S |
| ме доиста у препаст и жалост порушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згр |
| ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два п |
| трахом и поштовањем очекују да се нешто збуде.</p> <p>Под шатором стојао је прав као бор, а у з |
| стани мало, господару, молим те!“ рече збуњен Ристивор, који се препаде видев да му се господа |
| прихвати старац све већма запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос |
| погледа за неколико тренутака мало као збуњен не знајући управо шта то он хоће; али, навикао д |
| астелина погледаше се.{S} Изгледаху оба збуњена.{S} Приђоше по један корак један другом, па опе |
| се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> |
| ,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три речи на сам |
| це, у којој је кнегиња стајала.</p> <p>„Звала сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „зва |
| и српски властели, који њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики |
| њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени као „ср |
| ар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели, кој |
| } Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе |
| ој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше.{ |
| застрло густим ројевима <pb n="150" /> звезда.{S} Сетио се некакве старе приче коју је још, ка |
| цо!“ прозбори он свечано. „Децо!{S} Она звезда тамо трепти над непобусаним гробом честитога цар |
| Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо није друго него света душа његова, која ода |
| полумесец у средини којега стојаше као звезда сам заповедник на своме красном арапском бељцу.{ |
| е и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу клизају к Западу!“</p> <p>И стара |
| ве то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала високо изнад Запада, кад се стара |
| еленом колибом, или и под још краснијим звезданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле гос |
| . „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „Бл |
| свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде на небу; чух јечање рањених јунака и пиштање рањ |
| и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој крст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту |
| од којега је сенка тако често падала на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило га |
| Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у славу јунакова имена, те она гори вечном неуга |
| дара!{S} Вика од јунака, топот од коња, звека од оружја њега раздрага и срце му запали, те, кли |
| исан поветарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од |
| таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава зверад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару, видећеш сада |
| скаменили за неколико тренутака, док не звизну мач Градојев посред лица турског четовође, па он |
| ке узбуђености старчеве.</p> <p>„Све ми звони у ушима паметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта |
| глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Кр |
| ко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглашује смрт каквог вел |
| ли ослушкујете само грмљавини, те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>К |
| га у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете |
| ребрним острицама којих широки колутови зврктаху на сваки и најлакши крок старога витеза.{S} Де |
| рква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу |
| дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан чо |
| сно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с |
| че војвода па се задовољно насмеја како згодно приклопи кнежево питање. „Ето нема нас овде ни п |
| које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била. |
| ду, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, метанија и постове, и нас |
| е, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После наше велике несреће, бр |
| у молим, пусти им твога сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нов |
| чекају како треба.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пут |
| ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што с |
| упише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве |
| а ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„ |
| те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује |
| чуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се крен |
| јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и |
| осподара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је |
| нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n="73" /> <p>Уз |
| и и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет |
| {S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш |
| ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само је |
| а: или ћете га опојати са вашим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оплакујући своје |
| мога унука, испроси му у Свете Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљаности и честитости; |
| ти; молим те за моју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву н |
| љем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас тре |
| p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко од млађе господе љубљаш |
| ећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било б |
| ажим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару пла |
| књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми књиге војво |
| господа поздрављају и питају за јуначко здравље, раздрага се милином па узе гласно кликтати.{S} |
| , па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} Никоме се од својих другова кнез Гојко није |
| /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо д |
| е дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се не деле од свога Господина Кн |
| на овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те |
| зи војсци његовој, помози нама свима да здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косово стигне |
| ачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, во |
| </p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се |
| прострелила орлушину, те спасла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичур |
| е дочекиваше сваког војника поздравом: „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљах |
| ним сплеткама сотониним снађе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да |
| опа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се |
| {S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан н |
| сунцу једва гледати могло; његов широк зелен мач притврђен сребрним ланцима о широк златан пас |
| е к другој једној шумарици, која се као зелен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога вен |
| и!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора?“</p> <p>„Нека, господ |
| зношаху на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод з |
| х доглавника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, свечаном |
| вљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подизале су се високе топо |
| рца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаше стара |
| бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча двор |
| ита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шатор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике св |
| .</p> <p>Гомила Турака искупила се пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио |
| спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађих људи рече, да види пуно в |
| м једном узбрдицом на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених колиба беху построје |
| оде га острицама, те Лабуд полете пољем зеленим као да је плава ластавица.</p> <p>_ Остадоше го |
| м на глави, панцером на прсима, широким зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоп |
| се могло распознати пред великим једним зеленим шатором у земљу побијено високо копље, о коме в |
| ике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне |
| гледати у шарени перивој, преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, ко |
| то.{S} Није дуго трајало, па из великог зеленог шатора, пред којим високо копље с коњским репов |
| ирок златан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови златном жи |
| ова, који с војводиним беху разапети на зеленој пољани под Царевом Громадом, на добар стреломет |
| е могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој се три Србина и прва чета од се |
| а заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде онде пет тешко рањених Ту |
| но спавати на мирисном сену под красном зеленом колибом, или и под још краснијим звезданим небо |
| тица од седам коњаника, који пођоше низ зелену косу у сретање тројици Срба.{S} Није та четица о |
| оји се својим цветним лејама пружао низ зелену косину далеко до самих сребрнокорастих топола, ш |
| абрали перивој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгледало да су шарени |
| </p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господ |
| ке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свакога свога сина!“</p> |
| кав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб |
| з Лазар нама свима као отац; ова српска земља нама свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, |
| сио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци мог |
| с овде најбоље знаш, колико је ова наша земља патила и патила и све само зато, што је у њој срц |
| да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p |
| да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и радије јављали |
| да та једва чујна тутњава однекуд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{ |
| а негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој т |
| зовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва |
| оменике, чините и ви што као синови ове земље треба да чините, али — колико се уза то може — не |
| д њих рече само оволико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да |
| погану Агарјанску аждају са Хришћанске земље натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко при |
| ци одбијете Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је с |
| јемо Агарјанску силу од наше Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати како Господин Кнез ку |
| го тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах коме <pb n="45" /> се она својим уздасима |
| е првенац војводин добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући и к |
| њ и за његова лажнога свеца православне земље освајају.{S} И још нам поклисар његов каза, да ца |
| отровно семе истребити са ове лепе наше земље?!“</p> <pb n="97" /> <p>„Па онда,“ настављаше Гој |
| уке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А |
| ћу да, мислећи на тебе, погине у служби земље господара!“</p> <p>И Ристивор ућута као човек кој |
| ћки и са склопљеним рукама саслуша речи земље господара.{S} Младоме Боривоју задрхта рука кад о |
| ља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње |
| зови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца |
| свецем постао није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка злат |
| остио, како ти од свега срца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо!“ рече свечано стари |
| д шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред скрињом и при светлости од оне жуте воштаниц |
| сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб наше |
| ој постељи у једној по широкој соби при земљи одмах испод терасе.</p> <pb n="37" /> <p>Два се м |
| ој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Ду |
| зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господару!“</p> <p>И ударише му сузе |
| осподину Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом господом и код таквих јунака!“ прихвати |
| са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се ето никаква светиња не поштује?!“</p> |
| ирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких срдаца, то се све за раније одзивал |
| га од најславнијих домова у Хришћанској земљи нашој <pb n="123" /> нека остане некрштен као да |
| не Кнеза Лазара, Господина свој српској земљи, теби војводо Радичу, љубимо поздрављење.{S} Војв |
| прот роду Агарјанском.{S} Зар у српској земљи толике цркве и манастири, зар по црквама толике ч |
| ка остане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо, |
| стреше црвене сукнене плаштове по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм |
| Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора било није!“</p> <p>„Ништа ти, |
| ало, незнане делије!{S} Обрните копља к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, којим послом овуда |
| танију начини, не диже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи п |
| и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба да |
| пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а све само за то |
| гло се оком видети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лев |
| прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам |
| „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, |
| ој право у очи, него, оборив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје |
| брни шлем, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листин |
| иже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — у |
| и пред великим једним зеленим шатором у земљу побијено високо копље, о коме вишаху три коњска р |
| ; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неб |
| исписану руком војводином а прибодену у земљу једним од малених потајних ножића његових.</p> <p |
| оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икак |
| и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него |
| „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, у |
| „Стан’те, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Гр |
| подо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато |
| нез слушаше Ристивора немо, с раширеним зеницама и отвореним устима.{S} Онакве га речи запрепас |
| а Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, по |
| једном поњавицом, наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div type="chapte |
| еље Ристиворове по високо у углу од два зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је гор |
| рлов Град.</p> <pb n="25" /> <p>Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и готово св |
| лагу светлост са севера.</p> <p>Дугачка зидина према овој, а лево од огњишта, исписана је била |
| ет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отвореноме прозору од ш |
| , него овде на његовим шареним а слабим зидинама?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свима као ота |
| ј конати у Жутој Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су усечени уски пролази к самим п |
| описати.{S} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозо |
| бршљана, који се припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S |
| а своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спус |
| аморним ступовима, а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је ж |
| њене десне руке; према њој је висила на зиду у сребро окована чудотворна икона Богородице Троје |
| нека црква, само нешто по сниска.{S} У зиду на исток лежало је велико отворено огњиште од бели |
| p>У томе се отворише једна уска врата у зиду на који се тераса наслањала, Ристивор испаде, покл |
| Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пред он |
| ам ја оно учио књигу у манастиру, једне зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију ок |
| на које се цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и дес |
| н и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико ј |
| абрио је оне који казиваху како их нека зла слутња осваја; стишавао плаховите, световао на скро |
| т!“ рече кнез Ристивору. „Али мрка капа зла прилика!“</p> <p>На велико чудо старога кнеза, и на |
| Западу спуштало у таласе од растопљеног злата и пурпура.{S} Милина је било погледати на ову сло |
| рене продавнице и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Буд |
| . „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златн |
| мач притврђен сребрним ланцима о широк златан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по |
| био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко само чита молитве, мет |
| n="57" /> чуваћу његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и |
| ше никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизаху |
| где у даљини увребати одблесак сунца о златни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ гово |
| д живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, овамо, п |
| лептирови налазили, да сунце топлијим и златнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Града,</p> < |
| слике пукла, докле око допире, њива са златним класјем, које сељани и сељанке сребрним срповим |
| тито свој сто, збаци скрлатну доламу са златним токама са себе, засука рукаве од свилене кошуље |
| ла само — мртвог војводу Радича с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи с |
| убили у седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од панцера његова.{S} И Лабу |
| т о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не може |
| рзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчела.{S} Богатство им није повисило славу, али |
| рекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се поносито; диже главу поноси |
| у срцу забоден стоји, његов нож који на златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је ма |
| води и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p> <p>Па се слегао радостан народ ок |
| огледе из крупних црних очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлушину, кој |
| ог аксамита по коме су орлови и крстови златном жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до |
| исла крст са Распећем који јој лежаше о златном ланцу на грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} О |
| рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да д |
| анку свилу завијену једну као колајну о златном ланцу.{S} На једној страни колајне у дивном ема |
| ду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо, — опростите ми, го |
| га, онда.... онда те молим.... подај то злато твојој младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још пр |
| Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске |
| аше у сребрним кандилима пред иконама у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколике |
| >И онда кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене вођице, окрену свога убојног коња к Југ |
| н човек, у долами од црвене чохе богато златом извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим |
| дворску излажаше поп Каритон у богатој златотканој одежди носећи на рукама, а на прса своја на |
| своме беломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше |
| кања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате?!“ „Помислите, г |
| е чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у |
| утањем гукаху голубицама својим некакве зле слутње своје, као да их — онако клањајући им се и ш |
| оју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{ |
| истивор поуздано; „само наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре не |
| шко испричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, ка |
| а и милина онога луга, којим прелажаху, зло слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио. |
| и нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милост |
| ла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да |
| даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по светини око дво |
| властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казива |
| } Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да |
| ао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под |
| ици <pb n="159" /> моји, праштајте мени злосрећном војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Госпо |
| диће се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Д |
| некаквога у храстовини вешто изрезанога змаја, положио руке по наслонима <pb n="6" /> од столиц |
| стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне |
| дару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с |
| повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума дво |
| огнут као да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни један!.. |
| а до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} Ристивор је свакоме огласнику придао п |
| стовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложен |
| нашим сељанима, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И јо |
| <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, |
| виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девојка ко |
| вор опет врати да прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се морало тихим шапатом шапутати до |
| велике свечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували |
| ма.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људско |
| Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристиворе!{ |
| спе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку т |
| час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само да је б |
| то сам сетан и невесео.{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је |
| , па да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а нев |
| д неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су правосл |
| в Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Г |
| Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то |
| наде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и |
| едом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорни народе!... |
| ништа измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпоч |
| ерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметн |
| у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка н |
| заставу, дај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> < |
| један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непоуздани гласови, и да у |
| уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи |
| ком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Мол |
| Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок и личан младић, <pb |
| веселим једним погледом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а н |
| да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали |
| ри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог п |
| ојој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од педесет година амо на бојиштима |
| ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа |
| S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на пом |
| оди:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шле |
| сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Б |
| ем?“ упита га стари слуга његов који не знађаше какав се терет свалио на душу његова господара. |
| S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасмо о свачему |
| мирно. „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти мене данас отерати од себе н |
| а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за погибију <pb n="182" /> нашу!“ реч |
| осово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знајући какви то светац витла колом девојака и прикупље |
| а неколико тренутака мало као збуњен не знајући управо шта то он хоће; али, навикао да се покор |
| овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно би |
| ишчекујући заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаш |
| прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стаја |
| истифора, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово! |
| ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n="44" /> рече Ристивор поуздано. „Нека је с |
| у тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви |
| е онуда, стане пред оним гробовима, и у знак свога поштовања положи ма било по један шљунак на |
| за старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно било да је г |
| млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго бу |
| b n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Ка |
| не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњицом п |
| спода дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Дв |
| вирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у капели дворској велико м |
| и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао уз колено цару Душану |
| нам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> |
| ј!“ Него куд ја одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало |
| пази и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог уну |
| на Косово!“</p> <p>„Тако је требало!{S} Знам ја Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје |
| војне на место њега старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер |
| доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему треба мудро поучит |
| мља:</p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да п |
| азберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати!“ рече старац љубазно младом властелину. „Ш |
| ласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али |
| их да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека |
| да је на левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, ре |
| кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одоле |
| поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам православне и племените родитеље ваше, рекао бих д |
| што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игумане!“ пр |
| последњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би по |
| даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени в |
| стави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда п |
| ом обичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше Мир |
| мирисном сену простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војводине свите чује ви |
| з и млади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту |
| и? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у манастиру,“ — ту м |
| хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“< |
| младом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао није ко з |
| ш стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; |
| та се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: нико у срп |
| што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог |
| еч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господи |
| не у славној бици на Плочнику, допринев знаменитим својим личним јунаштвом те је кнез Лазар Ага |
| да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</p> <p>Снужди се |
| други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако један део војске тв |
| в нож који на златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у |
| и, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А зн |
| година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, к |
| и ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи |
| их и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права ти је напаст |
| јте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{ |
| с цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здого |
| кад се само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кро |
| ери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га поп Кар |
| ахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву п |
| о, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ понови кнез питање свог |
| удиме!“ викну кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства његова веран и |
| уку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме другом срце своје дала!...{S} Она је красн |
| иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Ок |
| d> <p>Ристивор се као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекинути прекрштање обичнога |
| е живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах сама приђе к Лаб |
| ма, које је тако лепо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше |
| мо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благос |
| н вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибам |
| мо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даљ |
| у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</ |
| своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, сам |
| ка средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и бић |
| дња времена»?{S} Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам |
| нате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учи |
| а који су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу |
| тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да с |
| ре?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и вели |
| ву својих коња; други се опет погледаху значајним погледима.{S} Кнез Вукан, који по господству |
| ме су орлови славно победили.{S} А кога значе орлови него Србадију, која их на својим заставама |
| х сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно |
| еколико тренутака борбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете р |
| истивор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не |
| нешто да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас е |
| да тамо дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први ње |
| ма, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му |
| да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала старом господару |
| ми пријатељу, срдачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина н |
| еседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} Влас |
| ви ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га |
| тро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо |
| пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о Митровдану, који долази, навршиће се седам |
| кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колико је ова наша земља патила и патила и све са |
| осподина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како су се |
| амог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да |
| а, брате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они као ђачад манастирска!{S} Не |
| {S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико годин |
| оме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и п |
| и мени ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дом |
| мо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више |
| а чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли |
| сна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без ру |
| ије друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Ве |
| им, који и јеси, испричај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже!“ рече Некудим |
| ени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала послед |
| рекрштеним рукама, сав уплакан.</p> <p>„Знаш ли нам, старче, рећи ко је све синоћ долазио под ш |
| модрином.{S} Са чела обојице киптио је зној.</p> <p>Тада им Ристифор приђе.</p> <p>„Уставите с |
| их напора.{S} Стари кнез убриса рукавом зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као д |
| влачаше руком преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| да подиже, убриса десним рукавом хладан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло |
| киваху у лице Иван осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, к |
| и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде клобу |
| а ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав |
| доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда се тал |
| кнез који је волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми не рече.{S} |
| велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једна трећина патоса |
| ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска самопрегоривост и Хришћанска милосрднос |
| те виках са степеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше |
| ебају драговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хри |
| нко, ми полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у п |
| ха, хахаха!{S} Ено је сав Крушевац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ довикну |
| сели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе |
| 6" /> другом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право |
| ати кнез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој |
| Константинову.{S} Не часи ни часа него зови сву своју властелу, нека се одмах скупи под твоје |
| ли нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да ди |
| о ми треба! <pb n="155" /> Па онда мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону велику ск |
| Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, као да пе |
| томир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та она |
| даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док |
| и стигле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности било!“ |
| и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку |
| њено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо доба!{S} |
| ељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од |
| {S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде поч |
| ородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уо |
| м!{S} Јадан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио |
| е, него ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморне војске, која једна за другом у борб |
| pb n="48" /> <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева В |
| брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Кос |
| пре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав према Истоку, који својим |
| слони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990_C |
| А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} |
| е лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена с |
| енилом поче да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и |
| те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању трепташе изнад Истока.{ |
| кнеза Градоја, код цркве Богородичине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде с |
| ором с мојим тешким теретом на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то |
| ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна с |
| емој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити натраг к своме господару.{S} А и ти, син |
| што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда |
| оме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу |
| мир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно |
| дну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, по одласку Кнеза Лазара, појаха |
| VII</head> <p>Сутра дан, у Среду, раном зором стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака |
| оњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, па онда једно од овога |
| х, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из по |
| дију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли само ра |
| {S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потражише по свима кутовима шатора |
| и рече му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло било!“ настави он своје причањ |
| а.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и распасаше |
| им ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде стари кнез па <pb n="112" /> гологлав приђе |
| опити нисам могла.{S} Јутрос, пред саму зору, мало задремах, и тада снивах сан који Бог може ок |
| {S} У влажном јој оку засја једна топла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ рече она он |
| мтење своје да лута по Косову хватајући зраке док је још светлости на Косову било, те да њима о |
| а се у оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве и проразговарају.</p> <p>„Е, сад, војвод |
| гу да уживају своје лепршање у сунчаном зраку.{S} Чудила се како да они не осећају што она осећ |
| ке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади издиже с |
| пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и с |
| високим и уским, кроз које меки румени зраци сунца на заходу падаху у конат, те изношаху на бо |
| налазили, да сунце топлијим и златнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Града,</p> <p>Једнога |
| еде, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљаје |
| зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљајем опростише се нежно једно од другога.< |
| ко по класју и светлуцавим срповима жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак |
| чадија узеде уз свирале окретати колом; зрели људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно пр |
| потока Западу, пукла равнина застрвена зрелим класјем јечмовим.{S} Угледаше многе жетеоце и же |
| .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао |
| ш видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да и |
| тање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ивањскога цве |
| а мисао витлала је другу, онако како се зрикавци, у високој трави око оног храста, жустро гањах |
| S} И није дуго трајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе запрепашћени, јер им се учини да чују |
| само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ивањс |
| таху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала високо изнад |
| и и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници падају под прстима каквог к |
| ије.{S} Левом руком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисл |
| Левом руком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисла крст с |
| е старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Боривој питомо; „што с |
| >И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољану пред двор |
| /p> <p>Стари кнез Градоје само шкрипаше зубима.</p> <p>„Начини се неред на том крилу!“ наставља |
| ари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не |
| тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и |
| ивости, и узе по свом обичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орлови |
| дио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје место па одатле, не сед |
| опет окрену духовницима, шкргутну мало зубима, поцрвене у лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја в |
| ва свалио.{S} Поцрвене у лицу, шкргутну зубима, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку |
| разумео?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и севну очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде |
| поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</ |
| } Као обично кад је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> < |
| мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп н |
| час око његова носа час око његова уха, зузујаху неку тужну песмицу без конца.{S} По хркању Рис |
| д нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће |
| али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лакокрилих свираца!</p> <p>Узе будан мислит |
| удни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одговара не |
| мишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме |
| ти свој црвени пас да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразн |
| тави стражу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Ка |
| је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управљању коњима.{S} Ристивор је пратио с |
| хвала, те је још снажна мишица његова, и што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта |
| старчева убрзаваше куцање срца његова, и подстицаше жар у образима његовим.{S} А кад седокоси |
| духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је о |
| оје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескак |
| дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> му по |
| емо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се г |
| же; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било! |
| и си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим |
| кнеза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, с |
| би, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше |
| други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу нешто тихим шапатом.{S} Кнез се у столу |
| ји се напојио мирисом од босиљка, ружа, и липова цвета!{S} Није чудо што су славуји и косови и |
| свога унука у оба <pb n="22" /> образа, и шапутну му на ухо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треб |
| неколико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два мес |
| клоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“< |
| !“</p> <p>На велико чудо старога кнеза, и на не малу радост његову, тек је сутра дан подне прев |
| по мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себе разговараху, видесмо ми н |
| писма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од туге и жалости о |
| вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову н |
| о и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да |
| јку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> <p>Стари кнез мах |
| у свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз г |
| удом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвалити га што |
| детињасте речи, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху |
| свагда десет пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и без оруж |
| ма греху требају и молитве, и метанија, и постови, па..... разуме се, према греху и прилози!“</ |
| имамо два пута више попова но парохија, и пет пута више калуђера него што се може да смести у х |
| уздржати својих суза, него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војво |
| од шаторова војводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> |
| едоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића кнежина поста у брз |
| Нико не смеде да жури уморног рањеника, и нико не проговори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док |
| има гледао непомично у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана ње |
| ледом прелете кнез сваког свог војника, и онда, рекав нешто војводи који само климну главом одо |
| а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно |
| дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном руху.{S} Било је д |
| пружи по своме плашту поред свог унука, и склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очним покл |
| ати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањем срца убрзано дизала и спуштала.{ |
| ких; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, |
| је кнегиња Мандалена, сетна и невесела, и ослушкивала одјецима који до ње допираху.{S} И опет к |
| нас!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пред нашим сељанима, јер ће видети |
| иса десним рукавом хладан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пол |
| а Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} |
| обукли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.< |
| моја памет сече, ова се војна свршила, и биће најправије и најпаметније да сваки пође најпречи |
| спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српск |
| пи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвозден |
| и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио, |
| м очима, танким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и мило |
| ке по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кне |
| S} Тај би му призор напунио очи сузама, и стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисл |
| о?!“</p> <p>И старац покри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за д |
| као да су коњи сватовски; по странама, и десној и левој, подигао вењаке покривене липовином, и |
| анесе онуда, стане пред оним гробовима, и у знак свога поштовања положи ма било по један шљунак |
| уђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас |
| о: „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздрави мога Милана, нека ми се скорим надају!“ Па о |
| о ново огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Ст |
| мисли после оноликих потреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Ок |
| а нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и с |
| итви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанство њихово.{S} Учини се |
| медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле од препеке у пустињи, т |
| ац рече да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево са |
| весело. „Нека је наша дружина окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да |
| на на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, панцерима, клобуцима |
| , дохвати са огњишта један кондир вина, и сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала господи |
| трпезарију војводина младог властелина, и сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда |
| дрвета, — пуна извезених белих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Испред <pb n |
| и привенчана за Милана Градојева сина, и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на |
| истивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрвање са свецем мора да о |
| Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опр |
| м се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан |
| же; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро д |
| лопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косово!“</p> <p>„Та |
| тојао смерно иза стола свога господара, и, час руком, час мигом, наређивао млађима шта да донес |
| о замишљено погледао у свога господара, и фркнуо би узастопце по неколико пута.{S} Стари би га |
| свога <pb n="193" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} |
| ије одзивало позивима својих господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од |
| има, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету |
| гано, готово побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори |
| ено, није као патос од шареног мрамора, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанс |
| борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, |
| него приђе ближе к платнима од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шаторо |
| полете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, |
| аћу његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога госпо |
| еза Градоја, старца од седамдесет лета, и унука његова Боривоја, младог дечка од петнаест годин |
| езује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето ог |
| оју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору |
| мо срећна поласка, још срећнијега пута, и још срећнијега повратка у славни свој двор и међу нас |
| једне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа како кроз капију дворску излажаше п |
| јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и три пута целива слику Исусову, а шапуташе тихо:</p> < |
| живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Г |
| p>На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у кол |
| се весело млади огранак дома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје |
| .{S} Он разви свилену заставу Орловића, и кад стари кнез силно раздраган <pb n="72" /> викну гр |
| p биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућа |
| моћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од |
| етаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и дан и но |
| а, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} |
| свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне дворске страже бити сада ок |
| анке и узице од црвеног свиленог конца, и прође полаганим и таласастим кроком поред војника, ко |
| ја поносио дружбом твога јуначкога оца, и очинском пажњом твога славнога деда!“</p> <p>Онај нар |
| } Свакоме дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и |
| јника, загледао у оштрицу свакога мача, и прстом својим опипао сваки кајиш и сваки ланчић на ко |
| м осмехом на устима, како мирно корача, и кад угледаше младо дете Боривоја, како весело око себ |
| е нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и туж |
| добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти к |
| р, — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет — |
| амо да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници, прев |
| нама, Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Гра |
| ом поњавицом, наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| а по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике |
| пске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине Витомире, стављам у затвор, и видеће |
| а приђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су |
| уо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред с |
| пља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то смести око з |
| ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не |
| ад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрсниц |
| >Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и ко |
| сељани и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше вол |
| ударите у молитве, метанија и постове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио. |
| тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ак |
| наравно, према греху требају и молитве, и метанија, и постови, па..... разуме се, према греху и |
| лији и радоснији него ми који смо овде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од |
| побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласо |
| е само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ива |
| вати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па с |
| на вечеру, чим само смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина |
| свеци чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да ј |
| аповест издао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо |
| рли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мени <pb n="117" |
| наднесав леву руку над очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!.. |
| е!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди |
| посредној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворе |
| .{S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове погледајући према главно |
| Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ |
| примио као своје, увео у царство Божје, и наместио нас у ономе крају раја где су Косовски јунац |
| а!“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коњанике винул |
| људи по гомилама расплакане женскадије, и покушаваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа |
| , и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсц |
| ге изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пи |
| ике једна трећина патоса од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је |
| аде својом руком онај кондир малвасије, и рече му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је доб |
| па да ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, |
| две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисе |
| гу молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и но |
| онда коњем својим прогура кроз сељаке, и додаде старом кнезу једну кожну скрињицу.</p> <p>Кнез |
| јицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда старац скиде калпак, обес |
| , преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, које се руменило на ивици г |
| наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон ра |
| доја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро би |
| едан Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придо |
| ву, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више н |
| ве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то смести око заставе, па |
| , те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Види |
| Мандалене Орловићке, дотицај њене руке, и неколико њених речи, шапутом управљених Мајци Божјој, |
| еда — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде право к своме шатору не рекав више ником од њих |
| ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S |
| сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да није откуда какав |
| јете Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно п |
| бина испадоше испод грма на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким трком пођоше уз ону косу, |
| услуманских разгледати старе хрисовуље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар госпо |
| е наћи под мојим панциром на срцу моме, и сахраните ме испод ногу мога господара, јер хоћу да с |
| трашан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} А |
| седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то |
| вити Хришћански народ свој да пропадне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Србадије, која не жа |
| на скромност поносите, мирио завађене, и свагда при сваком растанку преклињао све да се бар ов |
| то кривица — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S} Народе, чувај нам д |
| зар по црквама толике чудотворне иконе, и толике свете моћи од великих светаца и чудотвораца, и |
| амо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретн |
| говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт. |
| и часак овде, да поодморимо своје коње, и да послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у н |
| ко непокајани!“</p> <p>И појахаше коње, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном |
| ајпречим путем!“</p> <p>И ободоше коње, и појурише за Ристивором.{S} Сви снуждени, сви натуштен |
| радионице, наоружаше <pb n="105" /> се, и певајући оставише Крушевац пут Косова!“</p> <p>„Госпо |
| отврђиваше Ристивор гледајући преда се, и ниско погнут као да на својим плећима носи цео Змајев |
| во воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, |
| ну велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично војводско одело.{S} П |
| е у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнел |
| уздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буздован на |
| х двадесет корачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, |
| , што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им оч |
| разговора и без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној липи, на својих двеста корача |
| ди кнежевић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о п |
| ор и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост њене лепоте светлили су као пун месец н |
| у!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше му.</p> <p>Мало час па Рист |
| , и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанств |
| /> <p>„Где је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку над обрве своје, да као пооштри оч |
| твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и ост |
| и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме господару, |
| гу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте их и з |
| оже бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све шт |
| , Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, на |
| је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез |
| о.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико год |
| прихвати десницу, коју му старац пружи, и целива је полагано и побожно као да је каква светиња, |
| јна тутњава однекуд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој |
| и се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти имаш сл |
| а падају прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу. |
| вор, који је следовао дворанки Босиљки, и не подижући свога погледа према њену лицу, и не видећ |
| ивој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели леп |
| су се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцвр |
| заједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да с |
| оро сељани из многих села сведоци били, и у коме су орлови славно победили.{S} А кога значе орл |
| е истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њем |
| Градоје никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што в |
| р вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте |
| млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћ |
| и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, |
| Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, проз |
| И опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети чега још да се сети, |
| . „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, д |
| уку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до |
| вешћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Рист |
| ан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А |
| ани попови без парохија о њему причати, и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него д |
| е по својој памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додад |
| ало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова! |
| амо пожалити, чему треба мудро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кор |
| з Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по свом обичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам |
| овести: иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а |
| млади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Господо, пуните пехаре своје па их под |
| е ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима |
| чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војв |
| из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуг |
| здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што |
| о склопљене држао кад умукнуше комарци, и устави се хркање Ристифорово.{S} Настала беше мртва т |
| вномерније и мирније и како отвори очи, и како погледе своје заустављаше на свакоме од присутни |
| !...{S} Напред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу |
| то се још нађе у шареници Ристоворовој, и подели га на три комада.{S} Свој комад подели са свој |
| и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме |
| да је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али |
| „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> |
| } Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} |
| а Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, |
| и нам, Господине Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете |
| нако корачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љут |
| о пред оним непобусаним гробом његовим, и на догледу непобусаног гробља на Косову, ја се без пр |
| хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици с |
| а се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи свечаним, кораком свога коња упутио се бе |
| даше непомичан и очима широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од дес |
| скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишт |
| сабаља се склопише над главом његовом, и опет се расклопише под витлањем мача кнежева, да се п |
| амо ето нека прво опросте један другом, и нека пруже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова |
| е и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} Ниједно око није |
| о разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, него заиск |
| ар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису |
| тављао све лаганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозборио би нешто кроз н |
| “ говораше кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе међу грање од липе као да види да није о |
| ео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је |
| смо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице п |
| о ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Бић |
| да прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојев |
| оде Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у ковчег на брзу руку од сухи |
| с вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан на једној шареници, коју му Ристивор |
| таше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му |
| p>„Не!“ викну Ристивор сав престрављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођ |
| по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} Најпосле по |
| е враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се |
| <pb n="156" /> другом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требни |
| ду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега стојаше као звезд |
| ер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна бра |
| гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријате |
| ој!“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам |
| јвода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одб |
| ве саме моје добре пријатеље — поробио, и срамним начином отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И |
| људи у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам |
| својим јунаштвом на Плочнику заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој с |
| ке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на колена пред иконом Спаси |
| жем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајт |
| брни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те |
| о што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весе |
| им то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу мо |
| покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање. |
| тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше н |
| Стари се кнез осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети ни разумети што се они то толико |
| онда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ |
| кочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку подножицу, па се |
| о!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет некако свечано окренув се властели својој. „Да п |
| <p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите, господо, унутра!“ викну кнезо |
| ригну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мога побра |
| , сркну мало малвасије, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у К |
| им окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако ј |
| ме цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, д |
| ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S |
| на Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да земљу око њега целивамо, и |
| ’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празни |
| шем Господину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство залож |
| вему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Јабучила натраг путем, којим су мало час прошл |
| и је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покушаваше да је подигне. </p> <p>У томе часу закуца |
| сребрни шлем свој, прекрсти се побожно, и чисто се сав стресе при помисли на такву страшну могу |
| им од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе пр |
| младић, <pb n="136" /> погледаше мирно, и тек само мало као уморним очима, по господи што се ис |
| рског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева |
| Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ј |
| југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког пу |
| Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш |
| нати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и по |
| тицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад |
| рава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прат |
| мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћа |
| тетом, какав је ето наш млади господар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, |
| причаше како млади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што |
| ојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде |
| властелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p |
| ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено пог |
| ну снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да види чове |
| еја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, и све што |
| емо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурн |
| p>Па се онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити |
| Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати крај од доламе ста |
| S} Његове су мисли облетале један цвет, и срце му се пунило некаквим чудним осећањима у којима |
| дно беше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже |
| S} И видех га како побожно целива крст, и како покропи сузама својим.“</p> <p>И опет рањеник ућ |
| и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанство њихово.{S} Учини се многима да то дуг |
| ванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, |
| још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“< |
| еве, да одбранимо по коју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам ср |
| запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} |
| цу без конца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може |
| а војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом ста |
| нез Лазар је већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се његову соколову оку ништа и |
| у чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у |
| н изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо <pb n="172 |
| ом господару, који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступ |
| велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени вране м |
| его опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан |
| паде на прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Ш |
| ети право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ |
| пствије за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандале |
| к кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, с |
| опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, н |
| својим гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеш |
| беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час упираше зажарене пог |
| једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да |
| ло је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.< |
| ли су били да коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и |
| ање обичнога домаћега вина у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње дв |
| сао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца |
| д жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих руж |
| ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и |
| траже пођу друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под њ |
| погани Агарјани разбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> |
| право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и п |
| {S} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли об |
| тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</ |
| гова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставити у њој калуђера да сваким даном чита молитве |
| тну зубима, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили госп |
| ојводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кн |
| столице, усправи се у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечк |
| хта рука кад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кне |
| приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Св |
| љу у певању, кликтању, гласном смејању, и у треску од лакога момачкога скока у колу пуном красн |
| д поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и с |
| Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p> <p>Па се слегао р |
| и узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља |
| абуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, као да му је т |
| уту и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то доврш |
| ом се отворише широм врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људина, широк |
| а донесе собом по велику воштану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе п |
| еда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да |
| ко врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају своје лепршање у сунчан |
| унца, црним очима из којих муње севаху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше |
| ивоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{S} Обојица в |
| илу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим пр |
| рне облаке које сад већ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема.{S} Старац погледаше к в |
| о прекрсти, промрмља некакву молитвицу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не стара |
| подижући свога погледа према њену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погледа, пр |
| е кадифе на глави.</p> <p>Према старцу, и само три или четири корачаја од њега, седела је у ист |
| Јутрос, пред саму зору, мало задремах, и тада снивах сан који Бог може окренути да и добро зна |
| арији; ја их унесох и полагано спуштах, и онда чух како Светогорац рече да су настала последња |
| , и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице петорица приђоше да се руком прихвате з |
| еше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу! |
| ружи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад трећу метанију начини, не |
| а ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „ |
| едите право к мени!“ заповедаше старац, и умах нестаде Ристивора.</p> <p>Мандалена дохвати журн |
| ласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па о |
| 93" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо |
| ледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Бо |
| азговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни |
| штајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „е |
| нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под ша |
| етну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљајем опростише се |
| Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима овога народа нашег.{S |
| себи, граду који су му стари оставили; и сваки је <pb n="3" /> век ударао на те грађевине свој |
| .{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му ј |
| рпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и с |
| пљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекуј |
| еру?“</p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p> |
| па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; |
| ина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А |
| ина, узе да говори гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је сваку његову реч сваки могао доб |
| е наша дружина окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јаб |
| ати кнез поноситим гласом <pb n="32" /> и мало као увређен. „Ниси хтео оставити свој кисели оца |
| је људе спремљене колибе, <pb n="82" /> и Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} |
| еднички једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А моли |
| рица, тргну узде Лабуду, <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја ва |
| еби, кнеже, који си мени <pb n="117" /> и мојој војсци сачувао чист образ.{S} Помисли како би Г |
| као би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са свих страна пружаху војницима |
| војвода Радич учини, нема јунаштва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И св |
| о да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја |
| оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар п |
| бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, |
| град грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плев |
| ци смилује на молитву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за |
| из свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчије него црна излаја!“ понављаше рањеник |
| ја и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, д |
| , и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зор |
| и вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије!“ привикаше живо многи од господе.</p> |
| нице, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам каже |
| „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помо |
| ш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње причају како често <pb n="38" /> за |
| пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљ |
| војника поздравом: „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.< |
| ном отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Госпо |
| је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, и |
| рависте шта дугујете својој дружини!{S} И што је најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким |
| о грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова дв |
| раштај ме по великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господску милост према мени сирома |
| Кнегињо, води бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте!“</p> <p>Па се старац мало пр |
| белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и опет њима дође одморна војск |
| ш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше |
| оје мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислит |
| !{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећ |
| имо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива крст, и како покропи суз |
| осподо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још |
| ији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га в |
| дава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, моли |
| орно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе ш |
| сребрним плочама од панцера његова.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне тегобе, која се свали |
| ела и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом празничном руху, д |
| ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне м |
| не могаше више уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, примив клобук са челенком, пољуби старца |
| оглашује смрт каквог великог човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко бе |
| тештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <pb n="58" /> кад год |
| пи нас китом <pb n="191" /> босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> |
| неза Градоја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом |
| разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па ве |
| /> принесе светњаке са воштаницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Рист |
| рв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах ка |
| ви, да сврше крштење војводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народ |
| од руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад трећу метанију начини, не диже се, — повијен по з |
| чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од свечева погле |
| а у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога |
| ноћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војнич |
| име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине Витомире, ст |
| з свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто шт |
| ћи ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнако разговараху један с другим: „ |
| кочи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет поседаше у столове око трпе |
| е перпере које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико их год има у тамни |
| ше да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми |
| о их сунце све то топлије озараваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кл |
| да, а испод које мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градо |
| мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, да својим о |
| з горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомил |
| етоме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и |
| прозбори; он њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов д |
| од шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше па |
| бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем |
| може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози нашем војводи, помози војсци |
| славни прилог у славној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од п |
| ма свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић о |
| а својим старим другом и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију вод |
| процени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет с |
| пође полагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а о |
| ти том свежом и мирисном хладовином.{S} И доиста је млади Боривоје у својој детињској невиности |
| где их је пре једном приликом видео.{S} И још опазише како прстима леве руке тражаше нешто о ле |
| ње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пре |
| огима је око срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити |
| тачаство и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договор |
| о за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, |
| .{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем да је првенац |
| </p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и |
| ожно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не д |
| га свеца православне земље освајају.{S} И још нам поклисар његов каза, да цар његов долази с во |
| ја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p> |
| прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе з |
| кивала одјецима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, |
| и кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако |
| стивор!{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, |
| мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, д |
| ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљај |
| ве што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сва |
| о сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо |
| асија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кне |
| лагослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи ст |
| е Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одјезди неку |
| „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, предаде запе |
| са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И позатвараше продавнице и радионице, наоружаше <pb n=" |
| вичући јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож к |
| р докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то после |
| било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје запов |
| се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С ве |
| дим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала |
| ке земље натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ет |
| S} Потиснусмо лево крило непријатеља, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ о |
| сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком |
| их динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином додав |
| о!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Него да се прво сад при |
| он расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Тро |
| оље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |</p |
| и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко П |
| е тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медве |
| ржати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, |
| полазити натраг к своме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу зас |
| м слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док |
| !“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Г |
| ри дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славном |
| е у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кра |
| увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n=" |
| моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„ |
| кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето |
| Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одмор |
| п Недељко, два свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S |
| p> <p>Дечку томе повезана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Старцу нису ран |
| е својим мислима, устаде на ноге, права и витка као јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и тр |
| срећом мало не сви људи кнеза Миросава и властелина Витомира били пола пијани, то трезним Орло |
| тренутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохватно је оног првог ок |
| поклони, дохвати се руком скута кнежева и прихвати десницу, коју му старац пружи, и целива је п |
| ми се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем није друго него свечано брујање оне с |
| а те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу осну |
| здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме |
| дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако |
| Нека би Сила светога благослова Његова и Сила Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима |
| ла, протурујете за владике своје синова и синовце, који су младост своју сагорели у сладости св |
| номе, да буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</p> <p>„Страшну истину говориш, кне |
| крштење војводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пре |
| даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „ |
| пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва твоја |
| и смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! |
| да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и д |
| преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде поди |
| од коња, звека од оружја њега раздрага и срце му запали, те, кличући као соко, лети на копља и |
| а нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод велике стен |
| да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету одвести на преноћиште ако је какво за њих |
| и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти; |
| з Градоје није врло јак на читању књига и туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, али нем |
| у и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одведе о |
| о оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња |
| ко, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали п |
| гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.</p> <p>„ |
| о издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p |
| тарац мало пригну са високог коња свога и пружи десницу Мандалени, која му је смерно пољуби и с |
| ој покојни отац причао о јунаштву свога и нашега старога господара!{S} Вика од јунака, топот од |
| оју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не |
| ојводо, овога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људи и честит |
| и погледе своје са красног лица личнога и господственога Санџак-Бега.</p> <p>Па онда узе полага |
| На бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити п |
| помогне, па је веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у м |
| р Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни |
| е чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, |
| Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и нев |
| да снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који им |
| нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу з |
| смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега шт |
| уд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ поно |
| ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја |
| , како је по њима настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Госп |
| и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном руху.{S} Било је дивно пог |
| подину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један страховит г |
| сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина по |
| , да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе јасним младићким својим гласом да п |
| јводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољуби га у |
| Нити је чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си |
| срца убрзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно прозборио; али је очевидно |
| бњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда |
| есело један паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним криком, па би онда — |
| ућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као |
| пираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Го |
| гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи |
| може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишљено погледао у свога господара, и ф |
| и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чуј |
| где дубоко испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој тераси, у хладовини коју |
| до пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда, потапкао га по гриви и п |
| е оставим сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не |
| или пећине некакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стре |
| е нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред шатором војводиним.{S} Стари Неку |
| в посред лица турског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва |
| у десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни обра |
| гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеше појат |
| кад се Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје стадоше по средини између једних и други |
| војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће |
| нутости и замишљености старијих војвода и кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Госп |
| отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном признати, да си међу на |
| <p>После овог призора, коме сва господа и сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стој |
| то <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете за владике своје синова |
| куп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића кнежи |
| се да од десног крила ходникова, откуда и она светлост долажаше, чује полагани и тихи тик-так т |
| те моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа Манда, па се узе <pb |
| оспође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин К |
| тарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаше ста |
| оји се не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, |
| ежи поветарац што отуда струјаше, зарза и узе десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо |
| а куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ понови кн |
| а по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три |
| оме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, |
| нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p>Госпођа Мандал |
| онио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се |
| људске, о пролазности богатства, сјаја и среће <pb n="164" /> на овоме свету и о стварности и |
| мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом |
| како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваи |
| ова Града невоља, да своје мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лу |
| „Благо вама што сте пре ових страданија и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ настају последња в |
| згрешили — ударите у молитве, метанија и постове, и наставите тако док не осетите да вам је Бо |
| водом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавит |
| : што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам |
| дмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било |
| сложно и смерно појање игумана Пајсија и његове браће духовника, који као с договором запојаше |
| ти на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да |
| p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдегод у којо |
| осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо |
| d>II</head> <p>Кнез је оставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стиг |
| рећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима ми |
| по један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајази |
| ћа, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза з |
| о, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, ко |
| ћи какви то светац витла колом девојака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осв |
| /p> <p>У гомилицама од невиних девојака и неискусне момчадије поче брујити све то веселији жаго |
| стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града |
| нили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање ју |
| езде на небу; чух јечање рањених јунака и пиштање рањених коња; хладан ноћни поветарац запирива |
| р знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, кол |
| народ седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{S} Пуно младих м |
| д млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је |
| прса, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких тканина што се под богатим шатором нађоше |
| убити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и друг |
| ару!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он |
| ="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, по |
| н,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> |
| екина.{S} Сада те молим, светла, велика и предобра моја госпођо: прими ово мало благо моје да г |
| да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина природе као да |
| у с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, та |
| рећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> <pb n="199" /> <p>Заповедник |
| дским плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом појати погр |
| уком, да устави кликтање својих војника и јецање женскадије.{S} Па кад наста тишина, узе да гов |
| p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи! |
| и под његов шатор доведу сваког путника и војника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градо |
| : „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешта причао |
| колевке крочила на њиву млада а висока и танкострука једна жена у китњастом шареном руху; преб |
| на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људина, широкога лица, с вински руменим |
| ове приступају с рукама црним од угарка и крвавим од крви невиних жртава, па траже светитељска |
| кога властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси |
| које загледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза |
| ивом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског |
| уне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо |
| нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, господо!“ рече с уздр |
| својим трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако |
| мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазна стола од храстовине, у којој беху изрезани о |
| сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана о |
| од убрзаним куцањем срца убрзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно прозбо |
| срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва чујна тутњав |
| лости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да з |
| рви пролило, колико домова, колико села и градова разорило, колико је невине деце скапало од гл |
| в гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо пох |
| здан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; наређивао би, без икаква пре |
| кану <pb n="87" /> моја старост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је |
| ани, обраслој високом папрати, искупила и сместила уз Орловићеву чету скоро сва војска војводин |
| оних у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега с |
| Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окре |
| е знаш, колико је ова наша земља патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет |
| олико је ова наша земља патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар! |
| Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мен |
| а ухо шану, узјахао свога коња Јабучила и одјездио натраг у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се |
| е тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше му.</p> <p>Мало час па Ристивор дође пешице но |
| здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут су |
| и дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да |
| дини Голеша на којој је синоћ замркнула и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Турака искупила се пре |
| не би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо |
| вери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој |
| ребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечер |
| е; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог по |
| диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су се пре |
| ли, те, кличући као соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S |
| ци међу укрштене мачеве и оборена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај само шта сада би |
| не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... |
| ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се сет |
| ваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне коњице!</p> < |
| равница докле око допире.{S} По њивама и ливадама пала танка маглица као велики свилени вео об |
| н Кнез није писао народу него војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ б |
| да се стотине људи надвикиваху псовкама и претњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко за |
| лаву на то узглавље, поклопи очи рукама и — плакаше горко...</p> </div> </div> <pb n="74" /> <p |
| и поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах |
| , а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалостима <pb n="7" /> овога света молитве калуђера н |
| осећасмо сви да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак |
| {S} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у ок |
| ше Ристивора немо, с раширеним зеницама и отвореним устима.{S} Онакве га речи запрепастише и го |
| ослао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, |
| S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</p> </d |
| .{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придворну црквицу на ју |
| вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> |
| нима отимају епархије; Истина је да има и калуђера који сами пале своје манастире: истина је да |
| ван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тро |
| з коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним |
| ?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и севну очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Б |
| страну потока узе световати с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад м |
| ајезде — везују пријатељства с царевима и народима који се Рим-папи као своме идолу клањају; др |
| чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под оружје сву чету Орловића па |
| дите, господо, унутра!“ викну кнезовима и властели који на пољу пред шатором стојаху сабијени у |
| неколико храстових трпеза са столовима и клупама.{S} За једном таквом трпезом вечерали су кнез |
| у рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ово <pb n="142" /> што |
| поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега ви |
| , окрете се госпођа Мандалена кметовима и ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и п |
| брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који се на источној страни Косова видео.</p> |
| е, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај д |
| кад седокоси старац са руменим образима и ватреним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре |
| вану где се не клањамо твојим разлозима и не размекшавамо на твоје молбе.{S} Уздајући се у прев |
| па растури по ново огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, не |
| придао по једног бубњара, те по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а |
| ју у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер |
| сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још само десетак јунака; нег |
| м њиховом влада ко по правди и законима и треба да је наследник српског престола.{S} Цар је, пи |
| ња његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те протерају погану А |
| премама, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама од клобука својих јунака.{S} Веж |
| носећи поносито сребрн панцер на прсима и мач у левици својој — кад све то угледаше, свакој се |
| ина нема.{S} Старац погледаше к вратима и узе се срдити што му нема придворнога попа да војводи |
| и склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очним поклопцима; али <pb n="190" /> не беше умора |
| из недара свилену једну кесу с новцима и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о М |
| евајући.{S} Народ је испраћаше узвицима и усклицима желећи јој срећно путовање, славно војевање |
| аше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„ |
| колико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и |
| са ливада наших, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све н |
| Градојев удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се |
| красан младић од петнаест година; очима и обликом подсећао је живо на своју матер; а својим виж |
| у, мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно бил |
| спреме, не би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела срца.{S} Велику свилену заставу О |
| дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако к |
| а Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли |
| то што се — тобож од страха од Агарјана и њихове најезде — везују пријатељства с царевима и нар |
| оји сад беше напојен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у |
| ло на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што је остал |
| трча, једно за другим, неколико дворана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто |
| јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а |
| о људи неки потрчаше на неколико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Бориво |
| ластела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гд |
| м те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орл |
| е, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава |
| ају да је она преко своје воље доведена и привенчана за Милана Градојева сина, и опет како су н |
| и Ристиворе!“ прихвати кнегиња узбуђена и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни ста |
| едо!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једн |
| ана надања на пуно развијени цвет; жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; |
| до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље, пок |
| удио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као д |
| , да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци |
| Вукан, који по господству свога племена и бејаше најугледнији, узе реч:</p> <p>„Није ово место, |
| међу вама који би по слави свога имена и по крепости свога срца боље од мене могли да војском |
| војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у |
| у младога дечка, кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом руком об |
| не игуманије може да се види како тужна и расплакана лута по ходницима од двора!“ Па се онда Ри |
| кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи ономла |
| ј зеленој косини на којој се три Србина и прва чета од седам Турака сусретаху.</p> <p>Кад већ с |
| "12" /> се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вечера, п |
| ти:{S} Прво одведи властелина војводина и милога госта нашег у подруме доње, нека сам својим оч |
| оштанице моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовник |
| војводу опојати као побожна Хришћанина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једн |
| нски пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван б |
| не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дворем |
| кве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, само што орлови лете к сунцу у |
| његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне к |
| Било је дивно погледати како се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући |
| грешнима!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренута |
| ом срце своје дала!...{S} Она је красна и честита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и д |
| n="101" /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на |
| /> моја старост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, п |
| куле седела је кнегиња Мандалена, сетна и невесела, и ослушкивала одјецима који до ње допираху. |
| мо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вер |
| , али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лакокрилих свираца!</p> <p>Узе будан мисл |
| p>И опет га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" |
| ивој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и о |
| ак лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, кћери не |
| оја.{S} Старац се само окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуним презривости погледаш |
| вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p> |
| икује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно |
| , по одласку Кнеза Лазара, појахао коња и праћен својом свитом одјездио пут Косова.{S} Оста на |
| се свалила беше на јуначног старца, па и сам корачаше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И ниј |
| е. „Наша војска одби први, па други, па и трећи напад непријатеља.{S} Сунце није било одскочило |
| н гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу нешто тихи |
| нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањ |
| зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кр |
| густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет година.{S} Не виш |
| ре!“ промуца Боривој, пребледе као крпа и паде с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи јурили по |
| а заставом изиђе испред свога господара и пође напред.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њ |
| .{S} Ристивор је пратио свога господара и дворио га на тој смотри, која је трајала од ранога ју |
| „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари сп |
| ворене продавнице и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Б |
| биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па |
| пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у |
| а нову прилику, да поживи животом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш |
| у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати |
| д иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, п |
| нда се таласи од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољ |
| јем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је и как |
| да свиће, стари кнез продрма Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“ |
| све његове другове, те се без разговора и без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној |
| град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, д |
| ноге, па стегну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше с |
| жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; по очима, по кадифеној мекости по |
| ледам!“ Узе се ударати песницама у прса и плакати.</p> <p>„Некудиме!“ викну кнез Градоје нестрп |
| спуштало у таласе од растопљеног злата и пурпура.{S} Милина је било погледати на ову слогу од |
| ајући од радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо |
| и коју је са комадићем од часног дрвета и другим неким светим моћима кнез Градоје поклонио свом |
| S} Она црква тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у |
| до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога луга, којим прелажаху, зло слагала са бо |
| .</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека |
| ће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасо |
| и јасно чу тихо шуштање свиленога скута и полагани ход некога, који ношаше обућу од мекане коже |
| его приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо |
| рској велико молепствије за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, |
| икону великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачку некакву молитву, крстећи се живо |
| да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони му се.</p> <p>Пред самим огњиштем била је ома |
| властелина, — „да се прекрстиш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у ову трпезарију?“</p> |
| за неколико тренутака, па се онда ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој |
| гледа са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} Напрегнувши све своје силе подиже се живо |
| у Орловића!“</p> <p>„Само те слушам шта и како говориш, господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а |
| радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јуна |
| оговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели |
| плоче.</p> <p>Ниско поврх леја од цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивоју, хитро су ви |
| ма бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча дв |
| клопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци их раздвојише и |
| ти, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, |
| нда мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи |
| а кандила пред иконом просипала се тиха и слаба светлост само по соби а није ни покушавала да п |
| и толике свете моћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да чи |
| наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“</p> <p>»О, Каритоне |
| е ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете леп |
| да протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попов |
| ем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и |
| езу треба на Косову свака српска мишица и свака кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, |
| ше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови шаторова. </p> |
| м гледаху у два рањеника, једног старца и једнога младог дечка, који на меканим персијским прос |
| ем до не да опојати човека, лакога срца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија |
| ше сви онде присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градој |
| риш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, ч |
| {S} Могу њему затребати још четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас |
| ињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо моје није њему у руке стигло |
| живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> чујаше одмерени и јас |
| нушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде клобук, покл |
| војводу, кнез Градоје стајаше гологлав и са рукама на прса скрштеним више мртвог војводе, не с |
| не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„Како?....{S} Из Крушевца?!“ повикаше |
| оре Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити н |
| Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на другога људе своје, |
| је лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мр |
| ао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кне |
| досадило, па се окрете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај смерно целива.</p> <p>Реч |
| м у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb |
| с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се с њим |
| а бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>После овог призора, коме с |
| е!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупн |
| а твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити сво |
| и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанском насупрот род |
| ећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком ме |
| д јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског измешанога са јечмовим класјем |
| рбе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољен |
| о поткресаном густом брадом око руменог и округластог лица.{S} Опружио се био у оној храстовој |
| поглед поврх мраморне авлије и цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, што кроз грање о |
| у!{S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те |
| тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онд |
| да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог |
| да — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњи |
| е из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и пој |
| ди кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи |
| ићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Б |
| војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и |
| српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим п |
| јим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „Није, |
| ати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув |
| авом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорил |
| стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у на |
| 25" /> искупљена војска растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не |
| њаника.{S} Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо ј |
| војој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседла |
| и.</p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске слуге изнесош |
| то где се владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по о |
| тивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не |
| тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у јужној кули, |
| смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша так |
| ече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог |
| ишу: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом в |
| моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, господару,“ рече Ристи |
| вајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје мало оштрије. „В |
| о су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко |
| по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S} |
| ле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n="73" /> <p>Узе мушка |
| сци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазиш |
| исном и светлом јутарњем зраку поздраве и проразговарају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Гра |
| /> отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне |
| да му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет |
| је, и покушаваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једнако осмехиваше |
| Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан |
| ли с крстом у руци међу укрштене мачеве и оборена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај |
| да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n="73" /> <p> |
| еби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И оп |
| ом.{S} Зар у српској земљи толике цркве и манастири, зар по црквама толике чудотворне иконе, и |
| настави:</p> <p>„Испадосмо сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину с |
| о и срећно боримо за свете цркве његове и за православни народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисм |
| е куните ме, него праштајте.{S} Кнезове и властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љу |
| сва војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под јед |
| и мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не ве |
| г бршљана, који се припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор. |
| дро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Р |
| ружина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет |
| >Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!{S} Брате!{S} |
| ош од раног детињства слушао тако многе и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјо |
| инила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</ |
| срца њена онај сињи камен нејасне туге и мутне слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} |
| м хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к пр |
| јника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> <p>„Молим ја тебе, господи |
| Бега.</p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> |
| ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара с |
| без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око |
| у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и |
| рода!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље кроз које је пролазио народ наш, од ово двадес |
| у војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама |
| } Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, |
| што на ухо војводи.{S} Он мало пребледе и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света п |
| уговић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пет годи |
| ке светаца, под сигурно ти имаш слободе и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи |
| оње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кн |
| м и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика б |
| војвода Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била |
| ли нашега кнеза?“ питаху они млађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S |
| поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; |
| у мирно почивање покојнога кнеза, пређе и на све његове другове, те се без разговора и без шума |
| истивор се приви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако з |
| {S} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше к |
| јеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј се, го |
| {S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић |
| ажаху кроз њихове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху с |
| ш мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавиц |
| елива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену још једном |
| м целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздах |
| аз девојачки.{S} Па се светац мрке коже и разбарушене косе повио горњим телом мало напред као д |
| се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни ц |
| шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваљ |
| читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старог |
| , и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекрати св |
| оли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га |
| о у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и т |
| авнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца |
| дим јунацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од некол |
| уком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет пр |
| само из близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, |
| у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, старац му |
| ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра |
| ашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина |
| здајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу |
| који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <p |
| ам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили |
| је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства; али је с |
| Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једном позове д |
| разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, јер |
| уди се једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми нака |
| о је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у раз |
| зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у оквирима од извајаног камена, са |
| у сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо моје није њему у руке |
| и Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p |
| себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора |
| љка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони испри |
| ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од |
| и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, протре м |
| с и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, а |
| одина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господин |
| ова се војна свршила, и биће најправије и најпаметније да сваки пође најпречим путем своме дому |
| жје, полазим, јер као Господар Србадије и треба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</ |
| боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мраморног кладенца шетаху се невесело један |
| се пустити поглед поврх мраморне авлије и цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, што кр |
| м те, тако ти свега што ти је најмилије и најсветије, не помињи му тога!{S} Нити помињи што Бос |
| па наставио, али настављао све лаганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозб |
| стај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и до |
| ише како старац узе дихати равномерније и мирније и како отвори очи, и како погледе своје зауст |
| тарац узе дихати равномерније и мирније и како отвори очи, и како погледе своје заустављаше на |
| утовање, славно војевање и још срећније и славније враћање завичају своме.</p> <p>У двору у јед |
| аквог калуђера.{S} Послуша мало оштрије и јасно чу тихо шуштање свиленога скута и полагани ход |
| ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се |
| је војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p> |
| и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже |
| ских коњаника.{S} Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се |
| ритон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно |
| а свих страна пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петро |
| и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син поста |
| но пролажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страховито празно и |
| кат.{S} Полагано пролажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страх |
| </p> <p>Протурише се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим ма |
| то почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој заповести, коју |
| унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то |
| коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног свиленог конца, и прође полаганим и |
| расу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављ |
| ного дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше к |
| куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара мак |
| да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кроз одушевље |
| гу!{S} После наше велике несреће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господину Кнезу на Косово, е |
| у Свете Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, |
| спред ове цркве појахали крилате ждрале и вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије! |
| {S} Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода |
| и да браним поштено име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, вла |
| з Градоје, праћени неколицином властеле и слугу, журним кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка |
| и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у к |
| обља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама донос |
| ко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцањ |
| да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу |
| аза своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се сп |
| обож у богоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праве |
| српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у |
| овића.{S} Народ прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао и да с |
| нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога попа |
| шљасмо, господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бо |
| тражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у најближе село где ми ране привез |
| и.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на |
| човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје и |
| к непријатељу!“</p> <p>„Проклето му име и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док други |
| панцерима, клобуцима, мачевима, копљиме и буздованима.{S} У њој су били просечени уски а високи |
| к се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, д |
| рпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> |
| декоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи |
| усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало |
| ње сложио у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе |
| тор, гунђајући: „Да не знам православне и племените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не |
| pb n="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа к |
| својих доглавника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, све |
| е по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев |
| на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод застираш |
| пут кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим |
| сти.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се б |
| ј истој нашој клети,... овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси |
| војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, |
| егова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезов |
| <p>Па онда га освојише свакојаке тужне и црне мисли.{S} Под њиховом тежином беше оборио главу |
| приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике |
| > <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич истом бејаше |
| рет скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомично на слику, коју беше увезл |
| “...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно |
| и, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох му се да те уби |
| ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по свом обичају шкргутати зубима.< |
| ружину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни |
| ледом и полагањем своје руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дворкиње прича |
| жим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Полетеше витезови све кликћући, |
| једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и све њег |
| S} Час поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез т |
| ара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањц |
| а кметовима и ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хв |
| од ока милокрвно погледа, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кне |
| ћи јој срећно путовање, славно војевање и још срећније и славније враћање завичају своме.</p> < |
| унку, и од шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доис |
| и, исковани мајсторским чекићем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће |
| који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се стари кнез, намргоди се поп К |
| бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и за |
| не сме да заповеда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, |
| “ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађоше некакве високе маџа |
| е и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу д |
| и,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини Ристивор да нема ни је |
| уком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су последња времена |
| родера Ристивор својим коњем кроз џбуње и шибље, прегази поток, окрену копље своје наопако, да |
| довуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим |
| ањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохват |
| у мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, |
| дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, |
| шевац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвода гостим |
| у има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез |
| ма?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе |
| на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> |
| алека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="1 |
| м ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у ка |
| ан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од с |
| епој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше |
| хов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике да се нека |
| ојко са својом стотином коњаника, па се и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, ота |
| е Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз к |
| и.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и господа |
| сина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од |
| вну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по |
| заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> |
| p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи својој право |
| тањем кликтању њихову.</p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко |
| нам се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите сама под мојим шатором с мојим тешк |
| о шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких напора.{S} С |
| {S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би |
| жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу з |
| кочи на ноге, протре мало очи, преви се и дубоко поклони кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти |
| Прекрсти се неколико пута.{S} Пружи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} |
| а била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за он |
| у Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио |
| га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи стра |
| за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод |
| нез Градоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје место па одатле, не седајући, узе да гов |
| ам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Лице му се чисто разведрило, |
| тифор пред шатором оставио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада |
| Пренерази се стари кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несрећ |
| доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се не |
| ора, који сад мирно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше г |
| воје, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила своја — преклињаху да ни по шт |
| реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Град |
| о узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља своме непријатељу.< |
| кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, у |
| како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него бо |
| да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз гусле с |
| .{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ настави к |
| га војводе.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Позд |
| ко му се очи сузама напунише; пригну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама пром |
| као да призивље милост Божју; пригну се и целива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет |
| да тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели, који њиме завладаше, звали Голу |
| и дворској.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кне |
| и и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ о |
| пет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не однесе у своје чудесно ц |
| обузе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори очи,</p> <p>Од онога кандила пред иконом проси |
| ољану пред дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његов |
| да па скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да су |
| жали крви у одбрани отачаства, љубим те и поздрављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго ник |
| /p> <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад |
| ло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех |
| би, господине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се скромно, |
| едаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снужден |
| срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, само зато |
| мене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у |
| омично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му |
| ком, пољуби старца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, она му паде о |
| ођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шестостраној конати у Жуто |
| ећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак д |
| крилу прође, кад се од један пут окрете и погледа к пољу, којим су три Србина право к његовој в |
| да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друк |
| ног белог коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног свиленог конца, и прође по |
| евима урезује у вечне споменике, чините и ви што као синови ове земље треба да чините, али — ко |
| о и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте |
| >Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растопи лед који стегао беше срце Ристиво |
| стита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећ |
| p> <pb n="176" /> <p>„Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом |
| оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л |
| да су издајници свога цара, своје браће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ вик |
| <p>Још пре него што почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој |
| богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво |
| ог војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам |
| „Нека сад нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо о |
| војвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се један на друго |
| онедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„ |
| м земљама било више јунака, свеци чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуд |
| е.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па |
| весело певајући.</p> <p>Осем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док се н |
| у по селима остану само старци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та н |
| ан!“</p> <p>Стари кнез скочи са столице и сав поцрвене. „Ни један?!“ узвикну запрепашћен. „Како |
| време у манастирској кујњи прао карлице и котлове, па се својима хвалио како тобож учи књигу| Е |
| и одоше.{S} Осташе отворене продавнице и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Д |
| ако је ко могао, позатвараше продавнице и радионице и одоше.{S} Осташе отворене продавнице и ра |
| једне цркве!“ И позатвараше продавнице и радионице, наоружаше <pb n="105" /> се, и певајући ос |
| гао, позатвараше продавнице и радионице и одоше.{S} Осташе отворене продавнице и радионице од с |
| ак, сви мушкарци скидоше своје шубарице и сукнене капе, па гологлави слушаху што им он нешто го |
| не жене, у црном оделу једне калуђерице и са дугачким, свиленим плаштем једне игуманије.{S} Лев |
| о ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци их раздв |
| по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњ |
| јем јечмовим.{S} Угледаше многе жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њиви; при |
| ене столове, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — |
| ром те се најпре прихватише беле погаче и руменога вина, па онда старац рече:</p> <p>„Синко Рис |
| леда; осећах како ме рука његова дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, несретниче!{S} Исповед |
| свесно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше својих погледа са старога в |
| гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p |
| не могаше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на треп |
| тни!“ настављаше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кн |
| уцањем.</p> <p>И онда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај |
| груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </div> </div> <pb n="127" /> <div type="g |
| а плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуна |
| у!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и распасаше коње, простреше црвене сукнене плаштове по |
| асно кликтати.{S} Те усклике прихваташе и други народ који ништа не виде шта тамо пред двором б |
| им гласом појати погребне песме, читаше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини слав |
| да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка |
| кво њихово питање.{S} Најпосле престаше и они са својим питањима старцу; а већ један с другим н |
| Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај < |
| уних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па да ва |
| ише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не бе |
| а осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе |
| ћи испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет поседаше у столове око трпезе.</p> <pb n="104" / |
| а дохватају.</p> <p>Турци их раздвојише и сваког од њих опколеше, позивљући их једнако са истин |
| /head> <p>После оне велике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Св |
| свакоме ко само чита молитве, метанише и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих |
| њара, те по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на |
| пустише воду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо, — опрос |
| ве!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута мол |
| жише по свима кутовима шатора; отворише и ону велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смешт |
| устима.{S} Онакве га речи запрепастише и готово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућ |
| дан корак један другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Град |
| анина што се под богатим шатором нађоше и запојише га мирисном малвасијом.</p> <p>Старом се јун |
| сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свог |
| рца, пољуби га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе |
| воја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нек |
| чеше падати па опет престадоше.{S} Кнез и госпођа Манда оставише терасу па се склонише у једну |
| је мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се сил |
| кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје чете, да је полаг |
| та ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у |
| поведницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада |
| уже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свакога свога сина! |
| уј прво, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орловићу!“ привикаше |
| > <p>„Казуј прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац своја питања.</p> <p>„Добро |
| славној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од педесет година ам |
| итон, који је више вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одго |
| мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухота с |
| ста у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти |
| ожемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="195" /> моја мајка рекла!?“ г |
| шем од свега срца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се дана |
| греја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив |
| боље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу |
| да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне д |
| јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари |
| ицу Мандалени, која му је смерно пољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, |
| два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад се |
| <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} |
| м извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског једног бе |
| буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљ |
| S} Јер, колико хиљада Срба нису краљеви и <pb n="90" /> владике на огњу живе спаљивали само зат |
| и ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само |
| овао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, ка |
| /> <p>„Да дамо, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>„И опе |
| вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о вас, сам |
| је и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и њего |
| се цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не мо |
| га на убојним својим коњима сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им г |
| } Око њега се опет искупише сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковч |
| азе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} |
| у!{S} Хоћемо!“ привикаше сложно кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас о |
| ру!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; неки се узеше крс |
| растовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху облож |
| а од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови златном жицом богато извезени; па мекане жуте |
| росто само поповска прича.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо... |
| олити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађ |
| преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони испричаше како млади Југовић остави двор, и ка |
| а!{S} Није чудо што су славуји и косови и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој рај зема |
| православни народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика |
| славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и |
| хиљаду манастира; истина је да је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су с |
| смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређемо Косовим пољем, да |
| ит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај ње |
| носе с једног краја трпезарије на други и опет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос да тре |
| м да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће |
| дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног |
| Па, молим те, господару, кажи по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да |
| же да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба да је наследник српског престола.{S} |
| сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој шато |
| а се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, п |
| а пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S} И н |
| стивор поуздано; и сад се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; али не могаше дуже од |
| ак, те гологлав приђе к младоме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој |
| {S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не могоше старом кнезу Градоју, кад ов |
| час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p |
| њиме на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо р |
| га из дружине, у којој је поштених људи и честите Србадије!“</p> <p>„Како бих ја, кнеже, растер |
| ама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубоки по |
| је цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p>Продера Ристивор својим коњем кро |
| оду по саборима уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен |
| е као слугу него као млађег брата, пази и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазит |
| а и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу победу славно задобије |
| кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији него ми који смо овде, и овај наш народ око |
| и све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се јед |
| у за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја остави |
| >И почеше да падају прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у |
| или смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на |
| го стегни срце па нам као Некудим, који и јеси, испричај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, |
| ке капије следујући попу Каритону, који и сам корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећ |
| се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим |
| пова цвета!{S} Није чудо што су славуји и косови и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој |
| којих широки колутови зврктаху на сваки и најлакши крок старога витеза.{S} Десном руком својом |
| них плоча.{S} На њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, на кој |
| м пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја разгове |
| реноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те |
| молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој |
| њу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздвајани јездити ка Косову, а првенац једнога од |
| од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздвајани стојати на крштењу војводина чеда, или ћ |
| а се старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљеним рукама саслуша речи земље господара.{S} |
| езу на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти |
| аше најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији ком |
| н од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је дв |
| ас тројице само један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших оч |
| } Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандален |
| је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издај |
| би се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — |
| p> <p>„Духовницима, кнезовима, властели и свима војницима моје војске!{S} Огреших се тешко о св |
| ама, <pb n="141" /> кнезовима, властели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасн |
| м сену под красном зеленом колибом, или и под још краснијим звезданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ |
| две недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, брате |
| тли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њи |
| бор.{S} Били су се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркут |
| и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не |
| рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом опростили.{S} Сада те ја молим, опрости |
| сово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женск |
| > пут, кнез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> <p>Старац се пон |
| јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици смилује на |
| ца, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војво |
| н у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у н |
| >Пусти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с једнога краја терасе до на други. |
| лавни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојном |
| е дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb |
| ваху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се по |
| езнане делије!{S} Обрните копља к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, којим послом овуда нагос |
| венији, поноситији, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет годин |
| овај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> |
| и она светлост долажаше, чује полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој |
| рла, кад млади војници, потпуно оружани и опремљени, вадајући своје коње, удараху навалице на т |
| ораше.{S} Није дуго потрајало па сељани и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покуп |
| е, њива са златним класјем, које сељани и сељанке сребрним срповима обарају.{S} У самом левом к |
| , кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење ј |
| Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничн |
| љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, |
| ако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Ко |
| тарчеву.{S} Онај силни напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да види човека, од кој |
| ми, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су много кивни; побиће се опет и још горе, |
| коже.{S} Опет му удари у образе ледени и влажни трепер, који сад беше напојен мирисом од тамња |
| и јурили пољем без јахача, престрављени и чисто подивљали.{S} Лабуд стојаше као укопан поред св |
| С муком могаше кнегиња кроз одушевљени и љубави пуни народ у свој двор проћи.</p> <milestone u |
| е ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="195" /> моја мајка рекла!?“ говораше |
| војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам |
| неколико дворана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он |
| је <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлијим и златнији |
| само се <pb n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, |
| тивором.{S} Сви снуждени, сви натуштени и намргођени.{S} Свакоме се сињи хладан камен на срце н |
| ушо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одговара нечујним дахом: „Славо моја!“ |
| чао своме новоме пријатељу о госпоштини и о јунаштву славне господе Орловића.{S} Са правим зано |
| вит грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игум |
| и, клече пред њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну |
| љу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник за |
| опет те поздрављам добродошлицом, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји |
| оју на отвореном пољу разбијају неверни и погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим с |
| ре, кретаће се сутра натмурени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под моји |
| не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече |
| се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском ка |
| напред, Србадијо моја.{S} За крст часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добр |
| оји излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива кр |
| зак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од такв |
| људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо разговараху у гомилицама пред главно |
| т није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="8 |
| ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: |
| од свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло распозн |
| невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p> <p>„Прекрст |
| ; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <pb n="30" /> хоћеш, сам |
| га још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај к |
| само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Гра |
| Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још |
| “</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме господару, па своји |
| м?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади |
| зе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!...{S} Много сам те пута расрдио... мн |
| азбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„Сачувај нас т |
| евоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике про |
| ко, па удари песницом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, |
| више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизах |
| ’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коња |
| је тешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочад |
| синко!{S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к своме си |
| „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко н |
| пет немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух |
| водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота |
| Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да з |
| је чедо од орлушине, <pb n="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као как |
| ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у |
| умани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако један д |
| одо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким |
| ти!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви иг |
| синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Г |
| чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последње цјелованије“, онда он полагано и с |
| то лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез га запита: |
| на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столова као да су Агарјански пеливани |
| p> <p>„И јесте управ педесет!“ прихвати и Ристивор живо.</p> <p>„Педесет шаторова, по четири во |
| неже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати и испразни један пехар вина, узе исправљати рукаве од а |
| вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћ |
| о.{S} Поче игуман Пајсеј опет примицати и одмицати <pb n="158" /> листину, оштро гледајући у њу |
| грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и |
| > <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао! |
| тлости од свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло |
| горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.< |
| жи, не могох отети некаквој чудној сети и жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, него је све г |
| ме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабуч |
| га господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога; али се бојим |
| ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прег |
| видех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</ |
| ници се згледаху; неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћ |
| у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се и наш |
| и Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо м |
| мо наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од гос |
| дравља, среће јуначке и сваке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, испроси јој здрав |
| у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад м |
| ="164" /> на овоме свету и о стварности и непроменљивости велике милости Божје.{S} Кад чу кнез |
| данима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кне |
| би славу да тебе послужи!...{S} Опрости и мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим с |
| По ужурбаности млађих и по забринутости и замишљености старијих војвода и кнезова, који изиђоше |
| , а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, ти опет мис |
| и ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади властелин, см |
| дин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праш |
| ретњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запомагање.</p> <p>Него је права борба већ би |
| а.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="1 |
| гао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мр |
| ара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући и кликћући, узе растапати своју радост у потоцима од ви |
| нда узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све |
| вно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његов |
| као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах коме <pb n |
| S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближњих села који тражаху рањенике по пољ |
| овори Ристивор.</p> <p>„Господо, јунаци и браћо!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет не |
| дом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто само поповска прича.{S} Да попов |
| а се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ пови |
| и кнез, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призиваше гласно своје људе |
| вцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и други Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војс |
| идеше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном храсту, како се сва моба иск |
| чка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кн |
| ни!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} |
| е даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</p> <p> |
| ње.{S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само чело. <pb n="34" /> Румени образи кнежеви прог |
| и, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој мате |
| е сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Рис |
| и погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим српским свецима, да умоле Господа Бога, |
| јну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти мене, Некудиме!“ прих |
| рба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и б |
| ећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш |
| ћи Лабуда шапуташе му нешто што Боривој и Ристивор не могоше разабрати.{S} Лабуд је разумео сво |
| еговој, бивао сам често у свити његовој и на стражи пред царским шатором његовим!{S} Јадан, доб |
| оду него војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „ |
| и, на које наиђосмо, казиваху о великој и славној победи наше војске, о поразу Агарјана, о поги |
| око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољани на кој |
| њега, седела је у истој таквој високој и богато изрезаној храстовој столици, млада једна жена, |
| ше руком преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| у коњи сватовски; по странама, и десној и левој, подигао вењаке покривене липовином, испод њих |
| у своме.</p> <p>У двору у једној омањој и слабо осветљеној соби, са осетним задахом од уља које |
| ="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад т |
| ?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу ср |
| {S} Чинило му се све то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разб |
| оме се сливају невина сећања на пупољак и поуздана надања на пуно развијени цвет; жена и девојк |
| жу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнеги |
| господару!“ викну он оздо, скиде калпак и поклони се.</p> <p>„Ко стражари на кули?“ питаше стар |
| бачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда звекет и б |
| растопи у тиху месечину којом се ходник и соба њихова за неколико тренутака испунише, да се опе |
| подине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Госп |
| авлију млад момак, красног лика, висок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он |
| што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок и личан младић, <pb n="136" /> погледаше мирно, и тек с |
| ким реповима побијено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе богато златом из |
| рају.{S} У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене простирке, подглавњаци, |
| мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, бо |
| видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе по више пута час дес |
| појати погребне песме, читаше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини славе људске, |
| /p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђујем само |
| , „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати ва |
| о.</p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се јо |
| осне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Миросла |
| че стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно н |
| ма, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огр |
| адосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да |
| је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не |
| b n="49" /> најпосле — праћен Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретањ |
| од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољане па тихом једном узбрдицом |
| „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред |
| Млади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} |
| цом на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених колиба беху постројени.</p> <p>Свак |
| ивљући их једнако са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару |
| и сјајну челенку окићену драгим камењем и утврди је у свој калпак.</p> <p>Раздрага се малена во |
| {S} Тек што исцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, |
| е владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашо |
| јита коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што н |
| остили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“< |
| је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али т |
| ути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на до |
| ете га опојати са вашим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оплакујући своје кости и |
| ка, који му јутарњи његов поздрав живим и сложним ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на крај л |
| се пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако |
| ју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљајем опростише се нежно једно |
| а ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се ето ника |
| душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и о |
| убазно младом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао ниј |
| ед шатором војводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„ |
| и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала висок |
| и лептирови налазили, да сунце топлијим и златнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Града,</p> |
| своме плашту, обори седло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те |
| и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китњастом четом и свиленом заставом.</p> <p>Д |
| уски пролази к самим прозорима, високим и уским, кроз које меки румени зраци сунца на заходу па |
| , али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: тако ти Светога Јована, твога крсног имена |
| Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде своје господство још овај пут, к |
| ше не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весел |
| е око стицало, било покривено погинулим и рањеницима, осећасмо сви да се победа нагиње к нама и |
| веног свиленог конца, и прође полаганим и таласастим кроком поред војника, који му јутарњи њего |
| дио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кн |
| , жустро гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кол |
| рно слетали ка голубињаку, те загушеним и усплахиреним гугутањем гукаху голубицама својим некак |
| </p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним и разговетно исписаним писменима у нашим црквеним књига |
| подину Кнезу дарује победу над неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, |
| црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево сти |
| седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од панцера његова.{S} И Лабуд као да |
| најпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнез |
| чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</p> <p>Снужди се кнез Градо |
| тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб |
| онио, кад узрасте поноси твојом дружбом и твојом службом, како сам се ја поносио дружбом твога |
| ити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав |
| ова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигивати на своју најближу дружину.</p> <p>Привикаш |
| етио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољ |
| кају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Оче |
| арац, се окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје м |
| “ прихвати поп Каритон па климну главом и намигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени з |
| о речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?! |
| .{S} Ето те заклињем твојим господством и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сах |
| о — дело великог покајништва пред Богом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и по |
| Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Светим Јованом, <pb n="59" /> не казуј јој да је од м |
| танким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна же |
| види и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг |
| ној чудотворној моћи да својим погледом и полагањем своје руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом |
| Кнегиња Василија је поузданим погледом и поузданом руком прострелила орлушину, те спасла живо |
| њави лежаше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се |
| !{S} Благо овој земљи с таквом господом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје горко подру |
| {S} Слатко је било прелазити том свежом и мирисном хладовином.{S} И доиста је млади Боривоје у |
| и смо подједнако пред Господином Кнезом и пред Богом криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војвода под |
| настављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Ос |
| кажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И позатвараше продавнице и ра |
| ода га отвори пред свом господом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој |
| опио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некак |
| љу удари негде гром са страшном праском и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима |
| ку, поздрављао се милостиво с властелом и са заповедницима од чета, показивао се ведар и поузда |
| ио тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само д |
| {S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до поло |
| на гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китњастом четом и свиленом з |
| утра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да као Хришћански јунаци одбије |
| њом је горело кандило, које несигурном и танком светлошћу недовољно осветљаваше мрачну собу.{S |
| ше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве и проразговарају.</p> |
| га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Боривој пит |
| } Војвода клечаше на земљи пред скрињом и при светлости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо |
| на Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу виш |
| тан, запита Ристивора полаганим говором и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчм |
| женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цару победу даруј |
| тако,“ предузе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш вој |
| Све то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</ |
| м, крупним очима, проседом густом косом и брадом, обојима небрежљиво одржаваним, у старој некак |
| векром својим и њиховом китњастом четом и свиленом заставом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајућ |
| а своју матер; а својим вижљавим растом и својим покретима подсећао је, кажу, на свога покојног |
| и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаже!{S} На три дана пред саму б |
| и пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исусових покајничке с |
| а ковчега, покривена војводским плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше |
| арац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањем целиваху, па онда узе говорити:</p> <p>„Си |
| то шапутом.{S} Као да са неким страхом и поштовањем очекују да се нешто збуде.</p> <p>Под шато |
| лавог аксанита извезеног сребрном жицом и спутаног сребрним пафтама.</p> <p>Нагнула се била над |
| пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у свако |
| тарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало з |
| ама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па да б |
| Протурише се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у |
| а!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад се само пом |
| р не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри |
| „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, п |
| са воштаницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други све |
| о загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, д |
| а прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешк |
| друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим |
| p> <p>Одједаред духну поветарац, влажан и хладан.{S} Од запада ударише црни облаци па се брзо р |
| па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше в |
| дног џина.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збо |
| и му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куц |
| на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с моји |
| и знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се успава |
| подин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па и |
| је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је |
| тан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} М |
| за: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказ |
| ама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мал |
| животу није видео.{S} Гледаше непомичан и очима широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити. |
| у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се |
| <p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним |
| дине!“ прозбори кнез очевидно изненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише |
| Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још |
| још једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њ |
| “ прихвати старац све већма запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутро |
| е тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те |
| баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господством и т |
| рује да неко може бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си в |
| твој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), |
| о је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све.{S} Приђе Господин Кнез |
| м вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно |
| кладенца шетаху се невесело један паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружн |
| оље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље освајају.{S |
| > <p>У турском стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико ст |
| оворио.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао неп |
| илика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити него како је наредио.{S} Али што се |
| е наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за |
| лу од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и прв |
| и сваки ланчић на коњским опремама, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама од кл |
| су на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају праз |
| малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, вик |
| еву да сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, п |
| воре, кратко је одговарао на питања као и на пријатељска изазивања.</p> <p>За софром у великој |
| ак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубит |
| мичем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Ј |
| „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу си |
| оменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си |
| араше Миросав упорно. „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и |
| земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо мо |
| речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за |
| д твој;“ прихвати смерно, али нешто као и невесело, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај |
| мајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права |
| ним као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај с |
| дао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини |
| о, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; н |
| ај устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опре |
| ци његовој, помози нама свима да здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косово стигнемо, и д |
| Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода ј |
| >„Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да вес |
| о на реду да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати за |
| е па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну |
| х још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и |
| ино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако муч |
| етовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева коју је |
| трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтар |
| д лица турског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета к |
| в удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни дец |
| е окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S |
| м царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор довед |
| а полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше |
| ом прострелила орлушину, те спасла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птич |
| угачку некакву молитву, крстећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада ви |
| рати пост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и још једнако срдит.</p> <p>„То је најмање чудо, које м |
| идемо да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни |
| у смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је |
| шем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ говораше Боривој својој матери |
| во.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не за |
| оја му се расу не само по образима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим |
| и долази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да |
| у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту нарицати као ст |
| , госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да |
| заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однекуд пот |
| су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо л |
| оценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је |
| је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело и рад |
| : да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да |
| тискаше на своје груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </div> </div> <pb n="127" |
| ој, молим те, војводо, немојте, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренем |
| ти ми, војводо, — опростите ми, господо и господска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да |
| рца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство |
| као у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је Ристивор једнако |
| је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на Угре с |
| Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послу |
| пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао |
| едра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себ |
| к, поклони се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p> |
| гама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати само би |
| лушивати ни оклевати, него притеци брзо и снажно и помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој човек |
| <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза о |
| ече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“ |
| у што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, д |
| а, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, стара |
| опет рањеник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гомили око њега сваки притаји |
| р не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледао не би; а на |
| истар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помо |
| е <pb n="131" /> нас кнез Градоје кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће д |
| далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</ |
| илог цркви, коју си ти саградио, окитио и обдарио!“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ |
| ово.{S} Настала беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и |
| да помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господ |
| који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зл |
| цима и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о Митровдану, који долази, навршиће се |
| с који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглаш |
| њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, |
| и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме |
| с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван |
| себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и распасаше коње, простреше црв |
| и, попе, да меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мант |
| ог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар |
| е!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не п |
| у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који си с Го |
| а се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у камене плоче.</p> <p>Ниско поврх леја |
| а,“ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна |
| д вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вече |
| ед дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети |
| да је право да због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраш |
| з снаху своју као изненађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику никад опрости |
| ођу друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов ша |
| во је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, |
| ; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу његових испружила се беху и с |
| а.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кне |
| заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца — последњим куцањем.{S} Паде мртав кнез |
| пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да о |
| уно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез Вукан, „ни |
| мо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо! |
| Кнез Градоје састави веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обуз |
| хну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мо |
| за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да нос |
| ло на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше и |
| ли некаква опора сухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове соб |
| или, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече своме <pb n="183" /> де |
| а због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро |
| еликих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права ти је напаст.{S} Т |
| кој.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај |
| астављаше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ у |
| алим на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може |
| напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</ |
| слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се |
| ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласо |
| ијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену |
| љ наступа на наше положаје!{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас х |
| још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} |
| а Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихв |
| мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војв |
| лепо извезене, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо у своје руке |
| Али не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу на |
| у му старац пружи, и целива је полагано и побожно као да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам до |
| Каритону, који и сам корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај |
| последње цјелованије“, онда он полагано и свечано приђе први ка ковчегу у коме мртав војвода ле |
| бро а мекшим од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристиво |
| помињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ |
| ојводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем |
| н Топлица.{S} Милош севаше очима гневно и срдито викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше |
| војка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар љ |
| /> на Голубињој Реци чуло се непрекидно и убрзано крекетање жаба, као да оно велико коло од мли |
| ушна својој госпођи, приђе она слободно и право к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисно |
| јводе Милоша.{S} Наступасмо ми слободно и све кликћући.{S} Потиснусмо лево крило непријатеља, а |
| ласку у шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно погледа у свога старог седог слугу Некудима.{S} |
| у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Постојаше св |
| , преврнуше све што у њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који |
| рију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена човека од својих четрдесет година, с л |
| ни оклевати, него притеци брзо и снажно и помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој човек, а ти си |
| Прекрсти се живо неколико пута, побожно и са светим страхом целива икону, па онда приђе још бли |
| ојничке господе, те их не замени сложно и смерно појање игумана Пајсија и његове браће духовник |
| ји си достојан те части!“</p> <p>Сложно и весело привика сва она господа да је све тако како во |
| унаци и браћо!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет некако свечано окренув се властели с |
| куд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то шт |
| .{S} Све јој сад тако страховито празно и пусто и чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат |
| њима, час опет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тр |
| ецо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је приспео час да се рас |
| га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући се проговорио:</p> <pb n="184" /> <p>„Ха,. |
| о, који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у прошлост. „Прво је |
| ушкујете само грмљавини, те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>Кнез по |
| да мислили да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту на |
| мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него као млађег брата |
| е слушаше Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворо |
| з бледе образе.</p> <p>Сад приђе смерно и Ристивор.{S} Гологлав дубоко се поклони пред старцем, |
| стурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и опет сасвим поуздано кнез Градоје, — „Славе ми, ништа |
| ме као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Јабучила натраг путем, којим су ма |
| Господине војводо!“ узе опет реч смерно и невесело Ристивор, — „ја још не доврших све што ми мо |
| а стало у редове испред шаторова, мирно и у највећој тишини очекујући нешто.{S} Није дуго траја |
| је више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китња |
| ....{S} Има смрти,“.... рече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> |
| стише мачеве у корице, па стајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> |
| гомиле народа, поздрављајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељ |
| , што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо сво |
| рвоме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега стојаше к |
| Старац се само окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуним презривости погледаше у оне, |
| Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Војводе Радича кнезу Градоју, љ |
| рво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видећемо на мах, да после свега што |
| арца, па и сам корачаше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И није то била само једна жалост што |
| Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми |
| ма.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати так |
| и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако о Господина |
| е се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање.{S} Млад |
| селака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом празничном руху, да пожеле |
| , да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за православни |
| воду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо, — опростите ми, |
| p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час |
| јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци ст |
| њем, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом кл |
| оре!... ни корака напред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“</p> <p |
| па смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и доб |
| ећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, ус |
| у трпезу, са које заједнички једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један другом у част и |
| лубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у |
| прихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви ш |
| абрати шта се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: ни |
| будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слав |
| е само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуз |
| и има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, бр |
| тором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске војск |
| сребрним кандилима пред иконама у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколике дворки |
| удна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли са |
| ви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не сва го |
| сто поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно угледах цара како седи у томе столу; наслонио л |
| рпере, била то кривица — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S} Народе, |
| јој сад тако страховито празно и пусто и чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат свога си |
| инута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витеш |
| <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу |
| можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску во |
| о ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја |
| акојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си и ку |
| се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, проговара то шапутом.{S} Као да са неким с |
| х распрштаваху својим веселим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки св |
| дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог ј |
| а.</p> <p>„Звала сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с то |
| трајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмуло као неком јеком од гусала, као да је млади ви |
| p> <p>„Опрости ми, дедо!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринута госпођа Манда, — „опрос |
| Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да |
| но причестише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S |
| поведницима од чета, показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро оп |
| ако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> < |
| наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмарица причају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, |
| дар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су као прошле ноћи од Босанаца |
| прости нам, Господару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без верног |
| {S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако |
| “ прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није друго него |
| срећнијега повратка у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и т |
| проштено.....{S} Народе, чувај нам двор и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о народу на |
| а доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове собе на прв |
| ља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост ње |
| ла је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, под очима плава сенка коју душевна боља подв |
| аде кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ |
| свршеном крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху ка |
| итомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео с |
| на, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и ору |
| ако дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да |
| сподо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви |
| доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> < |
| асом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растопи лед |
| да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некуди |
| ла Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часн |
| просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Б |
| благосиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотин |
| , чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у оне во |
| ак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац |
| одо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћас од |
| ; дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не за |
| еба.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћута ка |
| ветарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова |
| руги још су много кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо!“</p> |
| а, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> <pb n="199 |
| ут између две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, оседланих, заузданих и поткованих, |
| људи кажу набројили су на њему двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ понављаше ст |
| ко то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Ристиворе!...{S} Је л |
| двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ понављаше старац подигнув очи увис, као да |
| ађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и уда |
| сет и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, |
| ом; „мени је седамдесет а теби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, |
| а Косову, ти старац један од седамдесет и пет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади го |
| ко у овој кеси овде саставио седамдесет и девет Млетачких цекина.{S} Сада те молим, светла, вел |
| ли теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека |
| кренув се целоме ономе доиста у препаст и жалост порушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесм |
| 92" /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, госпо |
| што се зове Хришћанска самопрегоривост и Хришћанска милосрдност!{S} А Оче Харалампије, зар ниј |
| з к владици, прими из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распет |
| опре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз нар |
| га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што ето |
| тит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му |
| свечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви о |
| заставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и в |
| у те јој свилене кићанке целиваху плашт и шлем војводин.{S} Само Ристивор не могаше при том узд |
| е српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћанс |
| седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у |
| иним снађе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу доса |
| пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права |
| рећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пружи |
| Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Милош севаше очима гневно и срдито |
| ут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније заповести не можеш ми ни изда |
| дљива девојка.{S} Најпосле подиже главу и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори: |
| урака, подигоше полагано старчеву главу и прса, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких |
| тно, најпаметније је чувати своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p |
| b n="57" /> чуваћу његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега |
| да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се не деле од свога Господин |
| а.{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</ |
| гне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу победу славно задобије!“</p> <p>Скочише на ног |
| се, човече, та сам онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Им |
| цу Пајсеју, очита ми опроштајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга о |
| тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чу |
| у нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три пута побо |
| је Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја! |
| кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{ |
| у, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, која, седећи на посниском а шир |
| сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у неколико речи исприча |
| и овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме витезу |
| еда, па онда посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе |
| а својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати твојим п |
| рима у трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не ка |
| n="138" /> око себе сву велику господу и властелу.{S} Храбрио је оне који казиваху како их нек |
| учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, |
| тови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом |
| и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање.{S} Млада момчад удари у кликт |
| уху, да пожеле срећан пут староме кнезу и рођацима својим, који с њиме на Косово полажаху.</p> |
| сто руку, народ весело довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час |
| да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нов |
| .</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет хиљада људи, који су далеко од Косова, кад се |
| да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав |
| м гласом, „наравно, према греху требају и молитве, и метанија, и постови, па..... разуме се, пр |
| Преча је мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути |
| рели људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" |
| гаше видети како се господа поздрављају и питају за јуначко здравље, раздрага се милином па узе |
| И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка продала |
| ици?{S} Тек му показах кнегињу Василију и испричах му како је спасла своје чедо од орлушине, <p |
| Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачаницу.{S} Не мож |
| ма по њиви; пригибљу се ниско по класју и светлуцавим срповима жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да ст |
| одговарају; али са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихових народ чита, <pb n="134" /> |
| асеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Ран |
| причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском госпо |
| ома твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n="126" /> Твој клетвеник кнез |
| царем Муратом да му преда српску војску и српскога цара, само ако се иза тога престо српски пок |
| га виса кнез Градоје показа своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војв |
| кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајућ |
| -Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина танку свилу завијену једну као колајну о |
| урезан био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на |
| заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се изнен |
| и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и н |
| зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што с |
| Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> |
| а кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> |
| ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, |
| пригибаше и спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде |
| д ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S |
| и на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и |
| војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око рањеника |
| црним облаком.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, |
| д шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; ка |
| тојавањем старога кнеза спреме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те је кнез мо |
| реба! <pb n="155" /> Па онда мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону велику скрињу, |
| чистих листина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му |
| мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоперним буздованом о јабуци од седла — ставио се |
| ити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор&g |
| бриса рукавом зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе све |
| Заборависте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугујете својој дру |
| рихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо ка |
| сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада за |
| ва Града могли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и о |
| х пустише своје погледе, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и послед |
| нака.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управљању коњима.{S} Ри |
| ,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замер |
| а се успава на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристиворову као на љуљашци, па не могаше.{S} П |
| синовци моји, него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S |
| почела беше.{S} Осем духовника у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога другог у цр |
| сви дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино моз |
| , и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на |
| а настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез и Госп |
| , молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу сто |
| есече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез је срц |
| зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људској памети пр |
| Ристивор не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мо |
| Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје с |
| ебески Јерусалим води право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и н |
| } Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је срце јој се полаг |
| беломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше као н |
| а и среће <pb n="164" /> на овоме свету и о стварности и непроменљивости велике милости Божје.{ |
| е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на |
| другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, д |
| те она гори вечном неугасном светлошћу и својим трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна |
| како се укрепило новом једном храброшћу и новим поносом.{S} Он разви свилену заставу Орловића, |
| S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{ |
| дарише црни облаци па се брзо развијаху и застираху небо.{S} Крупне капље дажде почеше падати п |
| пехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} Никоме се од својих дру |
| ој трави око оног храста, жустро гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем |
| <p>Поред ногу његових испружила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други си |
| постови, па..... разуме се, према греху и прилози!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати кнез Градоје |
| ст. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо поб |
| лима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p |
| , шкргутну мало зубима, поцрвене у лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене |
| Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он да б |
| , да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кук |
| , војводо, како вас одмах онда световах и мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, д |
| о обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред ол |
| о, како вас одмах онда световах и мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, да се одм |
| збуни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тра |
| шем не може се опојати!“ прихвати одмах и одважно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запи |
| ај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, |
| ите; па онда напојте коње, оседлајте их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједни |
| жу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор!“</p> <p> |
| вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице петорица приђоше да се рук |
| е месту, војводо, овога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људ |
| , господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Г |
| вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринутости и замишљености старијих војвода и кне |
| ско поврх леја од цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивоју, хитро су вијугале плаве лас |
| , дао преко светих калуђера Хришћанских и преко хоџа муслуманских разгледати старе хрисовуље, и |
| а, а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те т |
| дговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: |
| ва, оплетена била, читав венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што почеше делити ц |
| е било погледати на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</p> <p>Млади Орловић |
| пет ватрених коња, оседланих, заузданих и поткованих, па их цвећем окитио као да су коњи сватов |
| радоје стадоше по средини између једних и других војника.{S} На заповест војводину спустише мач |
| , и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, јер остају дво |
| убором Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пу |
| рода, пуно света свакојака, пуно слепих и кљастих просјака, <pb n="78" /> сасвим као на каквом |
| !{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на п |
| S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, |
| ице на ватру у трпезарији; ја их унесох и полагано спуштах, и онда чух како Светогорац рече да |
| бе смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} |
| е је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <pb n="58 |
| једно славно име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, које ти треба светло да очув |
| ене.{S} Женскадија тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није више било суза.{ |
| ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мил |
| хоће, могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и др |
| еси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ет |
| ице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, д |
| једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако вр |
| еже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да |
| ача, и прстом својим опипао сваки кајиш и сваки ланчић на коњским опремама, као и сваки колут н |
| вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем |
| /p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац |
| „Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још је |
| осто расплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи |
| би за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда се таласи од народа одбише од двора и повијаше з |
| ве што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шатор.</p> </div> <div type= |
| ен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети ка |
| оја и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, |
| силно залупа последњим куцањем.</p> <p>И онда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену |
| чаше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И није то била само једна жалост што претишташе срце Гр |
| који с њиме на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па |
| нче, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до |
| Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и севну очима.</p> <p>„Опр |
| шта би од тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац покри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су |
| игне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје |
| на је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешта причао Ристивор, док најпосле по |
| ико је правих јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене |
| ви заборавити прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Градоје на свој начин решио једно незгод |
| та, имаће да се прича годинама!“</p> <p>И опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаш |
| мет људи у којих јунаштва нема!“</p> <p>И пођоше сва тројица напред ка Косову.</p> </div> <pb n |
| дићи цркву код гроба војводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е |
| огине у служби земље господара!“</p> <p>И Ристивор ућута као човек који је казао све што је има |
| славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И у |
| ца нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И војвода махну руком према вратима од трпезарије.</p> |
| „Јунаци!{S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Ср |
| едла!{S} На коње!...{S} Напред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ |
| ка да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење војводина сина.{S} И с |
| Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, ка |
| да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрн |
| S} Нека их док се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног |
| ћу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд гледаше час један |
| се, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких |
| о да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размер |
| ако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> |
| љиво. „Пази, ево мене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати попа снажно око паса, и издиж |
| сподина Кнеза овако непокајани!“</p> <p>И појахаше коње, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а |
| Кнез намењивао јадној сиротињи!“</p> <p>И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> |
| нез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тројица тужни невесели.</p> |
| сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Х |
| ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, преблед, оборив опет гл |
| кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по светини око двора да ли је ко виде |
| и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која |
| уначе!{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га о |
| писмо о јуначкој смрти његовој!“</p> <p>И онда стари кнез задену своју челенку у клобук Боривој |
| з вернога срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Л |
| а задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да ов |
| воре, води нас најпречим путем!“</p> <p>И ободоше коње, и појурише за Ристивором.{S} Сви снужде |
| последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се Некудимово срце опет поче растапати у сузе. „ |
| ски јунаци с Господином Кнезом!“</p> <p>И кад се сва тројица смерно причестише, онда кнез Градо |
| па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији и оштрији, и све |
| , ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>К |
| S} Станко, ох.... бедни Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену сн |
| а изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, |
| пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет се млади властелин заустави.{S} Изгледаше као да |
| S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и |
| па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче мантију, макну главом на Ристифора ко |
| алимо, тебе Господа исповедамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше силно раздраган.{S} Први он о |
| скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда старац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, |
| итомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учи |
| це његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења |
| кола на небу клизају к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по своме плашту поред свог унука, и с |
| , опрости му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаш |
| ј земљи, наш честити Господару!“</p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пеха |
| дена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје? |
| јана, о погибији њихова цара...“</p> <p>И опет га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране |
| , и како покропи сузама својим.“</p> <p>И опет рањеник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио |
| од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћу |
| о да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно |
| p>„Вере ми, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су много кивни; побиће се опет и јо |
| кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем ча |
| венео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некак |
| лажеш, кнеже Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у власт |
| као помаман на чист патос према кнезу. „И само да се поштено <pb n="33" /> о једном погодимо!{S |
| икну оној господи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господи |
| зар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему к |
| „Та већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Н |
| иси био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслуж |
| мало преврну закрвављене очи своје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости за |
| је сва веселији.</p> <pb n="103" /> <p>„И још то није све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнез |
| свети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога |
| !“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови |
| колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази в |
| његова чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што ј |
| маном Пајсијем мало час отишли.</p> <p>„И ништа боље, синовци моји, него да одстојимо јутрењу и |
| ече кнез Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога с |
| у!“ брањаше се смерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или |
| ољуби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам добродошлицом, верни и славни кнеж |
| <p>Па онда Гојко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку |
| екаквој чудној сети и жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде м |
| вде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћемо распрштати Агарјане ка |
| први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте управ педесет!“ прихвати и Ристивор живо.</p> < |
| коју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Каје |
| овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред кр |
| Босанаца слушали, стиже један сељак са Ибра па рече кнезу:{S} Хиљадама рањеника ударило је Ибр |
| путевима, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека свак |
| дич истом бејаше прегазио једну притоку Ибра с војском својом, па се на широкој пољани с ону ст |
| кнезу:{S} Хиљадама рањеника ударило је Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа |
| ка од твоје стотине нека појашу путем к Ибру..... “ „Не, Господару, молим те!“ пресече говор Го |
| ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од |
| ски, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак |
| а, те живо растави таласе од народа.{S} Иван Порубовић, сав светао у лицу од радости, допре до |
| ричања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, кћери некаквога малог в |
| Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом, наслони се леђима на |
| с и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим?“</p> <p>Некудим сам уђе унутра, гол |
| сузом капаше на листину. „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђ |
| е, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудном неком језом очи отвори, на своје ч |
| ет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Рис |
| он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем опремљен како треба, ја уђох под шатор да |
| атор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али мир |
| ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се |
| онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда.. |
| менита господара, брзо спријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољ |
| ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да вик |
| атора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Милош севаше очима гн |
| идех очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ри |
| овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава д |
| „Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони |
| но царство.</p> <p>Не мичући се слушаше Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} Није ду |
| доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове собе на првом |
| и кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се на прагу поче крстити и кл |
| <p>„Дворанин војводе Радича, властелин Иван Порубовић од Дреновца!“</p> <p>Млад човек, који го |
| детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше узе се најп |
| адоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно иза стола свога госп |
| о гледати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке снове, владаше мрак у ход |
| питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:< |
| тлошћу.{S} Такву <pb n="42" /> светлост Иван никада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше |
| ако лепо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше ока склопити. |
| екакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори |
| редио те млађа чељад простре постељу за Ивана у куту према његовој постељи у једној по широкој |
| ор причао како је то било?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отвори, |
| смо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спре |
| и вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и |
| удисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан |
| <head>IV</head> <p>Ристивор је, по жељи Ивановој, наредио те млађа чељад простре постељу за Ива |
| ему да га устави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш свет |
| ђе пред шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже мож |
| икаваца у великој и мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољани на којој се ова господска св |
| једним гранатим стогодишњим храстом на ивици једне полупрокрчене старе шуме.{S} Према тој шуми |
| овога у плаво небо, које се руменило на ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало |
| коња упутио се беше к једином храсту на ивици од њиве, под којим је угледао неколике старије љу |
| зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвода гостима што с дес |
| бровачких.{S} Још неколико убода танком иглом од биљура, још неколико потеза свиленим концем, ј |
| тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даљ |
| ам својом руком себи нож у срце сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, |
| Нема много шта,“ прихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповест |
| Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти мене, Н |
| ећ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет примицати и одмицати <pb n="158" /> |
| м, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој глас, пола као ср |
| о књигу у манастиру, једне зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију око некаквога С |
| човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј, слаб на читању ситних рукописа, али сила |
| >„Е сад пусти мене, Некудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к попово |
| а Богородице Тројеручице, коју је један игуман од рода Орловићева пре стотину година донео из С |
| е се опојати!“ прихвати одмах и одважно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Гр |
| јко.</p> <p>У томе часу стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу |
| себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„Кнеже Орловићу!{S} Нем |
| <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ викну игуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо |
| еже, приговорити не могу!“ узе опет реч игуман Пајсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да има |
| его је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад |
| те их не замени сложно и смерно појање игумана Пајсија и његове браће духовника, који као с до |
| несох од игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем |
| м...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чуднов |
| старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље з |
| двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије може да се види како тужна и расплакана лута |
| е и са дугачким, свиленим плаштем једне игуманије.{S} Левом руком бројила је полагано зрно по з |
| } Ето, мало час видех очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет |
| лику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не могосмо наћи. |
| црквицу на јутрењу, куда су духовници с игуманом Пајсијем мало час отишли.</p> <p>„И ништа боље |
| јних ножића његових.</p> <p>Додадоше је игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је примаче к очима |
| види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десн |
| о да у његово име правду народима дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ срп |
| <p>„Јавља ли што клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, сам, без |
| . „Зар од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и |
| га.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на своме месту као да |
| ре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не да |
| !{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо орловско пиле жустро кљ |
| е!{S} Нека иде кнез, <pb n="51" /> нека иде властела; зашто су они господа него да господски за |
| иза мене?!{S} Махни се, човече!{S} Нека иде кнез, <pb n="51" /> нека иде властела; зашто су они |
| ле жустро кљуца!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и др |
| о вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" /> јед |
| , покушаваше да процени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по ви |
| иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска моле д |
| а!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега |
| етнаест лета, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца |
| најмање четири стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p |
| м!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби |
| , казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му спалимо |
| ко: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ак |
| „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој |
| {S} Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb |
| Лазо на Косову без старога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре |
| и више мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} И |
| лета, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначки |
| да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде к |
| брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје |
| е пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело в |
| n="197" /> пут, кнез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> <p>Ста |
| уше гневно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија |
| вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вер |
| е сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напој |
| клонимо ми који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Г |
| а и народима који се Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, велика |
| у у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала теби, војводо, што мисли |
| ужја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“</p> <p>„А |
| ини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвра |
| е горе на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: |
| сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кроз одушевљени и љуб |
| ући од радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо на |
| д сте опет моји синови!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И |
| а којега виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишаве шије своје.{S} |
| са оним њеним крупним граорастим очима, из којих свагда светли невини детињи осмех.{S} Сети се |
| зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли |
| е у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, кога је његова |
| ечи, него би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као |
| S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опроштаја у славан живот!“ |
| покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опроштаја у славан живот!“</p> <p>„Нисам видовит, ка |
| који се договарају да пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази од мене.{S} Није Косово за такве, |
| прашњав и уморан.</p> <p>„Како?....{S} Из Крушевца?!“ повикаше гости војводини изненађени, а н |
| драла најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степеници силазило у перивој, к |
| ену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну челенку окићену дра |
| на у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али не |
| ога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људи и честите Србадије |
| те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заус |
| /p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као да негд |
| о си видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</p> <pb n="147" /> <p>„Благо теби, синко,“ р |
| ед двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И стар |
| кршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам |
| је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен ј |
| Орловићеве куће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда |
| киша се спусти као да је неко кабловима из црних облака лије.</p> <p>„Ухвати нас ситна киша тек |
| азима препланулим од сунца, црним очима из којих муње севаху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи |
| у се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, сави их полагано, готово побожно, |
| >С муком изведоше полупијана властелина из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво |
| оме кораку — смилуј се па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да |
| екујући нешто.{S} Није дуго трајало, па из великог зеленог шатора, пред којим високо копље с ко |
| збор, викну оклопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косо |
| шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару!{S} Нити |
| је било запарно оставише отворена врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао |
| је имаху котарице пуне свакојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који с кнез |
| у свакој сузи коју <pb n="9" /> несрећа из срца исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у |
| сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по |
| не могу да помогну, ту милосрдан поглед из ока Мандалене Орловићке, дотицај њене руке, и неколи |
| во у очи.{S} Примајући мирисне струкове из њене руке Ристивор гледаше с великом слободом право |
| о њени погледи прогањају нечисте духове из људи, лече бесомучне, малодушне праве јунацима, а ју |
| о око поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка |
| сом, подигла лице к небу, упрла погледе из крупних црних очију у вис, па златном стрелом гађа г |
| И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бада |
| а <pb n="54" /> рукав, Ристивор се трже из свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или о |
| о одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш |
| мрамора, у које је падала вода, која је из кљуна једног тучног ждрала најпре далеко у висину ши |
| ојводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по пољани проходао овамо онамо на мири |
| у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док с |
| елин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој го |
| оћи наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближњих села који тражаху рањенике по пољу.{S} Диго |
| издаја!“ привикаше неколико од властеле из свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчиј |
| мајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите седла, |
| „Ти као да ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год м |
| наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрема по каквога сиромаха, а |
| тављам вам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнут |
| Боривој пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> |
| Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацртане слике могло видети како је диван Орлов Град |
| адан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је |
| овчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те |
| ки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти тр |
| о се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући попу Каритону, који и сам к |
| водини изненађени, а неки од њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти сла |
| сви онде присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје |
| долази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да с |
| хвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад |
| велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братск |
| цу.</p> <p>Кнез скиде свој клобук, изви из њега своју сребрну челенку, па онда рече Боривоју, к |
| изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете старцу на прса, загр |
| т како су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у |
| кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себ |
| емишљању настави:</p> <p>„Испадосмо сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па |
| де као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једну кесу с новцима и пружи је кнеги |
| ешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина танку свилу з |
| бри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне свилене, лепо извезене, торбице по велико писм |
| ледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, п |
| ча да су дошли неки наши поверљиви људи из Константинова, па јавили Господину Кнезу, да цар Ага |
| p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} |
| ти своју радост у потоцима од вина који из подрума војводиних потицаху, а сва се онде <pb n="12 |
| оше кроз град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„ |
| ми његова туга срце моје стегну, те ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и н |
| пије, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из срца!“ прихвати старац Харалампије. „Као да читаш из |
| S} Приђе Господин Кнез к владици, прими из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за с |
| ова са ждраловима, коме су скоро сељани из многих села сведоци били, и у коме су орлови славно |
| ма.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној боси |
| ицима да скину калпаке.{S} Сам прихвати из руку <pb n="81" /> Ристиворових заставу, десном руко |
| с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од на |
| аве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити пре |
| , јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Бо |
| ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече |
| ви.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим гласо |
| х, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно време кнез позивље људе |
| и.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ рече м |
| прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас моли |
| ен Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта |
| пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у сву своју висину, и упре очи с |
| орбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете распршташе, сваки ње |
| ода Орловићева пре стотину година донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао дворан |
| евића Боривоја, који, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме |
| , а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима |
| S} Него најправије ми рече старац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких |
| а си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и |
| ри кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да се постар |
| <p>„Ухвати нас ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње |
| РЕМЕНА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА 1899.</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> |
| старац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столи |
| дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, несретниче |
| а са старога витеза.{S} Онај пламен што из срца старчева сијну кроз речи његове, беше одмах зап |
| ласом отац Харалампије. „Устави се, јер из тебе говори проклета бабунска јерес!“</p> <p>„Шта ка |
| мело!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокува |
| јводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога |
| би погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама о |
| релажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, потпуно оружани |
| елика ока његова како ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија |
| ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} По топоту, који допираше до њег |
| езданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не м |
| Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору из милости своје према мени, опрости му за љубав Јабучи |
| рсног имена твога!“ привика по више њих из свите војводине у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„ |
| ли први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ |
| учне свите на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезари |
| баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крс |
| ка ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну узде Лабуду, <pb n="144" /> и громко в |
| ворових заставу, десном руком сукну мач из корица, па се онда чврсто корачајући упути право к в |
| а полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица, па се окрете, да код свога стола дочека Миро |
| е.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, који упад |
| како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и |
| хвати старац Харалампије. „Као да читаш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта |
| и по што голубињак не остављају!</p> <p>Из једне баруштине близу јаза од воденице <pb n="5" /> |
| реће некакву џиновску чегртаљку.</p> <p>Из села, десно испод Орлова Града, допираху узбуњива за |
| Д ОРЛОВА ГРАДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВ |
| , не, не!“ викаше старац све срдитије; „из ових стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем и |
| {S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток, на коме сам се ја већ |
| о у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао |
| је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад двор |
| а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез гологлав; његове сребрне в |
| је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице старога витеза на једном сребрном обручу, к |
| је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па да види тај |
| жица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уочи то |
| ску војску и српскога цара, само ако се иза тога престо српски поклони њему!{S} Нико није хтео |
| вника у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мал |
| на слободно и право к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисног босиљка па је пружи младом |
| ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади иза мене?!{S} Махни се, човече!{S} Нека иде кнез, <pb n |
| с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под св |
| корачање два коња у непосредној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Борив |
| окренуо <pb n="145" /> да погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко |
| !“</p> <p>Боривој на своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивор |
| , господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кне |
| елин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно иза стола свога господара, и, час руком, час мигом, нар |
| p>„Ево мене, господару!“ викну Ристивор иза гомиле света, па се онда коњем својим прогура кроз |
| ема нама грешнима!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико |
| вест те се редови коњаника који стојаху иза оних у првоме реду, развише у два крила и десно и л |
| ојвода младим својим слугама што јахаху иза њега, — „додајте Ристивору чутуру вина, нека спере |
| е чудо што су славуји и косови и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој рај земаљски, и ш |
| ода.</p> <p>„Само једно ја ти, војводо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и |
| а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру |
| се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез чекао. |
| лије.</p> <p>„Ухвати нас ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми обод |
| а на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми |
| дговарао на питања као и на пријатељска изазивања.</p> <p>За софром у великој трпезарији вечера |
| — праћен Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре ч |
| о!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате заповести свога старијега?“</ |
| ђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су посл |
| алеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави н |
| приђе она слободно и право к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисног босиљка па је пружи |
| де и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једну кесу с новцима и пружи ј |
| ам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина танку |
| обук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну челенку окићену драгим камењем и утврди ј |
| а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне свилене, лепо извезене, торбице по вели |
| го је и двор са прозорима у оквирима од извајаног камена, са терасама на ступовима, са кубетима |
| , па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јун |
| је се он овде одриче!“.</p> <p>С муком изведоше полупијана властелина из трпезарије.</p> <p>„Е |
| ливада наших, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наш |
| , у долами од црвене чохе богато златом извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим перјем |
| властелин извади из једне свилене, лепо извезене, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</ |
| у орлови и крстови златном жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до колена са сребрним ос |
| ви, колевка од шимширова дрвета, — пуна извезених белих тканина, и опет празна јер у њој не беј |
| тког јој стаса пасом од плавог аксанита извезеног сребрном жицом и спутаног сребрним пафтама.</ |
| га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полагано и св |
| крињицу.</p> <p>Кнез скиде свој клобук, изви из њега своју сребрну челенку, па онда рече Бориво |
| и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете старцу на прса, |
| врећу памучне свите на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут |
| да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод белог камена, са кога се на коње ускакал |
| и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лакокрилих свираца!</p> <p>Узе б |
| многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове погледајући према главној капији од дв |
| едати како се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући попу Каритону, кој |
| као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па да ви |
| а трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци |
| то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи ономлани на Плочнику?{S} В |
| ститога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</p> <p> |
| велика битка, српска је војска јуначки изгинула, српски је цар Лазар јуначки пао!{S} То им каж |
| ор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми |
| зивима својих господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана и болешти |
| још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина ш |
| пских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосмо!“</p> < |
| сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како |
| .{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо од све |
| вој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели лептирови налазили, да су |
| елим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки сватови искупљају, и да се |
| ају пуне руке цвећа младим јунацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце похитало, да се изв |
| м, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља може мирисним дах |
| њихову, али им није повећало срећу.{S} Изгледало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У |
| S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204" /> дихати, али би |
| а два млада властелина погледаше се.{S} Изгледаху оба збуњена.{S} Приђоше по један корак један |
| и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше као небесни анђео.</p> <p>„Приступи ближе, ве |
| >И опет се млади властелин заустави.{S} Изгледаше као да се упустио у некакве дубоке мисли, или |
| а кнеза у великој храстовој столици.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</ |
| треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, али само за један тренутак.{S} У |
| ко, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја сво |
| шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</p> </div> <div type="chapter" |
| кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми б |
| траховито празно и пусто и чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат свога сина.{S} Погледа |
| ајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ |
| е.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверника на овај град.{S} |
| у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана његових.</p> <p>Опазиш |
| моме слузи Ристивору, јер служећи мене изгуби славу да тебе послужи!...{S} Опрости и мени, нек |
| се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од |
| с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним и ср |
| } Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, само зато што неће да верује да неко може |
| S} Право је да се сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику да умножите славу своју.{S} Ве |
| ду баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше још два човека и два мача!{ |
| узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом напред једнога седог старца, који сад ве |
| <p>„Страшније заповести не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро |
| а!“ понављаше рањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ |
| ко си црне среће!“</p> <p>„Сигурно опет издаја!“ привикаше неколико од властеле из свите војвод |
| од властеле из свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчије него црна излаја!“ понавља |
| ка војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко |
| најмању седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и |
| е би успео да наведе ни онога незнанога издајника на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду |
| д уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војвода |
| у спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом својом да спрече спасење сво |
| говори рањеник; „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не м |
| али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаже!{S} На три дана пред саму битку пронос |
| воме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</p> <p>„С |
| ао да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници свога цара, своје браће и свога отачаства!{S} |
| у њој самој не нађе издајника, који ће издајом својом да спрече спасење свога отачаства!“</p> |
| ћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство оних на Косову потекло од мога немара да вас |
| стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај само у о |
| т скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомично на слику, коју беше увезла. |
| вљаше рањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше к |
| ам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нис |
| и отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отвореноме |
| , који се сав тресаше од плача.</p> <p>„Издахнуо је на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо |
| видно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути,“ настављаше Санџак-Бег своје причање, „замол |
| енутку дохватно је оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на |
| би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као мехур!“ |
| олете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, п |
| олетети могле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви |
| али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах са |
| копље с коњским реповима побијено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе бога |
| оја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: |
| >Војвода се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим друго |
| помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све. |
| ане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> |
| у бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече |
| дару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине, онда ја окат да идем у сл |
| о!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p |
| Ристивор ободе Јабучила па са заставом изиђе испред свога господара и пође напред.{S} Кнез се |
| ого шта,“ прихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за ме |
| цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома враћ |
| јска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са својим оклопницима у прве редове.{S} Његово ок |
| у ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} |
| <p>„Нема овде доста светлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред ша |
| , опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са не |
| ође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, т |
| Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несрећу, опознили; али оп |
| прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“ |
| изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, с |
| ености старијих војвода и кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза, и п |
| ече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина устав |
| у своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и м |
| еза натклопо био!</p> <pb n="181" /> <p>Изиђоше на једну чистину, с које се видело како је тамо |
| да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало |
| ч онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће |
| светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по пољани проходао овамо она |
| кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво в |
| мо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознил |
| уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода м |
| ута кад угледа како кроз капију дворску излажаше поп Каритон у богатој златотканој одежди носећ |
| аш то младо своје Господско јединче, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Ј |
| ваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права |
| пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази!“</p> <pb n="192" /> <p>Узеше сад сва тројица да |
| а са сваким од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{ |
| би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} |
| соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апсити моје властеле |
| Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„Како? |
| „Издаја!{S} И никако друкчије него црна излаја!“ понављаше рањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, из |
| ека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у прошлост. „Прво је добро што ти је у |
| ћете га опевати оплакујући своје кости изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али н |
| ислити, да се његову соколову оку ништа измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има там |
| ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“...</p> <p> |
| онде, у овој истој нашој клети,... овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави ви |
| </p> <p>Леже сваки на своју постељу.{S} Између њихових постеља — просто само простртих поњава п |
| дворних црквица, са китњастим мостовима између кула.{S} Сваки је Орловић од пет стотина година |
| игли један на другога људе своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно о |
| ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу с |
| уку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске с |
| јвода и кнез Градоје стадоше по средини између једних и других војника.{S} На заповест војводин |
| тора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себе разговараху, видесмо ми на стражи, да се не |
| ак.{S} У другом тренутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохватно |
| } Не могу рећи да се ми властела кољемо између себе данас више него што је то некада било; али |
| стела се завађала час са царем час опет између себе; али су онда духовници упадали с крстом у р |
| не и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коњ |
| трији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и |
| заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада |
| енци од плавог и црвенога цвећа пољског измешанога са јечмовим класјем.{S} Мало испред њега, по |
| атеља, или ће од нас тројице само један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте |
| нез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине |
| ди па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом опростили.{S} Сада те ја молим, |
| да једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а преда мно |
| Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ |
| ају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јел |
| купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подизале су се в |
| ина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по високо у углу од два зида |
| , са терасама на ступовима, са кубетима изнад придворних црквица, са китњастим мостовима између |
| орњачу, која у дивном блистању трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је |
| ном заставом, коју Ристивор развио беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око њега на |
| {S} Још су звездана кола стојала високо изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристивору:</p> |
| показиваше како их је заповест кнежева изненадила.{S} Једни се загледаше у гриву својих коња; |
| трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде у близини камена плоча одваљала са уста |
| удима, све са лепоте призора који им се изненадно указа.{S} Пукла равница докле око допире.{S} |
| /p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже се жив |
| /p> <p>Млади властелин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше узе се најпре крстити па онд |
| ика молиш?!“ упита кнез снаху своју као изненађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једном бу |
| њиге војводине!“ прозбори кнез очевидно изненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми |
| ца.</p> <p>„Како?!“ запита старац силно изненађен, па уставу Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} |
| вода гледаше неколико тренутака радосно изненађен у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуб |
| свега двеста војника?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да број |
| Из Крушевца?!“ повикаше гости војводини изненађени, а неки од њих усташе из својих столова. „Да |
| напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да види човека, од којега је сенка тако чест |
| још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај кон |
| <pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске слуге изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар |
| раци сунца на заходу падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте |
| да — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај <pb n="208" /> силни н |
| — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душевни |
| само ако он — Марко — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n="98" /> — Марка — призна |
| ј страни колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође Мандалене.</p> <p>„Погле |
| вила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише на последњем <pb n="165" /> целивању, кнез Гра |
| мазна стола од храстовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за |
| у на крила некаквога у храстовини вешто изрезанога змаја, положио руке по наслонима <pb n="6" / |
| уг у перивој, седела је на сниској лепо изрезаној скрињи госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но |
| дела је у истој таквој високој и богато изрезаној храстовој столици, млада једна жена, по висок |
| лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет година од како га у двор |
| ебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих о |
| ебом, које се -— чинило му се — више но икада застрло густим ројевима <pb n="150" /> звезда.{S} |
| ро опремљена војника; наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрема по |
| Косово,“ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни половин |
| могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави д |
| S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што |
| у од два зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, које несигурном и |
| а у трпезарију, била је исписана велика икона Светог Јована Крститеља, кога је дом Орловићев сл |
| ила на зиду у сребро окована чудотворна икона Богородице Тројеручице, коју је један игуман од р |
| а које гораше у сребрним кандилима пред иконама у злато и драго камење окованим, беху искупљене |
| чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева |
| ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и |
| е његове што лежаху у једном куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле.{S} С |
| стири, зар по црквама толике чудотворне иконе, и толике свете моћи од великих светаца и чудотво |
| >Причало се много шта о чудотворству те иконе.{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се ма |
| разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; п |
| твори очи,</p> <p>Од онога кандила пред иконом просипала се тиха и слаба светлост само по соби |
| стајао само да се спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу мо |
| реди да се запали велика воштаница пред иконом Светога Јована Крститеља!{S} Молим те, ко ти је |
| и на рукама, а на прса своја наслоњену, икону Светог Јована Крститеља; поред попа корачаше ђаче |
| од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Б |
| ута, побожно и са светим страхом целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто |
| маче петрахиљ, приђе смерно пред велику икону великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити |
| роким разбојем, па час погледа на једну икону испред себе, час хитлено свиленим концем везе по |
| о Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је под ранама умро?“ <pb n="206" /> питаше кнез, па |
| рела?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје рудн |
| ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије може да се види как |
| свима нанео срамоту, која се само мојом ил’ његовом крвљу спрати може!“</p> <p>„Кнез Миросав је |
| еветом једном, која се само крвљу мојом ил’ његовом спрати може!“ говораше кнез Витомир доста м |
| трже из свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са |
| Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, објавио је свој турс |
| а одваљала са уста хладног неког гроба, или пећине некакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ива |
| јани стојати на крштењу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздвајани јездити ка Косову, |
| шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само један измилити жив, али и он |
| или да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо |
| то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућама својим.{S} А о |
| , као да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећ |
| ита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да |
| звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, те ситно звоно и не чуј |
| о да се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Косову хватајући |
| отмула нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда |
| ј да сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују |
| ротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ у |
| д овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а преда мном мачевима |
| ати са вашим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оплакујући своје кости изломљене!{S |
| исном сену под красном зеленом колибом, или и под још краснијим звезданим небом!“</p> <p>„Војво |
| Ако проведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, кретаће се сутра натмурени |
| " /> две недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, б |
| "102" /> хоће, могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, врш |
| же, силазити у трпезарију, да вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто мало храпавим гласом поп К |
| вораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно ш |
| овест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га |
| , нека нас казни, нека опет пусти сушу, или поводањ, нека нас пржи, нека нас топи, нека опет пу |
| МПАРИЈА</p> <p>1899</p> <p>Цена 80 нов. или 1½ дин.</p> </div> <pb n="ii" /> </front> <body> <p |
| помолити, па онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шато |
| а бирате само ово једно од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима здравим и читавим, |
| само двоје што се паметно учинити може: или да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овак |
| у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, |
| лиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздвајани стојати на крштењу |
| но писмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb n="14" /> |
| аће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као |
| га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана пр |
| на којој је Душан једну ноћ проспавао — или управо „пробдио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће св |
| S} Осем духовника у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше |
| он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пре |
| а ли је мање светаца што је мање јунака или је мање јунака што је мање светаца, то ја не умем с |
| ута поклањали по прегрш сребрних динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, к |
| о му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде се онај молитвени жубор, јер по па |
| ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, те сит |
| ога, који, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена |
| е сва војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече с |
| Ристиворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb n="14" /> <div type="cha |
| е не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ настављаше кнез па немирно хода |
| глави.</p> <p>Према старцу, и само три или четири корачаја од њега, седела је у истој таквој в |
| осподину Кнезу да му помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Госп |
| ат, рече свити својој да сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али |
| ђена, запињући језиком на свакој другој или трећој речи, говораше:</p> <p>„Молим те, бабо, не п |
| војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви бојите владика |
| мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу |
| ода, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| им да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, онда поштено да останеш на двору |
| није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом кнез Миросав; „на чи |
| ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили својим господским д |
| латкога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са степеница!...{S} |
| уздрхталим гласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало д |
| ћи или у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи по |
| /> о једном погодимо!{S} Ако ме обориш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; |
| да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не |
| властеле поче да помаже духовницима, да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе |
| да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да мо |
| и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о вас, само ето нека прво |
| Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n |
| са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с |
| {S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест наш |
| ко ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнич |
| иђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели |
| и Србина уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, донес |
| Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше даљ |
| ела обојице киптио је зној.</p> <p>Тада им Ристифор приђе.</p> <p>„Уставите се, славна јуначка |
| уги ухватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> |
| е пуне свакојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који с кнезом на Косово пол |
| има, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{ |
| и притврђују цвеће за своје клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја |
| адоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи |
| видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“... |
| Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века |
| онесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора ко |
| ост, људи се једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си м |
| а уза сами грм наместише седла, како ће им као узглавњаци послужити.{S} Сва тројица беху уморни |
| чи, него, оборив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И |
| обуди она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека н |
| изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдегод у којој колиби где су им во |
| .</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и раз |
| авите се, славна јуначка господо!“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас м |
| љиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Срб |
| се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на св |
| уци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ заповеди им војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, |
| ази поток, пожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска |
| сраме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи ст |
| као да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Заст |
| х у грудима, све са лепоте призора који им се изненадно указа.{S} Пукла равница докле око допир |
| наше Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко мо |
| .{S} Повисило је госпоштину њихову, али им није повећало срећу.{S} Изгледало је као да племе њи |
| а, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S} Та |
| и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте се</h |
| .{S} Отвори им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше је |
| сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај |
| опростили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше |
| во те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би |
| с, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Светих Отаца, д |
| утње своје, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила своја — преклињаху да ни |
| жу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кн |
| едају, озари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према другоме, да се гр |
| ки; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p> <p |
| чно да чита књиге староставне.{S} Читао им је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше д |
| зе са ројем златних пчела.{S} Богатство им није повисило славу, али је није ни засенило.{S} Пов |
| жевић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о перпера |
| њих двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двојица в |
| учитељем, погнуше главе па учинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зуб |
| дину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће с |
| заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учин |
| српски је цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p>Продера Ристивор својим к |
| сукнене капе, па гологлави слушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуго потрајало па сељани |
| љиви зрикавци ућуташе запрепашћени, јер им се учини да чују рикање једног џина.{S} Ристивор зас |
| остру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена власт |
| бе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањ |
| боди од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростити што о |
| ође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то казивати, кад то Господин Кнез није писао народу |
| хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а |
| Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се крену |
| ојом још на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ак |
| сео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском тајна |
| се војвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који је |
| , оче, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ |
| еш да разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јут |
| /p> <p>„За јунака погибије нема!....{S} Има смрти,“.... рече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У то |
| и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — |
| „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“< |
| а војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Деси |
| дованима отимају епархије; Истина је да има и калуђера који сами пале своје манастире: истина ј |
| је. „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају епархије; Ис |
| м само смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби |
| многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али знат |
| ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше н |
| ци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војв |
| у десно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу пом |
| ви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак |
| ћу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остата |
| вље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивости, онда не може б |
| Град, старинска и славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седа |
| абучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно г |
| се сви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш |
| стићу вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас тражим т |
| ман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја те |
| заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ревеном подићи цркву код гроба војводина! |
| S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ак |
| /p> <p>„Смешно ми једа видим какве муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му коњ натраг, него х |
| Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут |
| није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него што |
| од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао сврат |
| ху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што ј |
| и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p |
| господару, на тој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац г |
| {S} Причају да сад међу млађом господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова про |
| и опет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а |
| е ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> <p>„Нема много шта,“ прихвати Некудим. „К |
| , немојте, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах |
| мо на мах, да после свега што се десило има само двоје што се паметно учинити може: или да се р |
| се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од |
| гово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену!“</p> <p>Стари кне |
| е он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слави свога имена и по крепост |
| е између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похит |
| у Кнезу једва са половином војске, коју има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан дв |
| радоја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кум |
| оју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђе |
| сте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може б |
| ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од нево |
| S} Чух Кнеза како онима око себе рече: „Има их много њих који су требали да су стигли, а још ст |
| а читању књига и туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је |
| ши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уме |
| еви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је |
| S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што казује како је срце у народа у |
| езом погоди те на миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ |
| мова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечем |
| p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај милости према љуби сина твога!{S} Не помињи име, к |
| ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, само што орлови лете к сунцу у висине, а к |
| е ако је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе спремљене колибе, <pb n="82" /> и П |
| уз пуне пехаре својим јунаштвом хвале, имали твоје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни друже!“ |
| чије било за наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет пута више људи но оружја, и мучили с |
| им.{S} А ово сад што је остало, то није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, |
| ности у првим тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спо |
| ворово.</p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па |
| ци да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само п |
| реш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда |
| а не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени |
| аповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада |
| да ти кажем.... немој нам замерити,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш до |
| сами пале своје манастире: истина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пута више |
| >„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини Ристивор да |
| узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег |
| ра у часу у коме је славно погинути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <p |
| } Господин Кнез је једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва сапле |
| ило поверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе |
| ћута као човек који је казао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху |
| жи, али који је сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби земље г |
| поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ рече кнез. |
| 94" /> си се срдио на ме.{S} Сигурно си имао право што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином |
| војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслужиш челенку. |
| и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа о томе поме |
| јнога витешког оца.{S} Према своме деду имао је право страхопоштовање, не само што му је дед, н |
| мам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућ |
| пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се окре |
| руго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да се прича годинама!“</p> <p>И опет приповедач з |
| па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак |
| не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва |
| од, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по |
| дворским девојкама, <pb n="65" /> које имаху котарице пуне свакојаког цвећа из перивоја, па им |
| уг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора? |
| као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бац |
| емена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, те д |
| ’, млади властелине, казуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине војводо,“ наста |
| иће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ј |
| , али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него као м |
| јвода од војске светаца, под сигурно ти имаш слободе и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш |
| и сретне прве ране, синко!{S} Колико их имаш?“ питаше старац.</p> <pb n="205" /> <p>„Три, дедо! |
| жеву — он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девоја |
| и са некаквим силним узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она св |
| ма!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, а |
| предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи напунише сузама.{S} |
| уги човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао сво |
| {S} Свима је нама наше отачаство и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада пр |
| ој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „ |
| сти према љуби сина твога!{S} Не помињи име, које усне моје, од ових шеснаест година како сам у |
| че мој!“ рече му. „Србадија ће помињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила н |
| ладио а моју памет подсетио да ја носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај |
| } Цар, кога је Бог поставио да у његово име правду народима дели, иде сад с војском само на Лаз |
| > <p>Тек је старац преко усана превалио име „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бл |
| који он на светом крштењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па |
| а не пада таква срамота на наше јуначко име једног јуначког Хришћанског народа, јер наша срамот |
| је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту |
| кад не заборављај да носиш једно славно име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, ко |
| имена, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже М |
| је дом Орловићев славио као своје крсно име.</p> <p>Причало се много шта о чудотворству те икон |
| едан према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, о сво |
| ићима старали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару слав |
| питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је њег |
| /p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири |
| Ја још <pb n="163" /> једном вас све, у име целе моје дружине, молим опојте нам војводу по зако |
| S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>В |
| отварајући писмо, „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Манда проша |
| има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево |
| Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге |
| душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору |
| деш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и треба д |
| на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, |
| молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скид |
| рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек т |
| рили, само су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и |
| , рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза |
| веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да |
| буду, <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљ |
| а левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, нек |
| шао к непријатељу!“</p> <p>„Проклето му име и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док др |
| да је првенац војводин добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући |
| пале нову једну звезду у славу јунакова имена, те она гори вечном неугасном светлошћу и својим |
| ер има међу вама који би по слави свога имена и по крепости свога срца боље од мене могли да во |
| ас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске власт |
| кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише на последњем <pb |
| ово Господину Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дома твога, не оклевај него крећи војску и жури с |
| м: тако ти Светога Јована, твога крсног имена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако з |
| p>„Казуј само!{S} Казуј, тако ти крсног имена твога!“ привика по више њих из свите војводине у |
| сило:“ узе реч млад један властелин, по имену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, да |
| н мало пребледе и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда, не |
| ког раста, с нешто мало по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним румен |
| двору, пред очима кнежевим, мачевима не исекоше, како је по њима настала велика завада и у само |
| бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети мог |
| ред олтарем — велики гвоздени светњаци, исковани мајсторским чекићем у грање и лишће, кроз које |
| те се кнез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји |
| укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у ковчег на брзу рук |
| рава ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малв |
| мантију, засука рукаве од антерије, па искочи као помаман на чист патос према кнезу. „И само д |
| у земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Пост |
| едва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у прошлост. „Прво је добро што |
| шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће |
| па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још |
| заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и |
| тамо све наше коње из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и |
| отрчаше к оном храсту, како се сва моба искупи око Ристивора, како, кад овај скиде свој калпак, |
| едосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунашт |
| ичекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Д |
| почне пре него што се сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би |
| ло као уморним очима, по господи што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запи |
| едној пољани, обраслој високом папрати, искупила и сместила уз Орловићеву чету скоро сва војска |
| и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Турака искупила се пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њ |
| к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да |
| н Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће |
| зницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, |
| у манастиру, једне зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију око некаквога Светомир |
| да настави:</p> <p>„Ето ни један!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отво |
| беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око њега на убојним својим коњима сви кнезови |
| ен.</p> <p>Турци одјахаше од коња па се искупише око рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да је |
| сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чули ст |
| крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око рањеника.</p> <p>„Тек ти бејах опремио Рис |
| ad>V</head> <p>Кад се већ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо |
| жне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу |
| {S} Изгледало је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свирце па да се живо ко |
| } Ми смо овде на пољу, на коме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам |
| настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> око себе сву велику господу и в |
| потицаху, а сва се онде <pb n="125" /> искупљена војска растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p |
| а у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једн |
| тору; нечија их рука силно размакну.{S} Испаде испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце И |
| ји од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци свој кло |
| воре!“</p> <p>Однекуд доле испод терасе испаде на мраморну авлију млад момак, красног лика, вис |
| у на који се тераса наслањала, Ристивор испаде, поклони се дубоко пред старцем, па рече:</p> <p |
| маже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> <p>Испаде кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доист |
| по кратком премишљању настави:</p> <p>„Испадосмо сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пут |
| о викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух их как |
| мо оком тренуло, три коњика, три Србина испадоше испод грма на чисто поље, и најпре ходом па он |
| а од жутога воска.{S} На своду, који је испао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са |
| дом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити |
| но раздрагана, скочи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет поседаше у |
| крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се ус |
| „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се не деле |
| и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на ноге, до |
| а зидина према овој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом онога удеса, од кој |
| се са њега повија у трпезарију, била је исписана велика икона Светог Јована Крститеља, кога је |
| су се очи обвикле крупним и разговетно исписаним писменима у нашим црквеним књигама, а ово је |
| зу своје главе, нађоше под њим листину, исписану руком војводином а прибодену у земљу једним од |
| n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве пору |
| сретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} Везу |
| песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа исповедамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше силно раз |
| шапат његов: „Покај се, несретниче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих |
| зе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој крвни непр |
| и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се ис |
| терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповед |
| а у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми опроштајну молитву и об |
| м и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала ти |
| а и за властелу на једној лепој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева Громада, а ис |
| ој, подигао вењаке покривене липовином, испод њих наместио дрвене столове, а по столовима беле |
| стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва в |
| чи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод свиленог напрсника у тога младога јунака до тебе. |
| араху са жубором Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне |
| ледао у мрављу војски, која се извијала испод белог камена, са кога се на коње ускакало, па се |
| рема њену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погледа, прође мимо ње и стаде мирн |
| ој се да та једва чујна тутњава однекуд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запо |
| ечија их рука силно размакну.{S} Испаде испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Кос |
| лагано одмицаше од себе, погледајући је испод својих густих веђа нешто натмурено, као да се срд |
| оре!{S} Ристиворе!“</p> <p>Однекуд доле испод терасе испаде на мраморну авлију млад момак, крас |
| м панциром на срцу моме, и сахраните ме испод ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу |
| ренуло, три коњика, три Србина испадоше испод грма на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким |
| црвене сукнене плаштове по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм намест |
| као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p> <p>На с |
| новску чегртаљку.</p> <p>Из села, десно испод Орлова Града, допираху узбуњива запевања петлова, |
| а гусле његове што лежаху у једном куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле |
| едва се дубоки уздаси овда онда отимаху испод њега; али никоме не могаше ни једна реч да се пре |
| лу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови шаторова. </p> <pb n="1 |
| једној по широкој соби при земљи одмах испод терасе.</p> <pb n="37" /> <p>Два се млада витеза, |
| оних у једну пећину.{S} Нађох ту старца испосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађ |
| ене у лицу, шкргутну зубима, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жа |
| а ми се скорим надају!“ Па онда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу |
| охвати и испразни један пехар вина, узе исправљати рукаве од антерије, намести свој црвени пас |
| же!“ прихвати доброћудно поп, дохвати и испразни један пехар вина, узе исправљати рукаве од ант |
| си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не реко |
| искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на Косову, као пр |
| за Косово весело певајући.{S} Народ је испраћаше узвицима и усклицима желећи јој срећно путова |
| дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два млада витеза клизах |
| побио у читаву умку од пољскога цвећа; испред ње сложио у три купе мачеве, буздоване и копља; |
| пет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Испред <pb n="26" /> колевке крочила на њиву млада а ви |
| ом заставом према средини првога реда а испред њега.{S} Оштрим погледом прелете кнез сваког сво |
| по како многи народ седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{S} |
| д воде заноће, кад му са предњих стража испред војске јавише, да се види коњаник један, који у |
| еколико стотина коњаника стало у редове испред шаторова, мирно и у највећој тишини очекујући не |
| вор ободе Јабучила па са заставом изиђе испред свога господара и пође напред.{S} Кнез се крену |
| уздованом о јабуци од седла — ставио се испред велике заставе, па би наизменце час наређивао тр |
| да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари к |
| јер стићи нећемо, па ма сад у овај часи испред ове цркве појахали крилате ждрале и вите ластави |
| измешанога са јечмовим класјем.{S} Мало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њи |
| разбојем, па час погледа на једну икону испред себе, час хитлено свиленим концем везе по једном |
| тиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш |
| оже све славе и сва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S} Тек му показах кнегињу Вас |
| водо, заповеди кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, |
| матери.{S} Ристивор му у неколико речи исприча шта му је кнез заповедио.{S} Млади кнежевић, ко |
| >„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала ти што нам исприча све како си видео!“ привикаше му многа господа |
| и срце па нам као Некудим, који и јеси, испричај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, господи |
| га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што сам за последње <pb n="96" /> две недеље д |
| нај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сахата, |
| ни витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видовдана бејах опет на стара |
| покретима!...{S} Ама ко ће то вама све испричати!!{S} Него једно треба да вам причам.{S} С вој |
| шке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p>„Лаке су моје ране, |
| телин; „лаке су моје ране, али је тешко испричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе |
| Једно вече вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бош |
| и?{S} Тек му показах кнегињу Василију и испричах му како је спасла своје чедо од орлушине, <pb |
| орију која помори пола народа!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље кроз које је пролазио |
| амдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони испричаше како млади Југовић остави двор, и како за њим |
| им за све моје: молим те за мога унука, испроси му у Свете Тројице здравља, среће јуначке и сва |
| и и честитости; молим те за моју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти |
| мало и хрче.</p> <p>Поред ногу његових испружила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк ка |
| <p>„Прво што имамо да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахранимо |
| >„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза они |
| ник и соба њихова за неколико тренутака испунише, да се опет мало после у мрак завију.</p> <p>С |
| и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје коње у лево од старога кнеза.</p> <pb n= |
| а нама — нико да придође, него ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморне војске, која |
| . </p> <p>Наша три Србина уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који им зап |
| узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кукавице, нити смо љу |
| а Боре још не може да води војску нашу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коњ |
| алуђера који сами пале своје манастире: истина је да имамо два пута више попова но парохија, и |
| о се може да смести у хиљаду манастира; истина је да је многи и многи поп постао просјак, и да |
| дика које буздованима отимају епархије; Истина је да има и калуђера који сами пале своје манаст |
| игуман Пајсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају |
| али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрвање са свецем м |
| свега срца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде |
| <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина |
| о; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо <pb n="172" /> да с |
| но малвасије као цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпос |
| да се позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, |
| о за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, само што орлови лете к с |
| в Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је и |
| и сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече: „У н |
| тао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S} Како војвода з |
| престо српски, само ако он — Марко — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n="98" /> — |
| треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад ле |
| ше!“ причаше Витомир.</p> <p>„Тако је у истини!“ рече упорно Миросав. „Мени не треба да се прав |
| ест нашег старешине!“</p> <p>„Тако је у истини!{S} Тако је!“ привикаше одважно многи од господе |
| оспода сложно у глас, неки од њих као у истини запрепашћени, а други опет ударише у смех.</p> < |
| ко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац запрепашћен, па се удари ру |
| д њих опколеше, позивљући их једнако са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Је |
| а води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — настави Ристивор, — „да ти, господару, ниси в |
| жем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину казујем:{S} Ни један!“</p> <p>Стари кнез скочи с |
| има витешким: али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да в |
| а откуд може бити старе славе?!...{S} У истину ево су последња времена!...{S} Кад нема јунаштва |
| ванке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван |
| им гласом војвода Радич. „Јест, страшну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам |
| тва и свога Господара!“</p> <p>„Страшну истину говориш, кнеже!“ рече тужним гласом војвода Ради |
| треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучк |
| це за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што |
| у гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако шапатом.</p> <p>Истом оне две прзнице оставиш |
| кве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову з |
| а до после подне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ристивор се био наслонио на један од оних б |
| је да са својим људима стигне пред вече истога дана на бориште код војводина двора, да се одатл |
| си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој клети,... овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„ |
| ли четири корачаја од њега, седела је у истој таквој високој и богато изрезаној храстовој столи |
| ква, само нешто по сниска.{S} У зиду на исток лежало је велико отворено огњиште од белих камени |
| , која у дивном блистању трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је Ристиф |
| вне зоре!“ рече Витомир, погледав према Истоку, који својим руменилом поче да гаси брилијантски |
| ели, доста људи, али нема доста оружја; истом је послао људе, да зађу по старим ризницама и да |
| ани, Будванци и други Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики |
| сове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Госп |
| ни, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„Жао ми је, г |
| се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче |
| сти!{S} Ми смо овде на пољу, на коме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Доша |
| вили Господину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од Караманије дође његова најбоља војс |
| сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич истом бејаше прегазио једну притоку Ибра с војском свој |
| ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље |
| овори војвода исто тако шапатом.</p> <p>Истом оне две прзнице оставише један за другим трпезари |
| јен бледом <pb n="185" /> љубичицом.{S} Источно се небо наслонило на плаве планине, па их пушта |
| ном ступу од дима и пламена, који се на источној страни Косова видео.</p> </div> <div type="cha |
| е. „Кад ли ће се једном то отровно семе истребити са ове лепе наше земље?!“</p> <pb n="97" /> < |
| > <p>Млади Боривој пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у |
| ораше Ристивор сам себи, па у три крока истрча уза степенице горе на први кат.</p> <p>Ту у ходн |
| ="140" /> викну оној господи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, вид |
| ли смо малу доворану у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Уг |
| па у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута и |
| својих јунака.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управљању коњ |
| епомично на слику, коју беше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело као снег <pb n="8" /> седи на |
| ето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио као своје, увео у царство Б |
| устом и дугом русом косом утире са ногу Исусових покајничке сузе, што се мешаху са скупоценим м |
| божно три пута, и три пута целива слику Исусову, а шапуташе тихо:</p> <p>„Опрости ми, Господине |
| сузи коју <pb n="9" /> несрећа из срца исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је |
| Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде з |
| и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} Ниједно око није ос |
| зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако нећеш |
| ви кат, рече свити својој да сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију или у перивој, |
| а онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они к |
| е да пљачкају богата села по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе |
| е да похватају коње са ливада наших, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{ |
| </p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше |
| дељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде своје господство још ов |
| да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитр |
| н Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господ |
| ад је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је та |
| својим некакве зле слутње своје, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила сво |
| резним Орловићевцима није било тешко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде првим погледом шт |
| у стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и ч |
| споде.{S} Стари се кнез осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети ни разумети што се они т |
| лике цепанице на ватру у трпезарији; ја их унесох и полагано спуштах, и онда чух како Светогора |
| ушташе свилене завесе на шатору; нечија их рука силно размакну.{S} Испаде испод шатора војвода |
| А кога значе орлови него Србадију, која их на својим заставама носи? „Не треба ни да се пита, < |
| ш су они као ђачад манастирска!{S} Нека их док се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза глед |
| међу њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо |
| е ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље з |
| ух Кнеза како онима око себе рече: „Има их много њих који су требали да су стигли, а још стигли |
| се небо наслонило на плаве планине, па их пушта да се преливају на модру перунику.{S} Сунце се |
| ње, удараху навалице на те гомилице, па их распрштаваху својим веселим а покашто и дрским доско |
| људе; ево јечмови почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи |
| који ће на Косову јуначки погинути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па |
| , оседланих, заузданих и поткованих, па их цвећем окитио као да су коњи сватовски; по странама, |
| дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам правосла |
| рхтао. „Господо, пуните пехаре своје па их подигнимо у славу наше честите браће српске са Примо |
| имо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога седишта, па |
| Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И још опазише како |
| о у сласти слатког снивања.</p> <p>Није их дуго тако склопљене држао кад умукнуше комарци, и ус |
| рла не промукоше у војничке господе, те их не замени сложно и смерно појање игумана Пајсија и њ |
| лице, дохвати своје разбарушене косе те их сави <pb n="35" /> у перчин, намаче петрахиљ, приђе |
| о под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ово <pb n="142" /> што овај наш рањени јунак ка |
| молите; па онда напојте коње, оседлајте их и за пут припремите, па дођите да се још једном заје |
| не колибе, <pb n="82" /> и Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и тв |
| к само овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте вина овамо!..{S} Одите |
| Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор!“</p> |
| ји до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала |
| узе оба писма из руку свога унука, сави их полагано, готово побожно, метну их у недра, и онда с |
| пет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одмори |
| се не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — настављаше кнез |
| {S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам и |
| ја тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како наредиш |
| смо вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице петорица приђоше да се |
| дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице петорица приђоше да се руком прихва |
| ише и сваког од њих опколеше, позивљући их једнако са истинским дивљењем и жаљењем, да се преда |
| и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци их раздвојише и сваког од њих опколеше, позивљући их је |
| зини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S |
| умију, али нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> |
| у перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степениц |
| Па се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ испречи |
| ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти |
| ама од клобука својих јунака.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом |
| игао је две високе осмоугле куле, везао их једном мраморном терасом на мраморним ступовима, а т |
| онео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отвор |
| ак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти |
| уху војводину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапсити, <pb n="93" /> стави стражу на вратима |
| господе оте узвик, који показиваше како их је заповест кнежева изненадила.{S} Једни се загледаш |
| у.{S} Храбрио је оне који казиваху како их нека зла слутња осваја; стишавао плаховите, световао |
| ма нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док с |
| у ти сретне прве ране, синко!{S} Колико их имаш?“ питаше старац.</p> <pb n="205" /> <p>„Три, де |
| S} И пустићу вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас т |
| осврнути, да својим очима видни колико их је.</p> <p>Па онда га освојише свакојаке тужне и црн |
| м угледа слугу свога. „Дед казуј колико их је се прихватило руком за заставу?!“</p> <p>„Завор м |
| пет тешко рањених Турака, а бар толико их је понело лаке ране.{S} После неколико тренутака бор |
| ти!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потражише по свима кутовима шат |
| нице и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и дру |
| њаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n=" |
| поче брујити све то веселији жагор, што их сунце све то топлије озараваше.{S} И тај весели жаго |
| !“...{S} Али ни од куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би он |
| ас наређивао трубачима да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свету гласно довик |
| е око срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити друкчи |
| "SRP18990_C4.3"> <head>II</head> <p>Пут их поведе уз бистар а поширок један поток, којега обале |
| сави их полагано, готово побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и замишље |
| за њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шатор!{ |
| Турке око себе.</p> <pb n="201" /> <p>„Их, погана веро Агарјанска!“ цикну Ристивор кад га оштр |
| нахо моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или |
| р Орловићи од пет стотина година свагда ишли <pb n="196" /> напред а данас на Косову да бегају? |
| Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре |
| она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му главом даде знак да може да |
| дође Иван с коњем опремљен како треба, ја уђох под шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи |
| а старац рече:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Ту |
| дито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје собе |
| ди Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори кнез Градоје, затежући очевидно у за |
| а догледу непобусаног гробља на Косову, ја се без преговора примам тога старешинства.{S} Моја в |
| еколике цепанице на ватру у трпезарији; ја их унесох и полагано спуштах, и онда чух како Светог |
| о и снажно и помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S |
| лику морију која помори пола народа!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље кроз које је пр |
| , колико ће бити тамо турске војске!{S} Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази |
| гаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве је људе <pb n="47" /> спала данас славна ца |
| али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном вас све, у име целе моје д |
| ашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву |
| во ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је к |
| {S} Остављам вам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се о |
| Војводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господину Кнезу.{S} Тако ти светлог и |
| и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије |
| ћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити |
| о!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше до |
| ече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb n="155" /> Па онда м |
| своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац, а мој син |
| да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе би |
| ли ту цркву на славу Божју?!“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, |
| ији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива в |
| S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече старац |
| тељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, |
| и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта ј |
| оне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске да < |
| ниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје је м |
| поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело вино у слатку малвас |
| ту пред непријатељем, <pb n="109" /> да ја не муцајући слушам твоје заповести!{S} Ми смо овде н |
| са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном |
| ово што и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само и |
| моје подмладио а моју памет подсетио да ја носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо године |
| сав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону |
| толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Го |
| о не изиђе најмање четири стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господа |
| не песме „Со свјатими упокој!“ Него куд ја одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога како |
| /p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристивор га п |
| прекор трепташе.</p> <p>„Кад сам ти је ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно презрења.</ |
| едном погодимо!{S} Ако ме обориш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те |
| топола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, |
| м дружбом и твојом службом, како сам се ја поносио дружбом твога јуначкога оца, и очинском пажњ |
| о умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој покојни отац причао о јунаштву |
| ој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кн |
| годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то во |
| ...{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави између вас двојице.{S} |
| Господину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно |
| се на прагу поче крстити и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</p> <p>„E, па с |
| ли и један другом опростили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све госп |
| е кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој |
| докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњ |
| ило, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповес |
| зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ понови |
| у ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег |
| па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сва |
| > <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад је |
| т грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игуман |
| </p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још |
| чи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за о |
| попе, да меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мантиј |
| ута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витешки |
| жете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војс |
| ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћ |
| обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред олта |
| Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, је |
| оју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем |
| ја не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати!“ рече старац љубазно м |
| у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли |
| ругу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p> |
| видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и м |
| напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господину Кнезу |
| напољу били први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи н |
| а би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у мана |
| онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез |
| н на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наста |
| и нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p |
| :</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док свог ко |
| пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а мој |
| огрешили!“ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу |
| преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили господару!“ рекох ја; „нема |
| сти за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у жив |
| сово!“</p> <p>„Тако је требало!{S} Знам ја Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје задо |
| ; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда помага |
| ичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше Миросав |
| ез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, д |
| в пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си т |
| , да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у манастиру,“ — ту многи почеше да му |
| тмурени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под мојим шатором, сваки ће од |
| се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манастиру, једне зимње вечери игума |
| тије чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом <pb n="156" /> другом братијом вечерао, и ре |
| а коме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвен |
| кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Поне |
| ма.</p> <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, п |
| кад се разгневи.</p> <p>„Не пресуђујем ја!“ прекиде га кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам |
| икну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљавину од кликтања, онај наш рад |
| бије!“ одговори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да не да црква опојати онога, који, за то што је кук |
| и од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростити што оскв |
| један кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама откупљујете моју душу од небес |
| дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан |
| ..“</p> <p>„Причекај мало, попе, стојим ја теби на белези!“ пресече кнез попа пружив руку према |
| друговао по крчмама Крушевачким, молим ја тебе: пази ти како са мном говориш!“</p> <p>Пријатељ |
| и пет стотина коњаника!“</p> <p>„Молим ја тебе, господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори |
| Грачаницу?!“ прихвати кнез. „Не мислим ја цркву коју су људске руке градиле, него цркву коју ј |
| о; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} А |
| ачкој крчми мозак попила!{S} Него, како ја нисам с тобом друговао по крчмама Крушевачким, молим |
| у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си |
| час разапети мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де |
| ека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p>Госпођа Ман |
| !“ говораше војвода.</p> <p>„Само једно ја ти, војводо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је |
| је мање јунака што је мање светаца, то ја не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, |
| Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад д |
| одар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S |
| рућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња |
| е свога побратима — „ето видиш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се |
| старац љубазно младом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем п |
| иком клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу д |
| аука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песни |
| е узе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем на постељу, на којој се наш велик |
| ечи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мо |
| ш четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попов |
| ело вино у слатку малвасију.{S} Не могу ја сад ово прекинути, нити се може после посао наставља |
| енађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику никад опростити!{S} Ето то вам је! |
| ке, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима, да се вратимо отк |
| запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не |
| есе кондир вина... .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са т |
| поклоних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристив |
| кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, |
| дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па млади унук Градо |
| ићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{ |
| љаше кнез Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</ |
| том кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу по моме дворанину Душку јутром |
| аља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} |
| ичи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, да |
| оме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само |
| рече старац сав пренеражен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ри |
| и и честите Србадије!“</p> <p>„Како бих ја, кнеже, растеривао војску коју купим око себе, да је |
| разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вук |
| о заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; нап |
| а теби праштати, мили господару!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и боља господара од тебе ни |
| <p>„О, сине мога побратима!{S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} |
| е говор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може н |
| атежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање |
| омагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја разговетно чух како онај што запомаже вели: „Ко ми < |
| коме последњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не |
| те ме чули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту за |
| еже Орловићу!“ прихвати кнез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ће |
| ебате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не д |
| е!“ говораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће |
| Орловићу!“ одговараше Миросав упорно. „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да |
| ритон не ступајући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте |
| руги образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта да праштам, нег |
| опет реч смерно и невесело Ристивор, — „ја још не доврших све што ми мој господар заповеди да т |
| них у два крила!“</p> <pb n="39" /> <p>„Ја каквих ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, |
| рвене у лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи |
| с јестивом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа |
| утуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча дворска момчадиј |
| , пустио вођице Лабуду, склопио руке на јабуку од седла, саставио калпак с густим веђама својим |
| >И онда старац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на колена.{S} |
| љем о рамену и шестоперним буздованом о јабуци од седла — ставио се испред велике заставе, па б |
| својој кнез дохвати буздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.</p |
| а више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето отказа |
| "66" /> на ухо шану, узјахао свога коња Јабучила и одјездио натраг у двор.</p> <p>Опазио је кне |
| на ледину само један корак на десно од Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигне буздова |
| ромко: „Напред, јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила па са заставом изиђе испред свога господара и |
| и за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу да |
| >И опет се тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше му.</p> <p>Мало час па Ристивор дође |
| ез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристиво |
| ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом!“</p |
| че Ристивор смерно и снуждено, и окрену Јабучила натраг путем, којим су мало час прошли.</p> <p |
| ивор скочи с коња да дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се слободан, баци се стражњим ногама у |
| ама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило после два три корака окреће к Југу!{S} Сиромах |
| знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе по више пута час десно час лево у |
| и водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p>Госпођа Мандалена по |
| ми једа видим какве муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му коњ натраг, него хоће за нама!{S} |
| и своје према мени, опрости му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, и тапкаш |
| пружи младоме витезу на његову високом Јабучилу.{S} Пружајући му босиљак Босиљка му гледаше пр |
| бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{S} Не одјаху |
| енога вина.{S} Он сам — на високом коњу Јабучилу, у убојној спреми, с калпаком на глави, панцер |
| јер му некаква горка сухота стегла беше јабучицу, а преко образа њихових котрљаху се сузе.{S} М |
| злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћу од свитања, показала с |
| другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, с |
| ма к левом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа |
| лило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и да |
| не и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар зн |
| се у томе часу на прагу од њихове собе јави прилика једне високе, сувоњаве, средњовечне жене, |
| анине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у некол |
| на, — другог по одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана |
| аши поверљиви људи из Константинова, па јавили Господину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да |
| ремљен како треба, ја уђох под шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред скрињом и при с |
| настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половином војске, коју и |
| кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељака са |
| да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро оружаних ју |
| оље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли јед |
| кад му са предњих стража испред војске јавише, да се види коњаник један, који у највећем трку |
| уги, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу нешто тихим шапатом.{S} Кнез се у столу св |
| /p> <p>„Марјан!“ рече Ристивор.</p> <p>„Јавља ли што клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к |
| одаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тројанова времена |
| било више јунака, свеци чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили. |
| се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћу од свитањ |
| {S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па уб |
| овића!{S} Али има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у једну крчму у Кру |
| о нагло спустила била. |</p> <p>„Јест’, јадан наш Господин Кнез!“ настави он опет сам од себе. |
| стражи пред царским шатором његовим!{S} Јадан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрак |
| рече кнез Градоје поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову |
| си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ питаше војвода невесело.</p> <p>„На кра |
| е једној од њих уз уздах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Госпођо наша!{S} Што пушташ то мл |
| уз уздах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Госпођо наша!{S} Што пушташ то младо своје Господ |
| амо два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина природе као да се гласно |
| во поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до уста, те се начини као |
| би него њој говорећи, промрмља:</p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих |
| просто један страховит грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се т |
| осподу; није њу Господин Кнез намењивао јадној сиротињи!“</p> <p>И стари кнез затвори врата од |
| знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти кажем.... немо |
| ављају!</p> <p>Из једне баруштине близу јаза од воденице <pb n="5" /> на Голубињој Реци чуло се |
| кавице у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} Полети, кукавицо, у своје јато!“ |
| онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђег писања настави: „Има, вели, |
| е погледе, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним за |
| </p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај <pb n="208 |
| е о слабоме срцу жене Магдалене, него о јакости твоје сажаљивости према нама грешнима!“</p> <p> |
| стрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <pb n="30" /> хо |
| ојсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, ка |
| на мртвог војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мр |
| алекој даљини могло се оком видети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} Н |
| о је било ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жаркога сунца.{S} Владала је жестока запара.{S |
| о и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево |
| млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба |
| ру служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Полетеше витезови све клик |
| амо се <pb n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, с |
| есели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, пот |
| </p> <p>Што ближе стизаху стану, све то јасније чуше вику, као да се стотине људи надвикиваху п |
| рече му она оним својим чудним гласом, јасним као сребро а мекшим од сребра.</p> <p>Полагано и |
| уније буде.{S} Тада и млади војвода узе јасним младићким својим гласом да помаже староме кнезу, |
| како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Полетеше вит |
| , којих црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} |
| а, Турци се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане делије!{S} |
| ма знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <p |
| ече као оштрим ножем.{S} Обојица видеше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к |
| вог калуђера.{S} Послуша мало оштрије и јасно чу тихо шуштање свиленога скута и полагани ход не |
| о поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно угледах цара како седи у томе столу; наслонио лак |
| до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и п |
| од нас, да ћемо распрштати Агарјане као јастреб јато голубова!“ додаде сам војвода с пуно поузд |
| да ћемо распрштати Агарјане као јастреб јато голубова!“ додаде сам војвода с пуно поузданости.< |
| ђа гнезда!{S} Полети, кукавицо, у своје јато!“</p> <p>„Па стани мало, господару, молим те!“ реч |
| истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и може |
| рац покри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три стрелом |
| узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Господине војводо, поздр |
| <head>II</head> <p>Дуго је кнез Градоје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем |
| викну војвода младим својим слугама што јахаху иза њега, — „додајте Ристивору чутуру вина, нека |
| с па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабу |
| .</p> <p>Многи су коњи јурили пољем без јахача, престрављени и чисто подивљали.{S} Лабуд стојаш |
| има, па потера Лабуда напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо С |
| о хркању Ристиворову, и ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и |
| ,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако |
| з; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је паме |
| {S} Може ти требати на Косову!“</p> <p>„Јаши свога коња!“ заповедаше му кнез. „Нај, носи застав |
| , витешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило пом |
| у зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка дужда Млетачкога, још онако |
| старац му викну:</p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару |
| ој Лабуде!...{S} Погађаш куда полазимо, је ли?!“</p> <p>Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, |
| а држите моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву перперу?“</p> |
| римо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор причао како је то било?“ питаше кнез |
| ки јунак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као д |
| {S} Па добро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је под ранама умро?“ <pb n="20 |
| рече кнез срдачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је с |
| S} Молим те, ко ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки |
| Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве је људе <pb |
| мо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А |
| стиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је под ранама умро?“ <pb n="206" /> питаше кнез, па се |
| десницу, коју му старац пружи, и целива је полагано и побожно као да је каква светиња,</p> <p>„ |
| адич покрио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој бори |
| одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два млада |
| ве верне службе још од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{S} Напунише |
| премештати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој према крчм |
| зађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чи |
| > <p>„Јесте, господине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристив |
| ио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао нестрпљиво, па је <pb n="49" /> најпосле — пра |
| р војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти с |
| ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекли б |
| ај <pb n="208" /> силни напор сломио га је.{S} Срце му силно залупа последњим куцањем.</p> <p>И |
| лова Града, — све то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца — последњим куцањем |
| волео бесног попа Каритона, као што га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору да се врати |
| ко изненађење да види човека, од којега је сенка тако често падала на Звезду Даницу Орлова Град |
| то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег војводе Радича!“ рече старац. „Ево чекамо т |
| јих ватра севаше, у младога дечка, кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла, па |
| ика икона Светог Јована Крститеља, кога је дом Орловићев славио као своје крсно име.</p> <p>При |
| арка, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његово име правду народима дели, и |
| стеривао војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Јесте |
| буду <pb n="207" /> пролазили, виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> <p>„ |
| властелин стави на чело своје чете, да је полаганим кораком проведе гологлаву поред мртвог вој |
| у, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, али |
| е и момчадије која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста као |
| о и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, |
| е то био прави мученик за отачаство, да је двојином више пелена но малвасије као цар попио, да |
| какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Го |
| !“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристивор г |
| . „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска на Косово |
| пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.</p> <p>Угледав војводу |
| м: али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску |
| , а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са по |
| јесмо грешни, јесмо; <pb n="114" /> да је право да због наших грехова мало и прострадамо и јес |
| а њихових народ чита, <pb n="134" /> да је нашу војску некаква велика несрећа задесила!“</p> <p |
| ме, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњицом прешао к непр |
| лада ко по правди и законима и треба да је наследник српског престола.{S} Цар је, пишу они, дао |
| тала беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а т |
| жно и весело привика сва она господа да је све тако како војвода рече. <pb n="83" /></p> <p>„Ка |
| оду мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком себи нож у |
| дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{ |
| е женскадије, и покушаваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једнако |
| линске куће Орловића.{S} Народ прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан |
| кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му главом да |
| смести у хиљаду манастира; истина је да је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера |
| , моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда |
| ојем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="153" /> жалости срц |
| зломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још |
| мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са свих |
| !“ питаше старац нежно, и покушаваше да је подигне. </p> <p>У томе часу закуца сребрно клепало |
| да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрвање |
| ову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чинил |
| „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет — а Бог |
| ни Агарјани разбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„ |
| че <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господ |
| еном крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је |
| језом очи отвори, на своје чудо види да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом светлош |
| му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож кој |
| или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p>Са |
| е живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш као |
| несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S |
| оги од господе.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осмехом, „мени |
| а нема велика војска, па ће навалити да је разбију док не порасте већом!“ одговори још једнако |
| Јованом, <pb n="59" /> не казуј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар ј |
| пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не са |
| гано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се |
| а тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је двојином ви |
| објавише народу на пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крштењу име земље Господар |
| дар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господи |
| одједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је право и па |
| тмуло као неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова пева |
| дуже погледаше к тим шаторовима, као да је оком мерио колико су далеко од храста, под који се з |
| ла и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје |
| сам корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који воли |
| као копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге |
| овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша он |
| ава, чинили су просто чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни јед |
| <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе оте |
| славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање света |
| омко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да ви |
| домрк као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице ста |
| младим јунацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од не |
| трављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би |
| четом која га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој |
| ед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници, превлачаше руком преко чела бришући хлад |
| ко је рана стекао?!“ питаше кнез као да је реч о тековини некаквога великога блага.</p> <p>Санџ |
| што силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сваког |
| било да говорим с човеком, који као да је спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душа |
| екаквом кајишу о бедрима, светли као да је румен образ девојачки.{S} Па се светац мрке коже и р |
| ом и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима из црних облака лије.</p> <p>„Ухвати |
| лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; |
| браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство оних на Косову потекло од мога немара да в |
| трпезарија слаткогласним појањем као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, кад д |
| а, те Лабуд полете пољем зеленим као да је плава ластавица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се до |
| тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви бој |
| рио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници свога цара, |
| какву молитвицу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета!</ |
| , и целива је полагано и побожно као да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади власте |
| р не видиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха |
| на цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише суза.</p> |
| Ристивор стајаше на своме месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом |
| ао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње прич |
| скупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка с |
| сову уз нашега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то ост |
| разгледати старе хрисовуље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар господар код жив |
| ласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„ |
| с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет |
| вору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="178" /> < |
| рно!“ одговори рањеник; „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али н |
| кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком себи нож у срце сјурио, игуман с |
| њега старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама |
| к што превали подне, пронесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог |
| ва копља а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S} Наступ |
| браће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> |
| {S} Прво, крчмар и крчмарица причају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, прошла онуда повелика |
| додаваше како неке дворкиње причају да је она преко своје воље доведена и привенчана за Милана |
| .</p> <p>Додадоше је игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је примаче к очима својим, па је онда |
| да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али |
| рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурни. <pb n="203" /> Бор |
| што кажем.{S} Неколико пута помишљах да је најправије да се поверим старом господару, који ме ј |
| ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Господин Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у |
| ави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n="44" /> рече Ристивор поуздано |
| у?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао |
| робила у срце њено.{S} Кнегиња Василија је поузданим погледом и поузданом руком прострелила орл |
| живог метасмо, чини ми се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњим својим часовима на ово |
| 0_C1.3"> <head>III</head> <p>Трпезарија је била готово као нека црква, само нешто по сниска.{S} |
| осподин кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа ономлане на Плочнику дала многославни прилог у |
| ог мрамора, у које је падала вода, која је из кљуна једног тучног ждрала најпре далеко у висину |
| сти падало од једне воштане свеће, која је више главе младога војводе догоревала, то је осветља |
| сподара и дворио га на тој смотри, која је трајала од ранога јутра па до после подне.</p> <p>Пр |
| /> сто година у планини Голубињу, која је већим делом њихова баштина, пронашле су се сребрне р |
| илом орлушине види половина стреле која је оштрицом својом пробила у срце њено.{S} Кнегиња Васи |
| вору у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, по одласку Кнеза Лазара, појахао коња и пр |
| о и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио |
| , а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало |
| биле то перпере, била то кривица — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S |
| вица — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S} Народе, чувај нам двор и с |
| одару!“ прихвати Ристивор весело. „Нека је наша дружина окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти |
| n="44" /> рече Ристивор поуздано. „Нека је слава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косову пог |
| рече кнез побожно па се прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p> |
| каза!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез |
| и сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала господину кнезу Градоју, који ми ево даде од с |
| к’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мен |
| е ти све по танко казати!“</p> <p>„Нека је слава Богу!“ рече кнез побожно па се прекрсти; „нека |
| е здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље |
| ла се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгинула, српски је цар Лазар јуначки |
| о од јаркости жаркога сунца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се оком ви |
| ве по високо у углу од два зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, |
| а у срцу његову.{S} Једна мисао витлала је другу, онако како се зрикавци, у високој трави око о |
| три или четири корачаја од њега, седела је у истој таквој високој и богато изрезаној храстовој |
| право гледаше на југ у перивој, седела је на сниској лепо изрезаној скрињи госпођа Мандалена.{ |
| номе прозору од шестостране куле седела је кнегиња Мандалена, сетна и невесела, и ослушкивала о |
| тегнуте у шимшировим оквирима.{S} Везла је покров једној сребрној скрињи коју је са комадићем о |
| гњишта где је стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} На овоме |
| да се са њега повија у трпезарију, била је исписана велика икона Светог Јована Крститеља, кога |
| заној скрињи госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, под очи |
| , и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет година |
| е управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела некол |
| Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, панцерим |
| му се.</p> <p>Пред самим огњиштем била је омања једна трпеза од белог мрамора.{S} Око ње четир |
| ајци Божјој, свагда помажу!</p> <p>Била је сасвим просто одевена у хаљини од некакве танке вуне |
| као Голубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто год |
| једне игуманије.{S} Левом руком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницама; десно |
| млађу дворанку госпође Мандалене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке к |
| , па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше име подједнако мило.{S} И |
| а као отац; ова српска земља нама свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је право да |
| е наставив своје причање:</p> <p>„Свима је тешко било, никоме теже до самом Господару Србадије, |
| ед главном капијом од двора.{S} Многима је око срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина н |
| или границе царства српског, а о којима је Боривој још од раног детињства слушао тако многе и т |
| то стиже један од оних јунака, с којима је Душан ширио границе царевини српској.{S} Свакоме дођ |
| алих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију пато |
| дети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову описати.{S} То није само град са |
| ху у шатору.</p> <p>Дечку томе повезана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} С |
| према овој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом онога удеса, од којега се вл |
| “ поче после по дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац |
| две књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пиш |
| тивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много кој |
| растопљеног злата и пурпура.{S} Милина је било погледати на ову слогу од топлих и нежних боја |
| још не може да води војску нашу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и мо |
| који сами пале своје манастире: истина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пут |
| же да смести у хиљаду манастира; истина је да је многи и многи поп постао просјак, и да има кал |
| је буздованима отимају епархије; Истина је да има и калуђера који сами пале своје манастире: ис |
| Пајсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају епархи |
| коме другом срце своје дала!...{S} Она је красна и честита девојка; обоје сте млади, али сте и |
| часак предомишљати коме да помогне, па је веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него д |
| не само из близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поодмор |
| и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез |
| та.{S} Он је примаче к очима својим, па је онда полагано одмицаше од себе, погледајући је испод |
| } Стари кнез га је чекао нестрпљиво, па је <pb n="49" /> најпосле — праћен Боривојем и попом Ка |
| н само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, по одласку Кнеза Лазар |
| и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“ |
| иза свога паса киту мирисног босиљка па је пружи младоме витезу на његову високом Јабучилу.{S} |
| видело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико стотина коњаника стало у редове испред шато |
| њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, |
| ват староме кнезу овај устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му реч |
| вуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да |
| ежом и мирисном хладовином.{S} И доиста је млади Боривоје у својој детињској невиности осећао н |
| као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело |
| ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти |
| ј јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристиворе!{S} Прега |
| ује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску кој |
| , дај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти ка |
| ди кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и |
| му у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, старац |
| ости, а који ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска самопрегоривост и Хришћанс |
| главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити само шта |
| трајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p> <p>„Шта ти ј |
| иворе!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па на |
| ек, који мисли да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо |
| сену простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војводине свите чује вика, и нек |
| Мој синко, ако ћемо ми тражити само шта је паметно, најпаметније је чувати своју главу и своју |
| сада прво на реду да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћемо после већ лако с |
| него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да |
| сподару!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве на којој је лежао био |
| тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша тако хтела!.....{S} Мученик си био за живота св |
| е може после посао настављати.{S} Преча је мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И е |
| . „Беља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у |
| и Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре мо |
| сет и пет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади господар, и са једним лудаком какав са |
| га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао |
| ову слику!“ настави Санџак-Бег поднесав је пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод |
| рвљу спрати може!“</p> <p>„Кнез Миросав је претресао кости мога деда у гробу клеветом једном, к |
| роба, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки његов војник положио по један |
| има: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред, Србадијо моја.{S} За крст |
| адљиве печате.{S} Сам кнез Градоје, кад је пре педесет година наследио свога оца, подигао је дв |
| Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље |
| трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на Угре свратио к Орловићима у Орло |
| ећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орловићева чета повуч |
| аци, на које се цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево |
| се некакве старе приче коју је још, кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, како, кад г |
| оиста чудна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје м |
| водино писмо прочита.{S} Као обично кад је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога |
| будићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез продрма Ристивора и |
| јачаним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите |
| амо ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Кад је тако,“ предузе војвода појачаним гласом и срдито да |
| се, према греху и прилози!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нама оп |
| е.{S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204" /> дихати, али |
| отињу молим, пусти им твога сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала |
| итога цара нашег.{S} Она црква тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледам |
| } Знате ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} |
| ену за Косово весело певајући.{S} Народ је испраћаше узвицима и усклицима желећи јој срећно пут |
| Ристивор не могоше разабрати.{S} Лабуд је разумео свога господара, јер подиже главу високо пре |
| м себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље |
| 22" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни за Косовом, узалуд је |
| старо јунаштво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, |
| залуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у овај часи испред ове ц |
| диже па рече Ристивору:</p> <p>„На тебе је сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а |
| и?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве је људе <pb n="47" /> спала данас славна царевина српск |
| ет које властеле које духовника.{S} Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} |
| е ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима |
| огу!“ узе опет реч игуман Пајсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика које б |
| да ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то красно, кнеже!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми н |
| ме своме бедру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је мој мач, Ристиворе!“ прозбори старац тихо.</p> <p>„З |
| опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево мене, |
| од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша од |
| као соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те радо |
| о, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орловићу!“ привикаше многи |
| Казуј прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац своја питања.</p> <p>„Добро је, х |
| <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе |
| ог мрамора!“</p> <pb n="186" /> <p>„Где је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку над об |
| куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна |
| обеду баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше још два човека и два мач |
| ажити само шта је паметно, најпаметније је чувати своју главу и своју кожу; али онда нема више |
| > једну од многих јуначких песама, које је тако лепо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био |
| милујући га у таласима од мириса, које је њихов цвећа пуни перивој слао на терасу до њих.</p> |
| не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар то поље, које се пр |
| ри, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и |
| у непосредној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристи |
| дновато подсећаше на часове милине које је као дете на крилу своје добре мајке проводио на тера |
| ичах све велике беде и невоље кроз које је пролазио народ наш, од ово двадесет пет година амо.{ |
| ругло корито од шареног мрамора, у које је падала вода, која је из кљуна једног тучног ждрала н |
| ћем.{S} Па онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Боривојева, |
| трком пођоше уз ону косу, на вису које је лежао турски стан.</p> <p>„Разви моју заставу!“ беше |
| ред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје је место, војводо, под шатором у средини мојих људи.{S} |
| очео опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено погинулим и рањеницима, |
| > кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него |
| ор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Су |
| а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и в |
| , коју има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи. |
| а нашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господи |
| овест нашега војводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега ста |
| а и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по исти |
| да се поверим старом господару, који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И нек |
| и свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, прозван од друг |
| о најдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза не |
| уни опрема по каквога сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет се мл |
| оно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>Кнез понови наредбу Ристифору, да доведе у |
| ного пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Крушевачкој крчми мозак |
| оде — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што на време на Косово не стиже, с |
| тужне мисли гледаше у подглавље на коме је лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирно поч |
| доиста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора |
| и за руке беху обложени сребром, у коме је урезан био напис, како је на томе столу и за том трп |
| нџак-Бег некако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор староме, са три ране незадовољноме |
| се нађете уза свога цара у часу у коме је славно погинути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да |
| ти надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разлика!“</p> <p>Старац је непомично гледаше за |
| ва пред Богом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити д |
| ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна мишица његова, и што је још младо срце у |
| ка се одмах скупи под твоје стегове, те је <pb n="18" /> води к мени на Косово, не би ли се сви |
| е његове чете брзо су се довршивале, те је кнез могао наредити да се у Среду, деветога Јунија, |
| то је теби, кнеже Орловићу?{S} Каква те је брига опхрвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да |
| ла и срце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео више н |
| главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n= |
| су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка продала властелинци, да те подмет |
| в знаменитим својим личним јунаштвом те је кнез Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацр |
| !{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да з |
| д другог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки његов војник положио по један камен на гробове |
| SRP18990_C3.1"> <head>I</head> <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати |
| ом, „мени се чини да није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци нашега честитога Господина |
| отајних ножића његових.</p> <p>Додадоше је игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је примаче к оч |
| а да кога било кунемо.{S} Господин Кнез је једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S |
| песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез је срце моје подмладио а моју памет подсетио да ја носи |
| SRP18990_C2.2"> <head>II</head> <p>Кнез је оставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно веч |
| <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се вазда из |
| одруме доње, нека сам својим очима види је ли му коњу положено <pb n="36" /> како треба.{S} Док |
| челенку окићену драгим камењем и утврди је у свој калпак.</p> <p>Раздрага се малена војска кнеж |
| ра свилену једну кесу с новцима и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о Митровдан |
| пехаре наше у славу Господа Бога, који је у овако мучним данима Србадији за Господара дао једн |
| ко некаквога Светомира Светогорца, који је у Вилиндару научно да чита књиге староставне.{S} Чит |
| ве опасности.</p> <p>А млади Боре, који је некако, пошто сврши читање оних писама, несвесно пус |
| } Мал’ не заборавих: старац један, који је ваљада старешина задруге ако није старешина села, ре |
| ну оздо са трпезе један властелин, који је цело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прич |
| авицу метну?!“ питаше поп Каритон, који је више вина попио него кнез и млади властелин заједно. |
| ео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао дворанки Босиљки, и не подижући свога погле |
| немојте у блато бацати свој глас, који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам ко |
| кнез заповедио.{S} Млади кнежевић, који је волео бесног попа Каритона, као што га је сва дворск |
| већа од жутога воска.{S} На своду, који је испао мало напред над огњиштем, да не да диму да се |
| о дугачак ковчег од храстовине, на који је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би с |
| ј наш поп Малвасија,“ настави кнез који је волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп |
| ћан био да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи на те |
| .{S} Господин Кнез је једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва са |
| ије, <pb n="95" /> племенити јунак који је одрастао уз колено великоме цару нашем.{S} Господо, |
| </p> <p>И Ристивор ућута као човек који је казао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео |
| имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Ал |
| тњастим мостовима између кула.{S} Сваки је Орловић од пет стотина година овамо волео да дода по |
| раду који су му стари оставили; и сваки је <pb n="3" /> век ударао на те грађевине своје неизгл |
| пска је војска јуначки изгинула, српски је цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“< |
| аче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је ре |
| и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање јунака или је мање јунака ш |
| распитиваху по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коња |
| питамо слуге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Ка |
| едах, њега више тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сетан невесео?“ питах сам себе.{ |
| видно изненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац |
| узе лијете кад сте срећне!{S} У чему ли је разлика?!“</p> <p>„У свакој сузи, коју срећа натопи, |
| граја од одобравања са свих страна, али је надјача јека од горкога смеха кнеза Миросава.</p> <p |
| њени властелин; „лаке су моје ране, али је тешко испричати све како је било!{S} Ето, зло да не |
| } Богатство им није повисило славу, али је није ни засенило.{S} Повисило је госпоштину њихову, |
| хоћу да судим о пословима витешким: али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још тек де |
| pb n="100" /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни т |
| Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{S} Ето чуј један од |
| да нешто би неразговетно прозборио; али је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} Рањ |
| бија што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио не |
| ривој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога луга, којим прелажах |
| је мање светаца што је мање јунака или је мање јунака што је мање светаца, то ја не умем сам д |
| Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир |
| ....{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси твојом дружбом и твојом |
| ци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме е |
| а издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све в |
| дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страв |
| штвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез |
| аквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири |
| имена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</ |
| жевој. „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео |
| 151" /> уби добра господара...“ Вере ми је тамо неко некога убио!“</p> <p>„Потецимо, синко!{S} |
| ру, који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али |
| ви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као д |
| си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним |
| ису мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли се |
| да кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„Жао ми је, господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми |
| жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу |
| имао право што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином чудно, како можеш да од мене тражиш да |
| <pb n="20" /> то на страну!{S} Чудо ми је само како је војвода могао онако да пише!{S} Двојино |
| ј господар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наи |
| p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шт |
| авимо за после, а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти к |
| мо о свачему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, који као да је спав |
| о сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а паз |
| слатким речима!{S} Властелин Витомир ми је пред вама свима нанео срамоту, која се само мојом ил |
| ло руком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор сну |
| наштвом на Плочнику заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој смрти његов |
| којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, док |
| м човек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти |
| дина?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени је седамдесет а теби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени јест |
| брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој клети,. |
| овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда ј |
| „Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n="44" /> |
| и познајемо: али с оним малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не н |
| ри, пришав к руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег в |
| смехом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ |
| а бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поломил |
| би га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и |
| жем: „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево т |
| нио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“< |
| p>„Нека ти је срећно, синко!{S} Нека ти је срећно!“ усклицаваше кнез Градоје борећи се с читаво |
| би могао заборавити своју мајку нека ти је просто; али никад не заборављај да носиш једно славн |
| на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“ рече му, па кад се Ристиво |
| водин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, док |
| ви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и св |
| ! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно, синко!{S} Нека ти је срећно!“ усклицаваше кн |
| м, па се гласно насмеја.</p> <p>„Шта ти је, синко, смешно?“ запита кнез попреко.</p> <p>„Смешно |
| е њему у руке стигло!“</p> <p>„Такав ти је он свагда од самог свог детињства био!“ упаде кнез Г |
| оме прекор трепташе.</p> <p>„Кад сам ти је ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно презрења |
| те је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства; али ј |
| скут свога господара.</p> <p>„Право ти је?...{S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви о |
| га Јована Крститеља!{S} Молим те, ко ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хо |
| пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти како ето |
| вало позивима својих господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана и |
| да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, који би срећан био |
| рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, што ти је?{S} Што сузе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што ев |
| } Немој, молим те, тако ти свега што ти је најмилије и најсветије, не помињи му тога!{S} Нити п |
| онда бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покушаваше да ј |
| нково у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно ве |
| дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кренеш, показати.{S} Нисам веро |
| еч:</p> <p>„Није ово место, кнеже, нити је прилика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије |
| људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обу |
| косу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је срце јој се полагано растапаше у тугу; крупне њене о |
| полагано одмицаше од себе, погледајући је испод својих густих веђа нешто натмурено, као да се |
| м једну киту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ристивору!“</p> <p>У млечне образе Босиљкине у |
| ако да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да се прича годинама!“ |
| аху још сигурни. <pb n="203" /> Боривој је лежао у несвести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Д |
| г кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је красан младић од петнаест година; очима и обликом по |
| хо госпођа Манда своме свекру. „Боривој је с момцима одјахао у планину да огледају младог сокол |
| ени моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужио, да му толику пошту чиниш!“ р |
| асла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у |
| оспођу да чита последње писмо, које јој је писао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, чита |
| њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно било како врапци могу онако весело да цвркућу, |
| му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гнево |
| е проводио на тераси од двора, на којој је у хладовини тако често с њиме седела, милујући га у |
| то ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ проспавао — или управо „пробдио“ как |
| ам, него да легнем на постељу, на којој је наш славни цар лежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман |
| ј тихој западној падини Голеша на којој је синоћ замркнула и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Тур |
| !“ викну кнез скочив са поњаве на којој је лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, кој |
| и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људи и честите Србадије!“</p> <p>„Како бих |
| самом уласку од оне позорнице, у којој је кнегиња стајала.</p> <p>„Звала сам те,“ поче она тих |
| вечерас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах |
| љи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она |
| неког гроба, или пећине некакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, п |
| ам вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би |
| оворану у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„ |
| жао је поред њене десне руке; према њој је висила на зиду у сребро окована чудотворна икона Бог |
| вече стигне на Косово.</p> <p>У Уторак је стари кнез прегледао сам сваког свог војника, заглед |
| кнеза, и на не малу радост његову, тек је сутра дан подне превалило било, а Ристивор долете на |
| падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана превалио име „Станко“, а Манда је |
| репи мало слатком малвасијом!{S} Путник је, сухо му је грло од прашине!“</p> <p>„Казуј прво, ка |
| отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и рад |
| > <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез |
| а у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним |
| 69" /> од цара заслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку свога |
| е да лута по Косову хватајући зраке док је још светлости на Косову било, те да њима осветли црн |
| и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да |
| а примам тога старешинства.{S} Моја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} |
| а вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ |
| госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека в |
| ћи своје кости изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју |
| нтовнику никад опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> |
| бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не ус |
| оме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео |
| врдоглавог попа Каритона да дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох |
| е, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n="171" /> док ова војна |
| енем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже, и теб |
| ачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и мах |
| лите, људи, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава |
| ј хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Гос |
| еру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од з |
| да нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно поклонити. |
| да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло било!“ настави он своје причање. „Наша в |
| да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што не послушаст |
| од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једном позов |
| хвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатор |
| ора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</ |
| би разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, |
| ухватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p |
| , људи се једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми н |
| да чита књиге староставне.{S} Читао им је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да с |
| тељем, погнуше главе па учинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима |
| ином храсту на ивици од њиве, под којим је угледао неколике старије људе.</p> <p>Мало за тим па |
| покорава, додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке, он онда јетко рече Ристивору |
| S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уочи тога дана, — дру |
| по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисла крст са Распећем који јој лежаше о златном |
| ала је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, које несигурном и танком светлошћу н |
| доје уђе под шатор. </p> <p>Под шатором је још мрак био.{S} Што је мало светлости падало од јед |
| оста људи, али нема доста оружја; истом је послао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу |
| могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак пред |
| епо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше ока склопити.{S} М |
| estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан је сунце обасјало два гроба, један поред другог.{S} Сан |
| вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао велики јунак, те му је Немања дао да се з |
| шареним а слабим зидинама?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свима као отац; ова српска земља нам |
| је игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је примаче к очима својим, па је онда полагано одмицаше |
| један тренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренут |
| есет година наследио свога оца, подигао је две високе осмоугле куле, везао их једном мраморном |
| розбори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти да |
| ао један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у с |
| е кнез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев |
| 55" /> преплету од сребрних жица, лежао је поред њене десне руке; према њој је висила на зиду у |
| нешто збуде.</p> <p>Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, |
| н да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — настави Ристивор, — „да ти, господару, нис |
| витешког оца.{S} Према своме деду имао је право страхопоштовање, не само што му је дед, него п |
| >Ристивор се као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекинути прекрштање обичнога дома |
| ја, <pb n="53" /> рано пође.{S} Рачунао је да са својим људима стигне пред вече истога дана на |
| Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао је покривен грдним ранама!“</p> <p>„Колико је рана стек |
| отишло је по доста духовника.{S} Остао је, да одслужује придворну црквицу, протопоп Недељко, д |
| ком главом, поузданим јунаком.{S} Остао је он само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зо |
| ишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у |
| авим растом и својим покретима подсећао је, кажу, на свога покојнога витешког оца.{S} Према сво |
| тнаест година; очима и обликом подсећао је живо на своју матер; а својим вижљавим растом и свој |
| е војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по пољани проходао овамо онамо на м |
| ао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време до |
| брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жаркога |
| те.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан |
| ли које пада на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику |
| да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза падне на мене сама, |
| р је већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се његову соколову оку ништа измакло н |
| озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је приспео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме |
| и, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва хлеба прихваћају, те им ј |
| розно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако |
| да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један страховит грех што га наш јадни војвода |
| клетвеник кнез Градоје Орловић.{S} Ово је писано руком Боривоја, унука кнеза Градоја, код цркв |
| сменима у нашим црквеним књигама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутро |
| нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а |
| /> кукавица, него као јунак.{S} Његово је дело — дело великог покајништва пред Богом и пред љу |
| е некако окрепљен речју кнежевом. „Прво је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно |
| рено излетање Винково у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо |
| им зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у оквирима од извајаног камена, |
| ти!“</p> <p>„И није само друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије.</p> |
| нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо моје није њему у р |
| чути и по неко запомагање.</p> <p>Него је права борба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ри |
| SRP18990_C4.2"> <head>II</head> <p>Дуго је кнез Градоје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да в |
| ена врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао своме новоме пријатељу о госпо |
| падна кула својом сенком правила, седео је у високој храстовој столици старац један, одевен у г |
| ирим, чувши за јунаштво њихово, објавио је свој турској војсци заповест: да сваки војник, био о |
| д Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без в |
| га витеза.{S} Десном руком својом водио је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше |
| и одјездио натраг у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се сеоске старешине, збијени сви заједно у |
| љаше Санџак-Бег своје причање, „замолио је моје људе: „Тако вам јуначке среће, оставите ми стру |
| у велику господу и властелу.{S} Храбрио је оне који казиваху како их нека зла слутња осваја; ст |
| твога сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да пожи |
| се модрином.{S} Са чела обојице киптио је зној.</p> <p>Тада им Ристифор приђе.</p> <p>„Уставит |
| пусти им твога сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилик |
| деће Господин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја д |
| теле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му п |
| ху један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је л |
| ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу теб |
| он њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни |
| о било поверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да су |
| Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима |
| е синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Град |
| тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси |
| н.</p> <p>„Знаш ли нам, старче, рећи ко је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био пос |
| До Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу в |
| ки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, са |
| н скупљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом п |
| се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — не може он дома остати, као |
| i> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војском својом још на Косову, видећ |
| како треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} К |
| и!{S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, |
| и његову чету одвести на преноћиште ако је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе с |
| е овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено погинулим |
| конца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може бити, |
| нуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо <pb n="172" /> д |
| сли савија и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислити да ј |
| p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без од |
| н довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску коју светац у д |
| н невесео кад озго с неба погледа, како је данас по нашој Србадији све друкчије, него што је по |
| треба да чујеш, млади властелине, како је било.{S} Причају да сад међу млађом господом има пун |
| на њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орл |
| т:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје дра |
| има кнежевим, мачевима не исекоше, како је по њима настала велика завада и у самом двору и међу |
| буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</p> <p>С муком изведоше полупиј |
| о од прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац своја пита |
| ебром, у коме је урезан био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар |
| часовима на овоме свету помишљаш: како је мало верних људи у народу, који си ти толико љубио, |
| овољно осветљаваше мрачну собу.{S} Како је било запарно оставише отворена врата из собе у ходни |
| ростите ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта се онде око мене |
| >Старац најпре узе сам да прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље пр |
| } Да ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p>„Лаке су моје ране, војводо!“ призбори |
| е ране, али је тешко испричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, т |
| евољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском тајна договарања њего |
| p>„Има, кнеже, пуно шта што казује како је срце у народа ускипело јуначким покретима!...{S} Ама |
| мајстори, радници.{S} Наоружаше се како је ко могао, позатвараше продавнице и радионице и одоше |
| ање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, старац му викну: |
| лекнусмо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом |
| шлем поред своје главе; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје главе, |
| сам себи смрт задао?!{S} Видите ли како је се наместио на свиленоме своме платну војводскоме?{S |
| е платну војводскоме?{S} Видите ли како је положио свој војводски шлем поред своје главе; видит |
| се из нацртане слике могло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову оп |
| о!...{S} Та то је Косово!...{S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па се загле |
| овали!{S} Је л’ ти Ристивор причао како је то било?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Ива |
| ода могао и друкчије наредити него како је наредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем вој |
| расрдио... много пута не послужио како је требало послужити... опраштај ме по великој твојој д |
| на једну чистину, с које се видело како је тамо, преко потока Западу, пукла равнина застрвена з |
| > то на страну!{S} Чудо ми је само како је војвода могао онако да пише!{S} Двојином чудо сад ка |
| зах кнегињу Василију и испричах му како је спасла своје чедо од орлушине, <pb n="28" /> а ти и |
| едео и вино пио.{S} По још причаху како је Ристивор једнако одбијао од шатора таласе народа шап |
| уждено попу Каритону. „Ти се сећаш како је то све друкчије било за наше младости!{S} Онда смо и |
| и властелине!“ рече кнез срдачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p |
| <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлет |
| еше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није теш |
| ине!“</p> <p>„Тако је у истини!{S} Тако је!“ привикаше одважно многи од господе са свих страна |
| бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Каритоне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеж |
| а своме красном арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војске могао добро да види ш |
| оравити прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Градоје на свој начин решио једно незгодно пита |
| хао одмичући од бојнога окршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из је |
| ападоше!“ причаше Витомир.</p> <p>„Тако је у истини!“ рече упорно Миросав. „Мени не треба да се |
| заповест нашег старешине!“</p> <p>„Тако је у истини!{S} Тако је!“ привикаше одважно многи од го |
| ждрале и вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије!“ привикаше живо многи од господ |
| гињи Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела.</p> |
| оме дому, пође на Косово!“</p> <p>„Тако је требало!{S} Знам ја Милојка!{S} Тако, брате!“ говора |
| би такве опасности било!“</p> <p>„Тако је!“ привикаше многи од господе.</p> <p>„Вама се чини д |
| ј старом господару да заборавља, колико је нама свима драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту сад го |
| колико села и градова разорило, колико је невине деце скапало од глади, све то тобож у богоуго |
| м од свих нас овде најбоље знаш, колико је ова наша земља патила и патила и све само зато, што |
| ош и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да носим бреме |
| о није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје |
| сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела |
| покривен грдним ранама!“</p> <p>„Колико је рана стекао?!“ питаше кнез као да је реч о тековини |
| рди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце |
| брној месечини у потоку купа.{S} Слатко је било прелазити том свежом и мирисном хладовином.{S} |
| .{S} Мало је улазио у разговоре, кратко је одговарао на питања као и на пријатељска изазивања.< |
| колико је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате једа |
| ћу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога пок |
| ашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само |
| уке цвећа младим јунацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце похитало, да се извије иза за |
| ли им није повећало срећу.{S} Изгледало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, |
| зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде онде пет тешко рањених Турака, а бар толико их |
| то по сниска.{S} У зиду на исток лежало је велико отворено огњиште од белих камених плоча.{S} Н |
| и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, кратко је одговарао на питања ка |
| у првим тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен пл |
| За софром у великој трпезарији вечерало је с војводом око двадесет које властеле које духовника |
| лова Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом празничном руху, да пожеле срећан пут старо |
| а па с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n="107" /> оружане миротворце нешто опасн |
| тара, све то у празничном руху.{S} Било је дивно погледати како се сјајна и шарена та гомила из |
| патоса.{S} На овоме снижем патосу било је неколико храстових трпеза са столовима и клупама.{S} |
| "SRP18990_C4.5"> <head>V</head> <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града |
| SRP18990_C2.4"> <head>IV</head> <p>Било је још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пре |
| ојсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од њих д |
| ече кнезу:{S} Хиљадама рањеника ударило је Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ниш |
| у, али је није ни засенило.{S} Повисило је госпоштину њихову, али им није повећало срећу.{S} Из |
| дином Кнезом и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Остао је, да одслужује придво |
| а некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Н |
| о, кнеже, нити је прилика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити него како је на |
| од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Теш |
| док опет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p> |
| сав је пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод свиленог напрсника у тога младога ју |
| спод њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пустити поглед поврх мраморне авл |
| од Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ено је сав Крушевац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти |
| тепеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско дет |
| о пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи руку правцем к Југоистоку. |
| ним плочама; на средини авлије начињено је округло корито од шареног мрамора, у које је падала |
| о овај наш рањени јунак казује, страсно је јеванђеље које ваља гологлави да слушамо!“</p> <p>„Х |
| и Витомира; у трећем тренутку дохватно је оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио ка |
| га двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И о |
| реди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је |
| љаше старац своја питања.</p> <p>„Добро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, |
| ше главе младога војводе догоревала, то је осветљавало бледо као крпа <pb n="152" /> лице војво |
| орова, по четири војника под сваким, то је свега две стотине војника!“ рачунаше полагано кнез Г |
| а заклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти; то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и |
| жутим, меканим чизмама до колена.{S} То је био човек средњега стаса, широких прсију, чврстих ми |
| е се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће они шт |
| о, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим љу |
| тину, последња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристивор. „Он |
| е ускликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то је Косово!...{S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари кнез м |
| а оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чу |
| нко мој!“ рече кнез. „У самој ствари то је Ристиворово лукавство.{S} Али мене неће преварити! < |
| властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао није ко за живота |
| ра нашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сва |
| е:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахр |
| о и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Госп |
| мешљиво и још једнако срдит.</p> <p>„То је најмање чудо, које ми попови можемо само кад хоћемо! |
| горким осмехом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже М |
| е старац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких срдаца, то се све за рани |
| аше властеле.{S} Али, добри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> |
| е челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао |
| ља патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека |
| <p>Под шатором је још мрак био.{S} Што је мало светлости падало од једне воштане свеће, која ј |
| ј црним словима пише: „Покајте се!“ Што је најчудније у тој слици свеца Орловићеве куће било, ј |
| о је мање јунака или је мање јунака што је мање светаца, то ја не умем сам да разберем!</p> <p> |
| он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо <pb n="172" /> да се он с цело |
| е светаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање јунака или је мање јунака што је мање светаца, |
| тина по кућама својим.{S} А ово сад што је остало, то није имало срца ни онда, па га нема ни са |
| уде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти мене |
| р ућута као човек који је казао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му бе |
| а знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не |
| ледати оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првен |
| , те је још снажна мишица његова, и што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, |
| рлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели лептирови |
| е шта дугујете својој дружини!{S} И што је најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким даним |
| служи, али који је сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби земљ |
| , децо, оставимо сад попа да доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на |
| бо, остави оца Каритина нека доврши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но што му је |
| н Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манастирској кујњи прао карлице и котло |
| а бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бе |
| о нашој Србадији све друкчије, него што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим дру |
| ећег свеца у свих седам небеса него што је мој светац, кум Божји, Свети Јован Крститељ!“</p> </ |
| кољемо између себе данас више него што је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас ми |
| да наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тело нашег в |
| добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се |
| времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир из Б |
| го се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој покојни отац причао о јунаштву свога и наше |
| да црква опојати онога, који, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који м |
| само што му је дед, него поглавито што је старац био један од ретких остатака од оних јунака, |
| мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учин |
| оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби, кнеже Орловићу?{S} Каква те је брига опхрвала? |
| ули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} |
| оне велике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви |
| н Градојев, кнез Милан Орловић, погинуо је пре две године у славној бици на Плочнику, допринев |
| сав тресаше од плача.</p> <p>„Издахнуо је на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени п |
| врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" /> завр |
| збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо доба!{ |
| вољен у својим очекивањима.</p> <p>„Зар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову |
| “ прихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и право је замислити, да |
| с пуно поузданости.</p> <p>„Кнез Лазар је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушевцу остане д |
| а је наследник српског престола.{S} Цар је, пишу они, дао преко светих калуђера Хришћанских и п |
| ван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела неколико година у Дубровни |
| манастиру Милостину.{S} Журила се, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиљ |
| и.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио; ако ко маштом својом не успе да |
| укама знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> |
| оведите Винка до на постељу његову, јер је ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> < |
| и Светих Отаца, а они тако наредише јер је један од најтежих грехова пред Богом, да човек сам с |
| ор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„Како?....{S} Из Крушевца?! |
| китити војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој заповести, коју му стари кнез <pb n="66" |
| поузданом управљању коњима.{S} Ристивор је пратио свога господара и дворио га на тој смотри, ко |
| гале трубе са Змајева Виса.{S} Ристивор је свакоме огласнику придао по једног бубњара, те по се |
| и војводин властелин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно иза стола свога господара, и, час руко |
| Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли само разбудио успавана |
| 8990_C1.4"> <head>IV</head> <p>Ристивор је, по жељи Ивановој, наредио те млађа чељад простре по |
| ише и готово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по |
| , ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он |
| ма, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио, немојте његове седе власи срамотити; |
| /p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовд |
| о си и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друк |
| че кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу |
| е реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо. |
| >III</head> <p>На пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да |
| ћући: „Мичите се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распит |
| SRP18990_C4.7"> <head>VII</head> <p>Већ је подне превалило, а турска војска једног Санџак-бега |
| "SRP18990_C4.6"> <head>VI</head> <p>Већ је било сасвим свануло.</p> <p>У турском стану удараше |
| још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу |
| повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју је већ погодила, јер се под левим крилом орлушине види |
| орна икона Богородице Тројеручице, коју је један игуман од рода Орловићева пре стотину година д |
| м прелажаху, зло слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно д |
| се не распршта прва чета као плева коју је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком стиз |
| а.{S} Сетио се некакве старе приче коју је још, кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, |
| p> <p>На самој тераси, у хладовини коју је западна кула својом сенком правила, седео је у висок |
| а је покров једној сребрној скрињи коју је са комадићем од часног дрвета и другим неким светим |
| јој чети.{S} Ристивор по заповести коју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјахали п |
| су људске руке градиле, него цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно |
| а!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац, а мој син, својим јунаштвом на Плочнику з |
| На једној страни колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође Мандалене.</p> < |
| видео да је право што народ неће да му је Лазар господар код живога Марка, сина краља Вукашина |
| едељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони ис |
| аном главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прекораваше кнез Ристивора |
| о би му у кратким реченицама, као да му је то пријатељ који разуме све што му он каже, само што |
| то стари кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби г |
| вога и пружи десницу Мандалени, која му је смерно пољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да в |
| нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало |
| говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој |
| тивор му у неколико речи исприча шта му је кнез заповедио.{S} Млади кнежевић, који је волео бес |
| ше!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ при |
| њега нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с |
| } Њен је син постао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике ј |
| е или не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати чове |
| шци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од ш |
| ор приђе к руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у ј |
| ињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично војводско одело.{S} Па онда ми зап |
| другога.</p> <p>Ристивор осети како му је срце пуно, како се укрепило новом једном храброшћу и |
| о појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасмо о свачему добар део ноћи.{S} |
| ари витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља може мирисним дахом да дише, д |
| пође преко мора у Караманију.{S} Ено му је предња војска данас на Константинову.{S} Не часи ни |
| н прича, него се сам сећа нечега што му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља |
| ма бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе!“</ |
| е право страхопоштовање, не само што му је дед, него поглавито што је старац био један од ретки |
| же бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино пи |
| атком малвасијом!{S} Путник је, сухо му је грло од прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како је Господ |
| .{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шатором оставио; прекрсти се и уми се. |
| ез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару Аг |
| говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти мене данас |
| је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли |
| рака, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И још опазише како прс |
| не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — настављаше кнез ка |
| од клобука својих јунака.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом уп |
| {S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људ |
| поде оте узвик, који показиваше како их је заповест кнежева изненадила.{S} Једни се загледаше у |
| врнути, да својим очима видни колико их је.</p> <p>Па онда га освојише свакојаке тужне и црне м |
| гледа слугу свога. „Дед казуј колико их је се прихватило руком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми ј |
| т тешко рањених Турака, а бар толико их је понело лаке ране.{S} После неколико тренутака борбе |
| ко срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, |
| ан сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је најубедљивије предсказивање био бој орлова са ждрало |
| прса да му облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао |
| , у томе је сва разлика!“</p> <p>Старац је непомично гледаше за неко време као да хоће да продр |
| вор.</p> <p>„Ех, ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп К |
| дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон ранога лета седети на тер |
| девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешта причао Ристивор, док најпосле поче да |
| и си и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Кос |
| тон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „ |
| ар, као да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па |
| еда бистрим погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред т |
| лаганим говором и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господ |
| нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, |
| и ватреним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледа |
| да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га поп Каритон, па мало прев |
| вај наш рањени јунак казује, страсно је јеванђеље које ваља гологлави да слушамо!“</p> <p>„Хвал |
| јати погребне песме, читаше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини славе људске, о |
| запита кнез попреко.</p> <p>„Смешно ми једа видим какве муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће |
| p>Сутрадан је сунце обасјало два гроба, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је св |
| мало после њих ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се |
| х испружила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други сивоплав као да је од |
| тивор поуздано. „Нека је слава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косову погинути, а може бити |
| нешто лактовима гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи напред |
| доје изгледаше запрепашћен, али само за један тренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао изм |
| истога дана Ристивор се био наслонио на један од оних бршљаном застрвених ступова што у мраморн |
| ав као прави млади бор, стојаше само на један корак од старога кнеза у великој храстовој столиц |
| рањеник подиже мало, дохвати са огњишта један кондир вина, и сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Не |
| та се мени једном десило:“ узе реч млад један властелин, по имену Витомир. „Пре пет година путо |
| ођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече с |
| воје а к десноме крилу прође, кад се од један пут окрете и погледа к пољу, којим су три Србина |
| озва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу друма с ону стр |
| прошле ноћи од Босанаца слушали, стиже један сељак са Ибра па рече кнезу:{S} Хиљадама рањеника |
| се на лицу видела радост, што ето стиже један од оних јунака, с којима је Душан ширио границе ц |
| брате, то казуј!“ викну оздо са трпезе један властелин, који је цело вече пио као смук, па, от |
| ветих Отаца, а они тако наредише јер је један од најтежих грехова пред Богом, да човек сам себи |
| а икона Богородице Тројеручице, коју је један игуман од рода Орловићева пре стотину година доне |
| опросте један другом, и нека пруже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају дана |
| њу падали.{S} Његове су мисли облетале један цвет, и срце му се пунило некаквим чудним осећањи |
| де задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са |
| достојанства. „Немојте да хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бит |
| а властела на моме двору завадила те се један део војске растурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече сме |
| це му се чисто разведрило, као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, дец |
| носим бреме прекора, које ето ви бацате један на другога, али које пада на моју главу!...{S} Пр |
| а!“ рече стари кнез задовољно. „Пружите један другом руке!...{S} Тако!...{S} Пољубите се!{S} Та |
| ешише о вас, само ето нека прво опросте један другом, и нека пруже руке један другом.{S} Господ |
| <pb n="62" /> ко ће победити!“ говораше један живахан старчић. „Била би срамота за српскога Бог |
| виде, омекшај им срце да осете да греше један према другоме, да се греше о добро име својих род |
| .</p> <p>Истом оне две прзнице оставише један за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве во |
| танице моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, |
| p> <p>Протурише се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим маче |
| ва мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад се са |
| че:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом опростили.{S} Сада те ја молим, опрости им |
| истивор не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој |
| омиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учите |
| седамдесет лета!</p> <p>Сад приђе други један по стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа |
| за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим |
| кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на другога људе своје, те се између њих сад бије |
| i>ни један</hi>!?“</p> <p>„Ето тако: ни један!“ потврђиваше Ристивор гледајући преда се, и ниск |
| веровати, али ти истину казујем:{S} Ни један!“</p> <p>Стари кнез скочи са столице и сав поцрве |
| повест, у мојој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос пој |
| Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни један!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш као да ј |
| кну запрепашћен. „Како може бити <hi>ни један</hi>!?“</p> <p>„Ето тако: ни један!“ потврђиваше |
| ез скочи са столице и сав поцрвене. „Ни један?!“ узвикну запрепашћен. „Како може бити <hi>ни је |
| орота од властеле казати, шта сте дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} Одлазите сад! |
| вати доброћудно поп, дохвати и испразни један пехар вина, узе исправљати рукаве од антерије, на |
| Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и опет њима до |
| {S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твојим срцем, у |
| тњаке са воштаницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше дру |
| о он <pb n="102" /> хоће, могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари М |
| а наш светац свагда помагао.{S} Ето чуј један од многих доказа.{S} Дошао незнан властелин у дво |
| да се пружим по часној трпези, да санак један проспавам, него да легнем на постељу, на којој је |
| оба збуњена.{S} Приђоше по један корак један другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи н |
| спред војске јавише, да се види коњаник један, који у највећем трку јури ка војсци у сретање.</ |
| атором а преда мном мачевима борити док један од вас не падне мртав.{S} Онај који остане жив им |
| d> <p>Пут их поведе уз бистар а поширок један поток, којега обале беху обрасле у густи преплет |
| ита вас: хоћете ли допустити да само он један, старац од седамдесет лета, са унуком својим, дет |
| се од ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, |
| сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са својом стотином коњаника, па се и т |
| е дед, него поглавито што је старац био један од ретких остатака од оних јунака, који су под Ду |
| оље знамење јуначке среће у животу, ако један део војске твоје поносито ујездава у стан Господи |
| озденом танком ланцу, љуља се сиви соко један, са малим калпаком од скрлатне кадифе на глави.</ |
| г мраморног кладенца шетаху се невесело један паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би |
| и пријатеља, или ће од нас тројице само један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушал |
| ру.</p> <p>Паде буздован на ледину само један корак на десно од Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи |
| мо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, све |
| тек се при трпези обредише пехарима по један пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицом г |
| S} Изгледаху оба збуњена.{S} Приђоше по један корак један другом, па опет стадоше и гледаше се |
| „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Приче |
| ле њих ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши ју |
| дио те је сваки његов војник положио по један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге |
| знак свога поштовања положи ма било по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине година држ |
| о, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је |
| а и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један страховит грех што га наш јадни војвода учини и ј |
| миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се испов |
| Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећи сл |
| ез Градоје ућута.{S} Узалуд гледаше час један час други од она два млада човека да га у разгово |
| и они са својим питањима старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зор |
| свој калпак, загрли старца, пољуби га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} |
| оћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и ус |
| е, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја т |
| арцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него |
| ач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву, који се на ноге |
| } И кроз све напоре једнако разговараху један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „ |
| гавранова!{S} Мал’ не заборавих: старац један, који је ваљада старешина задруге ако није стареш |
| е запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од седамдесет и пет лета, с једним дететом, какав |
| о је у високој храстовој столици старац један, одевен у господско рухо од Дубровачке скрлатне ч |
| е се сињи хладан камен на срце навалио; једва се дубоки уздаси овда онда отимаху испод њега; ал |
| арим слузи!{S} Авај жалости моје!...{S} Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твој |
| ла и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва чујна тутњава однекуд испод земље долази, и да та |
| нда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“</p> <p> |
| и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице петорица приђоше да се руком прихвате зас |
| чи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет поседаше у столове око трпезе |
| ти, па како наредиш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма как |
| оброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено излета |
| д би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половином војске, коју има право да очекује!.. |
| ених плоча, у које се на јутарњем сунцу једва гледати могло; његов широк зелен мач притврђен ср |
| промукох молећи их и корећи их, и једва једвице петорица приђоше да се руком прихвате заставе, |
| еба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Н |
| ви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини Ристивор да нема ни једнога цветка?!{S} Није он |
| а кога било кунемо.{S} Господин Кнез је једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Њ |
| мном признати, да си међу нама свима ти једини који си достојан те части!“</p> <p>Сложно и весе |
| и!“</p> <p>Старац се понашаше као да он једини онде нема ни од кога смртног какав опроштај да т |
| слите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да с бр |
| за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чувати |
| им, кораком свога коња упутио се беше к једином храсту на ивици од њиве, под којим је угледао н |
| у подглавље на коме је лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирно почивала.{S} Па онда ж |
| {S} Што пушташ то младо своје Господско јединче, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се о |
| 190" /> не беше умора у срцу његову.{S} Једна мисао витлала је другу, онако како се зрикавци, у |
| !...{S} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми |
| гато изрезаној храстовој столици, млада једна жена, по високог, вижљавог, танкоструког раста, с |
| смехиваше, али јој низ беле образе суза једна другу сустизаше.</p> <p>Кнез викну својим војници |
| госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витешким: |
| д ране зоре са три одморне војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и |
| их девојака.{S} У влажном јој оку засја једна топла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ |
| ла на њиву млада а висока и танкострука једна жена у китњастом шареном руху; пребледела у лицу, |
| ту, и на прагу се указа висока и крупна једна људина, широкога лица, с вински руменим образима, |
| p> <p>Пред самим огњиштем била је омања једна трпеза од белог мрамора.{S} Око ње четири висока, |
| одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наш |
| дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онд |
| да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једна трећина патоса од трпезарије, и то она до огњишта |
| истину насташе последња времена, кад се једна слуга буни против господара свога!“ рече он; па о |
| те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица |
| воту видела!“</p> <p>У томе се отворише једна уска врата у зиду на који се тераса наслањала, Ри |
| езу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи ономлани |
| >Мало час па се од турске војске одвоји једна четица од седам коњаника, који пођоше низ зелену |
| аху испод њега; али никоме не могаше ни једна реч да се преко усана превали.{S} Беше то чета он |
| тице у свакој по седам коњаника, те док једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с |
| ан по стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па сељак уз |
| и невесело.</p> <p>И није то била само једна жалост што претишташе срце Градојево.{S} Кад год |
| овде две књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војво |
| васија ништа ми не рече.{S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш |
| сведоци, стојећи гологлави, стари кнез, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој р |
| о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнако разговараху један с другим: „Да видиш, кнеже, к |
| годна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући, као да су то душе српских ј |
| з посади у једну велику столицу, држећи једнако у руци писмо војводино, које још не хте отварат |
| пио.{S} По још причаху како је Ристивор једнако одбијао од шатора таласе народа шапућући: „Мичи |
| и сваког од њих опколеше, позивљући их једнако са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду. |
| би јој скут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радо |
| освану Среда, и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше коње.</p> <p>Војвода траж |
| ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико н |
| а турска војска једног Санџак-бега још једнако стоји на оној тихој западној падини Голеша на к |
| ве и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једнако осмехиваше, али јој низ беле образе суза једна |
| вор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргу |
| ост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и још једнако срдит.</p> <p>„То је најмање чудо, које ми попо |
| еленку, па онда рече Боривоју, који још једнако стајаше поред своје матере држећи једном руком |
| ију док не порасте већом!“ одговори још једнако сасвим стрпљиво кнез Градоје.</p> <p>„Ти, брате |
| „кад сам ја оно учио књигу у манастиру, једне зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезар |
| овога двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије може да се види како тужна и расплакана |
| су на прагу од њихове собе јави прилика једне високе, сувоњаве, средњовечне жене, у црном оделу |
| био.{S} Што је мало светлости падало од једне воштане свеће, која је више главе младога војводе |
| светли невини детињи осмех.{S} Сети се једне њене миле, детињасте речи, па се у мраку насмеја, |
| преврнуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе |
| час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне свилене, лепо извезене, торбице по велико писмо и |
| о што голубињак не остављају!</p> <p>Из једне баруштине близу јаза од воденице <pb n="5" /> на |
| ну причању, док летос о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех својим очима где |
| ме шатору не рекав више ником од њих ни једне речи.</p> <p>На уласку у шатор заустави се.{S} За |
| м гранатим стогодишњим храстом на ивици једне полупрокрчене старе шуме.{S} Према тој шуми поље |
| уђерице и са дугачким, свиленим плаштем једне игуманије.{S} Левом руком бројила је полагано зрн |
| о једнога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И позатвараше продавнице и радионице, нао |
| </p> <pb n="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад уг |
| <p>Узалуд се стари кнез пригибаше час с једне час с друге стране око Ристивора, узалуд по правц |
| воњаве, средњовечне жене, у црном оделу једне калуђерице и са дугачким, свиленим плаштем једне |
| <pb n="46" /> прихваћају руком заставе, једни ми рекоше:</p> <p>„Стани мало, брате, та докле ће |
| о их је заповест кнежева изненадила.{S} Једни се загледаше у гриву својих коња; други се опет п |
| „Вере ми, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су много кивни; побиће се опет и још |
| јска, а нама — нико да придође, него ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморне војске |
| ко усана превалио име „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренеражена, уздр |
| , какав је ето наш млади господар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да ј |
| ним пафтама.</p> <p>Нагнула се била над једним по широким разбојем, па час погледа на једну ико |
| кнез Градоје од Орлова Града устави под једним гранатим стогодишњим храстом на ивици једне полу |
| дана, ни кнеза Добромира да преноћи под једним од њихових шаторова, који с војводиним беху раза |
| } Лепо се могло распознати пред великим једним зеленим шатором у земљу побијено високо копље, о |
| ду Радича мртва у своме шатору, с малим једним ножем сјуреним усред срца!</p> <p>Пренерази се с |
| Кнез погледа нас све дугим а невеселим једним погледом, па рече само: „Зна да гине.... не зна |
| тарац један од седамдесет и пет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади господар, и са ј |
| ну руком војводином а прибодену у земљу једним од малених потајних ножића његових.</p> <p>Додад |
| да допуни метанија.{S} Кнез се осмехну једним брком па рече младим људма: „Ходите, децо, остав |
| кнез Градоје стадоше по средини између једних и других војника.{S} На заповест војводину спуст |
| ош не беху довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неколико дворана и момака, па узбуњени |
| управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: нико у српској војс |
| то дубоко замишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку |
| ором устати и Богу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете |
| лаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна в |
| же шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — не |
| д мојих јунака није прохтевало да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из р |
| ог господара!“</p> <p>„Та већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири ст |
| ђо кнегињо!{S} У старога господара није једно него три срца, тек се једно умори а друго се разб |
| је густе веђе, невесело окреташе најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста мо |
| подара није једно него три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро шт |
| ана Крститеља; поред попа корачаше ђаче једно у белом стихару носећи сребрн котлић у једној а к |
| урака сусретаху.</p> <p>Кад већ стигоше једно према другом на својих двадесет корачаја, Турци с |
| ита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан |
| ака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете га опојати са вашим кост |
| а ко ће то вама све испричати!!{S} Него једно треба да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза |
| ако је кнез Градоје на свој начин решио једно незгодно питање.</p> <milestone unit="subSection" |
| тивор мирно. „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти мене данас отерати од |
| хоћеш!“ говораше војвода.</p> <p>„Само једно ја ти, војводо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а |
| им зрачним загрљајем опростише се нежно једно од другога.</p> <p>Ристивор осети како му је срце |
| росто; али никад не заборављај да носиш једно славно име, које су ти твој отац и твој дед светл |
| , него опрости ти мени!</p> <p>„Сад још једно, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залог |
| ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да носим бреме прекора, које ет |
| ечаном мирноћом гледаху у два рањеника, једног старца и једнога младог дечка, који на меканим п |
| Већ је подне превалило, а турска војска једног Санџак-бега још једнако стоји на оној тихој запа |
| одина Кнеза падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем ба |
| у које је падала вода, која је из кљуна једног тучног ждрала најпре далеко у висину шибала.{S} |
| вим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског једног белог коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и |
| усана својих превали признавање тешког једног греха!</p> <p>„О, наша верна слуго, добри Ристив |
| а безбожни Агарјани под заставом лажног једног пророка разбију Хришћанску војску српску?!{S} Са |
| сподару, па својим копљем устави бесног једног црног Арапина, који се с високо уздигнутом криво |
| у очи кнегињине; али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да пр |
| пада таква срамота на наше јуначко име једног јуначког Хришћанског народа, јер наша срамота не |
| пашћени, јер им се учини да чују рикање једног џина.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громк |
| и онде присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје сво |
| ости!“ викнуше сви онде присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ |
| а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> <pb n="199" |
| мучним данима Србадији за Господара дао једног дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам г |
| Ристивор је свакоме огласнику придао по једног бубњара, те по селима и засеоцима узбунише и жен |
| ада витеза гледаху мирно како се носе с једног краја трпезарије на други и опет натраг, огледај |
| вањима.</p> <p>„Зар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати Санџак- |
| ead>I</head> <p>У Четвртак пред пече са једнога виса кнез Градоје показа своме унуку и својој ч |
| а у седло ускочи, изгураше силом напред једнога седог старца, који сад већ немаде куда, него пр |
| о узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и |
| и јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спава — |
| з све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Господу!{S} Може Господ |
| дјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Г |
| гледаху у два рањеника, једног старца и једнога младог дечка, који на меканим персијским прости |
| езу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: |
| месту, војводо, овога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људи |
| ћем окићене: једини Ристивор да нема ни једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој нашој дружи |
| о да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И п |
| а беше.{S} Осем духовника у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога другог у цркви н |
| акве дубоке мисли и шеташе се немирно с једнога краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба ус |
| јица тужни невесели.</p> <p>На подножју једнога виса сјахали су били да коњима својима облакшај |
| раздвајани јездити ка Косову, а првенац једнога од најславнијих домова у Хришћанској земљи нашо |
| озарује цвеће око Орлова Града,</p> <p>Једнога топлог сунчаног дана, крајем маја 1389., баш на |
| лопити.{S} Мишљаше да се успава на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристиворову као на љуљашци |
| едну као колајну о златном ланцу.{S} На једној страни колајне у дивном емаљу је била израђена д |
| ромаде. </p> <pb n="135" /> <p>Ту се на једној пољани, обраслој високом папрати, искупила и сме |
| аде мртав уморан, и заспа као заклан на једној шареници, коју му Ристивор на мирисном сену прос |
| запну шаторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод велике стене која се и зваше |
| d="SRP18990_C1.1"> <head>I</head> <p>На једној малој заравњи, у падини која се од Голубињске Пл |
| шимшировим оквирима.{S} Везла је покров једној сребрној скрињи коју је са комадићем од часног д |
| , а очи брзо сузама напунише.{S} Тек се једној од њих уз уздах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Ј |
| шуми поље се полагано уздизаше к другој једној шумарици, која се као зелен венац повијаше по че |
| ма полагано удалише, и упутише к дивној једној липи, на својих двеста корачаја од шатора војвод |
| аве и сва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S} Тек му показах кнегињу Василију и ис |
| ац сав пренеражен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристиворе, |
| за Ивана у куту према његовој постељи у једној по широкој соби при земљи одмах испод терасе.</p |
| без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Крушевачкој крчми мозак попила!{S} Него, како ја |
| у белом стихару носећи сребрн котлић у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа |
| раћање завичају своме.</p> <p>У двору у једној омањој и слабо осветљеној соби, са осетним задах |
| на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном вас све, у име целе моје дружине, молим опојте н |
| их трпеза са столовима и клупама.{S} За једном таквом трпезом вечерали су кнез Градоје, поп Кар |
| ђен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику никад опростити!{S} Ето то вам је!... |
| не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једном на збору Србадије памет заузме прво место, а срц |
| уму; скинуо мантију, засукао рукаве, на једном бурету разастро некакве стародревне листине, час |
| ајмио.{S} Иза столице старога витеза на једном сребрном обручу, који виси о гвозденом танком ла |
| ао да се труди да се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И још опазише како прстима ле |
| “</p> <p>Војвода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма како било.{S} С тога од |
| зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отровно семе истребити са ове лепе наше земље |
| /p> <p>„Да вам причам само, шта се мени једном десило:“ узе реч млад један властелин, по имену |
| днако стајаше поред своје матере држећи једном руком њену руку а другом узду од свога коња:</p> |
| полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који се на источној стр |
| цаваше кнез Градоје борећи се с читавом једном четом која га стезаше све тешње као да је добила |
| му је срце пуно, како се укрепило новом једном храброшћу и новим поносом.{S} Он разви свилену з |
| крвав по лицу, стегнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем крочити, ни мач |
| тресао кости мога деда у гробу клеветом једном, која се само крвљу мојом ил’ његовом спрати мож |
| м и четом његовом преко пољане па тихом једном узбрдицом на којој дуги редови зеленим грањем и |
| . „И само да се поштено <pb n="33" /> о једном погодимо!{S} Ако ме обориш или се ја први уморим |
| бе, час хитлено свиленим концем везе по једном комаду румене свиле, чврсто затегнуте у шимширов |
| еколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и кра |
| S} Погледа на гусле његове што лежаху у једном куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су зас |
| у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом, наслони се леђима на зид, и оста буда |
| о је две високе осмоугле куле, везао их једном мраморном терасом на мраморним ступовима, а тера |
| и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите, господо |
| крај левоме крилу, окрете коња, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прође, кад |
| за пут припремите, па дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им запове |
| и нов поклисар његов стигао, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркановићу, као |
| пет у ходник.{S} Са прага се окрену још једном према Ристивору, гледаше га сва растужена, па се |
| <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња нај |
| некаквоме скупу од јунака <pb n="40" /> једну од многих јуначких песама, које је тако лепо уз г |
| где је стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} На овоме снижем |
| осле неколико тренутака борбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, остаци од оне друге |
| по широким разбојем, па час погледа на једну икону испред себе, час хитлено свиленим концем ве |
| д шатор.{S} Погледа мало по небу, те на једну те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, |
| о био!</p> <pb n="181" /> <p>Изиђоше на једну чистину, с које се видело како је тамо, преко пот |
| ноћио.{S} Погледах по њој, погледах на једну страну, погледах на другу страну, погледах на пос |
| од на Косову и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста |
| еким гласом; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ристивор |
| преноћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ проспавао — или управо „пробдио“ како ми отац |
| ани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, погледах на једну |
| ти, Војвода Радич истом бејаше прегазио једну притоку Ибра с војском својом, па се на широкој п |
| поузданим јунаком.{S} Остао је он само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је |
| Манда оставише терасу па се склонише у једну повелику одају у којој беше већ тако мрачно, да н |
| ћ запалише свеће стари се кнез посади у једну велику столицу, држећи једнако у руци писмо војво |
| х јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донес |
| хар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не з |
| на пољу пред шатором стојаху сабијени у једну од препасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видит |
| сеоске старешине, збијени сви заједно у једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда је |
| ати ме плаховита дажда, те се склоних у једну пећину.{S} Нађох ту старца испосника.{S} Седа му |
| коме се његов мач преби ударцем о криву једну сабљу која склизну те га обрани по мишици.{S} Кне |
| огине, Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у славу јунакова имена, те она гори вечном |
| гура кроз сељаке, и додаде старом кнезу једну кожну скрињицу.</p> <p>Кнез скиде свој клобук, из |
| ју у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлушину, која раширеним крилима лети у |
| белу и као паучина танку свилу завијену једну као колајну о златном ланцу.{S} На једној страни |
| не.{S} Па онда извади из недара свилену једну кесу с новцима и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како |
| кврнише моју трпезу, са које заједнички једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један друг |
| а ону трећу чету, која полаганим кроком јежђаше к тројици Срба у крв обливених.</p> <p>На запов |
| леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори очи,</p> <p>Од онога ка |
| им су три Србина право к његовој војсци јездила.</p> <p>Мало час па се од турске војске одвоји |
| да, или ћемо сви братски и нераздвајани јездити ка Косову, а првенац једнога од најславнијих до |
| у десницу, па дубоко узбуђена, запињући језиком на свакој другој или трећој речи, говораше:</p> |
| има па с њима нешто разговараше турским језиком.</p> <p>„Ево моји људи кажу,“ настави Бег говор |
| али сад, кад Иван потресан чудном неком језом очи отвори, на своје чудо види да је се ходник ос |
| обравања са свих страна, али је надјача јека од горкога смеха кнеза Миросава.</p> <p>„Хвала теб |
| иворово зајеча тихо и потмуло као неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко т |
| отија, који високим гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духовницима, кнезовима, |
| лима, устаде на ноге, права и витка као јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и три пута целив |
| оља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега виде |
| црква у васиони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели мислиш цркву Грачаницу?“ запита Ристивор безазлено |
| име једног јуначког Хришћанског народа, јер наша срамота не може бити на понос ни цркви Божјој. |
| {S} Огреших се тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право |
| а донесох од игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да на |
| Караманије дође његова најбоља војска, јер с овом гомилом слабо наоружаних људи од сваке вере |
| не гађа само, него ју је већ погодила, јер се под левим крилом орлушине види половина стреле к |
| а диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела неколико година у Дубр |
| господа обнажујемо пред нашим сељанима, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи |
| ва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше војводу Радича мртва у своме шатору, с малим |
| вићеву чету скоро сва војска војводина, јер кнез Градоје устављаше чету по чету како која прист |
| и.{S} Лабуд је разумео свога господара, јер подиже главу високо према турском стану, рашири узд |
| сахраните ме испод ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето см |
| едно.</p> <p>„Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар |
| реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њиме увредих мртва човека у гробу који не може да с |
| } Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим |
| м, моја господо и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство оних на Косову потекло о |
| етан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару Агарја |
| о... .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне кит |
| не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зор |
| воме манастиру Милостину.{S} Журила се, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта в |
| им гласом отац Харалампије. „Устави се, јер из тебе говори проклета бабунска јерес!“</p> <p>„Шт |
| а господо!“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао б |
| у своју, да се одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама поклисаревим да се војска у Дри |
| које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родите |
| хвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио; ако ко маштом својом не успе |
| е да што проговори, а старац не могаше, јер му некаква горка сухота стегла беше јабучицу, а пре |
| ну широку подножицу, па се онда устави, јер се нечему беше присетио.</p> <p>„Чекајте, мало!“ ре |
| да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слави свога имена и по кре |
| и, него притеци брзо и снажно и помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој човек, а ти си мој света |
| уморљиви зрикавци ућуташе запрепашћени, јер им се учини да чују рикање једног џина.{S} Ристивор |
| и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи. |
| ади!“</p> <p>„Светац може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, ј |
| Кад легнете немој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити натраг к своме господару.{ |
| Манда, па се узе <pb n="15" /> крстити, јер напољу удари негде гром са страшном праском и трешт |
| Нико од нас не ће ништа теби пребацити, јер сви смо подједнако пред Господином Кнезом и пред Бо |
| , нека викну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарј |
| одлети глава, није тешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта ост |
| труо храст.{S} Тебе смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам с |
| а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Ср |
| можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и треба да сам први на бојишт |
| може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску коју светац у десници држи |
| своме; а није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милоше |
| Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде на небу; чух јечање ра |
| задовољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака није прохтевало да се |
| нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор при |
| А Милош?{S} Доиста није ни тако мудар, јер свагда носи срце своје на длану своме; а није ни та |
| и пута прекиде се онај молитвени жубор, јер по пакосним сплеткама сотониним снађе попа неко зев |
| војске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му помог |
| ра сухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове собе јави прилика |
| ; „поведите Винка до на постељу његову, јер је ето много сањив те није за ову трезну дружину!</ |
| војводи ни привирити у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли вој |
| шки царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете није криво што не стиже на Косово, да те верно |
| е нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви др |
| ек Кнез Лазар — сад већ на трећем коњу, јер <pb n="146" /> му прва два падоше под ранама — поле |
| жи!...{S} Опрости моме слузи Ристивору, јер служећи мене изгуби славу да тебе послужи!...{S} Оп |
| д шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ово <pb n="142" /> што овај наш рањени јунак казује |
| “ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја ма |
| S} Опрости нам, Господару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без ве |
| ?!“ Да му сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по |
| но!{S} Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам ум |
| крај страдањима овога народа нашег.{S} Јер, колико хиљада Срба нису краљеви и <pb n="90" /> вл |
| ...{S} Мученик си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb n="188" /> народа |
| ивикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да јер тако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако наред |
| извезених белих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Испред <pb n="26" /> колев |
| уд је што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у овај часи испред ове цркв |
| абори Светих Отаца, а они тако наредише јер је један од најтежих грехова пред Богом, да човек с |
| каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати м |
| у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„Како?....{S} Из Крушев |
| е, јер из тебе говори проклета бабунска јерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ викну млади Витомир, сав п |
| о нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви бојите |
| цу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не могосмо наћи.{S} Па онда мени |
| е никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, као да пева јектенија уз |
| о могу прочитати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона |
| е!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом |
| шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом појати погребне песме, чит |
| аже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тоб |
| же!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерусалим води право уз ону косу и кроз турску војску, |
| је кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан |
| >Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, па те ви |
| ога!“ рече он; па онда настави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтев |
| рата кроз која на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето с |
| одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зуби |
| } Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим г |
| чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, в |
| стегни срце па нам као Некудим, који и јеси, испричај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, г |
| ш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господством и тво |
| е Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на страни госп |
| љењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у животу!?“ викаше Ристивор, |
| ди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јесмо; <pb n="114" /> да је право да због наших грехова |
| з Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несрећу, опознили; али опет боље је и |
| о Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јесмо; <pb n="114" /> да је право да због |
| рушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После на |
| нам, Господару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца |
| p> <p>„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез радостан.</p> |
| румено чедо у белом свиленом повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју је већ погодила, јер се под |
| ко чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стиг |
| же!“ рече тужним гласом војвода Радич. „Јест, страшну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам |
| !“ рече војвода, па онда журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми |
| ији тако нагло спустила била. |</p> <p>„Јест’, јадан наш Господин Кнез!“ настави он опет сам од |
| у тој слици свеца Орловићеве куће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да г |
| ,</p> <p>„Предајте се, људи!{S} Видимо, јесте јунаци!{S} Предајите се нама јунацима, који смо п |
| ово, да ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава зверад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, гос |
| е кости изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S |
| чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте ли још у животу?!“ питаше сиромах млади Боривој, |
| запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате |
| е цареву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кме |
| повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад јесте закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буд |
| S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, |
| „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа |
| због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, |
| има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брат |
| ви да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте управ педесет!“ прихвати и Ристивор живо.</p> <p> |
| ет а теби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмању сед |
| Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, стари О |
| ру плаћате цареву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше с |
| учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему |
| осподину Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Јесте мучно што велиш!“ прихвати кнез, „Него, молим те, |
| а утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам д |
| и стегао беше срце Ристиворово.</p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто |
| ли тај сељак још тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господине војводо; кнез га је задржао, док и ви |
| сово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с војском а не да му дол |
| остирке, подглавњаци, дрвене заструге с јестивом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог во |
| цу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту |
| вети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Са |
| а кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.</p> < |
| м викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Нека не бу |
| </p> <p>„Можеш ли поуздано да распознаш јесу ли то тамо турски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да |
| се пригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао ис |
| >Чим је кнез прими усвоје руке, он онда јетко рече Ристивору: „Од овога часа ниси више мој слуг |
| а трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко.</p> <p>„Не питам то,“ рече војвода, „него који с |
| ући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог попа Кари |
| ом, да устави кликтање својих војника и јецање женскадије.{S} Па кад наста тишина, узе да говор |
| буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање у свити војводиној.{S} Неко од господе грцаше од |
| та и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзива у јецању оних жена у гоми |
| кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се стари кнез, намргоди с |
| гласно јецање, које брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој |
| руди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </div> </div> <pb n="127" /> <div type="gro |
| ео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јас |
| д отворих очи видех звезде на небу; чух јечање рањених јунака и пиштање рањених коња; хладан но |
| дина!“</p> <p>„Е, мој Господине Кнеже!“ јечаше полугласно кнез Градоје.</p> <p>Па онда Гојко на |
| грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се некакав од Тројанових градова срушио н |
| плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе |
| класју и светлуцавим срповима жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак овде, |
| У незгодно време кнез позивље људе; ево јечмови почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, бра |
| и црвенога цвећа пољског измешанога са јечмовим класјем.{S} Мало испред њега, под сунцем а до |
| пукла равнина застрвена зрелим класјем јечмовим.{S} Угледаше многе жетеоце и жетелице; прионул |
| несе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и акс |
| его што је мој светац, кум Божји, Свети Јован Крститељ!“</p> </div> <pb n="116" /> <div type="c |
| ји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита м |
| нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупне сузе н |
| војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити своју мајку |
| одицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у |
| нака молим и преклињем: тако ти Светога Јована, твога крсног имена, остани да крстимо чедо, кој |
| ли велика воштаница пред иконом Светога Јована Крститеља!{S} Молим те, ко ти је придворни поп?{ |
| у, била је исписана велика икона Светог Јована Крститеља, кога је дом Орловићев славио као свој |
| а на прса своја наслоњену, икону Светог Јована Крститеља; поред попа корачаше ђаче једно у бело |
| ог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта са пуно варница распр |
| ате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има ов |
| е, узме да прича хрвање своје са Светим Јованом у трпезарији.{S} Војводин властелин не могаше т |
| S} Него те још преклињем Богом и Светим Јованом, <pb n="59" /> не казуј јој да је од мене.{S} Р |
| се онда Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се морало тихим шапат |
| се по вилински просто расплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p> |
| и добру госпођу.{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} |
| а онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегињ |
| десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој п |
| на усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо; па онда, као са неке |
| Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“</p> < |
| мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, |
| игу не предаје одмах госпођи, него нека јој најпре каже, како се гласови проносе да се на Косов |
| на.{S} Била је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, под очима плава сенка коју душевна |
| за неколико тренутака у младу жену, па јој рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, што ти је?{S} Што |
| упа код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свеви |
| одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпо |
| нке вунене тканине, утегнуте око витког јој стаса пасом од плавог аксанита извезеног сребрном ж |
| и си на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме прич |
| ке и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страховито празно и пусто и чисто ледено и |
| е спасла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке |
| ју госпођу да чита последње писмо, које јој је писао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, |
| се крупне очи напунише сузама.{S} Усне јој на угловима задрхташе.{S} Очевидно беше да савлађуј |
| е људе.{S} Ристивор приклони заставу те јој свилене кићанке целиваху плашт и шлем војводин.{S} |
| елолику Магдалену.{S} Гледајући је срце јој се полагано растапаше у тугу; крупне њене очи напун |
| опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило |
| вору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом, поуздан |
| е приви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у |
| есном је притисла крст са Распећем који јој лежаше о златном ланцу на грудима.{S} Уставила се н |
| е Мандалена још једнако осмехиваше, али јој низ беле образе суза једна другу сустизаше.</p> <p> |
| вршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше |
| онда јој предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи напунише су |
| дин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} |
| итости; молим те за моју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти се за с |
| е испраћаше узвицима и усклицима желећи јој срећно путовање, славно војевање и још срећније и с |
| /> не казуј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, кој |
| Светим Јованом, <pb n="59" /> не казуј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио н |
| вити од дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја једна топла зрака радости.</p> <p>„Босиљк |
| ва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва чујна тутњава однекуд испод земље до |
| ужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује није друго него тихи и опет |
| на њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно било како врапци могу онако весело да цврк |
| ад већ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема.{S} Старац погледаше к вратима и узе се с |
| ледима кроз ону танку паучину, којом су јој речи њене сузе њене обвијале.{S} Па онда, више као |
| а изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</p> <p>С муком |
| ху у једном куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле.{S} Седе на његову пос |
| те се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, па те викнем з |
| Каталина, бела кћерка дужда Млетачкога, још онако млечно бела, да л’ још носи своје русе косе п |
| пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике душевне |
| сподару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећнијега пута, и још срећнијега повратка у славни |
| еље освану Среда, и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше коње.</p> <p>Војвода |
| неколико убода танком иглом од биљура, још неколико потеза свиленим концем, још неколико завеж |
| .</p> <p>Кад се сврши јутрења, Градоје, још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Е |
| јко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео. |
| ез нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја б |
| а, још неколико потеза свиленим концем, још неколико завежљаја на наличју од веза, и ево га гот |
| две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Ни |
| предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у животу!?“ викаше Ристивор, огледајући да буздован |
| раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они као ђачад манастирска!{S} Нека их док се мал |
| хвати старац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да се прихватим |
| ли.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у планини Голубињу, |
| од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон ранога лета седети на |
| ним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала високо изнад Запада, кад с |
| учећи се од калуђерица Дубровачких.{S} Још неколико убода танком иглом од биљура, још неколико |
| летачкога, још онако млечно бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто расплетене, |
| ого њих који су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међ |
| а ми опроштајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку |
| да чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у пото |
| е ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите, гос |
| се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње д |
| ило, а турска војска једног Санџак-бега још једнако стоји на оној тихој западној падини Голеша |
| и као да тражаше по својој памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез |
| о на крај левоме крилу, окрете коња, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прође, |
| му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све |
| ти: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за се |
| и нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном вас све, у име целе моје друж |
| т реч смерно и невесело Ристивор, — „ја још не доврших све што ми мој господар заповеди да ти к |
| ерно целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метанија.{S} Кне |
| још на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако ни |
| јска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир |
| ога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао свратити |
| погоди те на миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прих |
| „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињаху Мило |
| уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једнако осмехиваше, али јој низ беле образе суза је |
| ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд |
| е прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голуб |
| војој памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде свој |
| авље на коме је лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и ма |
| да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, пог |
| штам, него опрости ти мени!</p> <p>„Сад још једно, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један з |
| под красном зеленом колибом, или и под још краснијим звезданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну |
| ава све листове Некудимове верне службе још од оних дана кад га је као малено дете носио на рук |
| тим страхом целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе |
| виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна мишица његова, и што је још младо срце у њег |
| а лута по Косову хватајући зраке док је још светлости на Косову било, те да њима осветли црну н |
| е уђе под шатор. </p> <p>Под шатором је још мрак био.{S} Што је мало светлости падало од једне |
| 18990_C2.4"> <head>IV</head> <p>Било је још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред д |
| е је још снажна мишица његова, и што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шт |
| S} Сетио се некакве старе приче коју је још, кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, ка |
| ћи једнако у руци писмо војводино, које још не хте отварати.{S} Манда оста стојећки пред старце |
| цу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо јо |
| !{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да не може; |
| их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им за |
| рем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да се зн |
| го и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да л |
| к се не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе примакоше Дворињу, видеше лепо како мног |
| <p>Опет ударише господа у смех, који се још гласније заори, кад стари кнез доброћудно рече:</p> |
| } Старац разложи онај део погаче што се још нађе у шареници Ристоворовој, и подели га на три ко |
| јој младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Светим Јованом, <pb n="59" /> не |
| p> <p>„Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, |
| војском кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без |
| сти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас у Косово, д |
| ; а може је изгубити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви |
| својих суза, него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> < |
| истивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и само ш |
| срећна поласка, још срећнијега пута, и још срећнијега повратка у славни свој двор и међу нас, |
| ст,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима овога народа нашег.{S} |
| као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње причају како често <pb n="38" /> зати |
| грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова два |
| , а испод које мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје |
| оже бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози нашем војводи, помози војсци ње |
| е их је пре једном приликом видео.{S} И још опазише како прстима леве руке тражаше нешто о лево |
| за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, шт |
| но, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не дођ |
| свеца православне земље освајају.{S} И још нам поклисар његов каза, да цар његов долази с војс |
| земље натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето, |
| јој срећно путовање, славно војевање и још срећније и славније враћање завичају своме.</p> <p> |
| ти пост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и још једнако срдит.</p> <p>„То је најмање чудо, које ми |
| ги још су много кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо!“</p> < |
| је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешта причао Ристивор, док најпосле поче |
| ез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по светини око двора да ли је ко видео |
| нео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква |
| и био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслужиш |
| сва веселији.</p> <pb n="103" /> <p>„И још то није све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнезом |
| p>Па онда Гојко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и |
| одару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су много кивни; побиће се опет и још горе, чим се у |
| ну челенку, па онда рече Боривоју, који још једнако стајаше поред своје матере држећи једном ру |
| добро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је под ранама умро?“ <pb n="206" /> |
| им те, ко ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин |
| <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте ли још у животу?!“ питаше сиромах млади Боривој, промуклим |
| обук а десном придржавајући велику, али још неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо довикиваше |
| ним појањем као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, кад дотрча, једно за други |
| одитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а моје покојне пријат |
| разбију док не порасте већом!“ одговори још једнако сасвим стрпљиво кнез Градоје.</p> <p>„Ти, б |
| ају, дакако!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а |
| нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на Косову, као први део твоје |
| в клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси |
| сподином кнезом!{S} Могу њему затребати још четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Бо |
| > <p>Затрешта кликтање какво се те ноћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се ус |
| и просто расплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најб |
| царства српског, а о којима је Боривој још од раног детињства слушао тако многе и тако дивне п |
| и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господине војводо; кне |
| , још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што каз |
| ако је цар Агарјански с војском својом још на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да |
| ом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му главом даде зна |
| оника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, ш |
| и преклињем да потруде своје господство још овај пут, када ћемо са Божјом помоћу разбити Агарја |
| е Каритон да говори: „колико си остарео још ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо |
| и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, н |
| сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би о |
| „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао није ко за живота овде на зем |
| ва Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захр |
| ама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно поклонити.{S} Али тек ш |
| а сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; стић |
| хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове |
| е Боривоју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Господина |
| изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као |
| о је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да носим бреме прекора, кој |
| да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је Ристивор једнако одбијао од шатора |
| да сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни половина војске која треба!...{S} |
| је и нов поклисар његов стигао, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркановићу, |
| нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у го |
| S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на |
| ђу по селима и нека викну: „Треба кнезу још само десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваљ |
| ђе опет у ходник.{S} Са прага се окрену још једном према Ристивору, гледаше га сва растужена, п |
| вору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурни. <pb n="203" /> Боривој је лежао у несвести |
| де ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="1 |
| јвода рекао само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> < |
| нез и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому погази стари завет мога |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још није било приспело подне а већ све беше спремно за |
| в венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што почеше делити цвеће и китити војнике и |
| ловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су они на далеко |
| римо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није било сунце стигло на врх неба, а војска се вој |
| ке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде г |
| ше књез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; |
| ом, па поче да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да похватају коње са ливада |
| И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже по |
| ном повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју је већ погодила, јер се под левим крилом орлушине ви |
| е усеку к прозору, што право гледаше на југ у перивој, седела је на сниској лепо изрезаној скри |
| Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уочи тога дана, — другог |
| му попови и ђакони испричаше како млади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, ста |
| Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако |
| о ономе, што чух од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно других наших јада!{S} Ето |
| невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми се учин |
| рече Ристивор, па пружи руку правцем к Југоистоку. „Ето гледај само право по мојој руци.“</p> |
| а неколике страже пођу друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Г |
| ене вођице, окрену свога убојног коња к Југу, ободе га острицама, те Лабуд полете пољем зеленим |
| Јабучило после два три корака окреће к Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, што му не опростиш? |
| вога унука спремили смо малу доворану у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан преноћио кад |
| да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али |
| подине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у к |
| купљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође |
| ао од своје дадиље, како, кад год прави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нову једну зв |
| а за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Боре?! |
| онела била.{S} Њен је син постао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p |
| постао није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кол |
| а?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив с |
| ову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо <pb n="172" /> да се он с целом својом војско |
| ово <pb n="142" /> што овај наш рањени јунак казује, страсно је јеванђеље које ваља гологлави |
| било кунемо.{S} Господин Кнез је једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ћ |
| } Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје руднике, по |
| ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се по |
| гарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господством и твојим ј |
| ва од Србадије, <pb n="95" /> племенити јунак који је одрастао уз колено великоме цару нашем.{S |
| е као <pb n="161" /> кукавица, него као јунак.{S} Његово је дело — дело великог покајништва пре |
| јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини, не |
| овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез В |
| не закити цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него што му је коњ |
| за Господара дао једног дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна |
| испод свиленог напрсника у тога младога јунака до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, тако ти среће |
| т само кроз погибију улази!“</p> <p>„За јунака погибије нема!....{S} Има смрти,“.... рече кнез |
| , прост споменик подигнут рукама Турака јунака, двојици јунака од Косовских Срба.</p> <p>Крај</ |
| а донесу под његов шатор сва три Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </ |
| опојати као побожна Хришћанина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно од ово |
| и нашега старога господара!{S} Вика од јунака, топот од коња, звека од оружја њега раздрага и |
| царству снова певао некаквоме скупу од јунака <pb n="40" /> једну од многих јуначких песама, к |
| светаца што је мање јунака или је мање јунака што је мање светаца, то ја не умем сам да разбер |
| а!{S} Да ли је мање светаца што је мање јунака или је мање јунака што је мање светаца, то ја не |
| чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца што је |
| доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и радије јављали међу људе, и да су |
| те се нама јунацима, који смо пријатељи јунака!{S} Предајте, се, море, не гините лудо!“ Тако до |
| подигнут рукама Турака јунака, двојици јунака од Косовских Срба.</p> <p>Крај</p> </div> </div> |
| ка викну: „Треба кнезу још само десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по до |
| заповедам ти, али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: тако ти Светога Јована, твога |
| це рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Косову.{S} Ћут |
| А на Косову ћу видети колико је правих јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје срдито тр |
| ој земљи с таквом господом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје горко подругљиво.{S} Па |
| по гвозденим мрежама од клобука својих јунака.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мач |
| ча.</p> <p>„Издахнуо је на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше |
| ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака није прохтевало да се на једно дете сабљом залећ |
| де гледајући, као да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај на |
| усана превали.{S} Беше то чета онемелих јунака.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990 |
| ву.{S} Да доведеш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако довед |
| идех звезде на небу; чух јечање рањених јунака и пиштање рањених коња; хладан ноћни поветарац з |
| ац био један од ретких остатака од оних јунака, који су под Душаном ширили границе царства српс |
| ела радост, што ето стиже један од оних јунака, с којима је Душан ширио границе царевини српско |
| х очева на небу, кад дочекају душе оних јунака који ће на Косову јуначки погинути, па их запита |
| } Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у |
| нем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живо |
| бесомучне, малодушне праве јунацима, а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалостима <pb n=" |
| цар Лазар тако дирљиво позиваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије |
| анак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога |
| цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене! |
| анђели запале нову једну звезду у славу јунакова имена, те она гори вечном неугасном светлошћу |
| е посаветује с мушком главом, поузданим јунаком.{S} Остао је он само једну ноћ у двору у Крушев |
| а мирисном малвасијом.</p> <p>Старом се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погл |
| ан <pb n="72" /> викну громко: „Напред, јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила па са заставом изиђе и |
| кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војвод |
| па задовољан викну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје |
| е!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Господо, јунаци и браћо!“ проговори војвода тужно и невесело, и |
| <p>„Предајте се, људи!{S} Видимо, јесте јунаци!{S} Предајите се нама јунацима, који смо пријате |
| ора с десне стране поред мене, нека сви јунаци, који поред наших гробова буду <pb n="207" /> пр |
| {S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојноме пољу било |
| нас у ономе крају раја где су Косовски јунаци с Господином Кнезом!“</p> <p>И кад се сва тројиц |
| са старим господарем, да као Хришћански јунаци одбијете Агарјане од наше Хришћанске земље, и да |
| страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговараше стари кн |
| с од шареног мрамора, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску, крвљу својом п |
| ека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш не |
| е а моје покојне пријатеље!{S} Какви су јунаци обојица били, њихове би се кости у гробу преврну |
| им и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да непријатељ наступа на н |
| во весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пут |
| имо, јесте јунаци!{S} Предајите се нама јунацима, који смо пријатељи јунака!{S} Предајте, се, м |
| з људи, лече бесомучне, малодушне праве јунацима, а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалос |
| девојке пружају пуне руке цвећа младим јунацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце похита |
| ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем на Косову у служби цара честитога, онд |
| везује нова једна веза — брига за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S} По сили |
| запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати све како је бил |
| и као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече војвода рањенику, „ако се ниси преко мере |
| оне сјајне ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хе |
| Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала ти што нам исприча све како си видео!“ |
| ваше сваког војника поздравом: „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут |
| адога јунака до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, тако ти среће јуначке, није ли ово слика Мандал |
| >„Ристиворе!{S} Ристиворе!{S} Брате!{S} Јуначе!{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што |
| Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би ика |
| апињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Агарјанског рода, све да |
| тлошћу и својим трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез |
| ифор приђе.</p> <p>„Уставите се, славна јуначка господо!“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, |
| {S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к прозору да |
| ушу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, т |
| опе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци их раздвојише и св |
| тили дома не видев ни Косова, ни службе јуначке на <pb n="111" /> Косову!{S} Помислите како ће |
| ховници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако један део војске твоје поно |
| проси му у Свете Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљаности и честитости; молим те за мој |
| S} Кажи ми право, јуначе, тако ти среће јуначке, није ли ово слика Мандалене, кћери војводе Нов |
| овори:</p> <p>„Господару, тако ти среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твом |
| ичање, „замолио је моје људе: „Тако вам јуначке среће, оставите ми струк босиљка, који ћете наћ |
| десно крило био!“</p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужио, да му толику пошту чиниш!“ рече Санџа |
| идов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгинула, српски је цар Лазар јуначки пао!{S} Т |
| Госпођа Мандалена, која се до тога часа јуначки држала, кад виде челенку свога мужа на клобуку |
| одину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} |
| ом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред, С |
| ед војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати твојим позивима, кад мене више не буд |
| „Мој синко, ми полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог |
| езривости погледаше у оне, који то тако јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чини, господо,“ узе реч |
| а јуначки изгинула, српски је цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p>Продер |
| кају душе оних јунака који ће на Косову јуначки погинути, па их запитају: „А видесте ли где на |
| о казује како је срце у народа ускипело јуначким покретима!...{S} Ама ко ће то вама све исприча |
| ако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по неко мекано срце!“</p> < |
| окоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких срдаца, то се све за раније одзивало позивима |
| од јунака <pb n="40" /> једну од многих јуначких песама, које је тако лепо уз гусле казивати зн |
| како се господа поздрављају и питају за јуначко здравље, раздрага се милином па узе гласно клик |
| ним вина, па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} Никоме се од својих другова кнез Го |
| аре својим јунаштвом хвале, имали твоје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни друже!“</p> <p>„Дед |
| ога, нека не пада таква срамота на наше јуначко име једног јуначког Хришћанског народа, јер наш |
| аква срамота на наше јуначко име једног јуначког Хришћанског народа, јер наша срамота не може б |
| м, како сам се ја поносио дружбом твога јуначкога оца, и очинском пажњом твога славнога деда!“< |
| иста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога срца!“ прихвати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти с |
| у ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој смрти његовој!“</p> <p>И онда стари кнез заден |
| метно одвраћао, зар нису и ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје сави главу к лев |
| да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорни народе!...{S} Бог нека ти буде мило |
| авно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити само шта је |
| ред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да опо |
| ину оне тегобе, која се свалила беше на јуначног старца, па и сам корачаше полагано, сетно и не |
| ме, што млади војвода Радич учини, нема јунаштва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар |
| ево су последња времена!...{S} Кад нема јунаштва, не може бити ни царства!“</p> <p>Пусти се за |
| пска!...{S} Бадава, нема више ни старог јунаштва, па откуд може бити старе славе?!...{S} У исти |
| главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми!“ по |
| очи увис, као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, с |
| ој, у томе што си учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а на сигурно ће |
| ј будаласто помињати памет људи у којих јунаштва нема!“</p> <p>И пођоше сва тројица напред ка К |
| >И сам султан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, објавио је свој турској војсци заповес |
| више ни места ни прилике да се некакво јунаштво покаже!{S} Што ћемо сад тамо!?“</p> <p>„Ево за |
| ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жед |
| и народ свој да пропадне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Србадије, која не жали крви у одбр |
| } Зар вама, који издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади |
| ку коју је твој отац, а мој син, својим јунаштвом на Плочнику заслужио, и коју ми је Господин К |
| сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаштвом хвале, имали твоје јуначко срце, мој Лабуде, |
| те заклињем твојим господством и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сахрани мога |
| ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок д |
| нику, допринев знаменитим својим личним јунаштвом те је кнез Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек |
| своме новоме пријатељу о госпоштини и о јунаштву славне господе Орловића.{S} Са правим заносом, |
| о што је мени мој покојни отац причао о јунаштву свога и нашега старога господара!{S} Вика од ј |
| могао наредити да се у Среду, деветога Јунија, <pb n="53" /> рано пође.{S} Рачунао је да са св |
| и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледа |
| сваке стотине по пет коњаника, па нека јуре путевима, који овамо на Косово воде од Ибра, и од |
| иди коњаник један, који у највећем трку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга |
| с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи јурили пољем без јахача, престрављени и чисто подивљали |
| цером од позлаћених плоча, у које се на јутарњем сунцу једва гледати могло; његов широк зелен м |
| тадоше, да се у оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве и проразговарају.</p> <p>„Е, са |
| аласастим кроком поред војника, који му јутарњи његов поздрав живим и сложним ускликом отпоздра |
| е кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, |
| а тој смотри, која је трајала од ранога јутра па до после подне.</p> <p>Пред вече тога истога д |
| оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S} Осем духовника у олтару и п |
| ало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења, Градоје, још онде у цркви, приђе к војводи па |
| } Господин Кнез као обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што исце |
| оме обичају прво у придворну црквицу на јутрењу, куда су духовници с игуманом Пајсијем мало час |
| а боље, синовци моји, него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце њ |
| кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро |
| бра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој |
| ушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цару побед |
| Господину Кнезу по моме дворанину Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже |
| ...{S} Ево ти књиге коју <pb n="118" /> јутрос добих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види с |
| ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јутрос, пред саму зору, мало задремах, и тада снивах са |
| „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате заповести свога стариј |
| к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом опростили.{S} Сада те ја |
| ни Голеша на којој је синоћ замркнула и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Турака искупила се пред |
| витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао одмичући од бојнога окршаја!“ „Тако је!“ |
| омах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати само бистре очи Ђакона Јероти |
| на коме је лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати М |
| рене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косов |
| м је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбили с |
| чаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Ага |
| оња, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прође, кад се од један пут окрете и пог |
| истоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког путника |
| риштини!....{S} Кнез се устави, погледа к десном крилу наднесав леву руку над очи, проли сузе, |
| е, кад се од један пут окрете и погледа к пољу, којим су три Србина право к његовој војсци језд |
| те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} |
| мало, незнане делије!{S} Обрните копља к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, којим послом ову |
| — полете са својим дворским оклопницима к левом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десн |
| ожене вођице, окрену свога убојног коња к Југу, ободе га острицама, те Лабуд полете пољем зелен |
| укан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше војводу Радича мртва у своме шатору, |
| говораше Боривој својој матери, пришав к руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци! |
| ти, јер њему ваља зором полазити натраг к своме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Зм |
| Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пратиш свога <pb n="19 |
| а се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада в |
| пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето се весе |
| трења, Градоје, још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили |
| па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека д |
| > <p>Госпођа Мандалена одмах сама приђе к Лабуду, убојном коњу старога кнеза, па га окити цвеће |
| стивор невесело, па скочив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми је ов |
| дић, па скиде калпак, те гологлав приђе к младоме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и в |
| идеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгур |
| уби старца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, она му паде око врата |
| вечевих погледа, па онда посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се испо |
| опа Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби с |
| проштај да тражи.</p> <p>Ристивор приђе к руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него за |
| својим војницима да сваки од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном вод |
| онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану |
| наку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p> <p>„Је |
| сле у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Ристиворе!{S} |
| ачка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристи |
| ора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље |
| </p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене вођице, окрену свога убојног коњ |
| хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони му се.</p> <p>Пред |
| ицима, осећасмо сви да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз кој |
| прими из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситељ |
| авице имају крила, само што орлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу |
| овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко н |
| </head> <p>Стари се кнез Градоје окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем од |
| кнез се Градоје опет нестрпљиво окрете к војводи:</p> <p>„Молим те, војводо, заповеди кнезу Го |
| а Јабучило после два три корака окреће к Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, што му не опрости |
| разбарушеном русом косом, подигла лице к небу, упрла погледе из крупних црних очију у вис, па |
| е разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; |
| но говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ |
| Пајсеју да је прочита.{S} Он је примаче к очима својим, па је онда полагано одмицаше од себе, п |
| "189" /> <p>Стари кнез подуже погледаше к тим шаторовима, као да је оком мерио колико су далеко |
| што јој сина нема.{S} Старац погледаше к вратима и узе се срдити што му нема придворнога попа |
| ећу чету, која полаганим кроком јежђаше к тројици Срба у крв обливених.</p> <p>На заповест свог |
| рема тој шуми поље се полагано уздизаше к другој једној шумарици, која се као зелен венац повиј |
| свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном храсту, како се сва моба искупи око Ристивора, к |
| аним, кораком свога коња упутио се беше к једином храсту на ивици од њиве, под којим је угледао |
| и без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној липи, на својих двеста корачаја од шато |
| благослови све.{S} Приђе Господин Кнез к владици, прими из његових руку крст и окрену се к нам |
| стеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад <pb |
| твоје стегове, те је <pb n="18" /> води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Не |
| ма од куле били су усечени уски пролази к самим прозорима, високим и уским, кроз које меки руме |
| тивору па га насупрот вољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се теби све тек тако чини, синко мо |
| оних писама, несвесно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше својих погле |
| ваку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око |
| ника од твоје стотине нека појашу путем к Ибру..... “ „Не, Господару, молим те!“ пресече говор |
| е полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који се на источној с |
| о хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило после два три корака окреће к Југу! |
| !“ рече Ристивор, па пружи руку правцем к Југоистоку. „Ето гледај само право по мојој руци.“</p |
| да неколике страже пођу друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој |
| , неки војвода са својом коњицом прешао к непријатељу!“</p> <p>„Проклето му име и колено!“ пови |
| гледа к пољу, којим су три Србина право к његовој војсци јездила.</p> <p>Мало час па се од турс |
| оз гомилу своје властеле, и отиде право к своме шатору не рекав више ником од њих ни једне речи |
| ста добродошлицом, па га доведите право к мени!“ заповедаше старац, и умах нестаде Ристивора.</ |
| јој госпођи, приђе она слободно и право к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисног босиљк |
| а се онда чврсто корачајући упути право к војводи, праћен само својим младим унуком.</p> <p>Дош |
| да одмах с петрахиљем и требником право к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како ва |
| клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, сам, без пратилаца!“</p> < |
| е, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <pb n="160" /> |
| кад је на војном походу на Угре свратио к Орловићима у Орлов Град.</p> <pb n="25" /> <p>Дугачка |
| Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом <pb n="156" /> друго |
| д одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“</p> <p>Од |
| укама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те пр |
| о да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к своме сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој за |
| кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом руком обгрлила, као да хоћ |
| аше по више пута час десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али никако да ух |
| мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и у кој |
| тима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апси |
| а птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао велики |
| </p> <p>Па онда кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо, на које могаше бо |
| ло Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у |
| на велика звездана кола на небу клизају к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по своме плашту пор |
| ав спод застираше.</p> <p>У ономе усеку к прозору, што право гледаше на југ у перивој, седела ј |
| е искупи око њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јун |
| пезарије.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к уху војводину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапси |
| перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степеницу н |
| ез пратилаца!“</p> <p>„Потеци с момцима ка главним вратима, поздравите госта добродошлицом, па |
| сно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Приштини!....{S} Кнез се устави, погледа к десном кр |
| ма!“</p> <p>И пођоше сва тројица напред ка Косову.</p> </div> <pb n="180" /> <div type="chapter |
| а, који сад већ немаде куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„ |
| им кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што |
| не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n="126" /> Твој клетвеник кнез Градоје О |
| <p>Сам пође с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није прошао ни стотину корачаја |
| , онда он полагано и свечано приђе први ка ковчегу у коме мртав војвода лежаше.{S} Прекрсти се |
| куда холуј диже) час опет журно слетали ка голубињаку, те загушеним и усплахиреним гугутањем гу |
| оњаник један, који у највећем трку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она |
| ћемо сви братски и нераздвајани јездити ка Косову, а првенац једнога од најславнијих домова у Х |
| емо још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Господина Кнеза овако непокајани!“</p> <p>И по |
| Уведе војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на |
| и да буздованом својим пробије себи пут ка гомили која му се око господара склептала.</p> <p>Ал |
| лизу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> </div> </div> <pb n="166" /> <pb n="167" |
| штањем, а киша се спусти као да је неко кабловима из црних облака лије.</p> <p>„Ухвати нас ситн |
| на просто „Крчмарица Крушевљанка Ката“, кад пођосмо, оста она „Катинка бела кћерка дужда од Мле |
| хиљада људи, који су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, м |
| здана кола стојала високо изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристивору:</p> <p>„На тебе ј |
| пред шатор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед |
| био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, |
| ка.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буд |
| а, која се до тога часа јуначки држала, кад виде челенку свога мужа на клобуку свога свекра, не |
| ех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, потпуно оружани и опремљени, вадајућ |
| е се јуначки одазивати твојим позивима, кад мене више не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледа |
| <p>„Ваистину насташе последња времена, кад се једна слуга буни против господара свога!“ рече о |
| али Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до в |
| >Манда приђе полагано к своме сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и |
| ју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |</p> <p>Ту га прекиде гласн |
| заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, |
| ну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја те |
| рбадија ће помињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>К |
| да окрене коња другим правцем. „Натраг, кад ти кажем!“</p> <p>Па у срдњи својој кнез дохвати бу |
| снове, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудном неком језом очи отвори, на сво |
| г да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стр |
| н!“ повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад јесте закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и |
| д војске своје а к десноме крилу прође, кад се од један пут окрете и погледа к пољу, којим су т |
| изгладљиве печате.{S} Сам кнез Градоје, кад је пре педесет година наследио свога оца, подигао ј |
| , њихове би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома н |
| /p> <p>Али још не беху довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неколико дворана и момака, |
| страданија и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ настају последња времена, чувај сваки своје огњ |
| м својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испред војске јавише, да се ви |
| им делима убојитог попа Каритона, који, кад се мало више поднапије, узме да прича хрвање своје |
| и други скочисте као жеравицом опржени, кад се само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи |
| ода у смех, који се још гласније заори, кад стари кнез доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих |
| тивор.</p> <p>„Како ћеш им то казивати, кад то Господин Кнез није писао народу него војводама и |
| ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, п |
| квим народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, |
| ...{S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаштвом |
| {S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и |
| том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на Угре свратио к Орловићима у |
| нити би границе свога царства размакао, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему |
| тужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа о томе поменуо ни |
| крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Р |
| да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, по |
| Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси твојом дружбом и твојом службом, как |
| се сва моба искупи око Ристивора, како, кад овај скиде свој калпак, сви мушкарци скидоше своје |
| дете био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави јунак погине, Бог нареди те анђели запале |
| оноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности било!“</p> <p>„Тако је!“ привика |
| овом чудноватом времену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како никада до сада, |
| је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војв |
| !{S} И што се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар прошле Суботе?“</p> <p>„Славе ми, кн |
| ако ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јунака који ће на Косову јуначки |
| ла, али не могоше старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их пове |
| „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орловићева чета п |
| јим дворским оклопницима к левом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вук |
| е Кнез стигао био ни у Топличку долину, кад Кнегиња Милица дозва старог Војводу Милојка, који з |
| ветиња не поштује?!“</p> <p>„Господару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — |
| лавњаци, на које се цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И л |
| крстиш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у ову трпезарију?“</p> <p>„Право да ти кажем, н |
| тио се некакве старе приче коју је још, кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, како, к |
| Добри мој синко, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи м |
| ко пута приступах му, али <pb n="58" /> кад год му сагледах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу |
| а као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад <pb n="29" /> треће вечери, тек се при трпези обред |
| живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме |
| се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска сла |
| не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у манастиру,“ — ту многи поче |
| У истину ево су последња времена!...{S} Кад нема јунаштва, не може бити ни царства!“</p> <p>Пус |
| им данима нашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мисл |
| ље притегне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје рече својој малој дружини |
| кућа Голубовића прозвала Орловићима.{S} Кад гледалац стане према средини слике онда види десно |
| игуман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је |
| иће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони испричаше како млади Југовић ост |
| не од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим |
| епроменљивости велике милости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, |
| ма сотониним снађе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и св |
| тез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га много заговарати, јер њему ваља зо |
| учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем опремљен како треба, ја уђох под |
| алост што претишташе срце Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега |
| да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" /> прихваћају руком застав |
| .{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не бејаше. „Што ли ј |
| ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да |
| /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја |
| а Ибра — кога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред крчму овај властелин, рањен у бутину стр |
| анцер на прсима и мач у левици својој — кад све то угледаше, свакој се од њих срце некако разме |
| веди се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока њ |
| атеља држе сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, |
| јим коњима сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> |
| о остадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена км |
| сутра натмурени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под мојим шатором, свак |
| у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да им |
| подстицаше жар у образима његовим.{S} А кад седокоси старац са руменим образима и ватреним очим |
| осподару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, |
| сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а |
| се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са |
| , саставив своје чупаве веђе као свагда кад се разгневи.</p> <p>„Не пресуђујем ја!“ прекиде га |
| д свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно раздраган |
| све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју после |
| одара.{S} Младоме Боривоју задрхта рука кад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад по |
| су доиста чудна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да сво |
| <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е |
| > битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по св |
| екудимове верне службе још од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{S} На |
| се на Косову велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи |
| е; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ настави вој |
| е просто, синко Ристиворе!“ рече му, па кад се Ристивор подиже, пољубив му руку по други <pb n= |
| заповеди им војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор |
| ојих војника и јецање женскадије.{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласно <pb n="70" /> и |
| , или си на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме |
| ју, па онда опет настави:</p> <p>„Сутра кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи од |
| ђе мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога седишта |
| друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа како кроз капију дворску излажаше поп Карито |
| гао онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости |
| сад баш настала последња времена»?{S} Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — |
| води нашем од свега срца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да |
| Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо орловско пиле жустро кљуца! |
| устро кљуца!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружин |
| олено цару Душану, крваве сузе потицале кад си онаку књигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си к |
| ше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из к |
| зе лијете кад сте несрећне, сузе лијете кад сте срећне!{S} У чему ли је разлика?!“</p> <p>„У св |
| седајући опет на свој сто; „сузе лијете кад сте несрећне, сузе лијете кад сте срећне!{S} У чему |
| аш слободе и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замол |
| јте ми, <pb n="133" /> стеже ми се срце кад помислим колико се огреших о вас!{S} Осећам као да |
| и по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, Господи |
| е да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисл |
| ховницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он |
| S} Он разви свилену заставу Орловића, и кад стари кнез силно раздраган <pb n="72" /> викну гром |
| осмехом на устима, како мирно корача, и кад угледаше младо дете Боривоја, како весело око себе |
| чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у ве |
| ца, црним очима из којих муње севаху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше га |
| ен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујућ |
| могаше више уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, примив клобук са челенком, пољуби старца у |
| у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како |
| руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад трећу метанију начини, не диже се, — повијен по зем |
| S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем да је првенац в |
| о да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и |
| смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — |
| о поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Рис |
| езу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> < |
| жемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И позатвараше продавнице и ради |
| не руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје с |
| и јунаци с Господином Кнезом!“</p> <p>И кад се сва тројица смерно причестише, онда кнез Градоје |
| чаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому н |
| показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; наре |
| о као велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглашује смрт каквог великог човека.{S} И застајаше |
| сти, онда не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге његове приступају с рукама црни |
| беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио на з |
| жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима |
| одару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у |
| аху од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и |
| је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ |
| се с милином растуженост мешала.{S} Тек кад га мали Маша, скутоноша кнегињин приликом великих с |
| их, међу колибама војнога стана.{S} Тек кад народ опази да војвода, кнез Градоје, праћени некол |
| сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{ |
| илу.</p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар н |
| пусти на трепавице.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристи |
| p> <p>Није их дуго тако склопљене држао кад умукнуше комарци, и устави се хркање Ристифорово.{S |
| ва кнез Гојко није толико обрадовао као кад виде старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љуб |
| S} Зар се не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — наставља |
| оје клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, и |
| заповести не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И |
| за, него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све |
| по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од чете |
| а рекох: „Како да не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, како је данас по нашој Србадиј |
| ad>II</head> <p>Већ се био мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свитом својом пред малену кр |
| ону исту у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала теби, војводо, ш |
| S} Помисли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила т |
| ајмање чудо, које ми попови можемо само кад хоћемо!“ настави поп Каритон. „Ето заповеди ти само |
| ко Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на |
| војводино писмо прочита.{S} Као обично кад је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштри да не |
| бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде на небу; чух јечање рањени |
| погана веро Агарјанска!“ цикну Ристивор кад га оштриц турске сабље дохвати по левој плећки.</p> |
| одјецима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би |
| ad>V</head> <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави под једним г |
| а ти победне песме певаш у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером |
| ваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Ни |
| ш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка продала властелинци, да те |
| је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је глав |
| S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш |
| l:id="SRP18990_C3.5"> <head>V</head> <p>Кад се већ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје |
| пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез продрма Ристивор |
| један, дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења, Градоје, још онде у цркви, приђе |
| инуло се убојним коњима у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и |
| врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољану пред дворем, покидаше се |
| латкогласно калуђерски поведоше.</p> <p>Кад се та бура одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Г |
| га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде чов |
| це у сребрним стојницима донесу.</p> <p>Кад већ запалише свеће стари се кнез посади у једну вел |
| чета од седам Турака сусретаху.</p> <p>Кад већ стигоше једно према другом на својих двадесет к |
| вно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише на последњем <pb n="165" /> цел |
| ене почеше запевати и нарицати!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p> |
| оре, док се не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе примакоше Дворињу, видеше лепо ка |
| му војвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни половина војске која треб |
| а појачаним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одла |
| ије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад вама, црним калуђерима, овај свет није црн био?!{S} |
| хваташе Винко, па се грохотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она просто „Крчмарица Крушевљанка К |
| </p> <p>„А!“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отровно семе истребити са ове ле |
| <p>„Нема много шта,“ прихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има запо |
| <p>„Па певају, дакако!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зре |
| руже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ј |
| е да му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манастиру, једне зимње вече |
| гласом у коме прекор трепташе.</p> <p>„Кад сам ти је ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пу |
| еш колико си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало |
| о: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпођу Мандалену, онако бледу, с |
| а, само ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Кад је тако,“ предузе војвода појачаним гласом и срдито |
| уме се, према греху и прилози!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нам |
| потруде своје господство још овај пут, када ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више |
| кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загр |
| ра и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом л |
| ко један, са малим калпаком од скрлатне кадифе на глави.</p> <p>Према старцу, и само три или че |
| таса и милини лика — вила; по очима, по кадифеној мекости погледа, по сунчаној светлости њихово |
| доје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на п |
| човек који је казао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху запламте |
| аје одмах госпођи, него нека јој најпре каже, како се гласови проносе да се на Косову велика не |
| е то пријатељ који разуме све што му он каже, само што се нем родио те не може да одговара!</p> |
| ту!“ Али он навали да му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И |
| дао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред непри |
| мрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњ |
| а!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажет |
| Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли не |
| и ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у манасти |
| аво је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S} Како војвода зна, пос |
| адној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти кажем.... немој нам замерити,... имамо за нешто да <pb |
| р заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на чу |
| све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су као про |
| у ову трпезарију?“</p> <p>„Право да ти кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него видех |
| м!“ рече Ристивор снуждено. „Како да ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину казује |
| не коња другим правцем. „Натраг, кад ти кажем!“</p> <p>Па у срдњи својој кнез дохвати буздован, |
| силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком премишља |
| господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> |
| у земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Агарјана |
| осподи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, вид |
| кнезови и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман Пајс |
| на на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико пута помишљах да је најправије да се |
| рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у |
| <p>„Ма, господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ |
| Господину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>» |
| А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд гл |
| њем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким гласом па му при |
| и проклета бабунска јерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ викну млади Витомир, сав пренеражен. „Ваљада н |
| на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: |
| Прегази поток, пожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је в |
| равда:</p> <p>„Па, молим те, господару, кажи по правди и по души, ко може све славе и сва чуда |
| еш у Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје одмах госпођи, него не |
| сника у тога младога јунака до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, тако ти среће јуначке, није ли о |
| жури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело вино |
| код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња |
| пски је цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p>Продера Ристивор својим коње |
| ро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а мож |
| вно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од с |
| руге ако није старешина села, рече ми: „Кажи господину кнезу: хвала му што те посла, те нам каз |
| ивикаше неки, док опет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро |
| е да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb |
| растом и својим покретима подсећао је, кажу, на свога покојнога витешког оца.{S} Према своме д |
| и нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога д |
| те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} |
| турским језиком.</p> <p>„Ево моји људи кажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји људи кажу набр |
| настави Бег говорити кнезу, „моји људи кажу набројили су на њему двадесет и три ране!“</p> <p> |
| ојводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Круш |
| како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} |
| е освајају.{S} И још нам поклисар његов каза, да цар његов долази с војском на Косово, да тамо |
| мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, |
| ну кнезу: хвала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да ку |
| Стигох пред шатор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше |
| бећа ми твој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право |
| > <p>И Ристивор ућута као човек који је казао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био |
| грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да одмах после Недеље освану Среда, |
| е двору, па ће сутра порота од властеле казати, шта сте дужни један другом а шта обојица нама с |
| ти моје!...{S} Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ет |
| гледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</p> <p>С муком изв |
| ем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати!“ рече старац љубазно младом властелину. „Што ја |
| е Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко може |
| њига од војводе која ће ти све по танко казати!“</p> <p>„Нека је слава Богу!“ рече кнез побожно |
| и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: нико у српској војсци није те ноћи слутио, |
| ива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по реду, господине кнеже!“ поче старац ху |
| ли, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у најгушће чете Агарја |
| том крилу!“ настављаше приповедач своје казивање. „Тек Кнез Лазар — сад већ на трећем коњу, јер |
| <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ питаше војвода невесело.</p> |
| и књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — настављаше кнез као <pb n="19" /> |
| чких песама, које је тако лепо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет н |
| на колену и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода рече: „Немој, синко; |
| питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то казивати, кад то Господин Кнез није писао народу него в |
| вор, — „први гласови, на које наиђосмо, казиваху о великој и славној победи наше војске, о пора |
| зујем шта ми луди а шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се смерно Ристивор.</p> <p>„И само ш |
| поду и властелу.{S} Храбрио је оне који казиваху како их нека зла слутња осваја; стишавао плахо |
| али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се стари кнез, одмах по свршеном крштењу, |
| већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, нека опет пусти сушу, или поводањ, нека нас пржи |
| ро оружаних јунака.{S} Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S |
| мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, |
| гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побиј |
| је поручује!{S} Дед’, млади властелине, казуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господ |
| Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам |
| њенику, „ако се ниси преко мере уморио, казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећ |
| дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно ш |
| е у срцу вашем!“</p> <p>„Казуј само!{S} Казуј, тако ти крсног имена твога!“ привика по више њих |
| ече старац чим угледа слугу свога. „Дед казуј колико их је се прихватило руком за заставу?!“</p |
| огом и Светим Јованом, <pb n="59" /> не казуј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је ост |
| !{S} Ту ја тебе чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са трпезе један властелин, који је ц |
| пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка дужда Млетачк |
| не даде пити него навали на њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</ |
| ивор приближи, старац му викну:</p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој сл |
| е, сухо му је грло од прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше |
| а отворићу ране у срцу вашем!“</p> <p>„Казуј само!{S} Казуј, тако ти крсног имена твога!“ прив |
| pb n="142" /> што овај наш рањени јунак казује, страсно је јеванђеље које ваља гологлави да слу |
| сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок и личан |
| идео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што казује како је срце у народа ускипело јуначким покретим |
| ез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н |
| осподу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, |
| p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђујем само свој |
| S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни људи казиваху!“ бр |
| Можда ми нећеш веровати, али ти истину казујем:{S} Ни један!“</p> <p>Стари кнез скочи са столи |
| добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаств |
| нане делије!{S} Обрните копља к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, којим послом овуда нагосте |
| ни сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше кнез Градоје сниски |
| ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се осрамоти |
| дњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, ј |
| росно: „Покај се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те х |
| в сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих!“</p |
| еже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њиме увредих мртва човека у гроб |
| кога мача, и прстом својим опипао сваки кајиш и сваки ланчић на коњским опремама, као и сваки к |
| тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је румен образ девојачк |
| Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што |
| едамдесет и пет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади господар, и са једним лудаком ка |
| оси круну оваквог <pb n="188" /> народа какав смо ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од |
| е намрштио беше.</p> <p>„Да није откуда какав светац сутра, Ристиворе?“ запита кнез.</p> <p>„А |
| он једини онде нема ни од кога смртног какав опроштај да тражи.</p> <p>Ристивор приђе к руци м |
| та га стари слуга његов који не знађаше какав се терет свалио на душу његова господара.</p> <p> |
| може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведем |
| наш млади господар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска по |
| крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње |
| /p> <p>„Што је теби, кнеже Орловићу?{S} Каква те је брига опхрвала?{S} Да ти није кеса прогорел |
| е реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пијан, Винко!“ |
| ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину одморних људи?!“...{S} Али ни |
| целива је полагано и побожно као да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади властелин |
| Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него што се сва с |
| ојој матери, пришав к руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је о |
| се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онд |
| } Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве је људе <pb n="47" /> спала данас славна царевина |
| амо слуге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо |
| ше?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој се оглушиват |
| з попреко.</p> <p>„Смешно ми једа видим какве муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му коњ нат |
| н грунусте на врата — мал’ не рекох као какве орлушине!“</p> <p>„То треба да чујеш, млади власт |
| ад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам |
| и онаку књигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? |
| с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од Млетака |
| е родитеље а моје покојне пријатеље!{S} Какви су јунаци обојица били, њихове би се кости у гроб |
| Ако се осрамотимо у војводе, не знајући какви то светац витла колом девојака и прикупље просјак |
| у два крила!“</p> <pb n="39" /> <p>„Ја каквих ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па |
| ађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени |
| рком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање.{S} Најпосле престаше и они са свој |
| егову чету одвести на преноћиште ако је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе спре |
| ког Приморја!“</p> <p>Затрешта кликтање какво се те ноћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И н |
| браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по светини о |
| утања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крштењу да добије.{ |
| а некаквој бројаници падају под прстима каквог калуђера.{S} Послуша мало оштрије и јасно чу тих |
| е, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка |
| на Крушевачкој цркви кад оглашује смрт каквог великог човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у |
| а се из његове ризнице допуни опрема по каквога сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косову |
| х просјака, <pb n="78" /> сасвим као на каквом великом сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и |
| .{S} Са правим заносом, као да говори о каквом небеском анђелу, причаше му о доброти госпође Ма |
| еза — брига за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам |
| цу?“ запита Ристивор безазлено.</p> <p>„Какву Грачаницу?!“ прихвати кнез. „Не мислим ја цркву к |
| сетан невесео кад озго с неба погледа, како је данас по нашој Србадији све друкчије, него што |
| ча, и кад угледаше младо дете Боривоја, како весело око себе погледа, носећи поносито сребрн па |
| кнез посматраше за неколико тренутака, како му војници његови притврђују цвеће за своје клобук |
| аштева, а уза сами грм наместише седла, како ће им као узглавњаци послужити.{S} Сва тројица бех |
| у очима, с усиљеним осмехом на устима, како мирно корача, и кад угледаше младо дете Боривоја, |
| тифорово.{S} Настала беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му ле |
| како се сва моба искупи око Ристивора, како, кад овај скиде свој калпак, сви мушкарци скидоше |
| цару да помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Г |
| мах госпођи, него нека јој најпре каже, како се гласови проносе да се на Косову велика несрећа |
| алено дете био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави јунак погине, Бог нареди те анђели |
| p>„То треба да чујеш, млади властелине, како је било.{S} Причају да сад међу млађом господом им |
| вали на њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеж |
| и опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од свој |
| ед очима кнежевим, мачевима не исекоше, како је по њима настала велика завада и у самом двору и |
| ихвати кнез Добромир. „Помислите, људи, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао г |
| ојим узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мртав уморан, и засп |
| и као своја два крила, грозно завадили, како мало што се у самоме двору, пред очима кнежевим, м |
| нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти |
| реву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да те мо |
| ко се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</p> <p>С муком изведоше по |
| поноси твојом дружбом и твојом службом, како сам се ја поносио дружбом твога јуначкога оца, и о |
| е грло од прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац своја |
| рушевачкој крчми мозак попила!{S} Него, како ја нисам с тобом друговао по крчмама Крушевачким, |
| његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и преклињах, како |
| небу пред лицем Господа Бога опростио, како ти од свега срца ми овде на земљи праштамо, добри |
| е горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне среће!“</p> <p>„Сигурно опет издаја!“ прив |
| рдио.{S} Него ми је сад двојином чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турс |
| <p>Ристивор осети како му је срце пуно, како се укрепило новом једном храброшћу и новим поносом |
| ни сребром, у коме је урезан био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао |
| ти!“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духов |
| више људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и |
| ам само Напред, па да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас с |
| еоци и жетелице потрчаше к оном храсту, како се сва моба искупи око Ристивора, како, кад овај с |
| дмах онда световах и мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, да се одмах на војну с |
| и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти кажем.... немој нам замерити,... имамо з |
| од шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Вој |
| шта то она пита, онда ти узме причати: како су се њих двојица, које Господин Кнез пази као сво |
| војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Срб |
| војим часовима на овоме свету помишљаш: како је мало верних људи у народу, који си ти толико љу |
| ди је ли му коњу положено <pb n="36" /> како треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини вите |
| еби казати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за те |
| <pb n="171" /> док ова војна траје!{S} Како моја памет сече, ова се војна свршила, и биће најп |
| иње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала старом господару сад у очи са |
| а господара.</p> <p>„Право ти је?...{S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који с |
| стини кажем што сам сетан и невесео.{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворан |
| је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати таквог?!{S} И заш |
| у недовољно осветљаваше мрачну собу.{S} Како је било запарно оставише отворена врата из собе у |
| ну ноћ проспавао — или управо „пробдио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и власт |
| кликтања, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неко |
| постељу видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и цр |
| дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p> <pb n="18 |
| Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива крст, и како покропи сузама својим. |
| не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја но њему |
| S} Опростите ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта се онде око |
| p> <p>Старац најпре узе сам да прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало бо |
| } Гојко се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он |
| не отворенога пута, и заћута кад угледа како кроз капију дворску излажаше поп Каритон у богатој |
| 3" /> да наступају напред.{S} Чух Кнеза како онима око себе рече: „Има их много њих који су тре |
| !“ рече војвода па се задовољно насмеја како згодно приклопи кнежево питање. „Ето нема нас овде |
| о да се једном учини крај узбуни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово |
| ња у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, славе |
| али сте ви њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је ј |
| , који долази, навршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од св |
| које усне моје, од ових шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису |
| било живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се је |
| оју препаст, чисто и јасно угледах цара како седи у томе столу; наслонио лактове на колена, а г |
| када видех за последњих десет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом ја |
| чувени као „српски соколови“, а већ од како се прозваше Орловићима старали су се да не посраме |
| јуначе!{S} Хвала ти што нам исприча све како си видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</ |
| ћи ће Ристивору:</p> <p>„Учинићу ти све како желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза с |
| че?{S} Да ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p>„Лаке су моје ране, војводо!“ при |
| у моје ране, али је тешко испричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} |
| .</p> <p>Мало за тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше на неколико страна и махаху рук |
| обом сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти |
| за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском тајна договарања |
| !“ узе опет реч игуман Пајсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика које бузд |
| /p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што казује како је срце у народа ускипело јуначким покретима!...{S |
| присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он разапи |
| з, те њих двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двој |
| лепршање у сунчаном зраку.{S} Чудила се како да они не осећају што она осећа — да се земља стре |
| вци, мајстори, радници.{S} Наоружаше се како је ко могао, позатвараше продавнице и радионице и |
| на <pb n="111" /> Косову!{S} Помислите како ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају д |
| нез Градоје, „онда ви данас нама опојте како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите |
| вимо, кад се све око нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хо |
| чи болне и невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дворкиње причају да је она преко своје воље д |
| е од господе оте узвик, који показиваше како их је заповест кнежева изненадила.{S} Једни се заг |
| } Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћ |
| Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ниш |
| та.{S} Кад му попови и ђакони испричаше како млади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Г |
| једном приликом видео.{S} И још опазише како прстима леве руке тражаше нешто о левоме своме бед |
| шапат са усана његових.</p> <p>Опазише како старац узе дихати равномерније и мирније и како от |
| огим учитељем, погнуше главе па учинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућућ |
| ио натраг у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се сеоске старешине, збијени сви заједно у једну г |
| омерније и мирније и како отвори очи, и како погледе своје заустављаше на свакоме од присутних |
| ичаше како млади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што н |
| И видех га како побожно целива крст, и како покропи сузама својим.“</p> <p>И опет рањеник ућут |
| врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају своје лепршање у сунчаном |
| оје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{S} Обојица вид |
| дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме |
| Орловића!“</p> <p>„Само те слушам шта и како говориш, господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а н |
| сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, старац му в |
| рац узе дихати равномерније и мирније и како отвори очи, и како погледе своје заустављаше на св |
| Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио с |
| p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу в |
| е без горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала кад је ето |
| в!“ Клекнусмо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим кр |
| прилика једне игуманије може да се види како тужна и расплакана лута по ходницима од двора!“ Па |
| емите се да се тело нашег војводе опоји како треба по закону нашем!“</p> <p>„По закону нашем не |
| ерије, намести свој црвени пас да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека светац не |
| одски шлем поред своје главе; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје гл |
| ога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли како је се наместио на свиленоме своме платну војводско |
| своме платну војводскоме?{S} Видите ли како је положио свој војводски шлем поред своје главе; |
| н плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи кнеза Миросава и власте |
| ј војсци сачувао чист образ.{S} Помисли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја влас |
| ама Крушевачким, молим ја тебе: пази ти како са мном говориш!“</p> <p>Пријатељи повукоше Винка |
| исано да од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам з |
| клобуке оките.{S} Беше милина погледати како лепе дворанке девојке пружају пуне руке цвећа млад |
| ничном руху.{S} Било је дивно погледати како се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске к |
| усијане главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да одмах после Недеље освану Среда, и да те |
| анске земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко може да дође |
| !“</p> <p>Онај народ, што могаше видети како се господа поздрављају и питају за јуначко здравље |
| } У далекој даљини могло се оком видети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире. |
| ек би се из нацртане слике могло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту њего |
| ву, као лед хладну, леву руку.{S} Осети како му се очи сузама напунише; пригну се и пољуби мртв |
| ни таласи запиркиваху у лице Иван осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробу |
| једно од другога.</p> <p>Ристивор осети како му је срце пуно, како се укрепило новом једном хра |
| Војводо, ево нам стигоше поуздане вести како се цар Агарјански са силном војском кренуо од Дрин |
| у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{ |
| га погледа према њену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погледа, прође мимо ње |
| бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јутрос, пред саму зор |
| ијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој крвни непријатељ кнез Н.“ (ка |
| Косово!...{S} Та то је Косово!...{S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па се |
| то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађ |
| ме <pb n="183" /> деду: „Ето лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</p> <p>Кад стиже |
| о да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је |
| рство.</p> <p>Не мичући се слушаше Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго по |
| ором.{S} Кад дође Иван с коњем опремљен како треба, ја уђох под шатор да јавим.{S} Војвода клеч |
| заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор причао како је то било?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него шт |
| ти да радиш како се теби прохтева, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево |
| војвода могао и друкчије наредити него како је наредио.{S} Али што се не бих устезао да помене |
| мо тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господине војводо! |
| пута расрдио... много пута не послужио како је требало послужити... опраштај ме по великој тво |
| карлице и котлове, па се својима хвалио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мен |
| а то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио како треба! прихвати кнез Добромир. „Помислите, људи, к |
| {S} Једна мисао витлала је другу, онако како се зрикавци, у високој трави око оног храста, жуст |
| е и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута |
| привика сва она господа да је све тако како војвода рече. <pb n="83" /></p> <p>„Како?“ питаше |
| ђоше на једну чистину, с које се видело како је тамо, преко потока Западу, пукла равнина застрв |
| авалио беше.{S} Чисто јој је чудно било како врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубо |
| 20" /> то на страну!{S} Чудо ми је само како је војвода могао онако да пише!{S} Двојином чудо с |
| а поодморимо своје коње, и да послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у невиности свога |
| <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погледај! |
| /p> <p>И два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног краја трпезарије на други и опет |
| о оштрим ножем.{S} Обојица видеше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном |
| гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио; ако ко машт |
| ло ближе примакоше Дворињу, видеше лепо како многи народ седи под вењацима а испред вењака и ок |
| апојиш небеском малвасијом!{S} Ниси чуо како он великом клетвом куне свакога ко може да дође а |
| енчана за Милана Градојева сина, и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на Плочни |
| турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетани |
| ве у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се свет и с једн |
| погине!{S} И још како дворкиње причају како често <pb n="38" /> затичу своју госпођу да чита п |
| показах кнегињу Василију и испричах му како је спасла своје чедо од орлушине, <pb n="28" /> а |
| јер кнез Градоје устављаше чету по чету како која пристизаше.</p> <p>Не одјахујући војвода наре |
| астелу.{S} Храбрио је оне који казиваху како их нека зла слутња осваја; стишавао плаховите, све |
| е Градоја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се стари кнез, одмах по свршеном крштењу, повукао |
| сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је Ристивор једнако одбијао од шатора таласе народ |
| цима и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече |
| ах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рука његова дотиче и слушах шапат његов: „Покај |
| прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рука његова дотиче и с |
| њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шатор!{S} |
| а тако сетно жалостиво гледа, да осетих како ми његова туга срце моје стегну, те ми из њега уда |
| х унесох и полагано спуштах, и онда чух како Светогорац рече да су настала последња времена, и |
| едо,“ рече Боривоје, „ја разговетно чух како онај што запомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби |
| смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, |
| ез снуждено попу Каритону. „Ти се сећаш како је то све друкчије било за наше младости!{S} Онда |
| то: „Јес чуо ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтева, него како ти се заповеда!{S} Ти |
| дај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Бо |
| да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње причају како често <pb n="38" /> затичу с |
| оведа да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук |
| збиљно кнез па се узе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем на постељу, на ко |
| старац све већма запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос избезумил |
| ене. „Ни један?!“ узвикну запрепашћен. „Како може бити <hi>ни један</hi>!?“</p> <p>„Ето тако: н |
| очи погледам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти ис |
| млади властелине!“ рече кнез срдачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому |
| невесео?“ питах сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, |
| снахо!“ рече старац сав пренеражен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писм |
| оривоје у невиности свога срца.</p> <p>„Како?!“ запита старац силно изненађен, па уставу Лабуда |
| одмах и одважно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Градоје запрепашћен.</p> |
| реда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„Како?....{S} Из Крушевца?!“ повикаше гости војводини из |
| ђе а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то казивати, кад то Господин Кнез није писа |
| и, а други опет ударише у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати за Косово,“ одговори му војвода са |
| кад стари кнез доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по |
| ако војвода рече. <pb n="83" /></p> <p>„Како?“ питаше озбиљно кнез па се узе крстити од чуда. „ |
| с новцима и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о Митровдану, који долази, наврши |
| не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без мене у Орлово!“ прихвати |
| тених људи и честите Србадије!“</p> <p>„Како бих ја, кнеже, растеривао војску коју купим око се |
| се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Ристиворе?!“ прекиде га готово срд |
| оћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у мом |
| рно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас ш |
| лине, казуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине војводо,“ настави Ристивор, — |
| ви?{S} Што прекрати свој млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи и слав |
| коње ускакало, па се некуда преко беле калдрме од авлије упутила била.{S} Него Ристивор није в |
| мене, господару!“ викну он оздо, скиде калпак и поклони се.</p> <p>„Ко стражари на кули?“ пита |
| хитро скочи с коња као младић, па скиде калпак, те гологлав приђе к младоме војводи и поклони м |
| а клекнемо!“</p> <p>И онда старац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано с |
| смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољуби га у један па у други обр |
| ко Ристивора, како, кад овај скиде свој калпак, сви мушкарци скидоше своје шубарице и сукнене к |
| нда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Лице му се чисто разведрило, као да му се је |
| ићену драгим камењем и утврди је у свој калпак.</p> <p>Раздрага се малена војска кнежева па гро |
| лопио руке на јабуку од седла, саставио калпак с густим веђама својим, седи му се брци изгубили |
| а нас тројицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда старац скиде кал |
| заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S} Сам прихвати из руку <pb n="81" /> Ристивор |
| и кнез га поздрави мачем па стојећи под калпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни с |
| анцу, љуља се сиви соко један, са малим калпаком од скрлатне кадифе на глави.</p> <p>Према стар |
| оком коњу Јабучилу, у убојној спреми, с калпаком на глави, панцером на прсима, широким зеленим |
| ги и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли |
| вој бројаници падају под прстима каквог калуђера.{S} Послуша мало оштрије и јасно чу тихо шушта |
| ца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и ме |
| остима <pb n="7" /> овога света молитве калуђера не могу да помогну, ту милосрдан поглед из ока |
| ише попова но парохија, и пет пута више калуђера него што се може да смести у хиљаду манастира; |
| ма отимају епархије; Истина је да има и калуђера који сами пале своје манастире: истина је да и |
| цркву о нашем трошку, и поставити у њој калуђера да сваким даном чита молитве за покој душе вој |
| .{S} Цар је, пишу они, дао преко светих калуђера Хришћанских и преко хоџа муслуманских разгледа |
| али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се вл |
| сто само поповска прича.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“< |
| т свога цара, па му онда тело предадоше калуђерима Грачанице, да га у њиховој цркви сахране!{S} |
| “ прихвати кнез Вукан, „кад вама, црним калуђерима, овај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и гр |
| колико година у Дубровнику, учећи се од калуђерица Дубровачких.{S} Још неколико убода танком иг |
| , средњовечне жене, у црном оделу једне калуђерице и са дугачким, свиленим плаштем једне игуман |
| гаја љета“, које духовници слаткогласно калуђерски поведоше.</p> <p>Кад се та бура одушевљених |
| и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену!“</p> <p>Стари кнез Градоје само шкрипа |
| могаху да свале са срца њена онај сињи камен нејасне туге и мутне слутње, што се на њ тако теш |
| и намргођени.{S} Свакоме се сињи хладан камен на срце навалио; једва се дубоки уздаси овда онда |
| је сваки његов војник положио по један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристив |
| који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно радосн |
| љу војски, која се извијала испод белог камена, са кога се на коње ускакало, па се некуда преко |
| ор са прозорима у оквирима од извајаног камена, са терасама на ступовима, са кубетима изнад при |
| ви трепташе.{S} Стојаше ту као да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише суза.</p> <pb n |
| це, као да се изненадно негде у близини камена плоча одваљала са уста хладног неког гроба, или |
| — оборили главе ниско и узели кљуцати у камене плоче.</p> <p>Ниско поврх леја од цвећа и поврх |
| се доле у авлију патосану великим белим каменим плочама; на средини авлије начињено је округло |
| стеља — просто само простртих поњава по каменим плочама од спода — стајаше снизак а по дугачак |
| а а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи стоји он, висок готово као копље; зав |
| ало је велико отворено огњиште од белих камених плоча.{S} На њему су стојали велики и тешки, од |
| еко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степеници силазило у перивој, који се својим цв |
| у те пустити да се тако мучки на попове каменом бацаш...“</p> <p>„Причекај мало, попе, стојим ј |
| о све што има, да не остане ни камен на камену!“</p> <p>Стари кнез Градоје само шкрипаше зубима |
| е кроз стотине година држала громада од камења, прост споменик подигнут рукама Турака јунака, д |
| кандилима пред иконама у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколике дворкиње.{S} З |
| емојте да хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непо |
| це извади сјајну челенку окићену драгим камењем и утврди је у свој калпак.</p> <p>Раздрага се м |
| своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим?“</p> <p>Некудим сам уђе унутра, гологлав, |
| ика!“</p> <p>»О, Каритоне, Каритоне!{S} Камо да си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се |
| Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте вина овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо |
| се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p>И тако долазак кне |
| Орлова Града буде војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега слушасмо од самог почетка!{S} Б |
| ке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим?“</p> <p>Некудим сам уђе уну |
| е рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкри |
| мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Пор |
| дан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање.{S} Најпосле |
| се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао одмичући о |
| рати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се врат |
| ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихов |
| војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то ист |
| ав стресе и отвори очи,</p> <p>Од онога кандила пред иконом просипала се тиха и слаба светлост |
| м задахом од уља које гораше у сребрним кандилима пред иконама у злато и драго камење окованим, |
| аме ноге његове, гори у сребрној шкољци кандило, које се никада не гаси.{S} Од два нараштаја ов |
| аква велика икона, а пред њом је горело кандило, које несигурном и танком светлошћу недовољно о |
| а раширеним крилима лети у вис носећи у канџама румено чедо у белом свиленом повоју.{S} Јест, н |
| се непрекидно и убрзано крекетање жаба, као да оно велико коло од млина окреће некакву џиновску |
| алеке даљине чула потмула нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље нека |
| да, допираху узбуњива запевања петлова, као да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.< |
| се са срца тежак терет скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомично на сли |
| о дохвати крај од доламе старога кнеза, као да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p |
| тављаше на свакоме од присутних Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном прилико |
| хо и потмуло као неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у царству сно |
| ко пута својом руком преко његова чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо |
| и привукла, па га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасност |
| и се да би ме њихова светиња раскинула, као <pb n="113" /> муња труо храст.{S} Тебе смем да при |
| >Војвода Радич покрио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити ца |
| јиш и сваки ланчић на коњским опремама, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама о |
| се глатким сребрнастим својим гранама, као да су се џиновкиње у сребрним оклопима загрлиле чув |
| проговорио би му у кратким реченицама, као да му је то пријатељ који разуме све што му он каже |
| бично кад је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошл |
| кнез подуже погледаше к тим шаторовима, као да је оком мерио колико су далеко од храста, под ко |
| ић, који је волео бесног попа Каритона, као што га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору |
| а климну главом и намигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да |
| уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и |
| пружио леву руку према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дох |
| урском стану, рашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуд |
| а баштина, пронашле су се сребрне руде, као да су виле сребрним жицама прешивале темеље од Голу |
| , као да се ништа необично десило није, као да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, ни |
| десило није, као да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није била велика и крвава ја |
| бицама својим некакве зле слутње своје, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима кр |
| донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају |
| потоци могу сребрним жубором да роморе, као да се ништа необично десило није, као да кнез погин |
| госпође кнегиње, него гледаше преда се, као грешник који ето преко усана својих превали признав |
| ако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки у |
| жан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде у близини камена плоча одваља |
| десним рукавом хладан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пола з |
| до!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће о |
| е слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута пок |
| оле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, погнуше гл |
| ве у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Бо |
| нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога дома од старина, следујемо на војн |
| овић, не може — не може он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живи |
| вораше кнез једнако у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кн |
| , чује полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници падају под пр |
| нешто мало по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним руменим уснама, к |
| ком видети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од дво |
| е ђакона Јеротија, који високим гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духовницима, |
| господе Орловића.{S} Са правим заносом, као да говори о каквом небеском анђелу, причаше му о до |
| ј дружини тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном с |
| а се жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо; па онда, као |
| , Боре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у образе букнуше, д |
| ишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које |
| ти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> <p>Прво млади Боривоје про |
| адоје дочека војводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним облаком.{S} |
| калпак.{S} Лице му се чисто разведрило, као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„ |
| који и сам корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, ко |
| под својих густих веђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде |
| тихим гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викн |
| , подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се и целива Ристив |
| е!“ понављаше старац подигнув очи увис, као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет |
| а ће малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, |
| у славан живот!“</p> <p>„Нисам видовит, као Лабуд твој;“ прихвати смерно, али нешто као и невес |
| арац му мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристивор |
| на ноге, најпре заклони мишицом главу, као да се сакрије од свечевих погледа, па онда посрћући |
| олагано му спусти своју руку на његову, као лед хладну, леву руку.{S} Осети како му се очи суза |
| ти још данас Господину Кнезу на Косову, као први део твоје војске!“</p> <p>„Што ли се теби толи |
| готово као копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и гол |
| овићеву да сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свец |
| тизаху стану, све то јасније чуше вику, као да се стотине људи надвикиваху псовкама и претњама, |
| S} И застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга г |
| д се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му главом даде знак да мож |
| ве да се њему, Емиру Мурату Оркановићу, као своме цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му |
| Наша три Србина уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који им запири у лице |
| јка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не с |
| дао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели, који њиме завлада |
| да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бистре воде по ша |
| како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп |
| ва застава, чинили су просто чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смр |
| ога попа да војводино писмо прочита.{S} Као обично кад је срдит узе шкргутати зубма, као да их |
| о и проговори, проговара то шапутом.{S} Као да са неким страхом и поштовањем очекују да се нешт |
| ру Србадије, честитоме Кнезу Лазару.{S} Као војник у дворској стражи његовој, бивао сам често у |
| и би својим ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљ |
| ву на прса, са затвореним трепавицама — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође к |
| слугу Некудима.{S} Подуго га гледаше — као да у мислима прелистава све листове Некудимове верн |
| {S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтарем — велики гвоздени светњаци |
| се клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сиг |
| а.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се од госп |
| еше се хрвати и носити око оних столова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина |
| наднесе десну руку над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Рис |
| мојим сином и са старим господарем, да као Хришћански јунаци одбијете Агарјане од наше Хришћан |
| већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мањ |
| продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса |
| мислима, устаде на ноге, права и витка као јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и три пута ц |
| јсеј, уздигнув у висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми |
| ну свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Свет |
| је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, п |
| ?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свима као отац; ова српска земља нама свима је као рођена мат |
| иком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад <pb n="29" /> |
| азговоре, кратко је одговарао на питања као и на пријатељска изазивања.</p> <p>За софром у вели |
| оривој, пребледе као крпа и паде с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи јурили пољем без јахача |
| в војводу стари кнез хитро скочи с коња као младић, па скиде калпак, те гологлав приђе к младом |
| и под шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан на једној шареници, коју му Ристивор на мири |
| у рикање једног џина.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку ста |
| о и десно, док се не распршта прва чета као плева коју је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу бр |
| ојом стотином коњаника, па се и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, отапала, док |
| к се не уморе, сав онај други свет оста као укопан око госпође Мандалене.{S} Женскадија тек сад |
| мље господара!“</p> <p>И Ристивор ућута као човек који је казао све што је имао да каже.{S} Сил |
| По њивама и ливадама пала танка маглица као велики свилени вео обојен бледом <pb n="185" /> љуб |
| дан бледомрк као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза стол |
| еве стране младом кнежевићу, који, прав као прави млади бор, стојаше само на један корак од ста |
| буде.</p> <p>Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедн |
| јводе.</p> <p>На послетку војвода, блед као крпа, снужден, уздрхтан, запита Ристивора полаганим |
| ене косе повио горњим телом мало напред као да крупним црним очима својим вреба <pb n="24" /> н |
| сте веђе своје, па се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: |
| вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затр |
| м плочама од панцера његова.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне тегобе, која се свалила беше |
| е имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу наиђе у |
| ј Ристиворе!“ промуца Боривој, пребледе као крпа и паде с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи |
| и ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену |
| јадна погибија!{S} Ова ведрина природе као да се гласно смејала ономе тешком облаку, који се н |
| кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као свагда кад се разгневи.</p> <p>„Не пресуђујем ја!“ |
| дугим трепавицама, па падале низ образе као крупан бисер.{S} Одједанпут се отрже својим мислима |
| верне службе још од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{S} Напунише му |
| ао отац; ова српска земља нама свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чин |
| нате ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад |
| вато подсећаше на часове милине које је као дете на крилу своје добре мајке проводио на тераси |
| о и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на |
| цвећа младим јунацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце похитало, да се извије иза завес |
| им није повећало срећу.{S} Изгледало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у |
| вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела неколико година у Дубровнику, |
| .</p> <p>„Ех, ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Кари |
| релива час у плаво а час у румено, није као патос од шареног мрамора, и зар нису српски јунаци, |
| да је двојином више пелена но малвасије као цар попио, да су га се истина бојали, али да су га |
| бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само |
| ав престрављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} |
| арац је непомично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону танку паучину, |
| е одмичем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окре |
| који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него као млађег брата, пази и чувај нам старо |
| војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као <pb n="161" /> кукавица, него као јунак.{S} Његово |
| ији од нас, да ћемо распрштати Агарјане као јастреб јато голубова!“ додаде сам војвода с пуно п |
| игао, па њиме треснуо о ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него опет ни |
| рка продала властелинци, да те подметне као своје дете!“</p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ рикну ка |
| једном четом која га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По |
| асом, и погледа горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда о |
| њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} Најпосле подиже главу и поглед |
| изаше к другој једној шумарици, која се као зелен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога |
| беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници, превлачаше руком преко чела бришу |
| дном куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле.{S} Седе на његову постељу.{S |
| 0_C1.2"> <head>II</head> <p>Ристивор се као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекину |
| намршти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гле |
| си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: тако ти Све |
| авим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад се само поменуше лажи, за ко |
| њеника ударило је Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа |
| ху и дозиваху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{S} Обојица видеше јасно како са свих |
| којим небо на западу букташе, изгледаше као небесни анђео.</p> <p>„Приступи ближе, верна наша с |
| млади властелин заустави.{S} Изгледаше као да се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта |
| великој храстовој столици.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има |
| зубма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ше у полумесец у средини којега стојаше као звезда сам заповедник на своме красном арапском бељ |
| ени и чисто подивљали.{S} Лабуд стојаше као укопан поред свога господара, који у тешким ранама |
| остало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на прса своме од де |
| воме непријатељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к |
| од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се некакав од Тројанових градова срушио на плећа |
| ти опрости!“</p> <p>Старац се понашаше као да он једини онде нема ни од кога смртног какав опр |
| не сузе њене обвијале.{S} Па онда, више као себи него њој говорећи, промрмља:</p> <p>„Јадна сна |
| мишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова зе |
| ро казивао? „Војводо“ — настављаше кнез као <pb n="19" /> да чита некакву Душанову листину; „Во |
| p>„Колико је рана стекао?!“ питаше кнез као да је реч о тековини некаквога великога блага.</p> |
| сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити |
| ели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову наш |
| вори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</ |
| се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти имаш слоб |
| у се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи |
| опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети чега још да се сети, и |
| ла па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од свечева погледа |
| ег извади из свиленог паса свога белу и као паучина танку свилу завијену једну као колајну о зл |
| други учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече вој |
| нили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређемо Косовим пољем, да потражимо гр |
| а тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само један изм |
| се њих двојица, које Господин Кнез пази као своја два крила, грозно завадили, како мало што се |
| Пајсија и његове браће духовника, који као с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалим |
| е чудно било да говорим с човеком, који као да је спавао тридесет година.{S} Није био чуо за см |
| као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених заве |
| ицу, које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p> <pb n="186" /> <p>„Где |
| о да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа не |
| иси о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је румен образ девојачки.{S} Па се светац мрке к |
| напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194" / |
| лубовићима били су они на далеко чувени као „српски соколови“, а већ од како се прозваше Орлови |
| "71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p> |
| “ пронесе од уста до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гл |
| “</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они као ђачад манастирска!{S} Нека их док се мало поуморе!“ |
| а га прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас |
| с царевима и народима који се Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <pb n="89" /> што в |
| ојна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита Боре из листине Господин |
| ледњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као побожна Хришћанина и добра јунака:{S} Остављам вам |
| мушко срце.{S} Немој ти сад ту нарицати као стара дадиља, него стегни срце па нам као Некудим, |
| м праском и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима из црних облака лије.</p> <p>„ |
| раздрага и срце му запали, те, кличући као соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} |
| д мирно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну д |
| у, засука рукаве од антерије, па искочи као помаман на чист патос према кнезу. „И само да се по |
| дговараше Миросав упорно. „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје и |
| беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова |
| ило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: нико у српској војсци није те |
| о стара дадиља, него стегни срце па нам као Некудим, који и јеси, испричај мирно све што знаш!“ |
| огао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике |
| слим колико се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — пороби |
| подо и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство оних на Косову потекло од мога нема |
| а заповедам теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душан |
| ча она трпезарија слаткогласним појањем као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање |
| за сами грм наместише седла, како ће им као узглавњаци послужити.{S} Сва тројица беху уморни.{S |
| кљастих просјака, <pb n="78" /> сасвим као на каквом великом сабору.{S} Гледа све то кнез поиз |
| да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из пос |
| стрицама, те Лабуд полете пољем зеленим као да је плава ластавица.</p> <p>_ Остадоше господа, д |
| у она оним својим чудним гласом, јасним као сребро а мекшим од сребра.</p> <p>Полагано и смерно |
| нску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као да кликће, <pb n="200" /> па полете на чету Турака. |
| да се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а све само за то што се |
| шој <pb n="123" /> нека остане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим |
| итеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих |
| олубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац викну неколико пута:</p> <p |
| ругова кнез Гојко није толико обрадовао као кад виде старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме |
| , који дођоше с царем турским на Косово као његови клетвенице.{S} Пријатељи Милошеви опет на гл |
| III</head> <p>Трпезарија је била готово као нека црква, само нешто по сниска.{S} У зиду на исто |
| аменитој пустињи стоји он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лиц |
| ио не као <pb n="161" /> кукавица, него као јунак.{S} Његово је дело — дело великог покајништва |
| иво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете стар |
| и храбро срце, молим не као слугу него као млађег брата, пази и чувај нам старога господара!{S |
| евој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници свог |
| оде догоревала, то је осветљавало бледо као крпа <pb n="152" /> лице војводино.{S} Старом се кн |
| морја, те Орловића кнежина поста у брзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчела.{S} Б |
| Крститеља, кога је дом Орловићев славио као своје крсно име.</p> <p>Причало се много шта о чудо |
| ру, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш |
| итељ Господ Исус Христос на небу примио као своје, увео у царство Божје, и наместио нас у ономе |
| један властелин, који је цело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше |
| даних и поткованих, па их цвећем окитио као да су коњи сватовски; по странама, и десној и левој |
| око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом изви мач из |
| р га погледа за неколико тренутака мало као збуњен не знајући управо шта то он хоће; али, навик |
| з поноситим гласом <pb n="32" /> и мало као увређен. „Ниси хтео оставити свој кисели оцат, па д |
| 36" /> погледаше мирно, и тек само мало као уморним очима, по господи што се искупи око њега.{S |
| рмља некакву молитвицу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не старац од седамдесет |
| еше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело као снег <pb n="8" /> седи на сниској клупи па пун сажа |
| грло Ристиворово зајеча тихо и потмуло као неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко |
| ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мен |
| ођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је |
| дубоко; приђе <pb n="43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиж |
| ц пружи, и целива је полагано и побожно као да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади |
| овде пред лицем непријатеља држе сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам |
| рујаше звонко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглашује смрт |
| робуди Ристивора, који сад дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослуш |
| би се од ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се от |
| ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писм |
| аше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу |
| зује у вечне споменике, чините и ви што као синови ове земље треба да чините, али — колико се у |
| Лабуд твој;“ прихвати смерно, али нешто као и невесело, Ристивор; „него опет рекао бих да се у |
| .</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко |
| м мора да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да |
| ш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и треба да сам први на бојиште, п |
| ...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, што |
| дина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се |
| !{S} Зар не видиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> |
| у онај покор.{S} Он поћута мало, погнут као да се онај брест на плећа његова свалио.{S} Поцрвен |
| ивор гледајући преда се, и ниско погнут као да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онд |
| еднозвучном гуђењу и хркању Ристиворову као на љуљашци, па не могаше.{S} Приђоше однекуд некакв |
| товника молиш?!“ упита кнез снаху своју као изненађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једно |
| , — повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — узе да |
| као паучина танку свилу завијену једну као колајну о златном ланцу.{S} На једној страни колајн |
| е!“</p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ рикну као бесан кнез Миросав, па се баци сребрним пехаром на |
| и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, |
| и госпоственост њене лепоте светлили су као пун месец на небу по коме танки облаци лутају.{S} Њ |
| } Док крчмар и крчмарица причаху што су као прошле ноћи од Босанаца слушали, стиже један сељак |
| и им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата |
| ј крст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише су |
| <p>Али Ристивор стајаше на своме месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за к |
| устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио |
| Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, доиста, господо, |
| речица, из које сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изн |
| амо овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте вина овамо!..{S} Одите ова |
| каше господа сложно у глас, неки од њих као у истини запрепашћени, а други опет ударише у смех. |
| ритон грунусте на врата — мал’ не рекох као какве орлушине!“</p> <p>„То треба да чујеш, млади в |
| говораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето |
| ан улетао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворки |
| ..{S} Искупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се |
| о и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи ста |
| мо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону п |
| ирно час узлетали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста о |
| из срца!“ прихвати старац Харалампије. „Као да читаш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам прич |
| а на Косову свака српска мишица и свака кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, то теби |
| удрост!“ рече кнез Ристивору. „Али мрка капа зла прилика!“</p> <p>На велико чудо старога кнеза, |
| нице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека причека Иван, сад ћу бити гото |
| шкарци скидоше своје шубарице и сукнене капе, па гологлави слушаху што им он нешто говораше.{S} |
| .</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у капели дворској велико молепствије за срећна пута и сла |
| и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући попу Каритону, који и сам корачаше пол |
| ијаху вратове погледајући према главној капији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Рист |
| о разговараху у гомилицама пред главном капијом од двора.{S} Многима је око срца нешто хладно б |
| ога пута, и заћута кад угледа како кроз капију дворску излажаше поп Каритон у богатој златоткан |
| о развијаху и застираху небо.{S} Крупне капље дажде почеше падати па опет престадоше.{S} Кнез и |
| , да цар Агарјански истом чека да му од Караманије дође његова најбоља војска, јер с овом гомил |
| Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караманију.{S} Ено му је предња војска данас на Констан |
| к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што је почео; може бити сад ће бољ |
| аву сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да говори: „колико си остарео још ти не познај |
| да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена |
| од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену духовницима, шкргутн |
| м трпезом вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} Ристивор је стоја |
| па нас народ дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас китом <pb n="191" /> босиок |
| > <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га поп Каритон, па мало преврну закрвављене очи своје, — „и ак |
| иво коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у капели дворској велико молепствије за ср |
| аклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрвање са свецем мора да одлежи по |
| гу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је |
| н с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш |
| Намргоди се стари кнез, намргоди се поп Каритон.{S} Потекоше људи по гомилама расплакане женска |
| дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опр |
| а како кроз капију дворску излажаше поп Каритон у богатој златотканој одежди носећи на рукама, |
| гарјани на жеравицу метну?!“ питаше поп Каритон, који је више вина попио него кнез и млади влас |
| о од орлушине, <pb n="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као какве орл |
| ви можемо само кад хоћемо!“ настави поп Каритон. „Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и тру |
| се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон спустив празан пехар на трпезу.</p> <p>„Мари ти |
| па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и намигну на Ристифора, као да |
| одера се нешто мало храпавим гласом поп Каритон не ступајући са прага у дворану. „Ја ето ударах |
| седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти победне п |
| настави кнез који је волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми не |
| Спиридона, а некамо ли од старога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам те давао на књигу?“ питаше с |
| че старац. „Ево чекамо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћ |
| аш кроз живот држати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Ор |
| ади кнежевић, који је волео бесног попа Каритона, као што га је сва дворска чељад волела, рече |
| ичаше му о славним делима убојитог попа Каритона, који, кад се мало више поднапије, узме да при |
| рпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо п |
| од наших владика!“</p> <p>»О, Каритоне, Каритоне!{S} Камо да си ти мени сад овде!{S} Право си р |
| не смемо од наших владика!“</p> <p>»О, Каритоне, Каритоне!{S} Камо да си ти мени сад овде!{S} |
| вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Каритоне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих |
| /> најпосле — праћен Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само |
| дог властелина, и сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда оста са сином у дворани |
| вијаше из дворске капије следујући попу Каритону, који и сам корачаше полагано и свечано, као д |
| војницима да сваки од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водицом по |
| ледња времена!“ рече кнез снуждено попу Каритону. „Ти се сећаш како је то све друкчије било за |
| је неко време у манастирској кујњи прао карлице и котлове, па се својима хвалио како тобож учи |
| „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА 1899.</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>18 |
| крока истрча уза степенице горе на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада дворк |
| ожју велике степенице која води на први кат, рече свити својој да сваки може ићи или у своје ко |
| /p> <p>Сама отиде уза степеницу на први кат.{S} Полагано пролажаше кроз ходнике и кроз велике и |
| беше она просто „Крчмарица Крушевљанка Ката“, кад пођосмо, оста она „Катинка бела кћерка дужда |
| екташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка дужда Млетачкога, још онако млечн |
| ушевљанка Ката“, кад пођосмо, оста она „Катинка бела кћерка дужда од Млетака“.{S} Хахаха, хахах |
| Манда оста са сином у дворани на првоме кату.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapter" xml: |
| окружен неколицином својих доглавника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не г |
| ква те је брига опхрвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ с |
| н крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не |
| осподским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саставио седамдесет и девет Млетачких цекина. |
| Па онда извади из недара свилену једну кесу с новцима и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сам |
| Ристивор, „и једни и други још су много кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо ми ко |
| но било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„Жао ми је, господару, што |
| бима.{S} Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена |
| грушали се модрином.{S} Са чела обојице киптио је зној.</p> <p>Тада им Ристифор приђе.</p> <p>„ |
| о као увређен. „Ниси хтео оставити свој кисели оцат, па да се у писму Господина Кнеза напојиш н |
| и кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело вино у слатку малвасију.{S} Не могу ја сад ово п |
| аху војницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петроваче.</p> <p>У том |
| ише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, ч |
| г једног белог коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног свиленог конца, и про |
| ља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе!“</p> <p>Сељацима, који онд |
| >Још пре него што почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој з |
| а кубетима изнад придворних црквица, са китњастим мостовима између кула.{S} Сваки је Орловић од |
| ући за сином и свекром својим и њиховом китњастом четом и свиленом заставом.</p> <p>Дуго остадо |
| ада а висока и танкострука једна жена у китњастом шареном руху; пребледела у лицу, с разбарушен |
| ањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас китом <pb n="191" /> босиока.{S} И тек ми мати приђе да |
| стихару носећи сребрн котлић у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаше |
| раво к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисног босиљка па је пружи младоме витезу на њег |
| ласом; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ристивору!“</p |
| истивор приклони заставу те јој свилене кићанке целиваху плашт и шлем војводин.{S} Само Ристиво |
| г белог коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног свиленог конца, и прође пола |
| гром са страшном праском и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима из црних облака |
| х облака лије.</p> <p>„Ухвати нас ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, т |
| ad>V</head> <p>После оне велике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{ |
| , који, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој |
| уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање |
| плочама од авлије и око оног мраморног кладенца шетаху се невесело један паун и две паунице.{S |
| не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведем коли |
| а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, ти опет мисли |
| родима који се Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, велика господ |
| кве зле слутње своје, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила своја — прекли |
| тина година!{S} Тебе призивљем, теби се клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и ка |
| се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твојим разлозима и не размекшавамо на твоје мол |
| еже Орловићу!{S} Немој мислити да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твојим разлоз |
| би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то п |
| идех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</p> |
| > <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац мо |
| га цвећа пољског измешанога са јечмовим класјем.{S} Мало испред њега, под сунцем а до првога ве |
| Западу, пукла равнина застрвена зрелим класјем јечмовим.{S} Угледаше многе жетеоце и жетелице; |
| укла, докле око допире, њива са златним класјем, које сељани и сељанке сребрним срповима обарај |
| редовима по њиви; пригибљу се ниско по класју и светлуцавим срповима жњу зреле јечмове.</p> <p |
| ав је претресао кости мога деда у гробу клеветом једном, која се само крвљу мојом ил’ његовом с |
| овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда старац скиде калпак, обеси га |
| непријатељ наступа на наше положаје!{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да нас благослови, да с |
| е његове и за православни народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} |
| н!“ рече Ристивор.</p> <p>„Јавља ли што клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама не |
| гне. </p> <p>У томе часу закуца сребрно клепало са највише куле на двору.{S} Оба хрта скочише х |
| и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза падне на мене сама, а ни на једн |
| беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на господу; није њу Господин Кнез намењива |
| о права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, нег |
| одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопољу скупља, |
| жури се ка Косову. <pb n="126" /> Твој клетвеник кнез Градоје Орловић.{S} Ово је писано руком |
| не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо н |
| војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти се сви искуп |
| ше с царем турским на Косово као његови клетвенице.{S} Пријатељи Милошеви опет на глас причаху, |
| из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога дома од старина, следујемо на војну, д |
| осово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са |
| казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p |
| да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у ло |
| малвасијом!{S} Ниси чуо како он великом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па д |
| амотити; немојте на његов двор савијати клетву Господина Кнеза; немојте у блато бацати свој гла |
| ?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој клети,... овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је до |
| ја уђох под шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред скрињом и при светлости од оне жу |
| лагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, |
| а сва бледа, пренеражена, уздрхтала.{S} Клече поред њега, пољуби му десницу, па дубоко узбуђена |
| диш да она велика звездана кола на небу клизају к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по своме пл |
| о!</p> <p>Није чудо да два млада витеза клизаху разговором низ брдо, док се не натоциљаше на та |
| боко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је |
| сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно к |
| жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, потпуно о |
| е умем ја вама описати ону грмљавину од кликтања, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испр |
| лаву српског Приморја!“</p> <p>Затрешта кликтање какво се те ноћи још у тој трпезарији чуло ниј |
| p> <p>Стари кнез махну руком, да устави кликтање својих војника и јецање женскадије.{S} Па кад |
| о у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање не растопи у сложно „Многаја љета“, које духов |
| чети у сретање.{S} Млада момчад удари у кликтање, женскадија узе певати песме од сто руку, наро |
| аше одолети срцу, да не одјекује својим кликтањем кликтању њихову.</p> <p>У томе се и друга вла |
| па се разлегаше по ономе пољу у певању, кликтању, гласном смејању, и у треску од лакога момачко |
| и срцу, да не одјекује својим кликтањем кликтању њихову.</p> <p>У томе се и друга властела весе |
| авље, раздрага се милином па узе гласно кликтати.{S} Те усклике прихваташе и други народ који н |
| <pb n="73" /> <p>Узе мушкадија радосно кликтати; узе женскадија на глас благосиљати добру госп |
| /p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као да кликће, <pb n="200" /> па полете на чету Турака.{S} Тур |
| Милоша.{S} Наступасмо ми слободно и све кликћући.{S} Потиснусмо лево крило непријатеља, а и сре |
| тке заповести.{S} Полетеше витезови све кликћући, срећни што носе својима Кнежеву заповест <pb |
| жина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет по |
| а, Кнеза Лазара, онда народ, певајући и кликћући, узе растапати своју радост у потоцима од вина |
| ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и намигну на Ристифора, као да му даје не |
| , и онда, рекав нешто војводи који само климну главом одобравајући, пође живим кораком својој ч |
| жја њега раздрага и срце му запали, те, кличући као соко, лети на копља и на мачеве где је најг |
| и својих суза.{S} И кад Боривој, примив клобук са челенком, пољуби старца у руку, па се окрете |
| ривој се чуђаше што ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на в |
| рашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде клобук, поклони се војводи, па узбуђен, брзо и силно ди |
| {S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не закити цвећем... |
| кожну скрињицу.</p> <p>Кнез скиде свој клобук, изви из њега своју сребрну челенку, па онда реч |
| м се кнезу срце стеже.{S} Он скиде свој клобук, приђе корак два ближе, спусти се на колена, заг |
| вор, гологлав, носећи у левој руци свој клобук а десном придржавајући велику, али још неразвије |
| вога коња:</p> <p>„Синко, додај ми твој клобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли деду треба њег |
| онда стари кнез задену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну |
| на панцирима и по гвозденим мрежама од клобука својих јунака.{S} Вежбао их је у брзом исукивањ |
| а Косово полазе, додаду цвећа, да своје клобуке оките.{S} Беше милина погледати како лепе двора |
| ојници његови притврђују цвеће за своје клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{ |
| а, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то смести око зас |
| “ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини Ристивор да нема ни једн |
| држала, кад виде челенку свога мужа на клобуку свога свекра, не могаше више уздржати својих су |
| S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити чел |
| .</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p> <p>„Прекрстите се |
| во сва застрвена, штитовима, панцерима, клобуцима, мачевима, копљиме и буздованима.{S} У њој су |
| рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ово <pb n="142" /> што ов |
| еколико храстових трпеза са столовима и клупама.{S} За једном таквом трпезом вечерали су кнез Г |
| о као снег <pb n="8" /> седи на сниској клупи па пун сажаљивости гледа у Марију Магдалену, која |
| да, пуно света свакојака, пуно слепих и кљастих просјака, <pb n="78" /> сасвим као на каквом ве |
| нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно време кнез позивље људе; е |
| мора, у које је падала вода, која је из кљуна једног тучног ждрала најпре далеко у висину шибал |
| ом муком нађоше некакве високе маџарске кљусине, па на њима прођоше кроз град, наоружани свакој |
| староме кошу младо орловско пиле жустро кљуца!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде!{S} Мож |
| ами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у камене плоче.</p> <p>Ниско поврх леја од цвећ |
| у ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитв |
| ојним коњима у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у |
| е?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на бо |
| и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад јесте закон,“ прихвати кнез, „о |
| че за шуму, окрете се госпођа Мандалена кметовима и ономе свету што се око ње и њене свите згрн |
| асу не само по образима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим силним узб |
| чу колико те виках са степеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули! |
| о до самих врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога седишта, па у своме беломе рух |
| оштрицом својом пробила у срце њено.{S} Кнегиња Василија је поузданим погледом и поузданом руко |
| а од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада све забад |
| дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата н |
| ез стигао био ни у Топличку долину, кад Кнегиња Милица дозва старог Војводу Милојка, који запов |
| е прозору од шестостране куле седела је кнегиња Мандалена, сетна и невесела, и ослушкивала одје |
| мом уласку од оне позорнице, у којој је кнегиња стајала.</p> <p>„Звала сам те,“ поче она тихо и |
| што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к прозору да седне поред ње |
| руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кроз одушевљени и љубави пуни народ у свој двор |
| било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших башт |
| верна слуго, добри Ристиворе!“ прихвати кнегиња узбуђена и растужена. „То си ти мало вере у нас |
| раше господско дете, придворица госпође кнегиње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара |
| ом.{S} Не смеде погледати у очи госпође кнегиње, него гледаше преда се, као грешник који ето пр |
| свилену једну кесу с новцима и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о Митровдану, |
| ега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну |
| другог по одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дво |
| вић остане на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с мушком |
| иже главу и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене |
| истивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез |
| мо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако |
| клон, а не помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи напунише сузама.{S} Усне јој на у |
| ала.{S} Тек кад га мали Маша, скутоноша кнегињин приликом великих свечаности, живо повуче за <p |
| се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; али не могаше дуже од једног тренућа да издр |
| чувај нам двор и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Бого |
| рце Ристиворово.</p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да моли |
| >„Није лако што од мене тражиш, госпођо кнегињо!{S} У старога господара није једно него три срц |
| ки могао добро да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, снахо моја!{S} На теби остављам сигурност, сла |
| ом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, к |
| ....{S} Народе, чувај нам двор и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о народу нашем!{S} И |
| ича о једној прилици?{S} Тек му показах кнегињу Василију и испричах му како је спасла своје чед |
| честите Србадије!“</p> <p>„Како бих ја, кнеже, растеривао војску коју купим око себе, да је вод |
| сле боја копљем у трње!“</p> <p>„Збиља, кнеже Орловићу!“ прихвати кнез Добромир, „ја не видим ш |
| ргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздв |
| зуј нам још шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што казује како је срце у народа ускипе |
| е!“</p> <p>„Што ли се теби толико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: пр |
| ке властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине Витомире, стављам у |
| па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Го |
| , те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>Кнез понови наредбу Ристифору, |
| Мени јесте шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се вазда издаје |
| И није само друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ при |
| е да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{S} Попу у |
| оћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два |
| са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Гојко!{S} Стегни срце, синовче мој!“ рече му. „Ср |
| која стотина људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана |
| м нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ — рече поп; „пуштајмо се, да видимо шта светац |
| би га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мени <pb n="117" /> и мојој војсци сачув |
| рочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби, кнеже Орловићу?{S} Каква те је брига опхрвала?{S} Да ти |
| чкога срца!“ прихвати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колико је |
| мудар прошле Суботе?“</p> <p>„Славе ми, кнеже Нинко,“ рече властелин Витомир, коме последњу реч |
| подин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орловићу!“ привикаше многи од гостију. „Пусти Гој |
| га покора било није!“</p> <p>„Ништа ти, кнеже, приговорити не могу!“ узе опет реч игуман Пајсиј |
| рпезе.</p> <pb n="104" /> <p>„Славе ти, кнеже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мел |
| а црвеним појасем.</p> <p>„Хоћеш ли ти, кнеже, силазити у трпезарију, да вечерамо, или нећеш?“ |
| српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књиго |
| попе Каритоне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћ |
| шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан него гневан. |
| Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и |
| дар нас зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко казати! |
| о друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, |
| такву заповест издао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, ни |
| меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мантију, засука |
| Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници сложно.</p> <p>„Само, разуме |
| пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} |
| ећа нечега што му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам пр |
| Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прич |
| има.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше Миросав упорно. „Ја сам чов |
| у заваде долазимо!“</p> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихвати опет војвода гласом у коме благ прекор |
| дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и |
| ј душе војводе Радича!“</p> <p>„Хоћемо, кнеже Орловићу!{S} Хоћемо!“ привикаше сложно кнезови и |
| у следујемо!“</p> <p>„Све је то красно, кнеже!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из д |
| по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добро, кнеже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати и испразни јед |
| днији, узе реч:</p> <p>„Није ово место, кнеже, нити је прилика, да загледамо је ли војвода мога |
| Што ћемо сад тамо!?“</p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што |
| ју, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га поп Каритон, па мало преврну закрвав |
| ојим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ |
| јатељу, срдачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина нам Кне |
| је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, |
| разговараху један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орлов |
| одара!“</p> <p>„Страшну истину говориш, кнеже!“ рече тужним гласом војвода Радич. „Јест, страшн |
| на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки царе наш!...{S} Опрост |
| p> <p>„Казаћу ти све по реду, господине кнеже!“ поче старац хучући; али чим му се погледи отеше |
| што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже!“ рече Некудим осетив се некако окрепљен речју кн |
| едњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кнеже!“ јечаше полугласно кнез Градоје.</p> <p>Па онда |
| требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са благим и свет |
| реклиње и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао уз колено цару |
| оздрављам добродошлицом, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S |
| да Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате |
| тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвода гостима што |
| мој царе Душане!...{S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, моја Србадијо? |
| сина мога на крштењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ настави војвода узбуђен, па метну обе своје рук |
| послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника о |
| а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да говори: „колико си остарео још т |
| а опет игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„Кнеже Орловићу!{S} Немој мислити да се ми клањамо твоме |
| Ено је сав Крушевац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ довикну <pb n="101" /> |
| ужју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се м |
| шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послушати мене свога војводу, а |
| Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у дво |
| се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„Жао м |
| у Среду, раном зором стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака |
| ј властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на господу; ниј |
| огах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово полагано спуштање са висине у дубине, он |
| ода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај дв |
| алпак.</p> <p>Раздрага се малена војска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, славни г |
| ерно се поклони, дохвати се руком скута кнежева и прихвати десницу, коју му старац пружи, и цел |
| и опет се расклопише под витлањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице |
| ик, који показиваше како их је заповест кнежева изненадила.{S} Једни се загледаше у гриву своји |
| е слегао радостан народ око мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у |
| доје кренуо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отво |
| ек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ причаше Витомир.</p> <p>„Та |
| само чело. <pb n="34" /> Румени образи кнежеви прогрушали се модрином.{S} Са чела обојице кипт |
| мало што се у самоме двору, пред очима кнежевим, мачевима не исекоше, како је по њима настала |
| хача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и у |
| ани с ону страну потока узе световати с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде зан |
| учинити може: или да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овако заједно пођемо у Крушева |
| ом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„К |
| рича шта му је кнез заповедио.{S} Млади кнежевић, који је волео бесног попа Каритона, као што г |
| ли данас тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а |
| Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти би |
| /p> <p>„Има овде две књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти чита |
| тари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанство њихово.{S} Учини се многима |
| м, славни господару!{S} Живео нам млади кнежевић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им мало час |
| шља.</p> <p>На срећу наиђе у ходнику на кнежевића Боривоја, који, тек што се вратио из планине |
| ако ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Ј |
| жаше други светњак с леве стране младом кнежевићу, који, прав као прави млади бор, стојаше само |
| задовољно насмеја како згодно приклопи кнежево питање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљада војни |
| заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова |
| невесело, па скочив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу |
| илно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трпезом, па онда зашушташе свилене завесе на ш |
| Некудим осетив се некако окрепљен речју кнежевом. „Прво је дошао војводи под шатор ђак његов Ђу |
| и све кликћући, срећни што носе својима Кнежеву заповест <pb n="143" /> да наступају напред.{S} |
| ери уочи тога дана, — другог по одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпођ |
| ка, и сребраре са Приморја, те Орловића кнежина поста у брзо као кошница од винове лозе са роје |
| теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све с |
| до, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога до |
| ана.{S} Тек кад народ опази да војвода, кнез Градоје, праћени неколицином властеле и слугу, жур |
| останите ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духов |
| та бура одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Градоје опет нестрпљиво окрете к војводи:</p> < |
| ка од петнаест година.{S} Син Градојев, кнез Милан Орловић, погинуо је пре две године у славној |
| </p> <p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ов |
| ер не би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те |
| т и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њега и њ |
| Боривојева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје рече својој малој дружини:</p> <p>„Ходите, |
| и нарицати!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} |
| ив му руку по други <pb n="197" /> пут, кнез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господара да |
| ок војска пролажаше праштајући војводу, кнез Градоје стајаше гологлав и са рукама на прса скршт |
| е на последњем <pb n="165" /> целивању, кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властели |
| свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига која ето стиж |
| рчми?</p> <p>„Јесте, господине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговор |
| је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на К |
| ам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити д |
| Бранковићем одступа ка Приштини!....{S} Кнез се устави, погледа к десном крилу наднесав леву ру |
| S} Ниједно око није остало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде |
| ати у трпезарији да допуни метанија.{S} Кнез се осмехну једним брком па рече младим људма: „Ход |
| опет погледаху значајним погледима.{S} Кнез Вукан, који по господству свога племена и бејаше н |
| спред свога господара и пође напред.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихо |
| сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај кондир малваси |
| уза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињства другу |
| ти, док се други грохотом насмејаше.{S} Кнез Градоје састави веђе, намршти чело и гледаше преда |
| де почеше падати па опет престадоше.{S} Кнез и госпођа Манда оставише терасу па се склонише у ј |
| која склизну те га обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њиме растера Турке око се |
| и јавише Кнезу нешто тихим шапатом.{S} Кнез се у столу своме окрете војводама, <pb n="141" /> |
| Испадосмо сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду |
| <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и с |
| нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> <p> |
| едло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре прихватише |
| говораше кнез Нинко, прозван од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигивати на сво |
| здравље.{S} Никоме се од својих другова кнез Гојко није толико обрадовао као кад виде старога к |
| Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, ј |
| .</p> <p>„Не пресуђујем ја!“ прекиде га кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то |
| ка ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпе |
| стопце по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући се пр |
| S} Слушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и да оно шт |
| види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђег писа |
| своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p> |
| а се ништа необично десило није, као да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није била |
| га кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала руке цара Душана, |
| одморна војска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са својим оклопницима у прве редове.{S |
| се сва тројица смерно причестише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викн |
| ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на своје лев |
| гу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три пута побожно прекрсти, промрмља некакву молитв |
| правих јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене вођице, |
| имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд гледаше час један час дру |
| олим те!“ пресече говор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој с |
| абучилу!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше му.</p> <p>Мало час п |
| е!{S} Усред овог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb n="145" /> да по |
| ој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци стареш |
| ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби, кнеже Орловићу?{S} Как |
| ног дрвета и другим неким светим моћима кнез Градоје поклонио своме манастиру Милостину.{S} Жур |
| <p>У Четвртак пред пече са једнога виса кнез Градоје показа своме унуку и својој чети беле куле |
| ајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Тако, не може!{S} Не |
| какав светац сутра, Ристиворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. |
| Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез Градоје, очевидно незадовољен у својим очекивањима |
| > <p>„Шта ти је, синко, смешно?“ запита кнез попреко.</p> <p>„Смешно ми једа видим какве муке и |
| >„Зар за оног бунтовника молиш?!“ упита кнез снаху своју као изненађен, па се мало и намргоди. |
| оследњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Гос |
| куца — последњим куцањем.{S} Паде мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола |
| ешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и пед |
| рече Ристивор усплахирен.</p> <p>Испаде кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор |
| гда од самог свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу др |
| мене?!{S} Махни се, човече!{S} Нека иде кнез, <pb n="51" /> нека иде властела; зашто су они гос |
| тврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то може би |
| > <p>„Војводо,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не можеш ти окренути к |
| е ли, Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари песницом о сто, да кондири и пехар |
| p>„Тек ти бејах опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо |
| „Молим ја тебе, господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „пуст |
| е Ристивор невесело на терасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чим у |
| а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да |
| била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чинило м |
| иви из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш као да |
| егове чете брзо су се довршивале, те је кнез могао наредити да се у Среду, деветога Јунија, <pb |
| наменитим својим личним јунаштвом те је кнез Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацртан |
| се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и |
| „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n="171" /> док ова војна тра |
| орава, додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке, он онда јетко рече Ристивору: „ |
| еним а слабим зидинама?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свима као отац; ова српска земља нама с |
| 18990_C4.2"> <head>II</head> <p>Дуго је кнез Градоје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види |
| дјездио натраг у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се сеоске старешине, збијени сви заједно у је |
| /p> <p>„И још ми Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге |
| вити прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Градоје на свој начин решио једно незгодно питање. |
| и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио, немојте његове седе власи срамотити; не |
| и: „Мичите се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распитива |
| нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу дру |
| ор му у неколико речи исприча шта му је кнез заповедио.{S} Млади кнежевић, који је волео бесног |
| И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи с |
| есет оклопника, да двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку долину, кад Кнегиња Милиц |
| н из Кљештевице рече: „У незгодно време кнез позивље људе; ево јечмови почињу сазревати, па их |
| > <p>„Каквих десет година?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени је седамдесет а теби шездесет и пе |
| свела само на десетак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини |
| тини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве |
| ead> <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави под једним гранатим |
| у.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб, спремите |
| вним данима поклонио!“</p> <p>Снужди се кнез Градоје, обори главу ниско, замисли се нешто дубок |
| асни смех неколике господе.{S} Стари се кнез осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети ни |
| p>Прихватив писмо у своје руке стари се кнез окрете Ристивору:{S} Синко води нашег милог госта |
| </p> <p>Кад већ запалише свеће стари се кнез посади у једну велику столицу, држећи једнако у ру |
| 990_C3.3"> <head>III</head> <p>Стари се кнез Градоје окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, во |
| p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у |
| испред њега.{S} Оштрим погледом прелете кнез сваког свог војника, и онда, рекав нешто војводи к |
| нио.</p> <p>По дужем ћутању проговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васион |
| <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов сам; ал |
| ибије нема!....{S} Има смрти,“.... рече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх |
| p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и |
| ориш, стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збор |
| о и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је |
| /p> <p>„Сад још једно, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљ |
| тину настала су последња времена!“ рече кнез снуждено попу Каритону. „Ти се сећаш како је то св |
| Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, немојте, госпо |
| атора пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу стиже под шатор игуман П |
| обро нам дошао, млади властелине!“ рече кнез срдачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све здраво |
| шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге. |
| не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господине војводо!“ узе опет реч см |
| реба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Мирослав. „Није <pb n="131" /> нас кнез Градоје ку |
| еби све тек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У самој ствари то је Ристиворово лукавство.{S} А |
| ке да се покажеш колико си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаш |
| дана!“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је данас овде, да |
| а.</p> <p>„Станите мало, господо!“ рече кнез Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо.{S} |
| поче растапати у сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно потражимо по шатору.{S} Н |
| наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част чини |
| </p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осмехом, „мени се чини да није |
| ћеш ваљада претварати пост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и још једнако срдит.</p> <p>„То је нај |
| p> <p>„Да окушамо попову мудрост!“ рече кнез Ристивору. „Али мрка капа зла прилика!“</p> <p>На |
| ати!“</p> <p>„Нека је слава Богу!“ рече кнез побожно па се прекрсти; „нека је слава Богу на доб |
| за погибију <pb n="182" /> нашу!“ рече кнез Градоје поуздано, „Не би тај јадан народ данас зап |
| вом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, |
| И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене |
| n="147" /> <p>„Благо теби, синко,“ рече кнез Градоје рањенику, „благо теби, који си крв своју н |
| </p> <p>„Кад сам ти је ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добр |
| о од Агарјана, то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по сво |
| опе, стојим ја теби на белези!“ пресече кнез попа пружив руку према њему да га устави; па наста |
| е мозак недокуван?!“ срдито прекораваше кнез Ристивора, а овај се не даде пореметити него наста |
| нко!{S} Нека ти је срећно!“ усклицаваше кнез Градоје борећи се с читавом једном четом која га с |
| ло заложимо!“</p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учине како им рече |
| т каквог великог човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе р |
| “</p> <p>„Примам, примам, попе!“ викаше кнез нестрпљиво. „Пази, ево мене!{S} Пази!“</p> <p>И ст |
| <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> <pb n="103" /> <p>„И још |
| у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да |
| у перо казивао? „Војводо“ — настављаше кнез као <pb n="19" /> да чита некакву Душанову листину |
| луди или они твоји паметни!“ настављаше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сни |
| " /> <p>„Славе ти, кнеже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} |
| и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, прозван од другова кнез Винко, па се узе љу |
| ојом ил’ његовом спрати може!“ говораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, |
| м ја Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје задовољан.</p> <p>„Па онда,“ настави Гојко |
| се кајати што те не поведох!“ говораше кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе међу грање |
| огу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући, као да су то душе српс |
| зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше сев |
| под ранама умро?“ <pb n="206" /> питаше кнез, па се загледа у свога унука, који се сав тресаше |
| јске неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од |
| би толико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је |
| /p> <p>„Колико је рана стекао?!“ питаше кнез као да је реч о тековини некаквога великога блага. |
| ницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с |
| /p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ питаше кнез <pb n="27" /> младога властелина, — „да се прекрст |
| p> <p>„А мој слуга Ристивор>“ питаше кнез па брижним погледом прелеташе све кутове од шатора |
| истивор причао како је то било?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отв |
| последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по реду, господине |
| али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисм |
| нишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, д |
| ш да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p |
| ад се Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје стадоше по средини између једних и других |
| } Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, |
| у врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по в |
| прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није друго него о |
| реча је мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути с |
| задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да овла |
| ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад |
| у, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда, потапка |
| никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и |
| х Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала |
| p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ настави кнез који је волео по некад да Каритона зове тако, „она |
| знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ понови кнез питање свога унука. „Мој синко, ми полазимо куда н |
| учини, нема јунаштва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду |
| <p>„Шта велиш?!“ продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа! |
| вању, кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје чете, да је |
| тећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не разумеваху ништа о |
| људи ономлани на Плочнику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по селима остану само старци, |
| p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез продрма Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у им |
| беху сведоци, стојећи гологлави, стари кнез, једнако с голим мачем у десници и са заставом у л |
| ба задахтала од тешких напора.{S} Стари кнез убриса рукавом зној са чела па се окрену и погледа |
| ко од господе грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се некакав од Тројанових гра |
| ече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао нестрпљиво, па је <pb n="49" /> најпос |
| у у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео своју молитву па само настављаш |
| кој смрти његовој!“</p> <p>И онда стари кнез задену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне |
| арије људе.</p> <p>Мало за тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше на неколико страна и |
| {S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез радостан.</p> <p>Али радостан беше само за неколик |
| , који се још гласније заори, кад стари кнез доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у |
| и свилену заставу Орловића, и кад стари кнез силно раздраган <pb n="72" /> викну громко: „Напре |
| оре.</p> <p>Рано пред зору устаде стари кнез па <pb n="112" /> гологлав приђе пред шатор.{S} По |
| господо и господска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87" /> м |
| те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти запрепашћен.</p> <p>„Ваистину насташе |
| мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње |
| гне на Косово.</p> <p>У Уторак је стари кнез прегледао сам сваког свог војника, загледао у оштр |
| по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се стари кнез пригибаше час с једне час с друге стране око Ристи |
| сад шта ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да |
| јецање и плакање.{S} Намргоди се стари кнез, намргоди се поп Каритон.{S} Потекоше људи по гоми |
| м усред срца!</p> <p>Пренерази се стари кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S |
| ађу.{S} Слуге му казиваху како се стари кнез, одмах по свршеном крштењу, повукао у свој шатор и |
| аву, да је ја сам понесем?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристивор га погледа за неколико тренутака |
| !“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кнез задовољно. „Пружите један другом руке!...{S} Тако! |
| /p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и |
| из листине Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне велик |
| на њиховим вратима?“ прекораваше стари кнез свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети |
| !{S} Бог да те прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће |
| м се живи предајемо?!“ одговараше стари кнез, па се мачем, који му Ристивор додаде, залете <pb |
| поноси?!“</p> <p>Све то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пехар, као да се с |
| <p>„Ко стражари на кули?“ питаше стари кнез.</p> <p>„Марјан!“ рече Ристивор.</p> <p>„Јавља ли |
| другој руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез гологлав; његове сребрне власи ускомешане ветрићем |
| победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све двор |
| p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ус |
| S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и севну очима.</p> <p>„Опрости ми, |
| ењивао јадној сиротињи!“</p> <p>И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> </div> |
| ебе Господа исповедамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше силно раздраган.{S} Први он од власте |
| и још ниси био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику да <pb n="69" /> од цара |
| мачем завитлати.</p> <p>Али се ни стари кнез ни Ристивор не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један |
| ећ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име |
| мо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи стари кнез, одгурну љутито свој сто, збаци скрлатну доламу са |
| , да боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче к улас |
| ="186" /> <p>„Где је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку над обрве своје, да као поош |
| добри наш војводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да |
| да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} Сав поцрвене, очи му севнуше гневно, па викну |
| !{S} Оди, синко!“</p> <p>Рекав то стари кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, па онда |
| и драге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити во |
| данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</p> <p>„Стани, море!... ни корака напред! |
| погледати.</p> <p>Угледав војводу стари кнез хитро скочи с коња као младић, па скиде калпак, те |
| унуком.</p> <p>Дошав пред војводу стари кнез га поздрави мачем па стојећи под калпаком поче да |
| Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се прекрсти. „Е сад... шта ћемо сад?!“</p> <p>„ |
| громко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збораше тихо у два маха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, |
| и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p>„Казуј прво, |
| је по некаквој заповести, коју му стари кнез <pb n="66" /> на ухо шану, узјахао свога коња Јабу |
| тавиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да |
| ака!“ одговараше с правом радошћу стари кнез баш у тренутку у коме се његов мач преби ударцем о |
| шаторова. </p> <pb n="189" /> <p>Стари кнез подуже погледаше к тим шаторовима, као да је оком |
| да види тај красни призор!</p> <p>Стари кнез посматраше за неколико тренутака, како му војници |
| је и баца камена с рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно радосно раздраган. <pb n="64" /> Осм |
| ијну се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окрете према својој чети.{S} Ристивор по запове |
| аше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну |
| скочи своме коњу у седло.</p> <p>Стари кнез махну руком, да устави кликтање својих војника и ј |
| им послом овуда нагосте?!“</p> <p>Стари кнез нешто рече својима, па потера Лабуда напред.{S} За |
| разиђоше својим домовима!“</p> <p>Стари кнез слушаше Ристивора немо, с раширеним зеницама и отв |
| ину казујем:{S} Ни један!“</p> <p>Стари кнез скочи са столице и сав поцрвене. „Ни један?!“ узви |
| !...{S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> |
| стане ни камен на камену!“</p> <p>Стари кнез Градоје само шкрипаше зубима.</p> <p>„Начини се не |
| „Да чудне ми књиге војводине!“ прозбори кнез очевидно изненађен и полу срдит. — „Што ли је било |
| .</p> <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори кнез Градоје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ |
| , војводо, подесио како треба! прихвати кнез Добромир. „Помислите, људи, како би страшно било д |
| да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се крен |
| но.</p> <p>„Какву Грачаницу?!“ прихвати кнез. „Не мислим ја цркву коју су људске руке градиле, |
| досно послушао кнеза Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред |
| господом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје горко подругљиво.{S} Па се онда окрете вој |
| свога свагда јуначкога срца!“ прихвати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбољ |
| да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим гласом <pb n="32" /> и мало као увређен. |
| p> <p>„Збиља, кнеже Орловићу!“ прихвати кнез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} |
| ч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад вама, црним калуђерима, овај свет није |
| p> <p>„Јесте мучно што велиш!“ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се овај народ слегао ок |
| и радосно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији нег |
| .</p> <p>„Е, кад јесте закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не |
| рилози!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нама опојте како треба наш |
| а ти, војводо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете |
| кад ти кажем!“</p> <p>Па у срдњи својој кнез дохвати буздован, који му о јабуци седла вишаше, и |
| тављаше приповедач своје казивање. „Тек Кнез Лазар — сад већ на трећем коњу, јер <pb n="146" /> |
| а Косову. <pb n="126" /> Твој клетвеник кнез Градоје Орловић.{S} Ово је писано руком Боривоја, |
| о хоћеш: обећа ми твој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер н |
| ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели |
| тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’, млади властелине, казуј |
| евине своје неизгладљиве печате.{S} Сам кнез Градоје, кад је пре педесет година наследио свога |
| јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и |
| и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?!“</p> <p>Кнез |
| ашега реда!“</p> <p>Насмеја се грохотом кнез Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ рече он уп |
| арен или ниси,“ прихвати горким осмехом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</ |
| ојска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са својом стотином коњаника, па се и та чета |
| >„Ао,.... славу ти...!“ рикну као бесан кнез Миросав, па се баци сребрним пехаром на Витомира, |
| </p> <p>„Добро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на К |
| ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у с |
| ђу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до |
| ка пруже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свакога свога |
| и нама да кога било кунемо.{S} Господин Кнез је једини јунак који је имао права да куне и проку |
| у, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим једним погледом, |
| рстом благослови све.{S} Приђе Господин Кнез к владици, прими из његових руку крст и окрену се |
| Нека је слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав |
| лочнику заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој смрти његовој!“</p> <p> |
| у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео.{S} Једно в |
| >„Казуј прво, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орловићу!“ прив |
| !“</p> <p>„Казуј прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац своја питања.</p> <p>„ |
| ном чудо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ прихвати тихо и |
| : како су се њих двојица, које Господин Кнез пази као своја два крила, грозно завадили, како ма |
| вору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Пра |
| жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, који у прсима носи срце доброга оца пуног милости |
| уги Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваш |
| И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљ |
| сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И он |
| ог у славној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од педесет годи |
| у, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„Сачувај нас тога, Господе Боже!“ |
| о је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека |
| па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа ономлане на Пло |
| з Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо најдаље |
| /p> <p>„Хоћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ п |
| ако ћеш им то казивати, кад то Господин Кнез није писао народу него војводама и кнезовима, вели |
| ам требају драговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наш |
| етва пашће на господу; није њу Господин Кнез намењивао јадној сиротињи!“</p> <p>И стари кнез за |
| S} Од тих сељана чух да је наш Господин Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у руке Турцима, к |
| је. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на |
| вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опростио, како ти |
| ла. |</p> <p>„Јест’, јадан наш Господин Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао |
| арив песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез је срце моје подмладио а моју памет подсетио да ја |
| ј.</p> <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерусалим води право уз ону косу и |
| !“ одговори још једнако сасвим стрпљиво кнез Градоје.</p> <p>„Ти, брате,“ прихвати опет Вукан, |
| ху ништа од свега онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и сп |
| п Каритон, који је више вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати |
| ,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома, онда д |
| „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Кад је тако,“ предузе војво |
| е бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као свагда кад с |
| ивало шале и прштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода беше посадио себи уз десно ко |
| две стотине војника!“ рачунаше полагано кнез Градоје.</p> <p>„Зар свега двеста војника?!“ запит |
| гу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави оно и суви |
| ми!“ рече смерно и опет сасвим поуздано кнез Градоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да захвалиш |
| n="83" /></p> <p>„Како?“ питаше озбиљно кнез па се узе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја дос |
| Ако ћеш право,“ прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако н |
| мој Господине Кнеже!“ јечаше полугласно кнез Градоје.</p> <p>Па онда Гојко настави опет:</p> <p |
| ад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чудноватом времену у коме живимо, |
| каквом великом сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да ниј |
| густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше довикивати: „Тако, сиви с |
| ву чету скоро сва војска војводина, јер кнез Градоје устављаше чету по чету како која пристизаш |
| кнез Мирослав. „Није <pb n="131" /> нас кнез Градоје кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, |
| ци сложно прихватише, и ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о перперама.</p> <p>Г |
| ога отачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отровно семе истр |
| да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и |
| нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све пе |
| свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Уста |
| од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под шатор. </p> <p |
| /p> <p>„Јаши свога коња!“ заповедаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто |
| Устај за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве на којој је лежао био, а својим у |
| да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твоје стотине нека пој |
| рса и плакати.</p> <p>„Некудиме!“ викну кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од рано |
| {S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и о |
| јске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на другога |
| S} За једном таквом трпезом вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} |
| љивости велике милости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последњ |
| се већ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је д |
| p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез |
| одо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не |
| /p> <p>„Мени се чини, господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвод |
| Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро |
| им шатором његовим!{S} Јадан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би |
| l:id="SRP18990_C4.1"> <head>I</head> <p>Кнез Градоје на своме Лабуду, а под својом црвеном свил |
| :id="SRP18990_C2.2"> <head>II</head> <p>Кнез је оставио Боривоја и Ристивора да са четом заједн |
| :id="SRP18990_C3.4"> <head>IV</head> <p>Кнез Градоје не хте премештати свој шатор са места, где |
| и па види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под шатор. </p> <p>Под шатором је још |
| ком према вратима од трпезарије.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к уху војводину па му шапатом ре |
| није било тешко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде првим погледом шта се учинило па задо |
| разе суза једна другу сустизаше.</p> <p>Кнез викну својим војницима да сваки од њих приђе к поп |
| грну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спрем |
| путем, којим су мало час прошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, а сиромах Ристивор |
| чинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје |
| ника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и невесео, као да м |
| аром кнезу једну кожну скрињицу.</p> <p>Кнез скиде свој клобук, изви из њега своју сребрну челе |
| е, стари Орао од Орлова Града?!“</p> <p>Кнез Градоје — који не скидаше својих погледа са лица С |
| ете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>Кнез понови наредбу Ристифору, да доведе у трпезарију в |
| од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и |
| ојој крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, али само за један т |
| e="titlepage"> <p>ЧЕДА МИЈАТОВИЋ</p> <p>КНЕЗ ГРАДОЈЕ ОД ОРЛОВА ГРАДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>И |
| ољан.</p> <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић остане на двору |
| за Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и право је зам |
| сам војвода с пуно поузданости.</p> <p>„Кнез Лазар је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушев |
| ил’ његовом крвљу спрати може!“</p> <p>„Кнез Миросав је претресао кости мога деда у гробу клеве |
| н добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући и кликћући, узе раст |
| кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седамдесет лета, и унука његов |
| {S} Стари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе |
| гомили света.</p> <p>„Видесте ли нашега кнеза?“ питаху они млађе људе и момчад око себе. „Видес |
| не узнемирују мирно почивање покојнога кнеза, пређе и на све његове другове, те се без разгово |
| да га склоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш |
| ривој на своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивору да се укло |
| ји на реду!“</p> <p>Она бојазна старога кнеза, да не узнемирују мирно почивање покојнога кнеза, |
| стојаше само на један корак од старога кнеза у великој храстовој столици.{S} Изгледаше као да |
| а истераше своје коње у лево од старога кнеза.</p> <pb n="176" /> <p>„Помислих да нисте и вас д |
| е толико обрадовао као кад виде старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му |
| полагано дохвати крај од доламе старога кнеза, као да захвалан хоће да целива скут свога господ |
| p> <p>Свакоме беше мило да види старога кнеза, никоме милије него постаријим сељанима у оној го |
| Санџак-Бег поднесав је пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод свиленог напрсника у |
| <p>Под непосредним настојавањем старога кнеза спреме за храну и пиће његове чете брзо су се дов |
| ешком облаку, који се над душом старога кнеза натклопо био!</p> <pb n="181" /> <p>Изиђоше на је |
| тао у лицу од радости, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору |
| прилика!“</p> <p>На велико чудо старога кнеза, и на не малу радост његову, тек је сутра дан под |
| к па захвалне погледе упираше у старога кнеза. „Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам |
| ма приђе к Лабуду, убојном коњу старога кнеза, па га окити цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, |
| стигосмо да гинемо уз нашега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на |
| {S} Ово је писано руком Боривоја, унука кнеза Градоја, код цркве Богородичине, зором у Среду.“< |
| .{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дуж |
| цркву, у којој је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо није друго не |
| да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Нег |
| ника који се не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва др |
| ову у војсци нашега честитога Господина Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долази |
| им.{S} Мало само после говора Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен говор некога од госп |
| ше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себе разговараху, видес |
| емо него никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву њег |
| овим пољем, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздасима нашим о |
| .{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„ |
| о што прочита Боре из листине Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође |
| , та су писма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од туге и жа |
| а да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви Крушевљани трговци, мајстори, радници |
| старажи пред великим шатором Господина Кнеза.{S} Све наше главне војводе беху на вечери у Кнез |
| воје поносито ујездава у стан Господина Кнеза на Косову у онај час, у који он на светом крштењу |
| у дружину, о свога војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косову!{S} Викни |
| да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога? |
| греших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> <p>„Сви смо се |
| p>„Сви смо се ми подједнако о Господина Кнеза огрешили!“ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, |
| гинете.{S} Огреших се тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} |
| о војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху д |
| ару, молим те!“ пресече говор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у м |
| чујаше одмерени и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано а некако и туж |
| лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити да је разбију |
| .{S} Не можемо прићи ка гробу Господина Кнеза овако непокајани!“</p> <p>И појахаше коње, и пођо |
| на његов двор савијати клетву Господина Кнеза; немојте у блато бацати свој глас, који је од ста |
| кисели оцат, па да се у писму Господина Кнеза напојиш небеском малвасијом!{S} Ниси чуо како он |
| а, али је надјача јека од горкога смеха кнеза Миросава.</p> <p>„Хвала теби, војводо, на лепој б |
| егову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести |
| ди неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је красан младић |
| том кривом сабљом залетео био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Бориво |
| ти.{S} Ристивор по заповести коју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјахали па се с |
| {S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом |
| иге коју <pb n="118" /> јутрос добих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па |
| ојник положио по један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам |
| ска на Косово стигне, него мучки нападе кнеза док тек с половином српске војске стојаше!“</p> < |
| вода стиже.{S} Не хте примити ни понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да п |
| а Мандалене, кћери војводе Новака, жене кнеза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте — он |
| хташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, Господина свој српској земљи, теби војвод |
| ну корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Гр |
| то се сад тешкате?{S} Што не послушасте кнеза Градоја, који, оседео у војнама, преклињаше нас с |
| педесет добро оружаних војника, који ће кнеза на Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од р |
| а, седлаше коње.</p> <p>Војвода тражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му к |
| очео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове собе на првоме спрату од Нов |
| собом сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове |
| </p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске слуге изнесоше |
| удити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо орл |
| Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а |
| вих <pb n="21" /> други неки јунак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p> <p>Па |
| {S} Али како су срећом мало не сви људи кнеза Миросава и властелина Витомира били пола пијани, |
| лико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала т |
| нуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи под једним од њихових шаторо |
| хте примити ни понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи под једним |
| а мога сина, него што бих могао пустити кнеза <pb n="124" /> Градоја.{S} Вуканов дом кумује мом |
| д Рујног Рудишта; „не можеш ти окренути кнеза Градоја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би на |
| ајте вина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и наро |
| ође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{ |
| „Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар ј |
| >„А ко, војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да |
| жно многи од господе са свих страна око кнеза Градоја.{S} Старац се само окреташе са коња и дес |
| која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуша за |
| одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није било сунце стигло на вр |
| те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишев |
| и моју заставу!“ беше последња заповест Кнеза Градоја слузи своме Ристивору.</p> </div> <pb n=" |
| кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод до |
| ве наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив |
| е пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање не растопи у сло |
| екао на господску <pb n="175" /> беседу кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, |
| рвом зором која је осванула, по одласку Кнеза Лазара, појахао коња и праћен својом свитом одјез |
| о га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена човека од својих ч |
| n="143" /> да наступају напред.{S} Чух Кнеза како онима око себе рече: „Има их много њих који |
| p> <p>„Све ми звони у ушима паметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се |
| тости и замишљености старијих војвода и кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Господ |
| молим не куните ме, него праштајте.{S} Кнезове и властелу моју молим да се мојој верној а неср |
| е одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје коње и да дођу |
| p>„Тако је и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршт |
| па нека се цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божј |
| е!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кнез |
| е око њега на убојним својим коњима сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче |
| мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб |
| низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свога мртвог вој |
| Орловићу!{S} Хоћемо!“ привикаше сложно кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, коли |
| ми ту кору!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; неки се у |
| енија узе да чита:</p> <p>„Духовницима, кнезовима, властели и свима војницима моје војске!{S} О |
| своме окрете војводама, <pb n="141" /> кнезовима, властели и војницима, којих црква тада већ б |
| Кнез није писао народу него војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беш |
| да Милош Обилић шурује нешто са српским кнезовима, који дођоше с царем турским на Косово као ње |
| /p> <p>„Ходите, господо, унутра!“ викну кнезовима и властели који на пољу пред шатором стојаху |
| од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољане па тихом ј |
| се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко од млађе господе љубљаше га у руку, |
| ви лежаше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћ |
| буздоване, па се пожурите за Господином кнезом!{S} Могу њему затребати још четири мача и четири |
| јер сви смо подједнако пред Господином Кнезом и пред Богом криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војв |
| ну нашу браћу што се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи бр |
| b n="121" /> гледати да се с Господином Кнезом погоди те на миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто |
| а војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ |
| аја где су Косовски јунаци с Господином Кнезом!“</p> <p>И кад се сва тројица смерно причестише, |
| је све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском његовом отишло је по доста духовника |
| к нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се Р |
| и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ |
| , па им рече да свима војницима, који с кнезом на Косово полазе, додаду цвећа, да своје клобуке |
| душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосмо! |
| .{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор сав престрављен, и |
| ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна писма, која су многој господи |
| ка, који ће кнеза на Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од радости у чело пољуби.</p> </ |
| ачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још само десетак јунака; него ко хоће с њим да по |
| е, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо у своје руке стари се кне |
| који сад већ немаде куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево |
| искочи као помаман на чист патос према кнезу. „И само да се поштено <pb n="33" /> о једном пог |
| уђен, па метну обе своје руке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да остане |
| ај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S |
| о, размакните се мало, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен р |
| и размерено:</p> <p>„Од Војводе Радича кнезу Градоју, љубимом ми пријатељу, срдачно поздрављењ |
| мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање.{S} Млада момчад удари у |
| „Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети г |
| екор староме, са три ране незадовољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих ј |
| адићким својим гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки |
| кроком, не би ли што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду!{S} Ристиворе, води нас најпреч |
| .{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај устави да запита је ли војвода устао и где с |
| чном руху, да пожеле срећан пут староме кнезу и рођацима својим, који с њиме на Косово полажаху |
| до самом Господару Србадије, честитоме Кнезу Лазару.{S} Као војник у дворској стражи његовој, |
| !“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87" /> моја старост учинила и више |
| : „Покај се, несретниче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на по |
| n="152" /> лице војводино.{S} Старом се кнезу срце стеже.{S} Он скиде свој клобук, приђе корак |
| > <p>Диже се млади властелин, смерно се кнезу поклони па рече:</p> <p>„Хвала ти, господару, на |
| укана, праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле |
| шали, стиже један сељак са Ибра па рече кнезу:{S} Хиљадама рањеника ударило је Ибром са Косова, |
| ме од сто руку, народ весело довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у доб |
| и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу нешто тихим шапатом.{S} Кнез се у столу своме окр |
| лићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој п |
| ди:</p> <p>„Молим те, војводо, заповеди кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у К |
| {S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело вино у сла |
| тре мало очи, преви се и дубоко поклони кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра ср |
| х их како преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, |
| о моји људи кажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји људи кажу набројили су на њему двадесет и |
| им прогура кроз сељаке, и додаде старом кнезу једну кожну скрињицу.</p> <p>Кнез скиде свој клоб |
| јводи и противила, али не могоше старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и дру |
| се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војво |
| ће, господару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; скинуо мантију, зас |
| дговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш |
| ошли, да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везу |
| се окрете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај смерно целива.</p> <p>Рече поп да му в |
| им, дететом од петнаест лета, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у |
| утљаја.</p> <p>„Нека је хвала господину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слатке малваси |
| а вас <pb n="148" /> на време Господину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господ |
| , јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете победити или да с њиме славно гин |
| ој Тројици да нашем честитоме Господину Кнезу дарује победу над неверним и поганим Агарјанима.{ |
| е видев Косова!{S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија освојити победу баш |
| ист образ.{S} Помисли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору |
| Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет хиљада људи, који су далеко од Косова, |
| тарешина села, рече ми: „Кажи господину кнезу: хвала му што те посла, те нам каза да не грешимо |
| овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Бу |
| и из Константинова, па јавили Господину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од Караманије |
| има да здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за н |
| , „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половином војске, коју има право да очек |
| у купим око себе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Јесте мучно што велиш!“ |
| не могу.{S} Ја одох на Косово Господину Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дома твога, не оклевај |
| сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом господом |
| ш данас у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом |
| ке и срамоте, што не стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S |
| о мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу треба на Косову свака српска мишица и свака кап с |
| ћ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на Косову, као први део твоје војске!“</p> <p>„Шт |
| ићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу по моме дворанину Душку јутром онога дана у који |
| оре!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гне |
| е!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и његове густе веђе спушт |
| о добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може |
| зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко казати!“</p> < |
| ах, кнез те чека; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и моли |
| поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ев |
| ишав к руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег војводе |
| да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, а |
| ти је то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег војводе Радича!“ рече старац. „Ево че |
| но исписаним писменима у нашим црквеним књигама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писа |
| на читању ситних рукописа, али силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, д |
| рца, који је у Вилиндару научно да чита књиге староставне.{S} Читао им је те књиге до пола ноћи |
| ов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> <p |
| з свете летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уметнута у другу |
| та књиге староставне.{S} Читао им је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се доне |
| е Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити наш |
| вље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми књиге војводине!“ прозбори кнез очевидно изненађен и по |
| њигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо |
| оловина војске која треба!...{S} Ево ти књиге коју <pb n="118" /> јутрос добих од кнеза Будисав |
| нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такв |
| писмо, „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Манда прошапута Ристив |
| кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу по моме дворанину Душку јутром он |
| го друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати |
| Каритона!“</p> <p>„Што сам те давао на књигу?“ питаше старац више самог себе него друге око се |
| ве, па се својима хвалио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате |
| ј питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} |
| кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у манастиру,“ — ту многи почеше да му се смеју, а |
| и ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манастиру, једне зимње вечери игуман искупио св |
| си стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман |
| о иди двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје одмах госпођи, него нека јој најпре ка |
| шану, крваве сузе потицале кад си онаку књигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге писао ка |
| па изиђе пред шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, појаши што бр |
| све то оставимо на страну, није ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнемо на Косово у |
| кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога |
| видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са свој |
| ластеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да м |
| араху један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Ј |
| е, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу |
| Светога Јована Крститеља!{S} Молим те, ко ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} |
| е, господару, кажи по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да исприча о ј |
| дином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пропушташе |
| и; он њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жу |
| је!{S} Обрните копља к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, којим послом овуда нагосте?!“</p> < |
| „Не треба ни да се пита, <pb n="62" /> ко ће победити!“ говораше један живахан старчић. „Била |
| не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжеш |
| е у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од |
| лако било поверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да |
| се један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непоуздани гласови, и д |
| да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих јуна |
| дин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побрати |
| р баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје чуп |
| олико поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ при |
| тра, Ристиворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и |
| ок жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у потоку купа.{S} Слатко |
| уо како он великом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, |
| е мушка срца загрејала; напојих свакога ко хтеде да пије; момчадија узеде уз свирале окретати к |
| , не може!{S} Не да црква опојати онога ко се сам убије!“ одговори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја д |
| аља, који траже да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба да је наследник српског |
| е кнез Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> |
| ускипело јуначким покретима!...{S} Ама ко ће то вама све испричати!!{S} Него једно треба да ва |
| игосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што не по |
| Ристивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ |
| оговорили, само су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркањ |
| спитиваху по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник |
| стори, радници.{S} Наоружаше се како је ко могао, позатвараше продавнице и радионице и одоше.{S |
| нусмо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом бла |
| да нико још на небу свецем постао није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бо |
| светачка златна кола око главе свакоме ко само чита молитве, метанише и преврће бројанице, не |
| p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S} Видим те ко си!...{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{S} Ево Ст |
| ајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Ср |
| рби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме |
| све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Г |
| аво уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и про |
| Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена |
| и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучил |
| у да сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, пре |
| а добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људској памети прав |
| ао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али б |
| о се обичај у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, в |
| ојске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма о |
| ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не пон |
| акан.</p> <p>„Знаш ли нам, старче, рећи ко је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био |
| рије на други и опет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре |
| {S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћ |
| како Господин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Ка |
| ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко.</p> <p>„Не питам т |
| аган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу коли |
| еде га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати твојим позивима, кад мене ви |
| еба кнезу још само десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и б |
| то виче, јер је широм уста отворио; ако ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује, мо |
| аслонио се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, проговара то шапутом.{S} Као да са |
| S} Мученик си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb n="188" /> народа как |
| бог поклони, благосиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од |
| а.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, т |
| неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, |
| ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас у Косово, да од |
| ине Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клет |
| “ викну Винко па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгледа како |
| нога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нек |
| а он скупљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезо |
| па кад виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпез |
| ветно чух како онај што запомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра господара...“ Вере ми је |
| те није за ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па удари песницом о сто. „Ко са |
| здо, скиде калпак и поклони се.</p> <p>„Ко стражари на кули?“ питаше стари кнез.</p> <p>„Марјан |
| лаја!“ понављаше рањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света? |
| зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, копаља и буздо |
| те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је ла |
| од спода — стајаше снизак а по дугачак ковчег од храстовине, на који је Ристивор донео два кон |
| об ископан, и тело војводино положено у ковчег на брзу руку од сухих храстових дасака склопљен. |
| стових дасака склопљен.</p> <p>Око тога ковчега, покривена војводским плаштом и шлемом, девет д |
| нда он полагано и свечано приђе први ка ковчегу у коме мртав војвода лежаше.{S} Прекрсти се жив |
| ао у планину да огледају младог сокола, ког му Дубровачки трговци ономад дароваше.{S} Волела би |
| рштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода беше посадио себи уз десно колено, никако н |
| из којих ватра севаше, у младога дечка, кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла |
| а велика икона Светог Јована Крститеља, кога је дом Орловићев славио као своје крсно име.</p> < |
| љу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, |
| емо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповеда |
| "80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси твојом дружбом |
| ога Марка, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његово име правду народима де |
| д крчмара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред крчму ова |
| у коме су орлови славно победили.{S} А кога значе орлови него Србадију, која их на својим заст |
| рече кнез Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Господин Кнез је једини јунак који |
| е земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на господу; није њу Господин Кн |
| која се извијала испод белог камена, са кога се на коње ускакало, па се некуда преко беле калдр |
| шту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За војвод |
| нашаше као да он једини онде нема ни од кога смртног какав опроштај да тражи.</p> <p>Ристивор п |
| уги и опет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнако ра |
| овићеве куће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ће |
| бра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе |
| ој нам слати ни дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека доведе што више добро опре |
| !{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна, па ти |
| но руком Боривоја, унука кнеза Градоја, код цркве Богородичине, зором у Среду.“</p> <p>Не би ми |
| р сукну мач из корица, па се окрете, да код свога стола дочека Миросава.</p> <pb n="91" /> <p>„ |
| под сигурно ти имаш слободе и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи све што те |
| стигне пред вече истога дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва војска крене у Че |
| ених војника.{S} Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И |
| S} Благо овој земљи с таквом господом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје горко подругљ |
| ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам |
| одо, само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говора |
| што народ неће да му је Лазар господар код живога Марка, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је |
| овде има, братском ревеном подићи цркву код гроба војводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис |
| са својима чека у крчми на цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто |
| тиже са свитом својом пред малену крчму код Цареве Громаде. </p> <pb n="135" /> <p>Ту се на јед |
| н образ девојачки.{S} Па се светац мрке коже и разбарушене косе повио горњим телом мало напред |
| ход некога, који ношаше обућу од мекане коже.{S} Опет му удари у образе ледени и влажни трепер, |
| коју светац у десници држи, повија уска кожна листина, на којој црним словима пише: „Покајте се |
| ју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну челенку окићену драгим кам |
| роз сељаке, и додаде старом кнезу једну кожну скрињицу.</p> <p>Кнез скиде свој клобук, изви из |
| паметније је чувати своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ев |
| висок готово као копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, |
| тамо није друго него света душа његова, која оданде на нас тројицу овде гледа!{S} Да скинемо ка |
| шареног мрамора, у које је падала вода, која је из кљуна једног тучног ждрала најпре далеко у в |
| ла су, кнезу, вели, у руке тајна писма, која су многој господи српској писали неки отпадници од |
| о перперама.</p> <p>Госпођа Мандалена, која се до тога часа јуначки држала, кад виде челенку с |
| ше причати свакојака чудна предсказања, која то унапред ван сваке сумње стављаху.{S} Него за њи |
| Лабуд као да осећаше тежину оне тегобе, која се свалила беше на јуначног старца, па и сам корач |
| рча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред шатором војводиним |
| здањем у јунаштво наше храбре Србадије, која не жали крви у одбрани отачаства, љубим те и поздр |
| азговараху са жубором Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било с |
| се од ране зоре са три одморне војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред овог тре |
| ветлости падало од једне воштане свеће, која је више главе младога војводе догоревала, то је ос |
| и човек да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод белог камена, са кога се на коње |
| г коња свога и пружи десницу Мандалени, која му је смерно пољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ п |
| даше свога погледа са ње.{S} По румени, која му се расу не само по образима него и по челу, кне |
| га господара и дворио га на тој смотри, која је трајала од ранога јутра па до после подне.</p> |
| гано уздизаше к другој једној шумарици, која се као зелен венац повијаше по челу те косине.{S} |
| зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод застираше.</p> <p>У ономе усеку к прозору |
| ости мога деда у гробу клеветом једном, која се само крвљу мојом ил’ његовом спрати може!“ гово |
| сову било, те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији тако нагло спустила била. |</p> <p> |
| .{S} А кога значе орлови него Србадију, која их на својим заставама носи? „Не треба ни да се пи |
| гледаху у младу и красну госпођу своју, која, седећи на посниском а широком одморнику, застрвен |
| н сажаљивости гледа у Марију Магдалену, која, у бледоплавој хаљини пала беше на колена, да свој |
| лом гађа грдну једну мркосиву орлушину, која раширеним крилима лети у вис носећи у канџама руме |
| n="2" /> сто година у планини Голубињу, која је већим делом њихова баштина, пронашле су се среб |
| а у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим кроком јежђаше к тројици Срба у крв обли |
| ир ми је пред вама свима нанео срамоту, која се само мојом ил’ његовом крвљу спрати може!“</p> |
| гу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању трепташе изнад Истока.{S} Па онд |
| <p>„Господару, тако ти среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — |
| ез те чека; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га д |
| S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко казати!“</p> <p>„Нека је слава |
| ући.</p> <p>Осем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав |
| о још ми није стигла ни половина војске која треба!...{S} Ево ти књиге коју <pb n="118" /> јутр |
| чути, ослушкује топот од коња у војске која му следоваше.{S} Али, на своје велико чудо, не мог |
| им крилом орлушине види половина стреле која је оштрицом својом пробила у срце њено.{S} Кнегиња |
| једној лепој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час п |
| ору, на самом подножју велике степенице која води на први кат, рече свити својој да сваки може |
| рну да види јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео б |
| ваном својим пробије себи пут ка гомили која му се око господара склептала.</p> <p>Али се глас |
| d> <p>На једној малој заравњи, у падини која се од Голубињске Планине тихо спушта у Голубињску |
| сретну, пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду |
| ћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, по одласку Кнеза Лазара, појахао коња |
| радоје борећи се с читавом једном четом која га стезаше све тешње као да је добила заповест да |
| нез Градоје устављаше чету по чету како која пристизаше.</p> <p>Не одјахујући војвода нареди да |
| ну неку сладост пролазећи туда, сладост која га чудновато подсећаше на часове милине које је ка |
| ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола народа!{S} Ја му испричах све велике б |
| и ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја т |
| или девојака, што изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома враћа, тражаше да види сво |
| в мач преби ударцем о криву једну сабљу која склизну те га обрани по мишици.{S} Кнез дохвати св |
| гурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ће |
| ање не растопи у сложно „Многаја љета“, које духовници слаткогласно калуђерски поведоше.</p> <p |
| гу; крупне њене очи напунише се сузама, које би затрептале на дугим трепавицама, па падале низ |
| 40" /> једну од многих јуначких песама, које је тако лепо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван ј |
| } Тешко је мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на другога, али које пада на м |
| дела, милујући га у таласима од мириса, које је њихов цвећа пуни перивој слао на терасу до њих. |
| и узме причати: како су се њих двојица, које Господин Кнез пази као своја два крила, грозно зав |
| } Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар то поље, које |
| ну, те спасла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила из кол |
| г наместио над Косовом?{S} Зар то поље, које се прелива час у плаво а час у румено, није као па |
| рема љуби сина твога!{S} Не помињи име, које усне моје, од ових шеснаест година како сам у вашу |
| е заборављај да носиш једно славно име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, које ти |
| уби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њ |
| ти твој отац и твој дед светло предали, које ти треба светло да очуваш!“</p> <p>У том се отвори |
| ле око допире, њива са златним класјем, које сељани и сељанке сребрним срповима обарају.{S} У с |
| намо на мирисном поветарцу а под небом, које се -— чинило му се — више но икада застрло густим |
| украј реке, и преко овога у плаво небо, које се руменило на ивици где се на модре планине у даљ |
| а крсног имена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славним данима покл |
| нако срдит.</p> <p>„То је најмање чудо, које ми попови можемо само кад хоћемо!“ настави поп Кар |
| његове, гори у сребрној шкољци кандило, које се никада не гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврд |
| ка икона, а пред њом је горело кандило, које несигурном и танком светлошћу недовољно осветљаваш |
| у своју госпођу да чита последње писмо, које јој је писао Милан у очи саме битке на Плочнику, и |
| држећи једнако у руци писмо војводино, које још не хте отварати.{S} Манда оста стојећки пред с |
| Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог м |
| ликим дворским девојкама, <pb n="65" /> које имаху котарице пуне свакојаког цвећа из перивоја, |
| говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш |
| у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, прави |
| коња у непосредној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и |
| опржени, кад се само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чини |
| елиш.{S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају епархије; Истина је да има и к |
| етљеној соби, са осетним задахом од уља које гораше у сребрним кандилима пред иконама у злато и |
| к овога света?!{S} Али од свих мука, на које те живог метасмо, чини ми се, најстрашнија је што |
| “ настави Ристивор, — „први гласови, на које наиђосмо, казиваху о великој и славној победи наше |
| дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, на које се цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпезар |
| левом рамену, да на своје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушкује топот од коња у војске |
| опростити што оскврнише моју трпезу, са које заједнички једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо |
| јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опазит |
| која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска |
| ледаше кроз уске прозоре на црне облаке које сад већ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина |
| е с војводом око двадесет које властеле које духовника.{S} Све је то било весело, збивало шале |
| њени јунак казује, страсно је јеванђеље које ваља гологлави да слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, ви |
| га чудновато подсећаше на часове милине које је као дете на крилу своје добре мајке проводио на |
| те власти ево вам опраштам све перпере које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све с |
| воје слатке малвасије, те ми оживе срце које већ беше малаксало!“ говораше рањеник па захвалне |
| ено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би |
| јсторским чекићем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кро |
| самим прозорима, високим и уским, кроз које меки румени зраци сунца на заходу падаху у конат, |
| десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмке иск |
| испричах све велике беде и невоље кроз које је пролазио народ наш, од ово двадесет пет година |
| оје ето ви бацате један на другога, али које пада на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме |
| "181" /> <p>Изиђоше на једну чистину, с које се видело како је тамо, преко потока Западу, пукла |
| ији вечерало је с војводом око двадесет које властеле које духовника.{S} Све је то било весело, |
| да пролети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху седам дебелих свећа од жутога воска.{S |
| је округло корито од шареног мрамора, у које је падала вода, која је из кљуна једног тучног ждр |
| кривена панцером од позлаћених плоча, у које се на јутарњем сунцу једва гледати могло; његов ши |
| хово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа Ор |
| и цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Боривој |
| ала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само коју хоћ |
| лаким трком пођоше уз ону косу, на вису које је лежао турски стан.</p> <p>„Разви моју заставу!“ |
| пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала руке цара Душана, остане да при |
| поведе уз бистар а поширок један поток, којега обале беху обрасле у густи преплет од купина, ди |
| ма; више њега голи сиви крш по врховима којега виде се многа орловска гнезда, из којих гладни о |
| но велико изненађење да види човека, од којега је сенка тако често падала на Звезду Даницу Орло |
| била сва великом сликом онога удеса, од којега се властелинска кућа Голубовића прозвала Орловић |
| и лево, и повише у полумесец у средини којега стојаше као звезда сам заповедник на своме красн |
| од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешта причао Ристивор, док најпосле поче да запиње, п |
| рани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, |
| амишљености старијих војвода и кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза |
| преноћи под једним од њихових шаторова, који с војводиним беху разапети на зеленој пољани под Ц |
| гнимо пехаре наше у славу Господа Бога, који је у овако мучним данима Србадији за Господара дао |
| свиленога скута и полагани ход некога, који ношаше обућу од мекане коже.{S} Опет му удари у об |
| азумем ја да не да црква опојати онога, који, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи с |
| ао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пропушташе прилику да покаже колико поштује ста |
| </p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, као да пева јектенија узе да чита: |
| наиђе у ходнику на кнежевића Боривоја, који, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, |
| , а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мртав уморан, |
| те?{S} Што не послушасте кнеза Градоја, који, оседео у војнама, преклињаше нас све редом да не |
| а, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за д |
| едан од ретких остатака од оних јунака, који су под Душаном ширили границе царства српског, а о |
| кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету одвести на преноћиште ако је |
| одвоји једна четица од седам коњаника, који пођоше низ зелену косу у сретање тројици Срба.{S} |
| умана Пајсија и његове браће духовника, који као с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога х |
| е!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексиј |
| а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом својом да спрече спасење свога отачаств |
| аним и таласастим кроком поред војника, који му јутарњи његов поздрав живим и сложним ускликом |
| шатор доведу сваког путника и војника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека в |
| ада око педесет добро оружаних војника, који ће кнеза на Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па |
| ња Милица дозва старог Војводу Милојка, који заповедаше оном стражом, па му рече да се она не б |
| начке среће, оставите ми струк босиљка, који ћете наћи под мојим панциром на срцу моме, и сахра |
| ер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то говора |
| таше кнез, па се загледа у свога унука, који се сав тресаше од плача.</p> <p>„Издахнуо је на ру |
| , једног старца и једнога младог дечка, који на меканим персијским простиркама лежаху у шатору. |
| ао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао |
| додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко по правди и закон |
| пео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој |
| српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видит |
| е предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српска војска сва искуп |
| који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати п |
| по пет коњаника, па нека јуре путевима, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зет |
| илић шурује нешто са српским кнезовима, који дођоше с царем турским на Косово као његови клетве |
| га ни мој властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} Из ових стопа о |
| во коња па онда себе!“</p> <p>Сељацима, који онде у густој гомили стојаху, беше мило то што кне |
| јунаци!{S} Предајите се нама јунацима, који смо пријатељи јунака!{S} Предајте, се, море, не ги |
| еривоја, па им рече да свима војницима, који с кнезом на Косово полазе, додаду цвећа, да своје |
| тешким ранама, пао жив у руке Турцима, који га погубише, да освете смрт свога цара, па му онда |
| не посраме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубови |
| У густом грању од стародревног бршљана, који се припијао уза ступове и зидине од двора, врапци |
| авцем к једном ступу од дима и пламена, који се на источној страни Косова видео.</p> </div> <di |
| твоју заставу, дај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“< |
| љем устави бесног једног црног Арапина, који се с високо уздигнутом кривом сабљом залетео био н |
| славним делима убојитог попа Каритона, који, кад се мало више поднапије, узме да прича хрвање |
| ојаше као укопан поред свога господара, који у тешким ранама лежаше на крвавој ледини обнесвешћ |
| ак прамен плаве светлости на Ристивора, који сад мирно лежаше не мичући се и не дишући као да ј |
| S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно као да притајује дах свој, да би |
| ђе.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који неће оставити Хришћански народ свој да пропадне, и |
| ни један витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао одмичући од бојнога окршаја!“ „Т |
| раше силом напред једнога седог старца, који сад већ немаде куда, него приђе ка кнезу, дохвати |
| ију око некаквога Светомира Светогорца, који је у Вилиндару научно да чита књиге староставне.{S |
| значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него |
| е послушати мене свога војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, |
| образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мени <pb n="117" /> и мојој војсци сачувао чист |
| а буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом |
| и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да ид |
| дима пуним презривости погледаше у оне, који то тако јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чини, госп |
| видљиве опасности.</p> <p>А млади Боре, који је некако, пошто сврши читање оних писама, несвесн |
| јете за владике своје синова и синовце, који су младост своју сагорели у сладости световне греш |
| о!“</p> <p>„Хвала теби, витешки старче, који нас учиш чему ваља!“ прихвати војвода па скиде одм |
| јати човека, лакога срца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија што не може да |
| аша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да их пале, |
| америти не може; најмање Господин Кнез, који у прсима носи срце доброга оца пуног милости!{S} А |
| ече кнез Градоје рањенику, „благо теби, који си крв своју на Косову пролио!“</p> <p>Војвода Рад |
| ј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао уз колено цару Душану, крваве сузе пот |
| о, да смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу де |
| де те сваког помињаше поименце војводи, који опет са своје стране дочекиваше сваког војника поз |
| Господину Кнезу и педесет хиљада људи, који су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ ре |
| , као што су се и први српски властели, који њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Не |
| и није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаштвом хвале, имали тв |
| у били просечени уски а високи прозори, који пропуштаху у трпезарију благу светлост са севера.< |
| сне стране поред мене, нека сви јунаци, који поред наших гробова буду <pb n="207" /> пролазили, |
| ришћанску војску српску?!{S} Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански |
| о каменој степеници силазило у перивој, који се својим цветним лејама пружао низ зелену косину |
| убовић од Дреновца!“</p> <p>Млад човек, који гологлав следоваше Ристивору, смерно се поклони, д |
| ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је паметно а не шта |
| ао.{S} Многима се од господе оте узвик, који показиваше како их је заповест кнежева изненадила. |
| уге чете распршташе, сваки њен коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону |
| ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје |
| ?!“ одговараше стари кнез, па се мачем, који му Ристивор додаде, залете <pb n="202" /> на најбл |
| а, него стегни срце па нам као Некудим, који и јеси, испричај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево |
| ан пут староме кнезу и рођацима својим, који с њиме на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене бе |
| ми је чудно било да говорим с човеком, који као да је спавао тридесет година.{S} Није био чуо |
| господара, брзо спријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ри |
| а у срдњи својој кнез дохвати буздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Рис |
| ојске јавише, да се види коњаник један, који у највећем трку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Д |
| ва!{S} Мал’ не заборавих: старац један, који је ваљада старешина задруге ако није старешина сел |
| аху значајним погледима.{S} Кнез Вукан, који по господству свога племена и бејаше најугледнији, |
| ти је оставио на дар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећи служи, али који је с |
| “ викну оздо са трпезе један властелин, који је цело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да |
| вом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена |
| а жеравицу метну?!“ питаше поп Каритон, који је више вина попио него кнез и млади властелин зај |
| </p> <p>„Хвала теби, господине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор покло |
| а и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено и |
| удари у образе ледени и влажни трепер, који сад беше напојен мирисом од тамњана и босиљка.</p> |
| одару, молим те!“ рече збуњен Ристивор, који се препаде видев да му се господар од збиље наљути |
| а донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао дворанки Босиљки, и не подижући свога |
| <pb n="177" /> навеже на онај разговор, који поче да се води па се прекиде због велике узбуђено |
| неза; немојте у блато бацати свој глас, који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето в |
| а Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину |
| повратка у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си |
| коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а на путу |
| ца, не ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио; разумем до не да опој |
| у је кнез заповедио.{S} Млади кнежевић, који је волео бесног попа Каритона, као што га је сва д |
| један кут трпезарије, па онда Миросаву, који се на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „ |
| слађег сна, на жустру вику Ристиворову, који упаде у шатор вичући;</p> <p>„Господару!{S} Господ |
| лих свећа од жутога воска.{S} На своду, који је испао мало напред над огњиштем, да не да диму д |
| љаш: како је мало верних људи у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости на |
| сребрну челенку, па онда рече Боривоју, који још једнако стајаше поред своје матере држећи једн |
| „Нека је хвала господину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слатке малвасије, те ми оживе |
| се гласно смејала ономе тешком облаку, који се над душом старога кнеза натклопо био!</p> <pb n |
| !“ рече Витомир, погледав према Истоку, који својим руменилом поче да гаси брилијантски трепер |
| <p>„Како и сама знаш, сад о Митровдану, који долази, навршиће се седам година како дођох у двор |
| дворске капије следујући попу Каритону, који и сам корачаше полагано и свечано, као да је главо |
| правије да се поверим старом господару, који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{ |
| ну он, што га грло доношаше, Ристивору, који се доиста напрезаше да окрене коња другим правцем. |
| и му из далека следоваше.{S} По топоту, који допираше до њега, покушаваше да процени колико коњ |
| светњак с леве стране младом кнежевићу, који, прав као прави млади бор, стојаше само на један к |
| ута час десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и нај |
| арога витеза на једном сребрном обручу, који виси о гвозденом танком ланцу, љуља се сиви соко ј |
| те се начини као жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Н |
| и!“</p> <p>Опет ударише господа у смех, који се још гласније заори, кад стари кнез доброћудно р |
| сад међу млађом господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто само попов |
| мах, као да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ |
| адоје се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за с |
| д Орлова Града?!“</p> <p>Кнез Градоје — који не скидаше својих погледа са лица Санџак-Бега — са |
| горели у сладости световне грешности, а који ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћ |
| слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај устави да запита |
| е јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо своје коње, и да послуша |
| у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам; јер |
| на небу, кад дочекају душе оних јунака који ће на Косову јуначки погинути, па их запитају: „А |
| ака даде заповест те се редови коњаника који стојаху иза оних у првоме реду, развише у два крил |
| испијемо у славу и у здравље духовника који се не деле од свога Господина Кнеза и од свога род |
| неки сељаци и сељанке из оближњих села који тражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама |
| су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас ост |
| и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слави свога имена и по крепости свога срца б |
| , била са сваким од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћан |
| зују пријатељства с царевима и народима који се Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <p |
| етна и невесела, и ослушкивала одјецима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула |
| к а по дугачак ковчег од храстовине, на који је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако |
| се отворише једна уска врата у зиду на који се тераса наслањала, Ристивор испаде, поклони се д |
| стапати своју радост у потоцима од вина који из подрума војводиних потицаху, а сва се онде <pb |
| ас лево ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} По топоту, који допираш |
| и поп постао просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, госп |
| у епархије; Истина је да има и калуђера који сами пале своје манастире: истина је да имамо два |
| и дах у грудима, све са лепоте призора који им се изненадно указа.{S} Пукла равница докле око |
| вуче мантију, макну главом на Ристифора који му притрча с кондиром пуним воде.{S} Опра поп руке |
| и помогнем?“ упита га стари слуга његов који не знађаше какав се терет свалио на душу његова го |
| на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради!</p> <p>Мл |
| д пун доброте и сажаљивости растопи лед који стегао беше срце Ристиворово.</p> <p>„Јесте, госпо |
| м мерио колико су далеко од храста, под који се зауставио био, па се онда окрете Ристивору:</p> |
| {S} Те усклике прихваташе и други народ који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али не мо |
| у господу и властелу.{S} Храбрио је оне који казиваху како их нека зла слутња осваја; стишавао |
| што му у срцу забоден стоји, његов нож који на златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли |
| >„Онај наш поп Малвасија,“ настави кнез који је волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш |
| асмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно поклонити.{S} Али тек што превал |
| господару, који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах |
| ог војника, и онда, рекав нешто војводи који само климну главом одобравајући, пође живим корако |
| и срећан био да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи |
| Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро с |
| до, унутра!“ викну кнезовима и властели који на пољу пред шатором стојаху сабијени у једну од п |
| може бити веселији и радоснији него ми који смо овде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И ник |
| се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и о |
| изнати, да си међу нама свима ти једини који си достојан те части!“</p> <p>Сложно и весело прив |
| под шатор војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Каз |
| ок један од вас не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{ |
| унемо.{S} Господин Кнез је једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клет |
| Србадије, <pb n="95" /> племенити јунак који је одрастао уз колено великоме цару нашем.{S} Госп |
| кавом хладан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p |
| ара!“</p> <p>И Ристивор ућута као човек који је казао све што је имао да каже.{S} Силно се заст |
| иње, него гледаше преда се, као грешник који ето преко усана својих превали признавање тешког ј |
| им реченицама, као да му је то пријатељ који разуме све што му он каже, само што се нем родио т |
| знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у манастиру,“ — |
| ма; десном је притисла крст са Распећем који јој лежаше о златном ланцу на грудима.{S} Уставила |
| егове сребрне власи ускомешане ветрићем који тихо дуваше, његова широка прса покривена панцером |
| зору, мало задремах, и тада снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени |
| г друга и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе!“</p> <p>С |
| > <p>„Не питам то,“ рече војвода, „него који су овде напољу били први нападачи?“</p> <p>„Тек ја |
| лањали по прегрш сребрних динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима с |
| рени и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као велик |
| ала да пробије мрак великога ходника, у који се кроз отворена врата могло гледати.{S} До мало ч |
| каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, |
| „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате так |
| Господина Кнеза на Косову у онај час, у који он на светом крштењу прима српско име!{S} Пуштај т |
| оме дворанину Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја |
| шег.....{S} Од овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, би |
| , јер њиме увредих мртва човека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене ж |
| о неку грађевину, за спомен себи, граду који су му стари оставили; и сваки је <pb n="3" /> век |
| онима око себе рече: „Има их много њих који су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећ |
| едати па дихати оним слатким поветарцем,који се напојио мирисом од босиљка, ружа, и липова цвет |
| е се сва та лепота и милина онога луга, којим прелажаху, зло слагала са бољом, коју је стари ви |
| к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, којим послом овуда нагосте?!“</p> <p>Стари кнез нешто р |
| уждено, и окрену Јабучила натраг путем, којим су мало час прошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем |
| е од један пут окрете и погледа к пољу, којим су три Србина право к његовој војсци јездила.</p> |
| у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам т |
| и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Бор |
| ало, па из великог зеленог шатора, пред којим високо копље с коњским реповима побијено беше, из |
| , „да се одмакнемо од овога шатора, под којим наш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, т |
| к једином храсту на ивици од њиве, под којим је угледао неколике старије људе.</p> <p>Мало за |
| и ће људи у час разапети мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ прове |
| !{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репове па р |
| } Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује |
| ху а према растопљеноме злату и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше као небесни анђ |
| из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себе разговараху, видесмо ми на стражи, да |
| етачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нис |
| ном ширили границе царства српског, а о којима је Боривој још од раног детињства слушао тако мн |
| , што ето стиже један од оних јунака, с којима је Душан ширио границе царевини српској.{S} Свак |
| ок се није свела само на десетак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар |
| у се пунило некаквим чудним осећањима у којима се с милином растуженост мешала.{S} Тек кад га м |
| ве од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авли |
| 41" /> кнезовима, властели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним |
| е чизме до колена са сребрним острицама којих широки колутови зврктаху на сваки и најлакши крок |
| ојега виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишаве шије своје.{S} По |
| оним њеним крупним граорастим очима, из којих свагда светли невини детињи осмех.{S} Сети се јед |
| сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, кога је његова бри |
| ма препланулим од сунца, црним очима из којих муње севаху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи и |
| и немој будаласто помињати памет људи у којих јунаштва нема!“</p> <p>И пођоше сва тројица напре |
| да би му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би |
| е, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје и |
| ици држи, повија уска кожна листина, на којој црним словима пише: „Покајте се!“ Што је најчудни |
| е мајке проводио на тераси од двора, на којој је у хладовини тако често с њиме седела, милујући |
| Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ проспавао — или управо „пробди |
| ар ја достојан да легнем на постељу, на којој се наш велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и а |
| роспавам, него да легнем на постељу, на којој је наш славни цар лежао!“</p> <p>„Ако си толико с |
| на оној тихој западној падини Голеша на којој је синоћ замркнула и јутрос осванула.</p> <p>Гоми |
| та је?!“ викну кнез скочив са поњаве на којој је лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривој |
| ви, пуној ивањскога цвећа, на пољани на којој се ова господска свита савила око војводе.</p> <p |
| иди шта бива на тихој зеленој косини на којој се три Србина и прва чета од седам Турака сусрета |
| еко пољане па тихом једном узбрдицом на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених ко |
| тешка и гломазна стола од храстовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу |
| о бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људи и честите Србадије!“</p> <p>„Как |
| ави на самом уласку од оне позорнице, у којој је кнегиња стајала.</p> <p>„Звала сам те,“ поче о |
| стојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} По |
| на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може бит |
| .{S} Рече им нека простру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са он |
| адног неког гроба, или пећине некакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна ј |
| елику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично војводско одело.{S} Па он |
| м и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се ето никаква светиња не поштује?!“</p> <p>„Госп |
| ш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез, |
| ла ти, господару, на тој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни |
| па се склонише у једну повелику одају у којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жу |
| малу доворану у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“</p |
| S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој крст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је о |
| м друштвом вашим, ни дивном малвасијом, којом нас војвода служи, не могох отети некаквој чудној |
| родре погледима кроз ону танку паучину, којом су јој речи њене сузе њене обвијале.{S} Па онда, |
| убан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уочи тога дана, |
| ена, па се онда растопи у тиху месечину којом се ходник и соба њихова за неколико тренутака исп |
| д Истока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шатором оставио; прекрсти се и |
| подину Кнезу једва са половином војске, коју има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо д |
| удотворна икона Богородице Тројеручице, коју је један игуман од рода Орловићева пре стотину год |
| ла Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти саградио, окитио и обдарио!“</p> <p>„Чудни с |
| оставимо на страну, није ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнемо на Косово у Недељу |
| ли је разлика?!“</p> <p>„У свакој сузи, коју срећа натопи, трепти захвалност наша Богу; у свако |
| оње, Ристивор је по некаквој заповести, коју му стари кнез <pb n="66" /> на ухо шану, узјахао с |
| и заспа као заклан на једној шареници, коју му Ристивор на мирисном сену простро беше.</p> <p> |
| а под својом црвеном свиленом заставом, коју Ристивор развио беше изнад њега, чекаше мирно док |
| којим прелажаху, зло слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чу |
| ума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и |
| ете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај смерно целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још |
| и издалека, гледаше непомично на слику, коју беше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело као снег |
| одо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину К |
| сох под шатор к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично |
| Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсци нашој која се биј |
| и да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јеротија, јер игума |
| ве Куле.{S} Ту им старац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањем целиваху, па онда узе |
| руком скута кнежева и прихвати десницу, коју му старац пружи, и целива је полагано и побожно ка |
| а кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, |
| док се не распршта прва чета као плева коју је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком |
| “</p> <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, б |
| ј умор и сетност, под очима плава сенка коју душевна боља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор |
| ца!</p> <p>Узе будан мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше српске јунаке.{S} |
| а војске која треба!...{S} Ево ти књиге коју <pb n="118" /> јутрос добих од кнеза Будисава Витк |
| сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девој |
| звезда.{S} Сетио се некакве старе приче коју је још, кад је малено дете био, слушао од своје да |
| војим јунаштвом на Плочнику заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој смр |
| ало у авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да |
| пти захвалност наша Богу; у свакој сузи коју <pb n="9" /> несрећа из срца исцеди, трепти надежд |
| че.</p> <p>На самој тераси, у хладовини коју је западна кула својом сенком правила, седео је у |
| Везла је покров једној сребрној скрињи коју је са комадићем од часног дрвета и другим неким св |
| а својој чети.{S} Ристивор по заповести коју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјах |
| поглед Душанов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше војвода.</p> <p>„Само једно ја ти |
| нимо по коју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка д |
| лике да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S |
| у?!“ прихвати кнез. „Не мислим ја цркву коју су људске руке градиле, него цркву коју је сам Бог |
| коју су људске руке градиле, него цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и |
| а деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац, а мој син, својим јунаштвом на Плочн |
| >„Како бих ја, кнеже, растеривао војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу?!“ реч |
| је писмен, јер се уз високу танку трску коју светац у десници држи, повија уска кожна листина, |
| А КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА 1899.</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАН |
| ви невиних жртава, па траже светитељска кола за своје главе!“</p> <p>„Стој, властелине!{S} Уста |
| ли ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу клизају к Западу!“</p> <p>И старац се пруж |
| им и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала високо изнад Запада, кад се старац диже па |
| вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{S} Пуно младих мома, пуно младих девојака, пуно н |
| је!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко само чита молитве, метанише и |
| на саму пољану пред дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнез |
| пише здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један п |
| ну о златном ланцу.{S} На једној страни колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика г |
| паучина танку свилу завијену једну као колајну о златном ланцу.{S} На једној страни колајне у |
| нцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова дрвета, — пуна извезених белих тка |
| не бејаше чеда.{S} Испред <pb n="26" /> колевке крочила на њиву млада а висока и танкострука је |
| грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је с |
| њему ни војводи ни привирити у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез з |
| ојводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p> <p>Па се слегао радостан народ око мале в |
| седи у томе столу; наслонио лактове на колена, а главу на руке, па ме својим крупним очима так |
| да посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори |
| ук, приђе корак два ближе, спусти се на колена, загледа се у оно пребледо младо лице од тако ве |
| која, у бледоплавој хаљини пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом утире са н |
| е ронио, и устајао само да се спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на г |
| у од седла, а сам се полагано спусти на колена.{S} Прекрсти се неколико пута.{S} Пружи се и пад |
| и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле од препеке у пустињи, те се према њима |
| атне чохе, са жутим, меканим чизмама до колена.{S} То је био човек средњега стаса, широких прси |
| и опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вино п |
| брним ланцима о широк златан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по коме су орлови и к |
| огато извезени; па мекане жуте чизме до колена са сребрним острицама којих широки колутови зврк |
| седмо — не, него до у седамдесетседмо — колено!{S} Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо |
| олицу, наслонио чело на руку, а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке мисли, уздисао би те |
| /> племенити јунак који је одрастао уз колено великоме цару нашем.{S} Господо, подигнимо пехар |
| е, знам да су теби, који си одрастао уз колено цару Душану, крваве сузе потицале кад си онаку к |
| непријатељу!“</p> <p>„Проклето му име и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док други пи |
| старац запрепашћен, па се удари руком о колено. „Зар од онолике војске никога нема да иде за мн |
| ког војвода беше посадио себи уз десно колено, никако не улажаше у веселост њихову.</p> <p>Тек |
| њим једна омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, тако |
| о пуно чистих листина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} |
| млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је та |
| седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{S} Пуно младих мома, п |
| дови зеленим грањем и лишћем покривених колиба беху постројени.</p> <p>Свакоме беше мило да вид |
| бива тамо, мало само даље од њих, међу колибама војнога стана.{S} Тек кад народ опази да војво |
| м, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, господару,“ реч |
| .</p> <p>„Имају за твоје људе спремљене колибе, <pb n="82" /> и Порубовић ће их ето сад тамо од |
| их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје мало оштр |
| у да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у |
| ече им нека простру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два |
| ти на мирисном сену под красном зеленом колибом, или и под још краснијим звезданим небом!“</p> |
| м је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162 |
| и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намер |
| Колико се крви пролило, колико домова, колико села и градова разорило, колико је невине деце с |
| — не дај старом господару да заборавља, колико је нама свима драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту |
| ражиш!{S} Али ћу те радо послушати, па, колико ми Бог помогне, <pb n="57" /> чуваћу његову среб |
| рба; али ћу за цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљати свакога од њих ко |
| ске, не би ли сигурније рачун ухватили, колико ће бити тамо турске војске!{S} Ја колико пута бр |
| заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, сла |
| ластела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ревеном подићи цркву код |
| ојводо!“ рече кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Госпо |
| и?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S |
| да се виде!{S} Колико се крви пролило, колико домова, колико села и градова разорило, колико ј |
| домова, колико села и градова разорило, колико је невине деце скапало од глади, све то тобож у |
| страдањима овога народа нашег.{S} Јер, колико хиљада Срба нису краљеви и <pb n="90" /> владике |
| , ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колико је ова наша земља патила и патила и све само зат |
| о, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило, колико домова, колико села и гр |
| „Нека су ти сретне прве ране, синко!{S} Колико их имаш?“ питаше старац.</p> <pb n="205" /> <p>„ |
| синови ове земље треба да чините, али — колико се уза то може — не дај старом господару да забо |
| олико ће бити тамо турске војске!{S} Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази!“< |
| S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу |
| а, који не пропушташе прилику да покаже колико поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, н |
| ујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} Све што о |
| му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасмо о свачему добар де |
| које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да носим |
| уди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, само зато што не |
| 174" /> осврнути, да својим очима видни колико их је.</p> <p>Па онда га освојише свакојаке тужн |
| допираше до њега, покушаваше да процени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их оче |
| е старац подигнув очи увис, као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране! |
| ом, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез |
| арац чим угледа слугу свога. „Дед казуј колико их је се прихватило руком за заставу?!“</p> <p>„ |
| ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведем колико ти треба драговољаца!“</p> <p>„Нећеш ваљада прет |
| м и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико мо |
| ="133" /> стеже ми се срце кад помислим колико се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све |
| војводо, немојте, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје |
| а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па да вам све исприч |
| к тим шаторовима, као да је оком мерио колико су далеко од храста, под који се зауставио био, |
| <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са степеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} |
| сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме с нож |
| о да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих |
| S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти да |
| /p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да говори: „колико си остарео још ти не познај наш прост народ.{S} |
| пао је покривен грдним ранама!“</p> <p>„Колико је рана стекао?!“ питаше кнез као да је реч о те |
| да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у капе |
| рзано крекетање жаба, као да оно велико коло од млина окреће некакву џиновску чегртаљку.</p> <p |
| јводе, не знајући какви то светац витла колом девојака и прикупље просјаке око двора, ето да ми |
| је; момчадија узеде уз свирале окретати колом; зрели људи стадоше око мене да пијуцкају и да гл |
| и у треску од лакога момачкога скока у колу пуном красних девојака.</p> </div> <pb n="86" /> < |
| који момак, још онако врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рук |
| весели. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, крета |
| ланчић на коњским опремама, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама од клобука св |
| лена са сребрним острицама којих широки колутови зврктаху на сваки и најлакши крок старога вите |
| а, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста времена док ето га |
| о три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два млада витеза |
| бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо између себе данас више него што је то некада бил |
| вој, и подели га на три комада.{S} Свој комад подели са својим коњем.{S} Хранећи Лабуда шапуташ |
| реници Ристоворовој, и подели га на три комада.{S} Свој комад подели са својим коњем.{S} Хранећ |
| окров једној сребрној скрињи коју је са комадићем од часног дрвета и другим неким светим моћима |
| хитлено свиленим концем везе по једном комаду румене свиле, чврсто затегнуте у шимшировим окви |
| дуго тако склопљене држао кад умукнуше комарци, и устави се хркање Ристифорово.{S} Настала беш |
| {S} Приђоше однекуд некакви танкогласни комарци, па, час око његова носа час око његова уха, зу |
| сказивање био бој орлова са ждраловима, коме су скоро сељани из многих села сведоци били, и у к |
| о Србадије!“</p> <p>После овог призора, коме сва господа и сав народ, што се онде слегао био, б |
| још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Крушевачкој крчми |
| , кнеже Нинко,“ рече властелин Витомир, коме последњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се |
| , само ако не буде — преко мога знања — коме другом срце своје дала!...{S} Она је красна и чест |
| бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, што |
| е, иза оних топола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се |
| е заповести!{S} Ми смо овде на пољу, на коме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем! |
| војводе — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што на време на Косово не сти |
| крчму и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави |
| на у тужне мисли гледаше у подглавље на коме је лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирн |
| !{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му в |
| на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни |
| адоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он да буд |
| а ли доиста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жу |
| се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помогне, па је веровао <pb n="41" /> да и не мо |
| атором у земљу побијено високо копље, о коме вишаху три коњска репа.</p> <p>Старац најпре узе с |
| ако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, је |
| до колена долама од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови златном жицом богато извезени; |
| те светлили су као пун месец на небу по коме танки облаци лутају.{S} Њен псалтир, у своме красн |
| аслони за руке беху обложени сребром, у коме је урезан био напис, како је на томе столу и за то |
| ти Санџак-Бег некако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор староме, са три ране незадово |
| сељани из многих села сведоци били, и у коме су орлови славно победили.{S} А кога значе орлови |
| рта скочише хитро па залајаше лавежом у коме беше нешто угушеног урликања.{S} Њима се одазваше |
| кнеже!“ прихвати опет војвода гласом у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, |
| “ питаше поп са мало загушеним гласом у коме прекор трепташе.</p> <p>„Кад сам ти је ја кратио?“ |
| ољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се сливају невина сећања на пупољак и поуздана над |
| агано и свечано приђе први ка ковчегу у коме мртав војвода лежаше.{S} Прекрсти се живо неколико |
| вом радошћу стари кнез баш у тренутку у коме се његов мач преби ударцем о криву једну сабљу кој |
| з Градоје. „У овом чудноватом времену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како ник |
| и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно погинути.{S} Имао си добру мајку, па мож |
| м?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико пута пом |
| т дубоки уздах целе српске земље, уздах коме <pb n="45" /> се она својим уздасима одазивала.{S} |
| } Предајте се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме да се предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који н |
| чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат свога сина.{S} Погледа празну постељу његову, пра |
| и румени зраци сунца на заходу падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене, плаветне, зеле |
| ти својој да сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али да је не уз |
| отвори му врата на сниској шестостраној конати у Жутој Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле |
| .{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, придвори |
| ам је Бог, само још кроз који часак, па коначно поклонити.{S} Али тек што превали подне, пронес |
| шевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чекам!{S} Т |
| нез Градоје му додаде својом руком онај кондир малвасије, и рече му да се мало поткрепи.</p> <p |
| к подиже мало, дохвати са огњишта један кондир вина, и сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је |
| астовине, на који је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад |
| {S} Уста на ноге, допуни пехар вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим гласом п |
| кнез Винко, па удари песницом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, |
| се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, нити се весела госпо |
| у главом на Ристифора који му притрча с кондиром пуним воде.{S} Опра поп руке, уми лице, дохват |
| пе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао двадесет |
| тају коње са ливада наших, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи |
| да су дошли неки наши поверљиви људи из Константинова, па јавили Господину Кнезу, да цар Агарја |
| ју.{S} Ено му је предња војска данас на Константинову.{S} Не часи ни часа него зови сву своју в |
| е и кићанке и узице од црвеног свиленог конца, и прође полаганим и таласастим кроком поред војн |
| ва уха, зузујаху неку тужну песмицу без конца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је поступно јача |
| од биљура, још неколико потеза свиленим концем, још неколико завежљаја на наличју од веза, и ев |
| икону испред себе, час хитлено свиленим концем везе по једном комаду румене свиле, чврсто затег |
| бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе!“</p> |
| ајпре узе сам да прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље притегне па |
| најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго б |
| ке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правцем |
| топот у даљини, него само корачање два коња у непосредној близини иза себе, за које је, и не в |
| руком њену руку а другом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми твој клобук!“</p> <p>Бори |
| требати на Косову!“</p> <p>„Јаши свога коња!“ заповедаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А виш |
| , и готово рећи свечаним, кораком свога коња упутио се беше к једином храсту на ивици од њиве, |
| pb n="66" /> на ухо шану, узјахао свога коња Јабучила и одјездио натраг у двор.</p> <p>Опазио ј |
| Градоја.{S} Старац се само окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуним презривости пог |
| не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем д |
| од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не закити цвећем...{S} На бојноме пољу јуна |
| <p>Па се старац мало пригну са високог коња свога и пружи десницу Мандалени, која му је смерно |
| чалми.{S} Узјаха арапског једног белог коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице од црве |
| м обложене вођице, окрену свога убојног коња к Југу, ободе га острицама, те Лабуд полете пољем |
| и обнесвешћен.</p> <p>Турци одјахаше од коња па се искупише око рањених Срба.{S} О Ристивору ми |
| м знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде клобук, поклони се војводи, па узбуђен, брз |
| господара!{S} Вика од јунака, топот од коња, звека од оружја њега раздрага и срце му запали, т |
| је могаше боље чути, ослушкује топот од коња у војске која му следоваше.{S} Али, на своје велик |
| сно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} По топоту, који до |
| сваки њен коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која пола |
| о је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одјезди некуда у ноћ.“</p |
| ору, који се доиста напрезаше да окрене коња другим правцем. „Натраг, кад ти кажем!“</p> <p>Па |
| } Дошав до на крај левоме крилу, окрете коња, да још једном поред војске своје а к десноме крил |
| о довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>П |
| како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизма |
| двојица вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а з |
| славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: |
| анула, по одласку Кнеза Лазара, појахао коња и праћен својом свитом одјездио пут Косова.{S} Ост |
| то му је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе!“</p> <p>Сељацима, који онде у густој |
| одговори Ристивор невесело, па скочив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни господару, ве |
| уца Боривој, пребледе као крпа и паде с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи јурили пољем без ј |
| гледав војводу стари кнез хитро скочи с коња као младић, па скиде калпак, те гологлав приђе к м |
| но од Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се слободан |
| уку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га п |
| а.{S} Једни се загледаше у гриву својих коња; други се опет погледаху значајним погледима.{S} К |
| јечање рањених јунака и пиштање рањених коња; хладан ноћни поветарац запириваше ми у лице, али |
| аставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, оседланих, заузданих и поткованих, па их цвећем о |
| кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p |
| стража испред војске јавише, да се види коњаник један, који у највећем трку јури ка војсци у ср |
| : иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, сам, без пратилаца!“</p> <p>„Потеци с момцима |
| од оне друге чете распршташе, сваки њен коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађ |
| њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска весело певајућ |
| ање.{S} Мало час па је неколико стотина коњаника стало у редове испред шаторова, мирно и у најв |
| да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> <p>„Молим ја тебе, господине војводо,“ у |
| ји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> <pb n="199" /> <p>З |
| едник Турака даде заповест те се редови коњаника који стојаху иза оних у првоме реду, развише у |
| ске војске одвоји једна четица од седам коњаника, који пођоше низ зелену косу у сретање тројици |
| растави у три четице у свакој по седам коњаника, те док једна наваљиваше на Србе с лица, друге |
| шао један кнез Гојко са својом стотином коњаника, па се и та чета као грудва снега отапала уз п |
| е до њега, покушаваше да процени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно б |
| Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твоје стотине нека појашу путем к Ибру..... |
| Нека се одвоје од сваке стотине по пет коњаника, па нека јуре путевима, који овамо на Косово в |
| ојске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, па пође полагано у корак за оном првом.{S} И |
| p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуша заповест, нико да |
| ћ, прошла онуда повелика чета Босанских коњаника.{S} Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Пр |
| док би човек само оком тренуо, педесет коњанике винуло се убојним коњима у седла.</p> <p>Кад в |
| ла хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда се таласи од н |
| рече!...{S} Овамо!...{S} У седла!{S} На коње!...{S} Напред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се до |
| ијала испод белог камена, са кога се на коње ускакало, па се некуда преко беле калдрме од авлиј |
| затрубити збор, викну оклопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, по |
| делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој заповести, коју му стари |
| вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађоше некакве високе |
| луга, па у два три скока истераше своје коње у лево од старога кнеза.</p> <pb n="176" /> <p>„По |
| уно оружани и опремљени, вадајући своје коње, удараху навалице на те гомилице, па их распрштава |
| за који часак овде, да поодморимо своје коње, и да послушамо како моба дивно пева!“ рече Бориво |
| незове и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео бл |
| и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте их и за пут припремите, па дођите да се |
| јска, још једнако полу мамурна, седлаше коње.</p> <p>Војвода тражаше кнеза Градоја; али нигде Г |
| на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите с |
| ако и учинише.{S} Одседлаше и распасаше коње, простреше црвене сукнене плаштове по сухој земљи |
| за овако непокајани!“</p> <p>И појахаше коње, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а правцем к |
| нас најпречим путем!“</p> <p>И ободоше коње, и појурише за Ристивором.{S} Сви снуждени, сви на |
| ника.{S} Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуч |
| јој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше |
| , којима сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили својим господским даром |
| и срдито викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух |
| ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини Ристивор да нема |
| се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине, онда ја о |
| а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ говораше Боривој |
| Још вечерас да пошљеш људе да похватају коње са ливада наших, да их повежу конопцима и изведу р |
| се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су последња вр |
| е очима гневно и срдито викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима још неке војводе |
| у Ристивор иза гомиле света, па се онда коњем својим прогура кроз сељаке, и додаде старом кнезу |
| милом једном тако, да не могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али се ни ста |
| комада.{S} Свој комад подели са својим коњем.{S} Хранећи Лабуда шапуташе му нешто што Боривој |
| а више!“</p> <p>Продера Ристивор својим коњем кроз џбуње и шибље, прегази поток, окрену копље с |
| пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем опремљен како треба, ја уђох под шатор да јавим.{ |
| Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за |
| ости од свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло ра |
| инио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p> <p>„Пр |
| ткованих, па их цвећем окитио као да су коњи сватовски; по странама, и десној и левој, подигао |
| паде с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи јурили пољем без јахача, престрављени и чисто поди |
| док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Србина испадоше испод грма на чисто поље, и |
| одножју једнога виса сјахали су били да коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S} С |
| не искупише око њега на убојним својим коњима сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише |
| нуо, педесет коњанике винуло се убојним коњима у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стар |
| витлању мачева, и у поузданом управљању коњима.{S} Ристивор је пратио свога господара и дворио |
| оје је грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Боривојева, оплетена била, читав венац од белих |
| најмањи одјек од топота ма и малобројне коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се сети нечега па, |
| — да је, рекох, неки војвода са својом коњицом прешао к непријатељу!“</p> <p>„Проклето му име |
| нож којим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице |
| обијено високо копље, о коме вишаху три коњска репа.</p> <p>Старац најпре узе сам да прегледа к |
| им опипао сваки кајиш и сваки ланчић на коњским опремама, као и сваки колут на панцирима и по г |
| леног шатора, пред којим високо копље с коњским реповима побијено беше, изиђе висок и личан чов |
| о нисам само пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од м |
| не превалило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољ |
| оре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поздрављао се милостиво с властел |
| е из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> <p>Стари кнез махну руком, да устави |
| р долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином ста |
| , али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у некако поноситој срдњи <pb n="140" /> в |
| ње. „Тек Кнез Лазар — сад већ на трећем коњу, јер <pb n="146" /> му прва два падоше под ранама |
| е црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњу Јабучилу, у убојној спреми, с калпаком на глави, п |
| ао да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискосмо Тур |
| лена одмах сама приђе к Лабуду, убојном коњу старога кнеза, па га окити цвећем.{S} Па онда уви |
| гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше довикивати: „Тако, сиви соколе!{ |
| ње, нека сам својим очима види је ли му коњу положено <pb n="36" /> како треба.{S} Док то сам н |
| ој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “</p> < |
| оваче, не би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стиг |
| да струјаше, зарза и узе десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да |
| што отуда струјаше, зарза и узе десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе с |
| {S} Сунце није било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски поги |
| у запали, те, кличући као соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што тра |
| м у руци међу укрштене мачеве и оборена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај само шта с |
| тан’те мало, незнане делије!{S} Обрните копља к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, којим посл |
| х; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и |
| е сложио у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, |
| итој пустињи стоји он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и |
| ликог зеленог шатора, пред којим високо копље с коњским реповима побијено беше, изиђе висок и л |
| зеленим шатором у земљу побијено високо копље, о коме вишаху три коњска репа.</p> <p>Старац нај |
| оз џбуње и шибље, прегази поток, окрену копље своје наопако, да сељани, чим га угледају, узму н |
| дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем у трње!“</p> <p>„Збиља, кнеже Орловићу!“ прихват |
| о шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћу |
| ођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и па |
| широким зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоперним буздованом о јабуци од се |
| аше Ристивор своме господару, па својим копљем устави бесног једног црног Арапина, који се с ви |
| товима, панцерима, клобуцима, мачевима, копљиме и буздованима.{S} У њој су били просечени уски |
| се на ваша Хришћанска срца нехришћанска кора ухватила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору |
| е стеже.{S} Он скиде свој клобук, приђе корак два ближе, спусти се на колена, загледа се у оно |
| прави млади бор, стојаше само на један корак од старога кнеза у великој храстовој столици.{S} |
| > <p>Паде буздован на ледину само један корак на десно од Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи с коњ |
| ледаху оба збуњена.{S} Приђоше по један корак један другом, па опет стадоше и гледаше се не збо |
| четрнаест коњаника, па пође полагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била |
| нез Градоје.</p> <p>„Стани, море!... ни корака напред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал |
| авцем к Северу а Јабучило после два три корака окреће к Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, што |
| .{S} Полаганим, и готово рећи свечаним, кораком свога коња упутио се беше к једином храсту на и |
| климну главом одобравајући, пође живим кораком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро в |
| ави на чело своје чете, да је полаганим кораком проведе гологлаву поред мртвог војводе, да заст |
| <p>И појахаше коње, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пл |
| ни неколицином властеле и слугу, журним кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка стану, пође и о |
| ека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се па ми пусти сина из сужањства!{S} Ев |
| живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ образе.< |
| усиљеним осмехом на устима, како мирно корача, и кад угледаше младо дете Боривоја, како весело |
| к дивној једној липи, на својих двеста корачаја од шатора војводина.</p> </div> <div type="cha |
| <p>Према старцу, и само три или четири корачаја од њега, седела је у истој таквој високој и бо |
| е једно према другом на својих двадесет корачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну јасним г |
| тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног |
| Срба.{S} Није та четица одмакла стотину корачаја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест |
| евој Громади.{S} Није прошао ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћ |
| сукну мач из корица, па се онда чврсто корачајући упути право к војводи, праћен само својим мл |
| чути никакав топот у даљини, него само корачање два коња у непосредној близини иза себе, за ко |
| оја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред војво |
| ухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез гологлав; његове сребрне власи уско |
| ону Светог Јована Крститеља; поред попа корачаше ђаче једно у белом стихару носећи сребрн котли |
| алила беше на јуначног старца, па и сам корачаше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И није то б |
| ије следујући попу Каритону, који и сам корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећки Пат |
| ећ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зуб |
| ино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице петорица приђоше да се руком |
| ; на средини авлије начињено је округло корито од шареног мрамора, у које је падала вода, која |
| ика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске к |
| ци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст ч |
| ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну узде Лабуду, <pb n="144" /> и громко викн |
| ових заставу, десном руком сукну мач из корица, па се онда чврсто корачајући упути право к војв |
| олете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица, па се окрете, да код свога стола дочека Миросав |
| На заповест војводину спустише мачеве у корице, па стајаху мирно и без ромора, очекујући да вид |
| голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ заповеди им војвода, <pb n="108" /> па кад вид |
| опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристивор уздрхталим гласом |
| ла, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и властела.{S |
| војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Милош севаше очима гневно |
| ке, уми лице, дохвати своје разбарушене косе те их сави <pb n="35" /> у перчин, намаче петрахиљ |
| S} Па се светац мрке коже и разбарушене косе повио горњим телом мало напред као да крупним црни |
| млечно бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто расплетене, да л’ јој црне очи |
| гледао се био у шаторове турске на оној коси према њему.{S} У бледој светлости од свитања лепо |
| се као зелен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху некол |
| добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој се три Србина и прва чета од седам Тура |
| својим цветним лејама пружао низ зелену косину далеко до самих сребрнокорастих топола, што се т |
| осиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме прог |
| благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем |
| } Хиљадама рањеника ударило је Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа не говоре |
| и враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може бити да |
| ду сваког путника и војника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војводу снуж |
| педесет хиљада људи, који су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „ |
| е једне заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јуначке на <pb n="111" /> Косову!{S} |
| а и пламена, који се на источној страни Косова видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| е из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за |
| вече, та сам онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће ца |
| себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да |
| оња и праћен својом свитом одјездио пут Косова.{S} Оста на двору главни двородржица Голубан.{S} |
| /> се, и певајући оставише Крушевац пут Косова!“</p> <p>„Господо!“ викну млади војвода сав блед |
| <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На догледу Косова</head> <pb n="128" /> <pb n="129" /> <div type=" |
| ђосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосн |
| помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p> <p |
| ва цвета!{S} Није чудо што су славуји и косови и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој р |
| ги и гологлави као покајници да пређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га |
| </p> <p>„Сутра кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb |
| .{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, само што |
| у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати за Косово,“ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђења |
| овест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је од |
| ведим да останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, к |
| ба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело певајући.{S} Народ је испраћаше узвицима |
| да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе примакоше Дворињу |
| адоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ привикаше господа |
| Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пође |
| ти један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Гр |
| је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несрећу, опознили; |
| вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за в |
| обро оружаних војника, који ће кнеза на Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од радости у |
| : што не дочека да сва српска војска на Косово стигне, него мучки нападе кнеза док тек с полови |
| подару сад у очи самог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и |
| аговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хришћанске |
| си од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе која ће |
| и велим: кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знајући какви |
| па, и не свраћајући своме дому, пође на Косово!“</p> <p>„Тако је требало!{S} Знам ја Милојка!{S |
| и коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у двор. |
| ку, јер дете није криво што не стиже на Косово, да те верно послужи!...{S} Опрости моме слузи Р |
| мо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одм |
| ме је, од грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к |
| кнезу и рођацима својим, који с њиме на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с поч |
| да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косово.</p> <p>У Уторак је стари кнез прегледао сам сва |
| шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њ |
| аше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо ј |
| руге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ |
| а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска ст |
| мо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми би в |
| ове, те је <pb n="18" /> води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред |
| овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте ви нек |
| имо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде криво,“ прих |
| ез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла му |
| због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, кака |
| езовима, који дођоше с царем турским на Косово као његови клетвенице.{S} Пријатељи Милошеви опе |
| че да свима војницима, који с кнезом на Косово полазе, додаду цвећа, да своје клобуке оките.{S} |
| каза, да цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, в |
| ке војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга? |
| о не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти свега што ти је нај |
| о већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем |
| а, па нека јуре путевима, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбани |
| ас да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио |
| коју ти посла, заповедио да стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, запове |
| еч кнеза Добромира,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ће |
| ом од петнаест лета, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема |
| раво и честито нашем Господину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру |
| оте, што не стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је |
| то, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још је |
| ише ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господину Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дома т |
| Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, |
| а први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, онда поште |
| , попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ |
| скликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то је Косово!...{S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари кнез муко |
| } Из ових стопа одлази од мене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и к |
| од господе са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове од тебе, да |
| вић не могаше а да не ускликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то је Косово!...{S} Ај како је дивно!“ |
| уд је што твоје старо јунаштво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је је |
| и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар то поље, које се прелива час у плаво а |
| наместио нас у ономе крају раја где су Косовски јунаци с Господином Кнезом!“</p> <p>И кад се с |
| рукама Турака јунака, двојици јунака од Косовских Срба.</p> <p>Крај</p> </div> </div> </body> < |
| ва, ни службе јуначке на <pb n="111" /> Косову!{S} Помислите како ће бити душама ваших очева на |
| “</p> <p>И пођоше сва тројица напред ка Косову.</p> </div> <pb n="180" /> <div type="chapter" x |
| оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n="126" /> Твој клетвеник кнез Градоје Орло |
| о сви братски и нераздвајани јездити ка Косову, а првенац једнога од најславнијих домова у Хриш |
| у друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> </div> </div> <pb n="166" /> <pb n="167" /> |
| д вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих јунака међу вама!“</p |
| </p> <p>„А што Господину Кнезу треба на Косову свака српска мишица и свака кап српске крви да с |
| сито ујездава у стан Господина Кнеза на Косову у онај час, у који он на светом крштењу прима ср |
| , о свога војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти тв |
| <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА 1899.</p |
| .{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лаза |
| вим, и на догледу непобусаног гробља на Косову, ја се без преговора примам тога старешинства.{S |
| јко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох преда њ, да м |
| укан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се његову соколову оку |
| S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на његовим шареним а слабим зидинама? |
| ио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја са |
| } Ман’ се, човече, та сам онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну него две војске |
| и, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих |
| е одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја но |
| каже, како се гласови проносе да се на Косову велика несрећа десила, па кад већ види да она сл |
| оју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима ур |
| ад дочекају душе оних јунака који ће на Косову јуначки погинути, па их запитају: „А видесте ли |
| ава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека |
| Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо <p |
| „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него да је он без нас |
| ти буздован твој!{S} Може ти требати на Косову!“</p> <p>„Јаши свога коња!“ заповедаше му кнез. |
| хватајући зраке док је још светлости на Косову било, те да њима осветли црну ноћ, која се на Ср |
| би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама |
| е мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да се могло узети, |
| а са другим срећним јунацима погинем на Косову у служби цара честитога, онда.... онда те молим. |
| аћу што се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срам |
| ео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Бог |
| унака, који се у свити царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„Про |
| од данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристиворе!{S} Прегази поток, п |
| чини да није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци нашега честитога Господина Кнеза, а не |
| а ишли <pb n="196" /> напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече |
| викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па млади унук Градојев удараше хитро |
| асти!“</p> <p>„Благо Господину Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом господом и код так |
| спраћај ти још данас Господину Кнезу на Косову, као први део твоје војске!“</p> <p>„Што ли се т |
| нику, „благо теби, који си крв своју на Косову пролио!“</p> <p>Војвода Радич покрио беше лице р |
| не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверника на овај град.{S} Није ли боље да |
| Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „ |
| сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет се млади властелин заустави |
| јер осећам као да је издајство оних на Косову потекло од мога немара да вас <pb n="148" /> на |
| цу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од седамдесет и пет лета, с јед |
| у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро оружаних јунака.{S} |
| цар Агарјански с војском својом још на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да није с |
| _P4"> <head>ЧЕТВРТИ ДЕО</head> <head>На Косову</head> <pb n="168" /> <pb n="169" /> <div type=" |
| уше, који ће да пљачкају богата села по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робљ |
| , или да пушта памтење своје да лута по Косову хватајући зраке док је још светлости на Косову б |
| сет година, с лепом црном брадом, дугом косом, образима препланулим од сунца, црним очима из ко |
| рстих мишица, жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном густом брадо |
| вијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око својих |
| колена, да својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исусових покајничке сузе, што се ме |
| пребледела у лицу, с разбарушеном русом косом, подигла лице к небу, упрла погледе из крупних цр |
| м носом, крупним очима, проседом густом косом и брадом, обојима небрежљиво одржаваним, у старој |
| м, или ћете га опевати оплакујући своје кости изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, |
| оје заповести: иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој шатор докле год зора не з |
| ви су јунаци обојица били, њихове би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте је |
| гази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p |
| оже!“</p> <p>„Кнез Миросав је претресао кости мога деда у гробу клеветом једном, која се само к |
| ога двога: или ћете га опојати са вашим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оплакују |
| унука, и склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очним поклопцима; али <pb n="190" /> не бе |
| седам коњаника, који пођоше низ зелену косу у сретање тројици Срба.{S} Није та четица одмакла |
| ходом па онда лаким трком пођоше уз ону косу, на вису које је лежао турски стан.</p> <p>„Разви |
| т у небески Јерусалим води право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике бед |
| ким девојкама, <pb n="65" /> које имаху котарице пуне свакојаког цвећа из перивоја, па им рече |
| аче једно у белом стихару носећи сребрн котлић у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} |
| еме у манастирској кујњи прао карлице и котлове, па се својима хвалио како тобож учи књигу| Ех, |
| аву славног Дубровника, у славу красног Котора, у славу питоме Будве беле, у славу српског Прим |
| ата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и други Срби Приморци.{S} Истом се Г |
| а беше јабучицу, а преко образа њихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку |
| еднога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред крчму овај властелин, рањ |
| а, те Орловића кнежина поста у брзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчела.{S} Богат |
| неза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо орловско пиле жустро кљуца!{S} Пустите човек |
| окама са себе, засука рукаве од свилене кошуље, па викну попу:</p> <p>„Ходи, попе, да меримо сн |
| дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А са |
| “</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ питаше војвода невесело |
| ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на крај левоме крилу, окрете коња, да још једном поред вој |
| ?!“ питаше војвода невесело.</p> <p>„На крај само ономе, што чух од мога кумашина Бошка Југовић |
| ода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге в |
| т, и покушао да уснама полагано дохвати крај од доламе старога кнеза, као да захвалан хоће да ц |
| је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима овога народа нашег.{S} Јер, колико хиља |
| војици јунака од Косовских Срба.</p> <p>Крај</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
| оке мисли и шеташе се немирно с једнога краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се |
| еза гледаху мирно како се носе с једног краја трпезарије на други и опет натраг, огледајући ко |
| ду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не ка |
| S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем.{S} Знам |
| а се одазваше многобројни пси по разним крајевима двора.{S} Врапци се ућуташе.{S} Голубови слет |
| а,</p> <p>Једнога топлог сунчаног дана, крајем маја 1389., баш на томе крилу Орлова Града могли |
| омила теби, седи соколе, обрано наша на крајини.{S} Немој трудити своју старост.{S} Немој нам с |
| Србадија спала на нас сиротињу у овоме крају!{S} Ман’ се, човече, та сам онај народ на Косову |
| у царство Божје, и наместио нас у ономе крају раја где су Косовски јунаци с Господином Кнезом!“ |
| њега <pb n="98" /> — Марка — призна за краља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема |
| е Лазар господар код живога Марка, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његов |
| нашег.{S} Јер, колико хиљада Срба нису краљеви и <pb n="90" /> владике на огњу живе спаљивали |
| ам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок и личан младић, <pb n="136" /> погледаше |
| неза за друго одреди.</p> <p>Боривој је красан младић од петнаест година; очима и обликом подсе |
| ме другом срце своје дала!...{S} Она је красна и честита девојка; обоје сте млади, али сте и је |
| еколиких лаких облачака, па да види тај красни призор!</p> <p>Стари кнез посматраше за неколико |
| красном зеленом колибом, или и под још краснијим звезданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из |
| од лакога момачкога скока у колу пуном красних девојака.</p> </div> <pb n="86" /> <div type="c |
| на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то красно, кнеже!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војн |
| е испаде на мраморну авлију млад момак, красног лика, висок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, |
| ке мисли, не скидајући погледе своје са красног лица личнога и господственога Санџак-Бега.</p> |
| {S} У славу славног Дубровника, у славу красног Котора, у славу питоме Будве беле, у славу српс |
| њих мирно спавати на мирисном сену под красном зеленом колибом, или и под још краснијим звезда |
| јаше као звезда сам заповедник на своме красном арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки војник тур |
| облаци лутају.{S} Њен псалтир, у своме красном <pb n="55" /> преплету од сребрних жица, лежао |
| бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, која, седећи на посниском а широк |
| пише се у један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде |
| екор трепташе.</p> <p>„Кад сам ти је ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно презрења.</p> |
| м!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Полетеше витезови све кликћући, ср |
| само после говора Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен говор некога од господе за Кнеже |
| гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, као да му је то пријатељ који разум |
| ечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, кратко је одговарао на питања као и на пријатељска изаз |
| кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком премишљању настави:</p> <p>„Испадосмо сви из цр |
| дуже трајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само чело. <pb n="34" /> Румени |
| и три пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледа |
| у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <pb n="30" /> хоћеш, само моли све |
| Градоје рањенику, „благо теби, који си крв своју на Косову пролио!“</p> <p>Војвода Радич покри |
| подо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледа |
| лаганим кроком јежђаше к тројици Срба у крв обливених.</p> <p>На заповест свога вођа ова се тре |
| иромах млади Боривој, промуклим гласом, крвав по лицу, стегнут сад већ гомилом једном тако, да |
| дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбили српску војс |
| , пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина природе као да се |
| с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако |
| који си одрастао уз колено цару Душану, крваве сузе потицале кад си онаку књигу писао!{S} Зар с |
| е приступају с рукама црним од угарка и крвавим од крви невиних жртава, па траже светитељска ко |
| о своје Господско јединче, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Јадна мајко |
| сподара, који у тешким ранама лежаше на крвавој ледини обнесвешћен.</p> <p>Турци одјахаше од ко |
| који је понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи к |
| у с рукама црним од угарка и крвавим од крви невиних жртава, па траже светитељска кола за своје |
| свака српска мишица и свака кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, то теби није ништа |
| што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улет |
| е владике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило, колико домова, колико села и градова разо |
| штво наше храбре Србадије, која не жали крви у одбрани отачаства, љубим те и поздрављам те, вер |
| чнику дала многославни прилог у славној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде ко |
| унаци, гинући за свету веру Хришћанску, крвљу својом посветили ту цркву на славу Божју?!“</p> < |
| срамоту, која се само мојом ил’ његовом крвљу спрати може!“</p> <p>„Кнез Миросав је претресао к |
| а у гробу клеветом једном, која се само крвљу мојом ил’ његовом спрати може!“ говораше кнез Вит |
| едим, па реци како хоћеш: обећа ми твој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја |
| бињој Реци чуло се непрекидно и убрзано крекетање жаба, као да оно велико коло од млина окреће |
| ојводина двора, да се одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да н |
| станеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим |
| о. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косо |
| него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, мо |
| „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ привикаше господа сложно |
| јка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кренеш, показати.{S} Нисам веровао њену причању, док ле |
| на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело певајући.{S} Народ је испраћаше |
| ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе примакош |
| ога господара и пође напред.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војск |
| баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али миран. „ |
| а да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе пи |
| 172" /> да се он с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаш |
| ако се цар Агарјански са силном војском кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов |
| ци.{S} Истом се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све Приморце |
| их га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његов |
| више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га мол |
| о сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Вид |
| Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно тај д |
| ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо <pb |
| на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ак |
| сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тројица тужни невесели.</p> <p>На под |
| теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту нарицати као стар |
| вама који би по слави свога имена и по крепости свога срца боље од мене могли да војском овом |
| а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |</p> <p>Ту га прекиде гласни смех неколик |
| ет настави:</p> <p>„Сутра кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и |
| ану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико стотина коњаника ст |
| ет ударише у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати за Косово,“ одговори му војвода сасвим без икак |
| нскадијом, или у певању уз пуне чутуре, кретаће се сутра натмурени, мамурни и уморни.{S} А кад |
| о моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнути нећу да види |
| ас кнез Градоје кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумујемо, |
| итре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности било!“</p> <p>„Тако је! |
| етлог имена дома твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n="126" /> Твој к |
| с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што не послушасте к |
| ојице подједнако оштри!{S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеж |
| ако пред Господином Кнезом и пред Богом криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војвода подигнув главу у |
| — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је просто и од мене, и нека је занавек о |
| ово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде криво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез Мирос |
| ..{S} Опрости моме унуку, јер дете није криво што не стиже на Косово, да те верно послужи!...{S |
| стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласно:</p> <p>„Пр |
| ог Арапина, који се с високо уздигнутом кривом сабљом залетео био на старог кнеза.</p> <p>„Не б |
| тку у коме се његов мач преби ударцем о криву једну сабљу која склизну те га обрани по мишици.{ |
| >И ударише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Ал |
| Овда и онда закрештали би својим ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили г |
| грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поломила теби, седи соколе, обрано наша на крајин |
| , које Господин Кнез пази као своја два крила, грозно завадили, како мало што се у самоме двору |
| у иза оних у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини ко |
| лопта са пуно варница распрштаних у два крила!“</p> <pb n="39" /> <p>„Ја каквих ти чуда у овоме |
| да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез с |
| нако клањајући им се и ширећи пред њима крила своја — преклињаху да ни по што голубињак не оста |
| овој високој столици, наслонио главу на крила некаквога у храстовини вешто изрезанога змаја, по |
| ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, откуда и она светлост долажаше, чује п |
| Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, само што орлови лете к сунцу у висине, а кукавиц |
| д у овај часи испред ове цркве појахали крилате ждрале и вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И |
| и празнисмо пехаре други ухватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољ |
| једну мркосиву орлушину, која раширеним крилима лети у вис носећи у канџама румено чедо у белом |
| одно и све кликћући.{S} Потиснусмо лево крило непријатеља, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али |
| , да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужио, да |
| д дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Приштини!....{S} |
| го ју је већ погодила, јер се под левим крилом орлушине види половина стреле која је оштрицом с |
| ше на часове милине које је као дете на крилу своје добре мајке проводио на тераси од двора, на |
| ни онога незнанога издајника на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отач |
| поздрављаху.{S} Дошав до на крај левоме крилу, окрете коња, да још једном поред војске своје а |
| ш једном поред војске своје а к десноме крилу прође, кад се од један пут окрете и погледа к пољ |
| ог дана, крајем маја 1389., баш на томе крилу Орлова Града могли сте угледати слику мирну и опе |
| и подне, пронесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад |
| са својим дворским оклопницима к левом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило |
| ...{S} Кнез се устави, погледа к десном крилу наднесав леву руку над очи, проли сузе, и дубоко |
| зубима.</p> <p>„Начини се неред на том крилу!“ настављаше приповедач своје казивање. „Тек Кнез |
| зе Босиљкине удари пламен.{S} Од белога крина поста румена ружа.{S} Послушна својој госпођи, пр |
| а столом у трпезарији чудно понаша, час кришом погледа на мога деда, а час на свеца; час би уст |
| ни мајсторским чекићем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће да пролет |
| ази к самим прозорима, високим и уским, кроз које меки румени зраци сунца на заходу падаху у ко |
| види десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмк |
| лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја |
| паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзива у јецању оних |
| о време као да хоће да продре погледима кроз ону танку паучину, којом су јој речи њене сузе њен |
| скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кроз одушевљени и љубави пуни народ у свој двор проћи.< |
| уди надвикиваху псовкама и претњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запомагање.</p> < |
| се придигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао непомично у старог рањеника, и |
| света, па се онда коњем својим прогура кроз сељаке, и додаде старом кнезу једну кожну скрињицу |
| е осврну да види јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Х |
| шареном шљунку, и од шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> < |
| и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново д |
| не смеде ником у очи да погледа — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде право к своме шатор |
| ла последња времена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет година — св |
| Ја му испричах све велике беде и невоље кроз које је пролазио народ наш, од ово двадесет пет го |
| а колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милос |
| си ти, Витомире?!“</p> <p>Протурише се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срд |
| робије мрак великога ходника, у који се кроз отворена врата могло гледати.{S} До мало час, пре |
| било по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине година држала громада од камења, прост спо |
| стојећки пред старцем, брижно погледаше кроз уске прозоре на црне облаке које сад већ муње прос |
| ницу на први кат.{S} Полагано пролажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој с |
| ке маџарске кљусине, па на њима прођоше кроз град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно п |
| аде на прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што |
| ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнако разговараху један с другим: „Да |
| т.{S} Полагано пролажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страхов |
| ески Јерусалим води право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и нев |
| ака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се најпре опростимо!{S} |
| орење.{S} Сељаци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањају не |
| у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху седам дебе |
| !“</p> <p>Продера Ристивор својим коњем кроз џбуње и шибље, прегази поток, окрену копље своје н |
| у, па га поведе к двору отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ прич |
| д тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Господину |
| pb n="64" /> Осмехујући се пролажаше он кроз гомиле народа, поздрављајући га гласно и срдачно: |
| воренога пута, и заћута кад угледа како кроз капију дворску излажаше поп Каритон у богатој злат |
| бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију улази!“</p> <p>„За јунака погибије нема!. |
| ареног перивоја до сребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још ј |
| ет застао; дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сас |
| оју душевна боља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту сетност благородство њене душе, и го |
| Онај пламен што из срца старчева сијну кроз речи његове, беше одмах запалио пламен у ватреном |
| стеле и слугу, журним кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили з |
| на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа Каритона.{S} А и ш |
| косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам |
| и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно поклонити.{S} Али тек што п |
| и колутови зврктаху на сваки и најлакши крок старога витеза.{S} Десном руком својом водио је сн |
| !“ говораше Ристивор сам себи, па у три крока истрча уза степенице горе на први кат.</p> <p>Ту |
| се властели својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли староме кнезу на Цареву |
| ихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом с |
| зађе за ону трећу чету, која полаганим кроком јежђаше к тројици Срба у крв обливених.</p> <p>Н |
| а превалио име „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренеражена, уздрхтала.{ |
| г конца, и прође полаганим и таласастим кроком поред војника, који му јутарњи његов поздрав жив |
| кује с певањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас китом <pb n="191" /> босиока.{S} И тек ми мат |
| дан другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о неч |
| е чеда.{S} Испред <pb n="26" /> колевке крочила на њиву млада а висока и танкострука једна жена |
| једном тако, да не могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али се ни стари кне |
| е.</p> <p>На послетку војвода, блед као крпа, снужден, уздрхтан, запита Ристивора полаганим гов |
| стиворе!“ промуца Боривој, пребледе као крпа и паде с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи јури |
| догоревала, то је осветљавало бледо као крпа <pb n="152" /> лице војводино.{S} Старом се кнезу |
| кога је дом Орловићев славио као своје крсно име.</p> <p>Причало се много шта о чудотворству т |
| реклињем: тако ти Светога Јована, твога крсног имена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у |
| “</p> <p>„Казуј само!{S} Казуј, тако ти крсног имена твога!“ привика по више њих из свите војво |
| нску!{S} И видех га како побожно целива крст, и како покропи сузама својим.“</p> <p>И опет рање |
| не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим |
| S} Напред, напред, Србадијо моја.{S} За крст часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам ј |
| вима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожн |
| угачким бројаницама; десном је притисла крст са Распећем који јој лежаше о златном ланцу на гру |
| равцу!{S} Зар не видиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен |
| даљини увребати одблесак сунца о златни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше ти |
| Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, овамо, погледај |
| кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио; разумем до не д |
| ишљен гледаше у светлу звездицу у којој крст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је од каме |
| а ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цеки |
| н Кнез к владици, прими из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам р |
| ветога благослова Његова и Сила Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима нама који излаз |
| логлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да |
| и узе жуборити дугачку некакву молитву, крстећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни |
| кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, ти оп |
| вити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти запрепашћен.</p> <p>„Ваистину насташе последња вр |
| а Јована, твога крсног имена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славн |
| его кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео |
| о је мој светац, кум Божји, Свети Јован Крститељ!“</p> </div> <pb n="116" /> <div type="chapter |
| ка воштаница пред иконом Светога Јована Крститеља!{S} Молим те, ко ти је придворни поп?{S} Је л |
| је исписана велика икона Светог Јована Крститеља, кога је дом Орловићев славио као своје крсно |
| са своја наслоњену, икону Светог Јована Крститеља; поред попа корачаше ђаче једно у белом стиха |
| госпођа Манда, па се узе <pb n="15" /> крстити, јер напољу удари негде гром са страшном праско |
| p>„Како?“ питаше озбиљно кнез па се узе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем |
| зненађен оним што гледаше узе се најпре крстити па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раз |
| Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез Вук |
| н; „него видех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклони |
| S} Духовници се згледаху; неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда |
| је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако |
| рпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„ |
| од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови златном жицом богато извезени; па мекане жуте ч |
| ао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све.{S} Приђе Господин Кнез к владици |
| у себе; али су онда духовници упадали с крстом у руци међу укрштене мачеве и оборена копља и ми |
| о за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb n="188" /> народа какав смо ми, а да |
| и запиркиваху у лице Иван осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристи |
| м трепавицама, па падале низ образе као крупан бисер.{S} Одједанпут се отрже својим мислима, ус |
| полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници падају под прстима к |
| дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људина, широкога лица, с вински руменим об |
| срце јој се полагано растапаше у тугу; крупне њене очи напунише се сузама, које би затрептале |
| се брзо развијаху и застираху небо.{S} Крупне капље дажде почеше падати па опет престадоше.{S} |
| помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи напунише сузама.{S} Усне јој на угловима зад |
| ван на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупне сузе низ бледе образе.</p> <p>Сад приђе смерно и |
| ју прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Ди |
| све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна |
| м лицем, дивно срезаним руменим уснама, крупним црним очима, танким лепо повијеним обрвама, и д |
| ски руменим образима, по дебелим носом, крупним очима, проседом густом косом и брадом, обојима |
| е повио горњим телом мало напред као да крупним црним очима својим вреба <pb n="24" /> некога, |
| па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним и разговетно исписаним писменима у нашим црквен |
| а колена, а главу на руке, па ме својим крупним очима тако сетно жалостиво гледа, да осетих как |
| у милолику белу Перунику, са оним њеним крупним граорастим очима, из којих свагда светли невини |
| , подигла лице к небу, упрла погледе из крупних црних очију у вис, па златном стрелом гађа грдн |
| раху, видесмо ми на стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо разабрати шта се то уп |
| така“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ено је сав Крушевац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже И |
| <pb n="105" /> се, и певајући оставише Крушевац пут Косова!“</p> <p>„Господо!“ викну млади вој |
| ама, или да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и дец |
| p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко |
| ко ја нисам с тобом друговао по крчмама Крушевачким, молим ја тебе: пази ти како са мном говори |
| но а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглашује смрт каквог великог чове |
| е, коме је некаква дуждева кћи у једној Крушевачкој крчми мозак попила!{S} Него, како ја нисам |
| на не боји остати сама у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n="102" /> |
| } С војском Господина Кнеза отидоше сви Крушевљани трговци, мајстори, радници.{S} Наоружаше се |
| д свратисмо, беше она просто „Крчмарица Крушевљанка Ката“, кад пођосмо, оста она „Катинка бела |
| ње. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти преп |
| о му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косово!{S} Него ево т |
| тем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем у трње!“</p> <p>„Збиља, |
| ашњав и уморан.</p> <p>„Како?....{S} Из Крушевца?!“ повикаше гости војводини изненађени, а неки |
| војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда |
| с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, |
| р је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет оклопника, да двор чувај |
| оследње <pb n="96" /> две недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p> <p>„Поч |
| у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да |
| ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихват |
| ка нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послушати мен |
| ниси могао свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина. |
| S} Остао је он само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, по одласк |
| и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и други Ср |
| рову, и ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не м |
| Него, како ја нисам с тобом друговао по крчмама Крушевачким, молим ја тебе: пази ти како са мно |
| у друму наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмарица причају да је прошле ноћи, тако пред |
| ј господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су као прошле ноћи од Бо |
| ојводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у к |
| ти ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p> <p>„Ха!{ |
| едну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, |
| аишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмарица причају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, п |
| р заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су као прошле ноћи од Босанаца сл |
| смеја. „Кад свратисмо, беше она просто „Крчмарица Крушевљанка Ката“, кад пођосмо, оста она „Кат |
| који се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> </div> </div> <pb n="166 |
| разапео на оној пољани папратовој према крчми, пре него што војвода стиже.{S} Не хте примити ни |
| екаква дуждева кћи у једној Крушевачкој крчми мозак попила!{S} Него, како ја нисам с тобом друг |
| оведио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гласе!{S} Прво, к |
| неш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучитр |
| сом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господине војводо; кнез га је зад |
| но тамо у кошари спава — кад стиже пред крчму овај властелин, рањен у бутину стрелом, а по миши |
| {S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око ра |
| аквим црним облаком.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше в |
| !{S} Ето ниси могао свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе конд |
| p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: |
| адич стиже са свитом својом пред малену крчму код Цареве Громаде. </p> <pb n="135" /> <p>Ту се |
| боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега виде се многа орловска гнезда, и |
| х пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мога сина, него што бих могао пустити кнеза <pb |
| буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење војводина сина.{S} И свршише га и славно и сјај |
| , а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење свога сина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ продера се и |
| Душана, остане да прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ настави војвода узбуђ |
| о сви братски и нераздвајани стојати на крштењу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздва |
| дворем да је првенац војводин добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онда народ, |
| диш какво ће славно име твој првенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не мо |
| у како се стари кнез, одмах по свршеном крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и |
| Косову у онај час, у који он на светом крштењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с В |
| ака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, кћери некаквога малог властелина у двору војводину, а Р |
| е јуначке, није ли ово слика Мандалене, кћери војводе Новака, жене кнеза Милана Орловића од Орл |
| питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинк |
| Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пијан, Винко!“</p> < |
| ше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка дужда Млетачкога, још онако млечно бела, да л’ ј |
| а“, кад пођосмо, оста она „Катинка бела кћерка дужда од Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ено је |
| буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Крушевачкој крчми мозак попила!{S} Него, к |
| дио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар то поље, |
| ог камена, са терасама на ступовима, са кубетима изнад придворних црквица, са китњастим мостови |
| хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до |
| о сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево з |
| кад год му сагледах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје д |
| тотину одморних људи?!“...{S} Али ни од куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно |
| сти наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да зап |
| т немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да |
| лике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А пос |
| гребне песме „Со свјатими упокој!“ Него куд ја одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога к |
| ју прво у придворну црквицу на јутрењу, куда су духовници с игуманом Пајсијем мало час отишли.< |
| “, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то зна |
| днога седог старца, који сад већ немаде куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да |
| орње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предом |
| ње свога унука. „Мој синко, ми полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} По |
| орче... верни мој Лабуде!...{S} Погађаш куда полазимо, је ли?!“</p> <p>Лабуд би опет фркнуо, по |
| о да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ понови кнез питање свога унука. „Мој си |
| а онај што је неко време у манастирској кујњи прао карлице и котлове, па се својима хвалио како |
| го.{S} Он се убио не као <pb n="161" /> кукавица, него као јунак.{S} Његово је дело — дело вели |
| црква опојати онога, који, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који му ј |
| амо што орлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа г |
| е, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, само што орлови лете к сунцу у ви |
| смо, истина, људи зле среће, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће |
| вао!{S} Захуктао си се само да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти! |
| ћу своја јаја у туђа гнезда!{S} Полети, кукавицо, у своје јато!“</p> <p>„Па стани мало, господа |
| ешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам да |
| ио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некакво |
| е.{S} Женскадија тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није више било суза.{S} |
| мој тераси, у хладовини коју је западна кула својом сенком правила, седео је у високој храстово |
| су немирно час узлетали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да ли се то до |
| црквица, са китњастим мостовима између кула.{S} Сваки је Орловић од пет стотина година овамо в |
| о град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у оквирима од извај |
| утој Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су усечени уски пролази к самим прозорима, ви |
| од његове собе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи десницу, коју они са страхо |
| ога оца, подигао је две високе осмоугле куле, везао их једном мраморном терасом на мраморним ст |
| е показа своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад |
| S} На отвореноме прозору од шестостране куле седела је кнегиња Мандалена, сетна и невесела, и о |
| часу закуца сребрно клепало са највише куле на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па залајаше ла |
| ак и поклони се.</p> <p>„Ко стражари на кули?“ питаше стари кнез.</p> <p>„Марјан!“ рече Ристиво |
| и кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990_C |
| ука спремили смо малу доворану у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан преноћио кад оно ид |
| на сниској шестостраној конати у Жутој Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су усечени |
| зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, придворица госпође кнег |
| е из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта са пуно варн |
| S} Народ прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда |
| } Синко води нашег милог госта у црвену кулу, нек <pb n="12" /> се мало поодмори; додај му вина |
| их седам небеса него што је мој светац, кум Божји, Свети Јован Крститељ!“</p> </div> <pb n="116 |
| Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и |
| клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно |
| се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Го |
| та година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, које |
| <p>„На крај само ономе, што чух од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно других наш |
| . „Није <pb n="131" /> нас кнез Градоје кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода |
| <pb n="124" /> Градоја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре |
| о?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док |
| з је једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и св |
| н куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да |
| сти у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му каже |
| p>„Хоћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше |
| ом!{S} Ниси чуо како он великом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми |
| „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу |
| еда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, к |
| ђу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у |
| тигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и чест |
| едмо — колено!{S} Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, и д |
| Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Господин Кнез је једини јунак који је имао п |
| е вас, од највишег до најнижег молим не куните ме, него праштајте.{S} Кнезове и властелу моју м |
| ко се то на сребрној месечини у потоку купа.{S} Слатко је било прелазити том свежом и мирисном |
| пољскога цвећа; испред ње сложио у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, зате |
| о бих ја, кнеже, растеривао војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече вој |
| а обале беху обрасле у густи преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелен |
| руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву, који се на ноге дигао |
| ве куће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са |
| кнез па брижним погледом прелеташе све кутове од шатора.</p> <p>„Твој слуга није постидео свог |
| зором чути?!“</p> <p>Потражише по свима кутовима шатора; отворише и ону велику скрињу, преврнуш |
| рним срповима обарају.{S} У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене простир |
| дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну гос |
| еда на гусле његове што лежаху у једном куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда у |
| ?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од шатора пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Г |
| млађа чељад простре постељу за Ивана у куту према његовој постељи у једној по широкој соби при |
| онога удеса, од којега се властелинска кућа Голубовића прозвала Орловићима.{S} Кад гледалац ст |
| ледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, |
| стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у планини Г |
| один кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа ономлане на Плочнику дала многославни прилог у сла |
| ксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„ |
| љима, или помрло од рана и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што је остало, то није имал |
| најчудније у тој слици свеца Орловићеве куће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које |
| рлов Град, од старина двор властелинске куће Орловића.{S} Народ прича да је прве темеље и прву |
| ође ђакон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом <pb n="156" /> другом братијом |
| од ових шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда |
| а био, али смо свагда мислили да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} |
| ин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као |
| а.{S} Свака реченица старчева убрзаваше куцање срца његова, и подстицаше жар у образима његовим |
| онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањем срца убрзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда |
| рце му нагло и силно закуца — последњим куцањем.{S} Паде мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Д |
| а је.{S} Срце му силно залупа последњим куцањем.</p> <p>И онда — узбуђење бејаше и сувише силно |
| а Млетачкога, још онако млечно бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто расплете |
| косе по вилински просто расплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> |
| камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. |
| пехар на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради |
| о, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор причао како је то било?“ питаше кнез Ива |
| бистрим погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе |
| Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Каритоне!“ . |
| ача, престрављени и чисто подивљали.{S} Лабуд стојаше као укопан поред свога господара, који у |
| ивој и Ристивор не могоше разабрати.{S} Лабуд је разумео свога господара, јер подиже главу висо |
| ног коња к Југу, ободе га острицама, те Лабуд полете пољем зеленим као да је плава ластавица.</ |
| ребрним плочама од панцера његова.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне тегобе, која се свалила |
| > <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристи |
| аван живот!“</p> <p>„Нисам видовит, као Лабуд твој;“ прихвати смерно, али нешто као и невесело, |
| ем родио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишљено погледао у свога |
| Погађаш куда полазимо, је ли?!“</p> <p>Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да ус |
| а крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као да кликће, <pb n="200" /> |
| кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио б |
| тари кнез нешто рече својима, па потера Лабуда напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Р |
| омад подели са својим коњем.{S} Хранећи Лабуда шапуташе му нешто што Боривој и Ристивор не мого |
| апита старац силно изненађен, па уставу Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} Зар певају?!“</p> <p |
| ом хвале, имали твоје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Бориво |
| /> <p>„Ха,... стари борче... верни мој Лабуде!...{S} Погађаш куда полазимо, је ли?!“</p> <p>Ла |
| а, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкат |
| Па онда сукну мач из корица, тргну узде Лабуду, <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божје!{S} |
| <head>I</head> <p>Кнез Градоје на своме Лабуду, а под својом црвеном свиленом заставом, коју Ри |
| еше оборио главу на прса, пустио вођице Лабуду, склопио руке на јабуку од седла, саставио калпа |
| /p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку |
| <p>Госпођа Мандалена одмах сама приђе к Лабуду, убојном коњу старога кнеза, па га окити цвећем. |
| еше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураш |
| ри пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се поносито; диже гла |
| .{S} Оба хрта скочише хитро па залајаше лавежом у коме беше нешто угушеног урликања.{S} Њима се |
| застиђен па наставио, али настављао све лаганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремај |
| росаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је т |
| е да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да |
| у народу по саборима уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, |
| Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да |
| жеравицом опржени, кад се само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер ва |
| поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лажи п |
| мир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка п |
| е, па да безбожни Агарјани под заставом лажног једног пророка разбију Хришћанску војску српску? |
| ваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље освајају.{S} И још нам |
| оће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Ср |
| део да је право што народ неће да му је Лазар господар код живога Марка, сина краља Вукашина.{S |
| рна војска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са својим оклопницима у прве редове.{S} Њег |
| Усред овог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb n="145" /> да погледа |
| без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чинило му се |
| итим својим личним јунаштвом те је кнез Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацртане сли |
| а слабим зидинама?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свима као отац; ова српска земља нама свима |
| p>„И још ми Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге воље |
| ше приповедач своје казивање. „Тек Кнез Лазар — сад већ на трећем коњу, јер <pb n="146" /> му п |
| Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је сл |
| Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу |
| макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твоје стотине нека појашу п |
| адоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и право је замислит |
| ојвода с пуно поузданости.</p> <p>„Кнез Лазар је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушевцу ос |
| војска јуначки изгинула, српски је цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p> |
| p>Узе будан мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше српске јунаке.{S} Чињаше му |
| о на крштењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући и кликћући, узе растапати |
| у којој је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо није друго него све |
| кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, Господина свој српској земљи, теби војводо Ради |
| ига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја |
| ре у вис, кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање не растопи у сложно „М |
| ором која је осванула, по одласку Кнеза Лазара, појахао коња и праћен својом свитом одјездио пу |
| ародима дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се господа |
| ич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казу |
| аре Душане!...{S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, моја Србадијо?!“</p> |
| ду, а тебе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече в |
| се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду |
| мом Господару Србадије, честитоме Кнезу Лазару.{S} Као војник у дворској стражи његовој, бивао |
| а! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо |
| тамо стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без |
| !{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S} Иди, брате, с м |
| певаше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго спавао кад се |
| ин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, док се |
| прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час упи |
| ко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, |
| га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти сретне прве ране, |
| вој је лежао у несвести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци |
| њених Турака, а бар толико их је понело лаке ране.{S} После неколико тренутака борбе па се, на |
| ризбори тихим гласом рањени властелин; „лаке су моје ране, али је тешко испричати све како је б |
| ао испричати све како је било?“</p> <p>„Лаке су моје ране, војводо!“ призбори тихим гласом рање |
| огледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или ка |
| а на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким трком пођоше уз ону косу, на вису које је лежао т |
| о, да се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па да види тај красни призор!</p> <p>Ст |
| верује оно прво, а није <pb n="137" /> лако било поверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца |
| </p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и |
| ља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те радо послушати, па, колик |
| га домаћега вина у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње дворане изве |
| Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али ш |
| кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, госпођо кнегињо!{S} У старога |
| ет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, ниј |
| вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили с |
| те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби прено |
| и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест нашег старешине!“</p> <p>„Тако је |
| ложио; разумем до не да опојати човека, лакога срца и малене душе, који залуди за неком женом, |
| ликтању, гласном смејању, и у треску од лакога момачкога скока у колу пуном красних девојака.</ |
| е од оног танког извијања и зуцања оних лакокрилих свираца!</p> <p>Узе будан мислити о војни на |
| х цара како седи у томе столу; наслонио лактове на колена, а главу на руке, па ме својим крупни |
| ијени сви заједно у једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда један другом главом и |
| о у два маха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, лакше!{S} Бојим се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у |
| тајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч |
| и кнез збораше тихо у два маха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, лакше!{S} Бојим се рком својом пробуд |
| егов широк зелен мач притврђен сребрним ланцима о широк златан пас; па до колена долама од зеле |
| ом обручу, који виси о гвозденом танком ланцу, љуља се сиви соко један, са малим калпаком од ск |
| т са Распећем који јој лежаше о златном ланцу на грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} Од ње пад |
| „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сир |
| лу завијену једну као колајну о златном ланцу.{S} На једној страни колајне у дивном емаљу је би |
| рстом својим опипао сваки кајиш и сваки ланчић на коњским опремама, као и сваки колут на панцир |
| уд полете пољем зеленим као да је плава ластавица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се договоре хо |
| аза у перивоју, хитро су вијугале плаве ластавице.</p> <p>У густом грању од стародревног бршљан |
| ве цркве појахали крилате ждрале и вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије!“ приви |
| а теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и |
| 101" /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на пос |
| ом видео.{S} И још опазише како прстима леве руке тражаше нешто о левоме своме бедру.</p> <p>„М |
| не, док Ристивор држаше други светњак с леве стране младом кнежевићу, који, прав као прави млад |
| онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, пр |
| мо, него ју је већ погодила, јер се под левим крилом орлушине види половина стреле која је оштр |
| оносито сребрн панцер на прсима и мач у левици својој — кад све то угледаше, свакој се од њих с |
| ра.</p> <p>Дугачка зидина према овој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом он |
| да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спусти |
| еза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних |
| ојој речи летимо, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наш |
| сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушкује топот од |
| ког четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева ко |
| доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пред |
| посред лица турског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва ч |
| адојев удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се н |
| ац, се окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје мас |
| оме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега стојаше као |
| арац се само окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуним презривости погледаше у оне, к |
| слободно и све кликћући.{S} Потиснусмо лево крило непријатеља, а и средсреду му усколебасмо.{S |
| {S} Окреташе по више пута час десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али ник |
| овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му из далека |
| а у два три скока истераше своје коње у лево од старога кнеза.</p> <pb n="176" /> <p>„Помислих |
| друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор |
| е на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина о |
| коњи сватовски; по странама, и десној и левој, подигао вењаке покривене липовином, испод њих на |
| р кад га оштриц турске сабље дохвати по левој плећки.</p> <p>„Дедо!“ викаше силно раздраган мла |
| га испаде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци свој клобук а десном придржавајући велику, а |
| с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призиваше гласно своје људе те сваког помињ |
| м, свиленим плаштем једне игуманије.{S} Левом руком бројила је полагано зрно по зрно на дугачки |
| ном руком својом водио је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дв |
| нежна мати тихо к себи привукла, па га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од нека |
| превали подне, пронесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се |
| полете са својим дворским оклопницима к левом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно |
| p> <p>Па онда кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо, на које могаше боље |
| е сребрним срповима обарају.{S} У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене п |
| наведе ни онога незнанога издајника на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници сво |
| иком отпоздрављаху.{S} Дошав до на крај левоме крилу, окрете коња, да још једном поред војске с |
| како прстима леве руке тражаше нешто о левоме своме бедру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је мој мач, |
| и своју руку на његову, као лед хладну, леву руку.{S} Осети како му се очи сузама напунише; при |
| о.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао непомичн |
| устави, погледа к десном крилу наднесав леву руку над очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече с |
| ојим вреба <pb n="24" /> некога, пружио леву руку према себи а у напред, као да хоће да некога |
| се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку подножицу, па се онда устави |
| у, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова како м |
| д чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем на постељу, на којој се наш велики цар одмарао?! |
| пези, да санак један проспавам, него да легнем на постељу, на којој је наш славни цар лежао!“</ |
| сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га много заговарати, јер њему ваља зором |
| оглед пун доброте и сажаљивости растопи лед који стегао беше срце Ристиворово.</p> <p>„Јесте, г |
| низ брдо, док се не натоциљаше на танак лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Ива |
| ано му спусти своју руку на његову, као лед хладну, леву руку.{S} Осети како му се очи сузама н |
| задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље |
| оба, или пећине некакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав |
| да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као |
| мекане коже.{S} Опет му удари у образе ледени и влажни трепер, који сад беше напојен мирисом о |
| м од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети како га кру |
| тако страховито празно и пусто и чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат свога сина.{S} П |
| који у тешким ранама лежаше на крвавој ледини обнесвешћен.</p> <p>Турци одјахаше од коња па се |
| ст да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде онде пет тешко рањених Турака, а |
| рема Ристивору.</p> <p>Паде буздован на ледину само један корак на десно од Јабучила.</p> <p>Ри |
| јаше, зарза и узе десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори |
| ио, из седла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теш |
| се заогрну једном поњавицом, наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div ty |
| а жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде онде пет тешко рањених Турака, а бар тол |
| амо нешто по сниска.{S} У зиду на исток лежало је велико отворено огњиште од белих камених плоч |
| pb n="55" /> преплету од сребрних жица, лежао је поред њене десне руке; према њој је висила на |
| ком пођоше уз ону косу, на вису које је лежао турски стан.</p> <p>„Разви моју заставу!“ беше по |
| још сигурни. <pb n="203" /> Боривој је лежао у несвести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође |
| викну кнез скочив са поњаве на којој је лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, |
| ен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде на небу; чух је |
| на постељу, на којој је наш славни цар лежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да заборављаш да |
| који на меканим персијским простиркама лежаху у шатору.</p> <p>Дечку томе повезана је била гла |
| о његов.{S} Погледа на гусле његове што лежаху у једном куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као |
| ђе први ка ковчегу у коме мртав војвода лежаше.{S} Прекрсти се живо неколико пута, побожно и са |
| д свога господара, који у тешким ранама лежаше на крвавој ледини обнесвешћен.</p> <p>Турци одја |
| ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђ |
| м је притисла крст са Распећем који јој лежаше о златном ланцу на грудима.{S} Уставила се на пр |
| светлости на Ристивора, који сад мирно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гле |
| Па се онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити д |
| мо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном по |
| и разговором ноћ мало прекратио.</p> <p>Леже сваки на своју постељу.{S} Између њихових постеља |
| Планине тихо спушта у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, од старина двор властелинске куће Орло |
| деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме витезу на срцу; особито се за столом у тр |
| ога шатора, под којим наш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да |
| цати у камене плоче.</p> <p>Ниско поврх леја од цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивој |
| азило у перивој, који се својим цветним лејама пружао низ зелену косину далеко до самих сребрно |
| не мисли гледаше у подглавље на коме је лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирно почива |
| Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што |
| гом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет година.{S} Н |
| једном то отровно семе истребити са ове лепе наше земље?!“</p> <pb n="97" /> <p>„Па онда,“ наст |
| ке оките.{S} Беше милина погледати како лепе дворанке девојке пружају пуне руке цвећа младим ју |
| лади властелин извади из једне свилене, лепо извезене, торбице по велико писмо и предаде га кне |
| коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло распознати пред великим једним зеленим ша |
| њему.{S} У бледој светлости од свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турс |
| /p> <p>„Ето ни један!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехов |
| то га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио; ако ко |
| {S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као побожна Хришћанина и добра јун |
| ош мало ближе примакоше Дворињу, видеше лепо како многи народ седи под вењацима а испред вењака |
| влију млад момак, красног лика, висок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он о |
| ју водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена човека од својих четрдесет година, с леп |
| на југ у перивој, седела је на сниској лепо изрезаној скрињи госпођа Мандалена.{S} Била је бле |
| ним уснама, крупним црним очима, танким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S |
| од многих јуначких песама, које је тако лепо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много у |
| је рече своме <pb n="183" /> деду: „Ето лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</p> < |
| росава.</p> <p>„Хвала теби, војводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да |
| аторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева |
| на човека од својих четрдесет година, с лепом црном брадом, дугом косом, образима препланулим о |
| терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога луга, којим прелажаху, зло слагал |
| е им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се изненадно указа.{S} Пукла рав |
| оно пребледо младо лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спусти свој |
| родство њене душе, и госпоственост њене лепоте светлили су као пун месец на небу по коме танки |
| атоциљаше на танак лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Пе |
| дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, кћери некаквога малог властелина у дво |
| звијени цвет; жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; по очима, по кадифен |
| ко!“</p> <p>„Обојица смо се опили њеном лепотом!“ прихваташе Винко, па се грохотом насмеја. „Ка |
| је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову описати.{S} То није само град са голим зи |
| , и како голубови могу да уживају своје лепршање у сунчаном зраку.{S} Чудила се како да они не |
| n="4" /> изгледало да су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлијим и златнијим зраци |
| далене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p> |
| су личнији, господственији, поноситији, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за п |
| з грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаше старац по но |
| реплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подиза |
| ош је дивније пред вечерњи сутон ранога лета седети на тераси, гледати у шарени перивој, преко |
| ву, ти старац један од седамдесет и пет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади господар |
| ве: кнеза Градоја, старца од седамдесет лета, и унука његова Боривоја, младог дечка од петнаест |
| да само он један, старац од седамдесет лета, са унуком својим, дететом од петнаест лета, Госпо |
| ћ од двадесет а не старац од седамдесет лета!</p> <p>Сад приђе други један по стар сељак а <pb |
| овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони испричаше како млади Ју |
| , са унуком својим, дететом од петнаест лета, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им г |
| и кукавице имају крила, само што орлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да по |
| и срце му запали, те, кличући као соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако |
| ека сваку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде |
| косиву орлушину, која раширеним крилима лети у вис носећи у канџама румено чедо у белом свилено |
| мо заповести твоје, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, па ма то било и у с |
| ати.{S} Нисам веровао њену причању, док летос о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не |
| ледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ рече млади кнеж |
| гледи прогањају нечисте духове из људи, лече бесомучне, малодушне праве јунацима, а јунаке скро |
| сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} Властелин Витомир ми је пред ва |
| својим погледом и полагањем своје руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дво |
| с снађе?!“</p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли ти што, господару, да ти помогнем?“ упита га стари с |
| е војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета м |
| јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другови стишавати, док |
| И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ настављаше кнез па |
| орњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је |
| још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на |
| но па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до певања |
| је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање јунака или је мање јунак |
| p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p>„Ла |
| још распитиваху по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха к |
| не пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади |
| ло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него |
| м да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме бих |
| , је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, прозван о |
| о да молим!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И оп |
| овати с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража ис |
| испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} |
| ен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом кне |
| (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно сл |
| вином, да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ питаше кнез <pb n="27" /> младога |
| >„Марјан!“ рече Ристивор.</p> <p>„Јавља ли што клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратни |
| а ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани попови без парохија о њему причати, и шта |
| трнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја |
| а се војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb n="175" /> бесед |
| очима широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходник |
| пови без парохија о њему причати, и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него да махн |
| <p>„А!“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отровно семе истребити са ове лепе н |
| наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповед |
| ече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето |
| ној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном кут |
| човека нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се |
| акаху као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наш |
| итешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помиња |
| азвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка дужда Млетачкога, још онако мл |
| арац му викну:</p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ |
| Лабуде!...{S} Погађаш куда полазимо, је ли?!“</p> <p>Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и |
| ржите моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву перперу?“</p> <p> |
| јунак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да м |
| Па добро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је под ранама умро?“ <pb n="206" |
| е кнез срдачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слав |
| Молим те, ко ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки це |
| ’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве је људе <pb n= |
| староме кнезу овај устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече д |
| уме доње, нека сам својим очима види је ли му коњу положено <pb n="36" /> како треба.{S} Док то |
| кнеже, нити је прилика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити него како је наред |
| једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко |
| опет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То |
| !“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ |
| као да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па уд |
| аним говором и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господине |
| гло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, нег |
| ватреним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше |
| во, јуначе, тако ти среће јуначке, није ли ово слика Мандалене, кћери војводе Новака, жене кнез |
| Него да све то оставимо на страну, није ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнемо на |
| ву, ето неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на ње |
| су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу |
| зео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово |
| нез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, старац од седамдесет лет |
| ојводски шлем поред своје главе; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје |
| свога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли како је се наместио на свиленоме своме платну војвод |
| ве, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов н |
| оме своме платну војводскоме?{S} Видите ли како је положио свој војводски шлем поред своје глав |
| ки погинути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не виде |
| млађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети |
| ма у оној гомили света.</p> <p>„Видесте ли нашега кнеза?“ питаху они млађе људе и момчад око се |
| /p> <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте ли још у животу?!“ питаше сиромах млади Боривој, промук |
| пашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате запов |
| ора па по руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увребати одблесак сунца о златни крст н |
| се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.< |
| и да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од |
| _ Остадоше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> <div type="chapter" |
| да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли |
| ио своје последње заповести!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потраж |
| дна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи ономлани на Плочнику?{S} Ваљада ни |
| сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; напојих свакога ко хтеде да |
| ми да пребројимо шаторове турске, не би ли сигурније рачун ухватили, колико ће бити тамо турске |
| Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела срца.{S |
| ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи |
| тивора да у његовој соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало прекратио.</p> <p>Леже сваки на |
| се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти слатк |
| војој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду!{S} Р |
| n="18" /> води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} |
| нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што п |
| реташе најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији |
| е од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и |
| ко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на страни господина |
| и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у животу!?“ викаше Ристивор, огле |
| рлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?! |
| } Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човеч |
| око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Р |
| ћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погине |
| ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој покл |
| е да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Господу!{S} |
| , не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Порубови |
| S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање.{S} Најпосле прес |
| ети не може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао одмичући од бој |
| од себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и |
| смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова све |
| ка стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ |
| оље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам те давао |
| ј клобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> <p>„ |
| огледах, њега више тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сетан невесео?“ питах сам себ |
| очевидно изненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се стар |
| као први део твоје војске!“</p> <p>„Што ли се теби толико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кнез Ву |
| , сузе лијете кад сте срећне!{S} У чему ли је разлика?!“</p> <p>„У свакој сузи, коју срећа нато |
| ву да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} У седла!{S} На коње!... |
| и, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.</p> <p>„Је |
| <p>„Можеш ли поуздано да распознаш јесу ли то тамо турски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да су т |
| ригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао исприча |
| од наше Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко |
| ђу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не за |
| Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше ста |
| а уставимо тај покор!“</p> <p>„Не рекох ли ти, постави стражу на њиховим вратима?“ прекораваше |
| овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора?“</p> |
| амет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала последња вр |
| теним рукама, сав уплакан.</p> <p>„Знаш ли нам, старче, рећи ко је све синоћ долазио под шатор |
| се онда окрете Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуздано да распознаш јесу ли то тамо турски шаторов |
| ушан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је |
| нтији са црвеним појасем.</p> <p>„Хоћеш ли ти, кнеже, силазити у трпезарију, да вечерамо, или н |
| се сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитр |
| о, мој попе Каритоне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вер |
| рас да пошљеш људе да похватају коње са ливада наших, да их повежу конопцима и изведу рано зоро |
| авница докле око допире.{S} По њивама и ливадама пала танка маглица као велики свилени вео обој |
| емљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гом |
| ао да је неко кабловима из црних облака лије.</p> <p>„Ухвати нас ситна киша тек изађосмо из пла |
| то; „сузе лијете кад сте несрећне, сузе лијете кад сте срећне!{S} У чему ли је разлика?!“</p> < |
| старац седајући опет на свој сто; „сузе лијете кад сте несрећне, сузе лијете кад сте срећне!{S} |
| ндо, снахо моја, што ти је?{S} Што сузе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, д |
| да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: об |
| на мраморну авлију млад момак, красног лика, висок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, господар |
| евојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; по очима, по кадифеној мекости погледа, по |
| им гласом, и погледа горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се о |
| гано удалише, и упутише к дивној једној липи, на својих двеста корачаја од шатора војводина.</p |
| се напојио мирисом од босиљка, ружа, и липова цвета!{S} Није чудо што су славуји и косови и се |
| есној и левој, подигао вењаке покривене липовином, испод њих наместио дрвене столове, а по стол |
| "> <head>V</head> <p>Кад се већ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што |
| и, да се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе што сад прво стоји на |
| Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора?“</p> <p>„Нека, господару!“ |
| ветац у десници држи, повија уска кожна листина, на којој црним словима пише: „Покајте се!“ Што |
| атор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода |
| ном бурету разастро некакве стародревне листине, час при свећи нешто сриче у њима, час опет <pb |
| као да ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може |
| пет примицати и одмицати <pb n="158" /> листину, оштро гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па |
| е нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није |
| асвим близу своје главе, нађоше под њим листину, исписану руком војводином а прибодену у земљу |
| <pb n="19" /> да чита некакву Душанову листину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лич |
| воју задрхта рука кад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од |
| едаше — као да у мислима прелистава све листове Некудимове верне службе још од оних дана кад га |
| висока и крупна једна људина, широкога лица, с вински руменим образима, по дебелим носом, круп |
| оје — који не скидаше својих погледа са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} Напрегнувш |
| војводе, не скидајући својих погледа са лица његова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубоке |
| , не скидајући погледе своје са красног лица личнога и господственога Санџак-Бега.</p> <p>Па он |
| густом брадом око руменог и округластог лица.{S} Опружио се био у оној храстовој високој столиц |
| така, док не звизну мач Градојев посред лица турског четовође, па онда и лево и десно, и лево и |
| ника, те док једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У т |
| авио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, п |
| ветљавало бледо као крпа <pb n="152" /> лице војводино.{S} Старом се кнезу срце стеже.{S} Он ск |
| , прекрсти се и намести свој калпак.{S} Лице му се чисто разведрило, као да му се један велики |
| цу, с разбарушеном русом косом, подигла лице к небу, упрла погледе из крупних црних очију у вис |
| га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Б |
| олио!“</p> <p>Војвода Радич покрио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који |
| ранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, што ја теби гово |
| диром пуним воде.{S} Опра поп руке, уми лице, дохвати своје разбарушене косе те их сави <pb n=" |
| моја Србадијо?!“</p> <p>И старац покри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни р |
| колена, загледа се у оно пребледо младо лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; пол |
| p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше неколико пута својом руком |
| риђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољ |
| хладан ноћни поветарац запириваше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћ |
| и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде у близини камена плоча |
| нај живахни поветарац, који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у |
| а Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га поса |
| <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде д |
| ка војводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним облаком.{S} Уведе вој |
| танку преклињао све да се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно као права браћа!{S} А кад |
| ка би ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опростио, како ти од свега срца ми о |
| тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо |
| угачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним руменим уснама, крупним црним очи |
| ани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што ето стиже један од оних јунака, |
| ади Боривој, промуклим гласом, крвав по лицу, стегнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше |
| у китњастом шареном руху; пребледела у лицу, с разбарушеном русом косом, подигла лице к небу, |
| сподо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не знам |
| ицима, шкргутну мало зубима, поцрвене у лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви |
| т на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у лицу, шкргутну зубима, па се онда исправи у седлу, и по |
| ње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радости — сиђе доле на |
| народа.{S} Иван Порубовић, сав светао у лицу од радости, допре до старога кнеза, пољуби га у ск |
| реч Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он |
| и не подижући свога погледа према њену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погле |
| о зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок и личан младић, <pb n="136" /> погледаше мирно, и тек сам |
| м реповима побијено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе богато златом изве |
| ито.{S} Беше, господо моја, у томе часу личнији, господственији, поноситији, лепши, а верујте м |
| на Плочнику, допринев знаменитим својим личним јунаштвом те је кнез Лазар Агарјане разбио.</p> |
| јводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро оружа |
| скидајући погледе своје са красног лица личнога и господственога Санџак-Бега.</p> <p>Па онда уз |
| окорастих топола, што се трепером свога лишћа нешто тајанствено разговараху са жубором Голубиње |
| неколико тренутака чуло се само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој |
| од уста до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецањ |
| ку, и од шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста |
| исковани мајсторским чекићем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће да |
| м на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених колиба беху постројени.</p> <p>Сваком |
| } А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље г |
| жина поста у брзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчела.{S} Богатство им није повис |
| а ухватила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и вла |
| икиваху псовкама и претњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запомагање.</p> <p>Него ј |
| на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта са пуно варница распрштаних у два крила!“</p> <pb |
| да нема ни једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли о |
| аш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје чупаве |
| >Али је се сва та лепота и милина онога луга, којим прелажаху, зло слагала са бољом, коју је ст |
| је ето наш млади господар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва в |
| оже да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се смерно |
| што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ настављаше кнез па немирно |
| унака!{S} Предајте, се, море, не гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са више страна. </p> <p>„З |
| хните делије!{S} Предајте се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме да се предајемо?“ викаше старац. „З |
| ш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чем |
| ојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си и куд |
| стивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ нас |
| ављате таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава зверад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару, видеће |
| е до Видовдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза нема велик |
| кнез. „У самој ствари то је Ристиворово лукавство.{S} Али мене неће преварити! <pb n="179" /> Н |
| ке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Косову хватајући зраке док је још светлости на |
| може да се види како тужна и расплакана лута по ходницима од двора!“ Па се онда Ристивор опет в |
| пун месец на небу по коме танки облаци лутају.{S} Њен псалтир, у своме красном <pb n="55" /> п |
| о кликтање не растопи у сложно „Многаја љета“, које духовници слаткогласно калуђерски поведоше. |
| милости своје према мени, опрости му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, и |
| муком могаше кнегиња кроз одушевљени и љубави пуни народ у свој двор проћи.</p> <milestone uni |
| нима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез |
| то, синко, не знам казати!“ рече старац љубазно младом властелину. „Што ја видим и што знам то |
| у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно л |
| епша је, брате, од Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змаје |
| Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се морало тихим шапатом шапута |
| бо, не помињи га!{S} Имај милости према љуби сина твога!{S} Не помињи име, које усне моје, од о |
| ју молим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима.{S} Хвала вама свим |
| која не жали крви у одбрани отачаства, љубим те и поздрављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По |
| али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, |
| лутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се Некудимово срце опет поче раст |
| вој српској земљи, теби војводо Радичу, љубимо поздрављење.{S} Војводо, ево нам стигоше поуздан |
| p> <p>„Од Војводе Радича кнезу Градоју, љубимом ми пријатељу, срдачно поздрављење. — Да знаш, к |
| верних људи у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опро |
| рога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвод |
| вилени вео обојен бледом <pb n="185" /> љубичицом.{S} Источно се небо наслонило на плаве планин |
| уначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кн |
| са кнезом.{S} По неко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у рук |
| ластелин Витомир дигли један на другога људе своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу |
| >Прво млади Боривоје проведе Орловићеве људе.{S} Ристивор приклони заставу те јој свилене кићан |
| есте ли нашега кнеза?“ питаху они млађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бада |
| S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве је људе <pb n="47" /> спала данас славна царевина српска!. |
| , под којим је угледао неколике старије људе.</p> <p>Мало за тим па стари кнез виде како људи н |
| у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвен |
| ом у левој руци, призиваше гласно своје људе те сваког помињаше поименце војводи, који опет са |
| p> <p>„Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ причаше Витомир.</p |
| за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе спремљене колибе, <pb n="82" /> и Порубовић ће их |
| џак-Бег своје причање, „замолио је моје људе: „Тако вам јуначке среће, оставите ми струк босиљк |
| це рече: „У незгодно време кнез позивље људе; ево јечмови почињу сазревати, па их ваља жети; па |
| за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше |
| Час поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те |
| сном светлошћу и својим трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говор |
| али нема доста оружја; истом је послао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче |
| нака, свеци чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада ка |
| о говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да похватају коње са ливада наших, да их повежу ко |
| на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кукавице, нити смо људи без д |
| Богу верни народ српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У гомилицама од невиних девојака и неиску |
| а од Орлова Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте ви |
| ма са свих страна,</p> <p>„Предајте се, људи!{S} Видимо, јесте јунаци!{S} Предајите се нама јун |
| ба! прихвати кнез Добромир. „Помислите, људи, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — ст |
| њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једном на збору Србадије памет заузме прво м |
| и и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман Пајсеј, узд |
| ти; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“ |
| а око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војвода Милош Обилић ш |
| Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да тебе |
| вреди Господину Кнезу и педесет хиљада људи, који су далеко од Косова, кад се бој почне да биј |
| Видов Дан, чим ми само још која стотина људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на врем |
| туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је послао људе, да з |
| а лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло распознати пред |
| то јасније чуше вику, као да се стотине људи надвикиваху псовкама и претњама, па кроз ту ломњав |
| ине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</ |
| } Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапети мој шатор, под којим ћемо ја, мој у |
| } Онда смо имали свагда десет пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, |
| з, намргоди се поп Каритон.{S} Потекоше људи по гомилама расплакане женскадије, и покушаваху пр |
| ени погледи прогањају нечисте духове из људи, лече бесомучне, малодушне праве јунацима, а јунак |
| оји с њиме на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па т |
| ти да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по |
| е прича да су дошли неки наши поверљиви људи из Константинова, па јавили Господину Кнезу, да ца |
| легу.{S} Али како су срећом мало не сви људи кнеза Миросава и властелина Витомира били пола пиј |
| азби буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прекораваше кне |
| араше турским језиком.</p> <p>„Ево моји људи кажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји људи кажу |
| ажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји људи кажу набројили су на њему двадесет и три ране!“</p |
| узеде уз свирале окретати колом; зрели људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишља |
| ро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си се срдио на ме. |
| ти казујем шта ми луди а шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се смерно Ристивор.</p> <p>„И с |
| амолимо.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколи |
| н онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје сави г |
| дна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи ономлани на Плочнику?{S} Ваљада ни кнез не може хт |
| пала, док се није свела само на десетак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> |
| удемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ако проведу |
| <p>Мало за тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше на неколико страна и махаху рукама ж |
| зле среће, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацит |
| у и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо!“</ |
| Господару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} О |
| и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда с |
| и, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p |
| из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ причаше Витомир.</p> <p>„Тако је у исти |
| више ми немој будаласто помињати памет људи у којих јунаштва нема!“</p> <p>И пођоше сва тројиц |
| Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господи |
| реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио |
| мало даље зеленим пољем, неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испре |
| срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје је место, војводо, под ша |
| уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под мојим шатором, сваки ће од њих мирно спавати н |
| о, војводо, под шатором у средини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо ка |
| ка, јер с овом гомилом слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази |
| другога из дружине, у којој је поштених људи и честите Србадије!“</p> <p>„Како бих ја, кнеже, р |
| оме свету помишљаш: како је мало верних људи у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш |
| нова каква чета ма од стотину одморних људи?!“...{S} Али ни од куд никога! „Ох, што их нема!“ |
| о великог покајништва пред Богом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{ |
| > рано пође.{S} Рачунао је да са својим људима стигне пред вече истога дана на бориште код војв |
| ага.</p> <p>Санџак-Бег се окрете својим људима па с њима нешто разговараше турским језиком.</p> |
| Али могу ја овога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам |
| ачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо јо |
| и дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти! |
| на прагу се указа висока и крупна једна људина, широкога лица, с вински руменим образима, по де |
| ти попа снажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну стар |
| се осмехну једним брком па рече младим људма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да доврши што ј |
| њу и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити |
| ђеље, појаше опет дивно о таштини славе људске, о пролазности богатства, сјаја и среће <pb n="1 |
| хвати кнез. „Не мислим ја цркву коју су људске руке градиле, него цркву коју је сам Бог сагради |
| у и ко су православни Срби.{S} По нашој људској памети право би било да нам дарује победу, и да |
| чу, који виси о гвозденом танком ланцу, љуља се сиви соко један, са малим калпаком од скрлатне |
| розван од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигивати на своју најближу дружину.</ |
| чном гуђењу и хркању Ристиворову као на љуљашци, па не могаше.{S} Приђоше однекуд некакви танко |
| а људе своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их |
| таше зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли от |
| е поп.</p> <p>Скочи стари кнез, одгурну љутито свој сто, збаци скрлатну доламу са златним токам |
| себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и тре |
| е крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње с |
| а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако. |
| му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. |
| ца Орловићеве куће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, сва |
| цвркутом да надцврчи сваког другог, па ма танка грла попрштала.</p> <p>Голубови су немирно час |
| екао да се једном учини крај узбуни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на |
| летимо, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаст |
| жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у овај часи испред ове цркве појахали крилате жд |
| иди да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину одморних људи?!“...{S} Али ни од куд нико |
| да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се |
| ј дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора?“</p> <p>„Нека |
| било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом |
| бовима, и у знак свога поштовања положи ма било по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине |
| ише бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, |
| дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне коњице!</p |
| он навали да му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда |
| “</p> <p>И онда бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покуш |
| десет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет хиљада људи, ко |
| врћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му кажем, а видех га г |
| ине!{S} Мишљах више о слабоме срцу жене Магдалене, него о јакости твоје сажаљивости према нама |
| клупи па пун сажаљивости гледа у Марију Магдалену, која, у бледоплавој хаљини пала беше на коле |
| едаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је срце јој се полагано растапа |
| ире.{S} По њивама и ливадама пала танка маглица као велики свилени вео обојен бледом <pb n="185 |
| <p>Једнога топлог сунчаног дана, крајем маја 1389., баш на томе крилу Орлова Града могли сте уг |
| одузимље!“</p> <p>„Није чудо на оваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи |
| и мени и Ристивору <pb n="195" /> моја мајка рекла!?“ говораше Боривој мирно, али му се пламен |
| је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <pb n="58" |
| е које је као дете на крилу своје добре мајке проводио на тераси од двора, на којој је у хладов |
| ој од њих уз уздах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Госпођо наша!{S} Што пушташ то младо св |
| е?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до уста, те се начини као жубор |
| ли око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи |
| омоћи!{S} Ако би могао заборавити своју мајку нека ти је просто; али никад не заборављај да нос |
| ме је славно погинути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Им |
| {S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се |
| а Кнеза отидоше сви Крушевљани трговци, мајстори, радници.{S} Наоружаше се како је ко могао, по |
| ем — велики гвоздени светњаци, исковани мајсторским чекићем у грање и лишће, кроз које се орао |
| ко дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда |
| ривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пратиш свога <pb n="193" |
| неколико њених речи, шапутом управљених Мајци Божјој, свагда помажу!</p> <p>Била је сасвим прос |
| и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање.{S} |
| од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај пет |
| да не могу да у служби земље господара макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, сна |
| амо!“</p> <p>И онда поп навуче мантију, макну главом на Ристифора који му притрча с кондиром пу |
| и, до оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: старац један, који је ваљада стареши |
| а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као какве орлушине!“</p> <p>„То треба да |
| лвасије, те ми оживе срце које већ беше малаксало!“ говораше рањеник па захвалне погледе упираш |
| кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек ш |
| осле посао настављати.{S} Преча је мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хт |
| ад да Каритона зове тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми не рече.{S} Него збиља, једнако ми п |
| му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ настави кнез који је волео по некад да Кари |
| адоју, који ми ево даде од своје слатке малвасије, те ми оживе срце које већ беше малаксало!“ г |
| >И кнез Гојко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ прв |
| тачаство, да је двојином више пелена но малвасије као цар попио, да су га се истина бојали, али |
| доје му додаде својом руком онај кондир малвасије, и рече му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором |
| писму Господина Кнеза напојиш небеском малвасијом!{S} Ниси чуо како он великом клетвом куне св |
| Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком малвасијом!{S} Путник је, сухо му је грло од прашине!“< |
| се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, којом нас војвода служи, не могох отети нек |
| м шатором нађоше и запојише га мирисном малвасијом.</p> <p>Старом се јунаку загреја срце добрим |
| ути прекрштање обичнога домаћега вина у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова |
| д претварам његово кисело вино у слатку малвасију.{S} Не могу ја сад ово прекинути, нити се мож |
| пролажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страховито празно и п |
| </p> <p>Па се слегао радостан народ око мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n= |
| ди је у свој калпак.</p> <p>Раздрага се малена војска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео |
| до не да опојати човека, лакога срца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија шт |
| ојводином а прибодену у земљу једним од малених потајних ножића његових.</p> <p>Додадоше је игу |
| некакве старе приче коју је још, кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, како, кад год |
| е службе још од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{S} Напунише му се о |
| јвода Радич стиже са свитом својом пред малену крчму код Цареве Громаде. </p> <pb n="135" /> <p |
| лином растуженост мешала.{S} Тек кад га мали Маша, скутоноша кнегињин приликом великих свечанос |
| душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож који н |
| нком ланцу, љуља се сиви соко један, са малим калпаком од скрлатне кадифе на глави.</p> <p>Прем |
| војводу Радича мртва у своме шатору, с малим једним ножем сјуреним усред срца!</p> <p>Пренераз |
| показала само — мртвог војводу Радича с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напунио |
| од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи |
| уповима, а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} С |
| ти?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и позн |
| нечему беше присетио.</p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо |
| ром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибама војнога стана.{S} |
| , брате, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет игуманије!“ рече Иван |
| гоним!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Рис |
| нисам могла.{S} Јутрос, пред саму зору, мало задремах, и тада снивах сан који Бог може окренути |
| Полетесмо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мор |
| еко образа њихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, сави их |
| се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико стотина коњаника стало у редове |
| ског измешанога са јечмовим класјем.{S} Мало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа |
| ко мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само после говора Господина Кнеза чу се кратки а с |
| о је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, кратко је одговарао на пита |
| 4" /> да је право да због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће |
| е могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p |
| еч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једну к |
| > гологлав приђе пред шатор.{S} Погледа мало по небу, те на једну те на другу страну, загледа с |
| } Како војвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан |
| дведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту д |
| стивор га погледа за неколико тренутака мало као збуњен не знајући управо шта то он хоће; али, |
| ао без душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и |
| чуо, кнеже,“ пресече га поп Каритон, па мало преврну закрвављене очи своје, — „и ако смо другов |
| је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом у коме прекор трепташе.</p> <p>„К |
| да не гледају онај покор.{S} Он поћута мало, погнут као да се онај брест на плећа његова свали |
| да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превла |
| p> <p>Кад се та бура одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Градоје опет нестрпљиво окрете к во |
| под прстима каквог калуђера.{S} Послуша мало оштрије и јасно чу тихо шуштање свиленога скута и |
| војводе, па онда, један по један, дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења, Градо |
| у ноћ.“</p> <p>Ту се сад рањеник подиже мало, дохвати са огњишта један кондир вина, и сркну нек |
| совима на овоме свету помишљаш: како је мало верних људи у народу, који си ти толико љубио, и з |
| >Под шатором је још мрак био.{S} Што је мало светлости падало од једне воштане свеће, која је в |
| ен у својим очекивањима.</p> <p>„Зар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ |
| је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Него да се прво |
| и одморите се!“ понављаше кнез Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, к |
| се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска прено |
| “</p> <p>Ристивор скочи на ноге, протре мало очи, преви се и дубоко поклони кнезу па смерно реч |
| ста у црвену кулу, нек <pb n="12" /> се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се при |
| е нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи стоји о |
| да!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало одмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} Нико не смеде |
| и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p>Кад с |
| онај кондир малвасије, и рече му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло било!“ |
| Градоје састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди шта в |
| а кнез снаху своју као изненађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику никад оп |
| ма убојитог попа Каритона, који, кад се мало више поднапије, узме да прича хрвање своје са Свет |
| е народу: „Дед’те, браћо, размакните се мало, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, |
| ао ђачад манастирска!{S} Нека их док се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мирно |
| ођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане делије!{S} Обрните копља к земљи и казујт |
| буке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клоб |
| громко сва она гомила.</p> <p>„Станите мало, господо!“ рече кнез Градоје. „Не приличи нама да |
| а ма и малобројне коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се сети нечега па, никако не осврћући се, |
| S} Кад се спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађих људи рече, да в |
| весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први |
| таријих војвода и кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту |
| и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И |
| аже пођу друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под њег |
| и кнез поноситим гласом <pb n="32" /> и мало као увређен. „Ниси хтео оставити свој кисели оцат, |
| сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморим |
| . „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо побед |
| у руку над густе веђе своје, па се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p> |
| , па дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих |
| никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по један, |
| .{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође |
| кавицо, у своје јато!“</p> <p>„Па стани мало, господару, молим те!“ рече збуњен Ристивор, који |
| заставе, једни ми рекоше:</p> <p>„Стани мало, брате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, |
| од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком малвасијом!{S} Путник је, сухо му је грло |
| кнегиња узбуђена и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мени н |
| ше Ристивор уздрхталим гласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући се овде и онде ка |
| пове каменом бацаш...“</p> <p>„Причекај мало, попе, стојим ја теби на белези!“ пресече кнез поп |
| , куда су духовници с игуманом Пајсијем мало час отишли.</p> <p>„И ништа боље, синовци моји, не |
| ић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о перперама. |
| е и разбарушене косе повио горњим телом мало напред као да крупним црним очима својим вреба <pb |
| и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи кнеза Миросава и властелина Витомира б |
| би шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало пребледе и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека |
| .2"> <head>II</head> <p>Ристивор се као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекинути п |
| утога воска.{S} На своду, који је испао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега п |
| лика и предобра моја госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив |
| роз отворена врата могло гледати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке сн |
| своја два крила, грозно завадили, како мало што се у самоме двору, пред очима кнежевим, мачеви |
| на десетак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ вик |
| n="136" /> погледаше мирно, и тек само мало као уморним очима, по господи што се искупи око ње |
| ного!{S} Него да се прво сад прихватимо мало хлеба!“</p> <p>Седоше опет под грм.{S} Старац разл |
| аспао; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу његових испружила се бех |
| прича.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо |
| таче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне и љу |
| војвода и кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим и |
| /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако мудар, |
| уме се,“ настави отац Харалампије нешто мало загушеним гласом, „наравно, према греху требају и |
| вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто мало храпавим гласом поп Каритон не ступајући са прага |
| рао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени вране мозак попиле!{S} |
| , вижљавог, танкоструког раста, с нешто мало по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, |
| ?!“</p> <p>Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати крај од |
| е за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња |
| сваки коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се т |
| неколико тренутака испунише, да се опет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{ |
| твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезарију.{S} Ето питај војводу |
| ј соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало прекратио.</p> <p>Леже сваки на своју постељу.{S} |
| гих људи!{S} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, само зато што неће да верује д |
| ђе ближе к платнима од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором стари к |
| p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Ве |
| онда опет окрену духовницима, шкргутну мало зубима, поцрвене у лицу и срдито прозбори:</p> <p> |
| окрену Јабучила натраг путем, којим су мало час прошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем даље унап |
| ац рече:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не |
| де.{S} Стари се кнез осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети ни разумети што се они то т |
| . с Богом остајте!“</p> <p>Па се старац мало пригну са високог коња свога и пружи десницу Манда |
| целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метанија.{S} Кнез се |
| не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе примакоше Дворињу, видеше лепо како многи на |
| огу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка о |
| право к његовој војсци јездила.</p> <p>Мало час па се од турске војске одвоји једна четица од |
| е угледао неколике старије људе.</p> <p>Мало за тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше |
| раше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однекуд потмули тутањ у даљини.</p> <p |
| и тапкаше Јабучила и тепаше му.</p> <p>Мало час па Ристивор дође пешице носећи буздован.</p> < |
| хвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се сети |
| чаше о лепоти Перунике, кћери некаквога малог властелина у двору војводину, а Ристивор узе хвал |
| нечисте духове из људи, лече бесомучне, малодушне праве јунацима, а јунаке скромнима.{S} Где у |
| у него војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ак |
| д се то сврши, кнез Градоје рече својој малој дружини:</p> <p>„Ходите, помозите ми да пребројим |
| 8990_C1.1"> <head>I</head> <p>На једној малој заравњи, у падини која се од Голубињске Планине т |
| p>На велико чудо старога кнеза, и на не малу радост његову, тек је сутра дан подне превалило би |
| S} А за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у јужној кули, ону исту у којој је цар Ду |
| и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше коње.</p> <p>Војвода тражаше кнеза Гра |
| уне чутуре, кретаће се сутра натмурени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи |
| спала на нас сиротињу у овоме крају!{S} Ман’ се, човече, та сам онај народ на Косову и око Косо |
| ници победе Богу верни народ српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У гомилицама од невиних девоја |
| ера него што се може да смести у хиљаду манастира; истина је да је многи и многи поп постао про |
| да има и калуђера који сами пале своје манастире: истина је да имамо два пута више попова но п |
| .{S} Зар у српској земљи толике цркве и манастири, зар по црквама толике чудотворне иконе, и то |
| 9.</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1899</p> <p>Цена 80 нов. |
| Не знаш ти њих!{S} Још су они као ђачад манастирска!{S} Нека их док се мало поуморе!“</p> <p>И |
| е сећаш?{S} Та онај што је неко време у манастирској кујњи прао карлице и котлове, па се својим |
| етим моћима кнез Градоје поклонио своме манастиру Милостину.{S} Журила се, јер је управ довршив |
| ји знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у манастиру,“ — ту многи почеше да му се смеју, али ништа |
| то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манастиру, једне зимње вечери игуман искупио сву братиј |
| војводино, које још не хте отварати.{S} Манда оста стојећки пред старцем, брижно погледаше кроз |
| ац преко усана превалио име „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренеражена |
| и очевидно узбуђена и забринута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу |
| чуда и покора напољу!“ говораше госпођа Манда, па се узе <pb n="15" /> крстити, јер напољу удар |
| и па опет престадоше.{S} Кнез и госпођа Манда оставише терасу па се склонише у једну повелику о |
| негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Боривој је с момцима одјахао у пла |
| доле с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда оста са сином у дворани на првоме кату.</p> </div |
| Божје, књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Манда прошапута Ристивору да <pb n="16" /> принесе свет |
| треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к своме сину, па, кад га старац пу |
| бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Кар |
| </p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Мандалена махну руком неколиким дворским девојкама, <pb |
| на глава његова!“</p> <p>Ту сад госпођа Мандалена стаде, да чује одговор Ристиворов.{S} Млади в |
| чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена кметовима и ономе свету што се око ње и њене |
| тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанство њихово.{ |
| ну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј се, господару!{S |
| а сниској лепо изрезаној скрињи госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но обично; у очима јој умор |
| и ону молбу о перперама.</p> <p>Госпођа Мандалена, која се до тога часа јуначки држала, кад вид |
| то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах сама приђе к Лабуду, убојном коњу старо |
| учило цвећем претрпани!“</p> <p>Госпођа Мандалена погледаше по својој свити од дворских девојак |
| у од шестостране куле седела је кнегиња Мандалена, сетна и невесела, и ослушкивала одјецима кој |
| има да је уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једнако осмехиваше, али јој низ беле обра |
| мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље, поклопи оч |
| тарац, и умах нестаде Ристивора.</p> <p>Мандалена дохвати журно разбој од шимшира са довршеним |
| ако ти среће јуначке, није ли ово слика Мандалене, кћери војводе Новака, жене кнеза Милана Орло |
| да помогну, ту милосрдан поглед из ока Мандалене Орловићке, дотицај њене руке, и неколико њени |
| је била израђена допрсна слика госпође Мандалене.</p> <p>„Погледај у ову слику!“ настави Санџа |
| ом анђелу, причаше му о доброти госпође Мандалене, о њеној чудотворној моћи да својим погледом |
| други свет оста као укопан око госпође Мандалене.{S} Женскадија тек сад удари у плач и кукњаву |
| ад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше мирно и н |
| лити Босиљку, најмлађу дворанку госпође Мандалене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепша је, бр |
| у са високог коња свога и пружи десницу Мандалени, која му је смерно пољуби и сузама ороси.</p> |
| !“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпођу Мандалену, онако бледу, с тугом у очима, с усиљеним осм |
| Видим!...{S} Видим те ко си!...{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{S} Ево Станка!....{S} Стан |
| така у младу жену, па јој рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, што ти је?{S} Што сузе лијеш?</p> <p |
| одржаваним, у старој некаквој морастој мантији са црвеним појасем.</p> <p>„Хоћеш ли ти, кнеже, |
| кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мантију, засука рукаве од антерије, па искочи као помам |
| одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче мантију, макну главом на Ристифора који му притрча с ко |
| зу; — „ено га у винском подруму; скинуо мантију, засукао рукаве, на једном бурету разастро нека |
| мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање јунака или је мање јунака што |
| мање светаца што је мање јунака или је мање јунака што је мање светаца, то ја не умем сам да р |
| е мање јунака или је мање јунака што је мање светаца, то ја не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни |
| ветаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање јунака или је мање јунака што је мање светаца, то |
| ли.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање јуна |
| нија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца шт |
| у добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу те глоб |
| чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у потоку к |
| ивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да мар |
| спустив празан пехар на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта |
| ниској клупи па пун сажаљивости гледа у Марију Магдалену, која, у бледоплавој хаљини пала беше |
| није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Рист |
| вастелом, ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која пом |
| ри на кули?“ питаше стари кнез.</p> <p>„Марјан!“ рече Ристивор.</p> <p>„Јавља ли што клепа2“</p |
| изради у Мурата да њега <pb n="98" /> — Марка — призна за краља све Србадије од Дунава до Солун |
| неће да му је Лазар господар код живога Марка, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог постави |
| од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо |
| дом уступи престо српски, само ако он — Марко — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n= |
| говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар |
| р се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куц |
| Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском |
| , и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу! |
| ога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да до |
| има и обликом подсећао је живо на своју матер; а својим вижљавим растом и својим покретима подс |
| него као ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете старцу на прса, загрли га живо и пољуб |
| у, који још једнако стајаше поред своје матере држећи једном руком њену руку а другом узду од с |
| , хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у неколико речи исприча шта му ј |
| бро покисосмо!“ говораше Боривој својој матери, пришав к руци свога деда. „Каква ти је то књига |
| тање оних писама, несвесно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше својих |
| ажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка продала властелинци, да те подметне као св |
| а српска земља нама свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо?!“ И он |
| га дечка, кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом руком обгрлила, |
| зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље, покло |
| том <pb n="191" /> босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека |
| плашту, обори седло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се на |
| паметно и хладно размислимо видећемо на мах, да после свега што се десило има само двоје што се |
| > <p>Наша три Србина уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који им запири у |
| м почетку стари кнез збораше тихо у два маха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, лакше!{S} Бојим се рком |
| људи неки потрчаше на неколико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Боривоје |
| и по саборима о њему гудети!{S} Него да махнемо <pb n="20" /> то на страну!{S} Чудо ми је само |
| мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се, попе, те работе!</p> <p>„Тако ми ево овога ви |
| шта остаје мојој сирочади иза мене?!{S} Махни се, човече!{S} Нека иде кнез, <pb n="51" /> нека |
| војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кн |
| икаше громогласно:</p> <p>„Предајте се, махните делије!{S} Предајте се, не гините лудо!“</p> <p |
| к прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих |
| има.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И војвода махну руком према вратима од трпезарије.</p> <p>Кнез Гр |
| к се то довршивало, а госпођа Мандалена махну руком неколиким дворским девојкама, <pb n="65" /> |
| натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар |
| и своме коњу у седло.</p> <p>Стари кнез махну руком, да устави кликтање својих војника и јецање |
| едове.{S} Његово око, његов глас, његов мач, његова застава, чинили су просто чудеса.{S} Као да |
| ари кнез баш у тренутку у коме се његов мач преби ударцем о криву једну сабљу која склизну те г |
| носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од шато |
| сећи поносито сребрн панцер на прсима и мач у левици својој — кад све то угледаше, свакој се од |
| памучне свите на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпе |
| ин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свакога свога сина!“</p> <p>Диже се граја од одобра |
| ај који остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шато |
| е бедру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је мој мач, Ристиворе!“ прозбори старац тихо.</p> <p>„Запојте |
| једва гледати могло; његов широк зелен мач притврђен сребрним ланцима о широк златан пас; па д |
| ли за неколико тренутака, док не звизну мач Градојев посред лица турског четовође, па онда и ле |
| арац баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за |
| г нека ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну узде Лабуду, <pb n="144" /> и гром |
| истиворових заставу, десном руком сукну мач из корица, па се онда чврсто корачајући упути право |
| ге па полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица, па се окрете, да код свога стола дочека |
| аше нешто о левоме своме бедру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је мој мач, Ристиворе!“ прозбори старац |
| само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скоч |
| вог војника, загледао у оштрицу свакога мача, и прстом својим опипао сваки кајиш и сваки ланчић |
| му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те |
| езом!{S} Могу њему затребати још четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити з |
| овом, и опет се расклопише под витлањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и м |
| дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену |
| и, млађи од мене!{S} Припашите ви оштре маче, прихватите шестоперне буздоване, па се пожурите з |
| ђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи |
| ежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управљању коњима.{S} Ристивор је |
| е, кличући као соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али |
| својим голим рукама раскрштаваше њихове мачеве.</p> <p>„Станите, по Богу, господо!“ рече он дуб |
| и упадали с крстом у руци међу укрштене мачеве и оборена копља и мирили завађену браћу.{S} А по |
| кога цвећа; испред ње сложио у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут |
| ника.{S} На заповест војводину спустише мачеве у корице, па стајаху мирно и без ромора, очекују |
| сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене |
| воде.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју српску главу, и спасемо по |
| а; оба с голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ заповеди им војвода, <pb n="108" /> п |
| једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и |
| рвена, штитовима, панцерима, клобуцима, мачевима, копљиме и буздованима.{S} У њој су били просе |
| се у самоме двору, пред очима кнежевим, мачевима не исекоше, како је по њима настала велика зав |
| ву, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у вечне споменике, чините и ви што као |
| ги; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ заповеди им |
| е се овде под овим шатором а преда мном мачевима борити док један од вас не падне мртав.{S} Она |
| истивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под оружје сву чету Орл |
| едајемо?!“ одговараше стари кнез, па се мачем, који му Ристивор додаде, залете <pb n="202" /> н |
| стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на своме |
| јунака.{S} Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не до |
| где се владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по ово |
| шав пред војводу стари кнез га поздрави мачем па стојећи под калпаком поче да говори:</p> <p>„В |
| да не могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али се ни стари кнез ни Ристиво |
| не ћеш ти мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Мла |
| могу да у служби земље господара макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја |
| гологлави, стари кнез, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призиваше г |
| ви, панцером на прсима, широким зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоперним бу |
| ха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно |
| !“ Па млади унук Градојев удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S |
| ам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о |
| /p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Нека не буде кривде |
| ч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да каже |
| } С великом муком нађоше некакве високе маџарске кљусине, па на њима прођоше кроз град, наоружа |
| растуженост мешала.{S} Тек кад га мали Маша, скутоноша кнегињин приликом великих свечаности, ж |
| виче, јер је широм уста отворио; ако ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује, може |
| свете вере Хришћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани на жеравицу метну?!“ питаше поп Каритон, ко |
| који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава зв |
| томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би пов |
| " /> босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би |
| заповест нашега војводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега |
| имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему треба мудро поучити, и да |
| риш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш |
| ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристивор уздрхталим гла |
| <p>„Жао ми је, господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натр |
| не погледе упираше у старога кнеза. „Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово |
| драви и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја в |
| да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближњих села који тражаху |
| моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику да умножите сла |
| дома, ти <pb n="194" /> си се срдио на ме.{S} Сигурно си имао право што си се срдио.{S} Него м |
| лактове на колена, а главу на руке, па ме својим крупним очима тако сетно жалостиво гледа, да |
| осна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по и |
| вести не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нек |
| могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до на |
| девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на К |
| ојим панциром на срцу моме, и сахраните ме испод ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гр |
| од највишег до најнижег молим не куните ме, него праштајте.{S} Кнезове и властелу моју молим да |
| грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од н |
| њих нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави |
| а вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми |
| а жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао зап |
| оји тражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у најближе село где ми ране при |
| пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула, као <pb n="113" /> муња тр |
| > Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко |
| лаве, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половином в |
| егова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрмао |
| милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубоки поклон, при |
| зили.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола |
| ас да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, вра |
| је да се поверим старом господару, који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И |
| е ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, прозван од д |
| д овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и сев |
| овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва подузи |
| у шатор не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово полагано спуштање са висине |
| , ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу клиза |
| И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрз |
| ојнога оца.{S} У планини Рогозин ухвати ме плаховита дажда, те се склоних у једну пећину.{S} На |
| о како је требало послужити... опраштај ме по великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју г |
| ме коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; ч |
| ти нож којим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамни |
| љем, теби се клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца |
| синко!...{S} О, Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „Ево мене, господару?“ одазваше се весело |
| <pb n="33" /> о једном погодимо!{S} Ако ме обориш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш |
| љу видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мр |
| њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рука његова дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, |
| ма.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рука његова дотиче и слушах |
| више никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти с |
| то запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, н |
| с вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили својим господским даром.{S} Ето сам тако у |
| пимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза |
| вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне и људе и |
| не, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макне |
| копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од |
| о шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибама војнога стана.{S} Тек кад народ опази да |
| ажаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им п |
| осову ћу видети колико је правих јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к се |
| могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слави свога имена и по крепости св |
| Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече п |
| ападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ причаше |
| телине, како је било.{S} Причају да сад међу млађом господом има пуно њих, који веле да су свец |
| Градоје сниским гласом, и погледа горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Карит |
| Ристиворе!{S} Прегази поток, пожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битк |
| жје сву чету Орловића па с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n="107" /> оружане ми |
| о опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан н |
| ису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за |
| рећнијега повратка у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и тре |
| настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођ |
| ше јунака, свеци чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А са |
| ла овде заједно са мном признати, да си међу нама свима ти једини који си достојан те части!“</ |
| онда духовници упадали с крстом у руци међу укрштене мачеве и оборена копља и мирили завађену |
| био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову на Марици, ни |
| ило, да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те својим голим рукама раскрштаваше њихо |
| трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда звекет |
| стови златном жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до колена са сребрним острицама којих |
| лагани ход некога, који ношаше обућу од мекане коже.{S} Опет му удари у образе ледени и влажни |
| од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, меканим чизмама до колена.{S} То је био човек средњега |
| старца и једнога младог дечка, који на меканим персијским простиркама лежаху у шатору.</p> <p> |
| аца јуначких, наћи ће се ваљада по неко мекано срце!“</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
| м прозорима, високим и уским, кроз које меки румени зраци сунца на заходу падаху у конат, те из |
| астао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не однесе у своје чудесно царств |
| што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај |
| ете моје!“ рече она оним својим чудесно меким гласом; „ето за твојим пасом видим једну киту мил |
| ини лика — вила; по очима, по кадифеној мекости погледа, по сунчаној светлости њиховој, по таја |
| ојим чудним гласом, јасним као сребро а мекшим од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бирај |
| “ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео.“</p |
| и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати, боље |
| војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите сама под мојим шатором с мојим тешким тер |
| ећан пут кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за н |
| се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му |
| ти што ми треба! <pb n="155" /> Па онда мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону вели |
| арог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову п |
| јништва пред Богом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како може б |
| провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад |
| запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми |
| заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беш |
| ице!{S} А шта остаје мојој сирочади иза мене?!{S} Махни се, човече!{S} Нека иде кнез, <pb n="51 |
| а тешка клетва Господина Кнеза падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и |
| у част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, |
| оћеш, само моли свеца свога да скине са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да ник |
| јуначки одазивати твојим позивима, кад мене више не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше н |
| га слугу Ристивора с десне стране поред мене, нека сви јунаци, који поред наших гробова буду <p |
| је сад двојином чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске оставим |
| ом, <pb n="59" /> не казуј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један м |
| имена и по крепости свога срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} Него пред они |
| , била то кривица — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S} Народе, чувај |
| гу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви оштре маче, прихватите шестоперне |
| !{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати |
| онађу памет!{S} Из ових стопа одлази од мене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{S} |
| си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се, попе, |
| кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову к |
| рече му: „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јова |
| узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, госпођо кнегињо!{S} У старога господара ни |
| му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, Господина свој српској земљи, теби в |
| у овој истој нашој клети,... овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а |
| оштено да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, попе!“ викаше |
| е!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се окрете Рис |
| поду!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвенео у |
| — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Град |
| “</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без мене у Орлово!“ прихвати старац све већма запрепашћен и |
| у ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{ |
| озбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што је војводи |
| ари то је Ристиворово лукавство.{S} Али мене неће преварити! <pb n="179" /> Натраг!“ викну он, |
| ,“ проговори Боривој питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чи |
| } Само једно знај, господару: не ћеш ти мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздованом, а к |
| p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом |
| у даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако |
| ајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти мене, Некудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дође ђакон Је |
| рости моме слузи Ристивору, јер служећи мене изгуби славу да тебе послужи!...{S} Опрости и мени |
| пе!“ викаше кнез нестрпљиво. „Пази, ево мене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати попа с |
| тиворе!“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „Ево мене, господару?“ одазваше се весело млади огранак дома |
| ика, висок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он оздо, скиде калпак и поклони |
| стивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну Ристивор иза гомиле света, па с |
| оже да се брани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> |
| мојој души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само после го |
| окретати колом; зрели људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навали |
| иња у Светој Тројици смилује на молитву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све |
| чи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, |
| пролазили, виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је слуга јунач |
| јер игумана не могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се |
| а. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и српске вој |
| остити Ристивору из милости своје према мени, опрости му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се т |
| ка теби за твоју господску милост према мени сиромаху, Бог на небесима велику милост поклони!“< |
| уздано кнез Градоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали вел |
| pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“</p |
| оже после посао настављати.{S} Преча је мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето |
| тите ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта се онде око мене зби |
| одник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да |
| лико је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један н |
| се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој покојни отац причао о јунаштву свога и нашега |
| о своје име ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено и |
| ца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта се мени једном десило:“ узе реч млад један властелин, по и |
| ду, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас С |
| војници <pb n="159" /> моји, праштајте мени злосрећном војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш |
| Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> < |
| емо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="195" /> моја мајка рекла!?“ гов |
| славу да тебе послужи!...{S} Опрости и мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим слу |
| чи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ри |
| жем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} У |
| оже окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, |
| нда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некуди |
| у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви те |
| и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мени <pb n="117" /> и мојој војсци сачувао чист образ.{ |
| илним узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким глас |
| О, Каритоне, Каритоне!{S} Камо да си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што те |
| , немам шта да праштам, него опрости ти мени!</p> <p>„Сад још једно, децо моја!“ рече кнез. „Да |
| личи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружи |
| у је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бо |
| да нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану с |
| оје стегове, те је <pb n="18" /> води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Неде |
| а добродошлицом, па га доведите право к мени!“ заповедаше старац, и умах нестаде Ристивора.</p> |
| одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“</p> <p>Одје |
| ама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прос |
| Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војуј |
| на душу његова господара.</p> <p>„Нико мени више ништа помоћи не може!“ рече војвода, па онда |
| ко сам нешто мало почео да старим, нису мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да |
| ртвог војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва г |
| зе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје ста |
| рече кнез Градоје с презривим осмехом, „мени се чини да није тако!{S} Наше је место на Косову у |
| ако је у истини!“ рече упорно Миросав. „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто та |
| ет година?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени је седамдесет а теби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени |
| е, који то тако јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чини, господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза |
| амдесет а теби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмањ |
| не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А |
| че војвода рањенику, „ако се ниси преко мере уморио, казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу |
| он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не ма |
| ављаше старац подигнув очи увис, као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три |
| , па викну попу:</p> <p>„Ходи, попе, да меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одговор |
| <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи стари кнез, одгур |
| ледаше к тим шаторовима, као да је оком мерио колико су далеко од храста, под који се зауставио |
| рце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео више но за д |
| твеност њене лепоте светлили су као пун месец на небу по коме танки облаци лутају.{S} Њен псалт |
| ов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну дубоки |
| још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у потоку купа.{S} Слатко је било прелазити том |
| ва растужена, па се онда растопи у тиху месечину којом се ходник и соба њихова за неколико трен |
| Градоје не хте премештати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папрато |
| а, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике да се некакво јунаштво покаже!{S} Што |
| реврће бројанице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Кар |
| риш, онда поштено да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, поп |
| е назначио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем.{S} Знам добро да је он мога |
| мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје је место, војводо, под шатором у средини мојих људи.{S} Не |
| „мени се чини да није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци нашега честитога Господина Кне |
| у заповедничким гасом: „Натраг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И је |
| ргућући зубима, врати се и сам на своје место па одатле, не седајући, узе да говори:</p> <p>„За |
| најугледнији, узе реч:</p> <p>„Није ово место, кнеже, нити је прилика, да загледамо је ли војво |
| ном на збору Србадије памет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо |
| жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што на време на Кос |
| е.</p> <p>Али Ристивор стајаше на своме месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше непомичн |
| е онда окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и једнога и друго |
| и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се т |
| те да сте згрешили — ударите у молитве, метанија и постове, и наставите тако док не осетите да |
| равно, према греху требају и молитве, и метанија, и постови, па..... разуме се, према греху и п |
| још мало остати у трпезарији да допуни метанија.{S} Кнез се осмехну једним брком па рече млади |
| ртвим војводом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви |
| ебесних митара, нити тражим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли |
| их, и метаниса три пута.{S} И кад трећу метанију начини, не диже се, — повијен по земљи, гледај |
| мерно пред велику икону великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачку некакву молитв |
| жи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад трећу метанију начини, не д |
| око главе свакоме ко само чита молитве, метанише и преврће бројанице, не би за све њих било мес |
| н и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног ј |
| !{S} Али од свих мука, на које те живог метасмо, чини ми се, најстрашнија је што ти дадосмо да |
| нука, сави их полагано, готово побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и з |
| мој кнеже,“ настави војвода узбуђен, па метну обе своје руке на рамена кнезу Градоју; „ето мога |
| и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку подножицу, па се онда |
| а <pb n="31" /> ме Агарјани на жеравицу метну?!“ питаше поп Каритон, који је више вина попио не |
| елику милост поклони!“</p> <p>Старац му мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Н |
| аставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; напоји |
| Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека у |
| , па њиме треснуо о ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него опет нису с |
| ма, час опет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји троп |
| ањима у којима се с милином растуженост мешала.{S} Тек кад га мали Маша, скутоноша кнегињин при |
| а ногу Исусових покајничке сузе, што се мешаху са скупоценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и |
| S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређ |
| ви кнез питање свога унука. „Мој синко, ми полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја во |
| пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господи |
| не муцајући слушам твоје заповести!{S} Ми смо овде на пољу, на коме се истом искупљамо.{S} Мог |
| жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио |
| вој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кукавице, нит |
| о.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезариј |
| осподина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, |
| ода, па онда журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе харти |
| ега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна ми |
| о цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да т |
| бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ вик |
| га славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, |
| ко Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Деси |
| /> ....{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси твојом дружбом и тво |
| некакву Душанову листину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} |
| {S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још |
| растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <pb n="30" /> |
| ожим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — све кад би и |
| скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах |
| етседмо — колено!{S} Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, |
| олу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге, да |
| ен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} |
| њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем на |
| рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учини |
| а и прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главо |
| говци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али м |
| ишта о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти |
| лед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти с |
| узе Ристивор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тог |
| р снуждено. „Како да ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину казујем:{S} Ни један!“ |
| о празнично војводско одело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју |
| а, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да м |
| ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајс |
| побратима, и поздрави мога Милана, нека ми се скорим надају!“ Па онда се живо исправи, окрете с |
| азда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у св |
| и на сваком твоме кораку — смилуј се па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешн |
| {S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми опроштајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше б |
| отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени срце |
| и.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се смерно Ристивор.< |
| јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пр |
| је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна ст |
| о може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се сме |
| у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „П |
| рију?“</p> <p>„Право да ти кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се н |
| ове тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми не рече.{S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето зап |
| се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само |
| казујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу сво |
| дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још |
| да Бога опростио, како ти од свега срца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо!“ рече све |
| , очита ми опроштајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за |
| унаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кн |
| ељ; два пута мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шт |
| у, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у том |
| м рукама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Е |
| сасвим поуздано кнез Градоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се |
| дан део војске растурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и опет сасвим поуздано кнез Градоје, — |
| па је весело и радосно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез Вукан, „нико не може бити веселији и |
| био мудар прошле Суботе?“</p> <p>„Славе ми, кнеже Нинко,“ рече властелин Витомир, коме последњу |
| говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агар |
| м таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и чет |
| елике узбуђености старчеве.</p> <p>„Све ми звони у ушима паметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Ш |
| куд потмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа М |
| у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуг |
| и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S |
| на рукама однесоше у најближе село где ми ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Госпо |
| ју.{S} Верујте ми, <pb n="133" /> стеже ми се срце кад помислим колико се огреших о вас!{S} Осе |
| ки за цара гину!“...{S} Него најправије ми рече старац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој |
| ног имена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио! |
| срдит.</p> <p>„То је најмање чудо, које ми попови можемо само кад хоћемо!“ настави поп Каритон. |
| дравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми књиге војводине!“ прозбори кнез очевидно изненађен и |
| на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето отказао послушност Ри |
| кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе |
| n="151" /> уби добра господара...“ Вере ми је тамо неко некога убио!“</p> <p>„Потецимо, синко!{ |
| само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</p> <p>С |
| ика?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако |
| оје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су |
| „Кнеже Орловићу!{S} Немој мислити да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твојим раз |
| мо шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо између себе данас више него што је т |
| ај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пред нашим сељ |
| ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук његов.</p> |
| војске, оставити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n |
| е страшно и ужасно!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако о Господина Кнеза огрешили!“ рече старац |
| овао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор причао како је |
| ево даде од своје слатке малвасије, те ми оживе срце које већ беше малаксало!“ говораше рањени |
| ако ми његова туга срце моје стегну, те ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више |
| из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ гово |
| људе: „Тако вам јуначке среће, оставите ми струк босиљка, који ћете наћи под мојим панциром на |
| малој дружини:</p> <p>„Ходите, помозите ми да пребројимо шаторове турске, не би ли сигурније ра |
| покој!“ Него куд ја одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души би |
| p> <p>„Опрости ми, војводо, — опростите ми, господо и господска дружино!“ узе стари кнез беседи |
| ику да умножите славу своју.{S} Верујте ми, <pb n="133" /> стеже ми се срце кад помислим колико |
| дственији, поноситији, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет го |
| да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по прегрш сребрних динара или по који |
| ребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара заклони |
| роштајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку р |
| а задруге ако није старешина села, рече ми: „Кажи господину кнезу: хвала му што те посла, те на |
| о добар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да дове |
| му опроштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар |
| коња; хладан ноћни поветарац запириваше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око |
| p>„Па онда,“ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у р |
| му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто помињати памет људи у којих јунаштва |
| „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да |
| ека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194 |
| им на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ |
| и загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом |
| рихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што |
| у Турци са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одго |
| у тога младога јунака до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, тако ти среће јуначке, није ли ово сл |
| је хвала господину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слатке малвасије, те ми оживе срце |
| одару, који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, |
| војске!{S} Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази!“</p> <pb n="192" /> <p>Узеш |
| жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у животу!?“ викаше Ристивор, огледај |
| ари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је |
| е сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем ка |
| "46" /> прихваћају руком заставе, једни ми рекоше:</p> <p>„Стани мало, брате, та докле ћемо так |
| их мука, на које те живог метасмо, чини ми се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњим св |
| у, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула, као <pb n="113 |
| аштва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако |
| м господством и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора |
| а његова, чудновато посресаше!{S} Учини ми се да се тамо под шатором неко опева и да то што чуј |
| пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{ |
| оје окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви с |
| ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те пове |
| м теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор ј |
| осно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбраниш кукави |
| ко си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушен |
| док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног ми |
| „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> <p>Прво млади Боривоје проведе Орлови |
| о било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затек |
| “ „Помислите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стигосмо, |
| , нису мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли |
| а и забринута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о послови |
| у зубима и севну очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра |
| главом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!...{S} Много сам те пута рас |
| усову, а шапуташе тихо:</p> <p>„Опрости ми, Господине!{S} Мишљах више о слабоме срцу жене Магда |
| е Господин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринут |
| пише и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо, — опростите ми, господо и господска дружин |
| ицу.{S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар |
| зду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми твој клобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли деду т |
| ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари |
| оје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће љ |
| гласом устрепетаним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор м |
| китом <pb n="191" /> босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Н |
| другу страну, погледах на постељу, док ми се очи отеше на ону другу страну постеље на велики с |
| Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други ухватише Славу Крилатицу!{S} |
| а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина људи стигне.{S} Не бој се, кне |
| д Војводе Радича кнезу Градоју, љубимом ми пријатељу, срдачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ев |
| зео да кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„Жао ми је, господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад |
| но жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има неср |
| ђе кнегиње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себи, п |
| итамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир |
| војска, а нама — нико да придође, него ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморне вој |
| си имао право што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином чудно, како можеш да од мене тражиш |
| не може бити веселији и радоснији него ми који смо овде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И |
| емо <pb n="20" /> то на страну!{S} Чудо ми је само како је војвода могао онако да пише!{S} Двој |
| мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму |
| но чух како онај што запомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра господара...“ Вере ми је та |
| > <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: |
| облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки прек |
| ћ проспавао — или управо „пробдио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела о |
| ића, па испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и |
| оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је да т |
| о сетно жалостиво гледа, да осетих како ми његова туга срце моје стегну, те ми из њега ударише |
| ишта ми не рече.{S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што м |
| расмо о свачему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, који као да је с |
| махни се, попе, те работе!</p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађ |
| е за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био да с |
| S} Али ћу те радо послушати, па, колико ми Бог помогне, <pb n="57" /> чуваћу његову сребрну гла |
| и ћу за цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљати свакога од њих ко нам да |
| ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и нев |
| о и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те |
| да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, |
| грех него што је војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као д |
| сти свога старијега?“</p> <p>„Не можемо ми тебе, на догледу турске војске, оставити сама!{S} Не |
| у његова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поста |
| и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ревеном подићи цркву |
| био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, д |
| стигне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ак |
| о, кнеже!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити |
| шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити само шта је паметно, најпаметније је чувати |
| ом у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити. |
| иће се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе |
| е а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав |
| Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина |
| доје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него да је он б |
| немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа |
| оваквог <pb n="188" /> народа какав смо ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука |
| слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље н |
| ма, овај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“< |
| о од руке војводе Милоша.{S} Наступасмо ми слободно и све кликћући.{S} Потиснусмо лево крило не |
| којим између себе разговараху, видесмо ми на стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не мого |
| цу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} |
| ме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После наше вел |
| тежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред непријатељем па да ћу |
| се ти, војводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пред непријатељем, <pb n="109" /> да |
| о?“ запита кнез попреко.</p> <p>„Смешно ми једа видим какве муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Н |
| агрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нек |
| Ристивор, — „ја још не доврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и к |
| , рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно време кнез по |
| ди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb n="155" /> Па онда мене зовну и нареди те |
| ече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, д |
| Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година св |
| еј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „ |
| </p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини Рист |
| се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке |
| ушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а |
| че слатким речима!{S} Властелин Витомир ми је пред вама свима нанео срамоту, која се само мојом |
| атило руком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор |
| брига за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опрашт |
| јунаштвом на Плочнику заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој смрти ње |
| лампије, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из срца!“ прихвати старац Харалампије. „Као да читаш |
| е:</p> <p>„Страшније заповести не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} |
| ити, чему треба мудро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> |
| } Ако се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља |
| ље натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ ве |
| онда Гојко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нуди |
| асвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни половина војске која треба!...{S} Ево |
| ли ето нема од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, |
| ка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му |
| о, војводо!“ рече кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Г |
| Боривој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо у |
| тола свога господара, и, час руком, час мигом, наређивао млађима шта да донесу на трпезу а шта |
| n="i" /> <div type="titlepage"> <p>ЧЕДА МИЈАТОВИЋ</p> <p>КНЕЗ ГРАДОЈЕ ОД ОРЛОВА ГРАДА</p> <p>ПР |
| нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је те |
| петнаест година.{S} Син Градојев, кнез Милан Орловић, погинуо је пре две године у славној бици |
| з боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хт |
| лош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Милош севаше очима гневно и срдито ви |
| ђима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода |
| чита последње писмо, које јој је писао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, |
| га оца а мог побратима, и поздрави мога Милана, нека ми се скорим надају!“ Па онда се живо испр |
| еко своје воље доведена и привенчана за Милана Градојева сина, и опет како су неки властели, вр |
| алене, кћери војводе Новака, жене кнеза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте — онда... |
| ини детињи осмех.{S} Сети се једне њене миле, детињасте речи, па се у мраку насмеја, и склопи о |
| , да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славо |
| реки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили господару!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и бо |
| да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!...{S} Много сам те пута расрдио... мног |
| беше мило да види старога кнеза, никоме милије него постаријим сељанима у оној гомили света.</p |
| без старога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити |
| ласе од растопљеног злата и пурпура.{S} Милина је било погледати на ову слогу од топлих и нежни |
| но слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.</p> <p>Угледав војводу ста |
| цвећа, да своје клобуке оките.{S} Беше милина погледати како лепе дворанке девојке пружају пун |
| о њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога луга, којим прелажаху, зло слагала са бољо |
| т која га чудновато подсећаше на часове милине које је као дете на крилу своје добре мајке пров |
| ена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; по очима, по кадифеној мекости погл |
| питају за јуначко здравље, раздрага се милином па узе гласно кликтати.{S} Те усклике прихваташ |
| некаквим чудним осећањима у којима се с милином растуженост мешала.{S} Тек кад га мали Маша, ск |
| бра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов |
| ске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p |
| о био ни у Топличку долину, кад Кнегиња Милица дозва старог Војводу Милојка, који заповедаше он |
| шевац да се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије |
| враћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, прозван од другова |
| који онде у густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше довикивати: „ |
| ба беху постројени.</p> <p>Свакоме беше мило да види старога кнеза, никоме милије него постариј |
| кнеза на Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од радости у чело пољуби.</p> </div> <div t |
| служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме с |
| ородичине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да |
| на велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га |
| ма наше отачаство и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да с |
| колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хте |
| з окрете Ристивору:{S} Синко води нашег милог госта у црвену кулу, нек <pb n="12" /> се мало по |
| ; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ристивору!“</p> <p> |
| ећ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Градој |
| :{S} Прво одведи властелина војводина и милога госта нашег у подруме доње, нека сам својим очим |
| о!“</p> <p>„Тако је требало!{S} Знам ја Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје задовољ |
| кад Кнегиња Милица дозва старог Војводу Милојка, који заповедаше оном стражом, па му рече да се |
| баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и |
| устом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет година.{S} Не више |
| лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погледа, прође мимо ње и стаде мирно до самих |
| нчана дома враћа, тражаше да види своју милолику белу Перунику, са оним њеним крупним граорасти |
| нез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи |
| молитве калуђера не могу да помогну, ту милосрдан поглед из ока Мандалене Орловићке, дотицај ње |
| Хришћанска самопрегоривост и Хришћанска милосрдност!{S} А Оче Харалампије, зар није тако?!“</p> |
| згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да поживи животом добра и пош |
| икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се и целива Ристивора у чело, па с |
| а мени сиромаху, Бог на небесима велику милост поклони!“</p> <p>Старац му мету своју десну руку |
| твоје молбе.{S} Уздајући се у превелику милост Божју свршићемо ето опело над нашим мртвим војво |
| роти!{S} И нека теби за твоју господску милост према мени сиромаху, Бог на небесима велику мило |
| ји у прсима носи срце доброга оца пуног милости!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум |
| и о стварности и непроменљивости велике милости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ п |
| ивој, „ако нећеш опростити Ристивору из милости своје према мени, опрости му за љубав Јабучилу! |
| >„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај милости према љуби сина твога!{S} Не помињи име, које у |
| S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p |
| епокорни народе!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну узде Лабу |
| осово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да ст |
| а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех, како с |
| а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање |
| на коњу обилазио војску, поздрављао се милостиво с властелом и са заповедницима од чета, показ |
| а кнез Градоје поклонио своме манастиру Милостину.{S} Журила се, јер је управ довршивала диван |
| Милоша да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехи |
| топце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Милош севаше очима гневно и срдито викну момцима: „Коње |
| дства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако мудар, јер свагда носи ср |
| уди Вука Бранковића шапутаху да војвода Милош Обилић шурује нешто са српским кнезовима, који до |
| азмакну.{S} Испаде испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица |
| а је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S} Наступасмо ми слободно и све кликћући.{S} По |
| а не запита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на страни господина Вука?!“ Па кад јој к |
| јводе и кнезови; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед |
| ово као његови клетвенице.{S} Пријатељи Милошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с |
| Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то говораше стари |
| ојом руком преко његова чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да ша |
| е у хладовини тако често с њиме седела, милујући га у таласима од мириса, које је њихов цвећа п |
| два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Ива |
| она испод ока милокрвно погледа, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори |
| ором Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пуст |
| двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, мо |
| ти да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим не к |
| а само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим |
| к смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног ми оц |
| екуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета |
| било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето где |
| међу укрштене мачеве и оборена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај само шта сада бива |
| ховите, световао на скромност поносите, мирио завађене, и свагда при сваком растанку преклињао |
| њиме седела, милујући га у таласима од мириса, које је њихов цвећа пуни перивој слао на терасу |
| чи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда звекет и буб |
| ничке сузе, што се мешаху са скупоценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и бе |
| , вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подизале су се високе тополе, дохва |
| ка му гледаше право у очи.{S} Примајући мирисне струкове из њене руке Ристивор гледаше с велико |
| ледало му је чудно да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци могу сребрним |
| к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисног босиљка па је пружи младоме витезу на његову в |
| од богатим шатором нађоше и запојише га мирисном малвасијом.</p> <p>Старом се јунаку загреја ср |
| тором, сваки ће од њих мирно спавати на мирисном сену под красном зеленом колибом, или и под јо |
| те се по пољани проходао овамо онамо на мирисном поветарцу а под небом, које се -— чинило му се |
| на једној шареници, коју му Ристивор на мирисном сену простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али |
| } Слатко је било прелазити том свежом и мирисном хладовином.{S} И доиста је млади Боривоје у св |
| ци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве и проразгова |
| и влажни трепер, који сад беше напојен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени та |
| оним слатким поветарцем,који се напојио мирисом од босиљка, ружа, и липова цвета!{S} Није чудо |
| !“...{S} Него најправије ми рече старац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јун |
| на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да н |
| е како старац узе дихати равномерније и мирније и како отвори очи, и како погледе своје заустав |
| и се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ј |
| оњаника стало у редове испред шаторова, мирно и у највећој тишини очекујући нешто.{S} Није дуго |
| рати може!“ говораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миро |
| плаве светлости на Ристивора, који сад мирно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{ |
| илокрвно погледа, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се |
| а глава њена јединца још јутрос до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена спусти |
| ене није више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом |
| личан младић, <pb n="136" /> погледаше мирно, и тек само мало као уморним очима, по господи шт |
| Ристивор развио беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око њега на убојним својим коњ |
| е да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље |
| нема!....{S} Има смрти,“.... рече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда |
| ко је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је |
| нам као Некудим, који и јеси, испричај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже! |
| /> моја мајка рекла!?“ говораше Боривој мирно, али му се пламен просу по образу.</p> <p>„О, буд |
| о пребледе и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда, нешто у |
| а, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да непријатељ |
| има, с усиљеним осмехом на устима, како мирно корача, и кад угледаше младо дете Боривоја, како |
| да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, господару |
| бојазна старога кнеза, да не узнемирују мирно почивање покојнога кнеза, пређе и на све његове д |
| оре!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног краја трпезарије на други и |
| ну спустише мачеве у корице, па стајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буд |
| људи под мојим шатором, сваки ће од њих мирно спавати на мирисном сену под красном зеленом коли |
| о воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољани на којој |
| гласом војвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се један |
| анине.{S} Не говорећи ни речи, свечаном мирноћом гледаху у два рањеника, једног старца и једног |
| у Орлова Града могли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авли |
| ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њиме увредих мртва чов |
| би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше Миросав упорно. „Ја сам човек као и сваки други човек, |
| <p>„Не пресуђујем ја!“ прекиде га кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресу |
| „Војводо,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не можеш ти окренути кнеза |
| Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћ |
| реда!“</p> <p>Насмеја се грохотом кнез Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ рече он упорно, |
| или ниси,“ прихвати горким осмехом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p |
| .... славу ти...!“ рикну као бесан кнез Миросав, па се баци сребрним пехаром на Витомира, скочи |
| ихвати властелин Витомир; „али ако кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома, онда да зна |
| сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Кад је тако,“ предузе војвода по |
| наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на другога људе |
| еговом крвљу спрати може!“</p> <p>„Кнез Миросав је претресао кости мога деда у гробу клеветом ј |
| део си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко.</p> <p>„Не питам то,“ рече војвода, „нег |
| </p> <p>„Тако је у истини!“ рече упорно Миросав. „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војвод |
| итање управља своме непријатељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; нег |
| је надјача јека од горкога смеха кнеза Миросава.</p> <p>„Хвала теби, војводо, на лепој беседи! |
| и како су срећом мало не сви људи кнеза Миросава и властелина Витомира били пола пијани, то тре |
| па се окрете, да код свога стола дочека Миросава.</p> <pb n="91" /> <p>„Стан’те, господо!“ викн |
| У другом тренутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохватно је оног |
| стеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине Витомире, стављам у затвор |
| е сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан него гневан. „Где с |
| д био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су |
| далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву, који се на ноге дигао био, викну заповеднички |
| а Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се |
| {S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Мирослав. „Није <pb n="131" /> нас кнез Градоје кумио и |
| } Било је за ове <pb n="107" /> оружане миротворце нешто опасности у првим тренуцима.{S} По виш |
| да се с Господином Кнезом погоди те на миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да |
| е свога царства размакао, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властел |
| > не беше умора у срцу његову.{S} Једна мисао витлала је другу, онако како се зрикавци, у висок |
| сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби земље господара!“</p> |
| може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орлов |
| м орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је младост го |
| пута, па се онда пусти у некакве дубоке мисли, не скидајући погледе своје са красног лица лично |
| /p> <p>Пусти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с једнога краја терасе до на |
| даше као да се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Косову хва |
| Беше погружен у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезови и власт |
| у на колено, пустио се скрушен у дубоке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао само да |
| шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа ономлане на Плочнику да |
| да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је св |
| на његову постељу.{S} Погружена у тужне мисли гледаше у подглавље на коме је лепа глава њена је |
| онда га освојише свакојаке тужне и црне мисли.{S} Под њиховом тежином беше оборио главу на прса |
| Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу војски |
| им шатором не да спава, него да прибере мисли после оноликих потреса тога дана, и да смисли шта |
| срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан тако ре |
| кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је паметно а не шта је ј |
| амо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он разапиње свој |
| да не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам |
| у му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли облетале један цвет, и срце му се пунило некаквим |
| веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца не само верно и одано него и кре |
| >„Какву Грачаницу?!“ прихвати кнез. „Не мислим ја цркву коју су људске руке градиле, него цркву |
| <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не |
| ан бисер.{S} Одједанпут се отрже својим мислима, устаде на ноге, права и витка као јела.{S} Пре |
| кудима.{S} Подуго га гледаше — као да у мислима прелистава све листове Некудимове верне службе |
| друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем оки |
| мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, |
| ашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих да с |
| еба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, метанија и |
| а у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани попови без парохија о њему пр |
| узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља своме непријатељу.</p |
| и реч:</p> <p>„Кнеже Орловићу!{S} Немој мислити да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањ |
| младост готово што и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад т |
| их лакокрилих свираца!</p> <p>Узе будан мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше |
| его што се сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле њего |
| а у васиони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели мислиш цркву Грачаницу?“ запита Ристивор безазлено.</p> |
| Угре!“</p> <p>„Хвала теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је н |
| авдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ |
| ко је то, мој попе Каритоне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше св |
| твама откупљујете моју душу од небесних митара, нити тражим да ви вашим метанијама држите моје |
| гињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о Митровдану, који долази, навршиће се седам година како |
| да не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге његове приступају с рукама црним од уг |
| аде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше свога погледа са ње.{S} По румени, |
| аше старац све срдитије; „из ових стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом |
| ијао од шатора таласе народа шапућући: „Мичите се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какв |
| на Ристивора, који сад мирно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и |
| несе у своје чудесно царство.</p> <p>Не мичући се слушаше Иван како Ристивор равномерно и дубок |
| дину Кнезу треба на Косову свака српска мишица и свака кап српске крви да спасе отачаство од Аг |
| .{S} Него, Богу хвала, те је још снажна мишица његова, и што је још младо срце у њега!...{S} Шт |
| <p>Дечку томе повезана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Старцу нису ране |
| средњега стаса, широких прсију, чврстих мишица, жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, |
| у кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле од пр |
| дија освојити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше још два ч |
| да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци и |
| властелин, рањен у бутину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује шт |
| едну сабљу која склизну те га обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њиме растера Т |
| му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А |
| пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, као да се сакрије од свечевих погледа, п |
| сте ви нека лукава зверад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти |
| тихо:</p> <p>„Опрости ми, Господине!{S} Мишљах више о слабоме срцу жене Магдалене, него о јакос |
| ту цркву на славу Божју?!“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, кој |
| купише око рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурни. <pb n=" |
| моран и опет не могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се успава на оном једнозвучном гуђењу и хрка |
| у сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост |
| истивор, — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за педе |
| јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећи служи, а |
| испод терасе испаде на мраморну авлију млад момак, красног лика, висок и лепо развијен.</p> <p |
| мо, шта се мени једном десило:“ узе реч млад један властелин, по имену Витомир. „Пре пет година |
| лин Иван Порубовић од Дреновца!“</p> <p>Млад човек, који гологлав следоваше Ристивору, смерно с |
| ј и богато изрезаној храстовој столици, млада једна жена, по високог, вижљавог, танкоструког ра |
| трча кнезу и његовој чети у сретање.{S} Млада момчад удари у кликтање, женскадија узе певати пе |
| Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења тек почела б |
| и!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам |
| И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и |
| љем испребијао!</p> <p>Није чудо да два млада витеза клизаху разговором низ брдо, док се не нат |
| гледаше час један час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је |
| {S} Вратив се под шатор пробуди она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи во |
| без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не разумеваху ништа од свега онога жубора |
| ада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погледаше се.{S} Изгледаху оба збуњена |
| љко, два свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед |
| а их док се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног краја |
| загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одје |
| </p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња че |
| под терасе.</p> <pb n="37" /> <p>Два се млада витеза, две властелинске слуге два племенита госп |
| оранке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном руху.{S} Било је див |
| и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се |
| .{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела неколико година у Дубровнику, уче |
| д <pb n="26" /> колевке крочила на њиву млада а висока и танкострука једна жена у китњастом шар |
| м пажњом већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој |
| што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’, млади властелине, казуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Как |
| каква светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади властелине!“ рече кнез срдачно. „Како је војвода? |
| е орлушине!“</p> <p>„То треба да чујеш, млади властелине, како је било.{S} Причају да сад међу |
| здованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> |
| го је права борба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете биј |
| ахаху рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како |
| а стаде, да чује одговор Ристиворов.{S} Млади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гл |
| служити.{S} Сва тројица беху уморни.{S} Млади се Боривој пружи по своме плашту, обори седло рук |
| чи исприча шта му је кнез заповедио.{S} Млади кнежевић, који је волео бесног попа Каритона, као |
| ина, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристив |
| оју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било |
| д некакве невидљиве опасности.</p> <p>А млади Боре, који је некако, пошто сврши читање оних пис |
| атске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те своји |
| ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па млади унук Градојев удараше хитро мачем по Турцима и ле |
| а помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу...“ од |
| у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, потпуно оружани и опремљени, вадајући св |
| ло као неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова певао н |
| м и мирисном хладовином.{S} И доиста је млади Боривоје у својој детињској невиности осећао неоп |
| сти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади властелин, смерно се кнезу поклони па рече:</p> < |
| аквих на Косову било!“</p> <p>И опет се млади властелин заустави.{S} Изгледаше као да се упусти |
| је красна и честита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити |
| емо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ето, веруј м |
| ђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да т |
| би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук његов.</p> <p>»Ако ћеш право,“ прихвати Рист |
| пред дворем на главноме уласку стојаше млади војвода Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно сл |
| ви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанство њихово.{S} Учини се м |
| да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе јасним младићким својим гласом да пом |
| он, који је више вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одгово |
| /p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме господару, па својим |
| !{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ |
| шатором војводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„Мо |
| младом кнежевићу, који, прав као прави млади бор, стојаше само на један корак од старога кнеза |
| Радич учини, нема јунаштва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови ш |
| вео нам, славни господару!{S} Живео нам млади кнежевић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им мал |
| .</p> <p>„Дедо!“ викаше силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нек |
| о, као што ти ми праштамо!“</p> <p>Прво млади Боривоје проведе Орловићеве људе.{S} Ристивор при |
| } Кад му попови и ђакони испричаше како млади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Голуба |
| во мене, господару?“ одазваше се весело млади огранак дома Орловића, и његов верни слуга, па у |
| илан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини, нема јунаштва?!{S} И овај мл |
| нска јерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ викну млади Витомир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да са |
| ац пут Косова!“</p> <p>„Господо!“ викну млади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздрхтао. |
| Јесте ли још у животу?!“ питаше сиромах млади Боривој, промуклим гласом, крвав по лицу, стегнут |
| ета, с једним дететом, какав је ето наш млади господар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S |
| ћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше устао; изненађен оним што гле |
| нежних боја и мирне свечаности.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да не ускликне:</p> <p>„Косов |
| цању оних жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајку у руку, истрже се из њена за |
| ма, кад мене више не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколико тренутака радосно изнена |
| а добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне свилене, лепо извезене, |
| .</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим својим слугама што јахаху иза њега, — „додајте Р |
| воранке девојке пружају пуне руке цвећа младим јунацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце |
| S} Кнез се осмехну једним брком па рече младим људма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да доврш |
| ути право к војводи, праћен само својим младим унуком.</p> <p>Дошав пред војводу стари кнез га |
| одара и пође напред.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по |
| ву молитвицу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета!</p> |
| друго одреди.</p> <p>Боривој је красан младић од петнаест година; очима и обликом подсећао је |
| “</p> <p>Рањеник, красан, висок и личан младић, <pb n="136" /> погледаше мирно, и тек само мало |
| јводу стари кнез хитро скочи с коња као младић, па скиде калпак, те гологлав приђе к младоме во |
| уде.{S} Тада и млади војвода узе јасним младићким својим гласом да помаже староме кнезу, и онда |
| нечујним дахом: „Славо моја!“ Ово двоје младих пустише своје погледе, да се сусретну и загреју |
| аласана кола.{S} Пуно младих мома, пуно младих девојака, пуно народа, пуно света свакојака, пун |
| олиба вијугају усталасана кола.{S} Пуно младих мома, пуно младих девојака, пуно народа, пуно св |
| тима, како мирно корача, и кад угледаше младо дете Боривоја, како весело око себе погледа, носе |
| што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело |
| то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу моли |
| се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање.{S} Млада |
| лака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом празничном руху, да пожеле с |
| простиркама, претискаше на своје груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </div> < |
| се на колена, загледа се у оно пребледо младо лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше г |
| S} Јадна Госпођо наша!{S} Што пушташ то младо своје Господско јединче, да излази на крваво поље |
| Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо орловско пиле жустро кљуца!{S} Пустите човека нек |
| још снажна мишица његова, и што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Уг |
| дамдесет лета, и унука његова Боривоја, младог дечка од петнаест година.{S} Син Градојев, кнез |
| стиворе, да пратиш свога <pb n="193" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава |
| у два рањеника, једног старца и једнога младог дечка, који на меканим персијским простиркама ле |
| ифору, да доведе у трпезарију војводина младог властелина, и сам пође доле с попом Каритоном.</ |
| {S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те да |
| пут, кнез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> <p>Старац се понаш |
| да тражи.</p> <p>Ристивор приђе к руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ри |
| с момцима одјахао у планину да огледају младог сокола, ког му Дубровачки трговци ономад дароваш |
| ше одмах запалио пламен у ватреном срцу младог Орловића.{S} Свака реченица старчева убрзаваше к |
| че Ристивор,“ питаше кнез <pb n="27" /> младога властелина, — „да се прекрстиш три пута и покло |
| врату а испод свиленог напрсника у тога младога јунака до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, тако |
| једне воштане свеће, која је више главе младога војводе догоревала, то је осветљавало бледо као |
| још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби г |
| <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војвод |
| слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти; то |
| пре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, кога је његова брижна и нежна мати тихо |
| неколико тренутака радосно изненађен у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи: |
| онда те молим.... подај то злато твојој младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом |
| ивор држаше други светњак с леве стране младом кнежевићу, који, прав као прави млади бор, стоја |
| о, не знам казати!“ рече старац љубазно младом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да н |
| рукама саслуша речи земље господара.{S} Младоме Боривоју задрхта рука кад отвори по дугачку лис |
| паса киту мирисног босиљка па је пружи младоме витезу на његову високом Јабучилу.{S} Пружајући |
| ћ, па скиде калпак, те гологлав приђе к младоме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и вој |
| савија и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислити да ја н |
| владике своје синова и синовце, који су младост своју сагорели у сладости световне грешности, а |
| аш како је то све друкчије било за наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет пута више људи |
| о смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакали, и ако е |
| по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике д |
| .{S} Загледа се за неколико тренутака у младу жену, па јој рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, што |
| ом куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, која, седећи на посниском |
| стивор је, по жељи Ивановој, наредио те млађа чељад простре постељу за Ивана у куту према његов |
| о нас тако остави?{S} Што прекрати свој млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у свак |
| дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да су се у с |
| село здрављаше са кнезом.{S} По неко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и |
| p>„Видесте ли нашега кнеза?“ питаху они млађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али |
| амдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пресе |
| рабро срце, молим не као слугу него као млађег брата, пази и чувај нам старога господара!{S} Зн |
| држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви оштре маче, прихватите ш |
| уздахну: „Ах, што нисам само пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци |
| нији, поноситији, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет година |
| у с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли |
| а вина,“ настави поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих десет |
| ара, и, час руком, час мигом, наређивао млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, |
| т нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није б |
| јахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољан |
| ни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не смедијаше да што проговори, а старац не могаш |
| сад да вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринутости и замишљености старијих војвод |
| е, како је било.{S} Причају да сад међу млађом господом има пуно њих, који веле да су свеци и ч |
| то мало по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним руменим уснама, крупн |
| ове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пијан, Винко!“</p> <p>„Обојица смо с |
| оста она „Катинка бела кћерка дужда од Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ено је сав Крушевац так |
| и по прегрш сребрних динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пе |
| ош стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу докле год |
| ј кеси овде саставио седамдесет и девет Млетачких цекина.{S} Сада те молим, светла, велика и пр |
| рате, је ли Каталина, бела кћерка дужда Млетачкога, још онако млечно бела, да л’ још носи своје |
| {S} Додај је нашем Ристивору!“</p> <p>У млечне образе Босиљкине удари пламен.{S} Од белога крин |
| бела кћерка дужда Млетачкога, још онако млечно бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински |
| екетање жаба, као да оно велико коло од млина окреће некакву џиновску чегртаљку.</p> <p>Из села |
| оли сиви крш по врховима којега виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружају г |
| сприча све како си видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</p> <pb n="147" /> <p>„Благо т |
| то бурно кликтање не растопи у сложно „Многаја љета“, које духовници слаткогласно калуђерски п |
| мена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир из Бело |
| на зрелим класјем јечмовим.{S} Угледаше многе жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовим |
| ивој још од раног детињства слушао тако многе и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци |
| ка војска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи узеше причати свакојака чудна предсказања, која т |
| сти у хиљаду манастира; истина је да је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера кој |
| ости било!“</p> <p>„Тако је!“ привикаше многи од господе.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ реч |
| p>„Та стани, кнеже Орловићу!“ привикаше многи од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слат |
| љаду манастира; истина је да је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су се |
| је!{S} И није друкчије!“ привикаше живо многи од господе.</p> <p>Стари Градоје састави своје гу |
| иже примакоше Дворињу, видеше лепо како многи народ седи под вењацима а испред вењака и око кол |
| истини!{S} Тако је!“ привикаше одважно многи од господе са свих страна око кнеза Градоја.{S} С |
| ам ја оно учио књигу у манастиру,“ — ту многи почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „кад |
| ао крпа и паде с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи јурили пољем без јахача, престрављени и ч |
| ицама пред главном капијом од двора.{S} Многима је око срца нешто хладно било.{S} И опет их је |
| ба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе оте узвик, који показиваше како и |
| , и све дворјанство њихово.{S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратов |
| тац свагда помагао.{S} Ето чуј један од многих доказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај мо |
| скупу од јунака <pb n="40" /> једну од многих јуначких песама, које је тако лепо уз гусле кази |
| са ждраловима, коме су скоро сељани из многих села сведоци били, и у коме су орлови славно поб |
| ару!...{S} Много сам те пута расрдио... много пута не послужио како је требало послужити... опр |
| сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по прегрш сребрних динара и |
| рости ми, добри и мили господару!...{S} Много сам те пута расрдио... много пута не послужио как |
| ди вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однекуд потмули тутањ у |
| очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити натраг к |
| удим настави ако има што!“</p> <p>„Нема много шта,“ прихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да |
| ећ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} Не можемо ми п |
| „Јесте, госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомиш |
| ојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешта причао Ристивор, док најпосле поче да зап |
| еста није мало, а и четири стотине није много!{S} Него да се прво сад прихватимо мало хлеба!“</ |
| као своје крсно име.</p> <p>Причало се много шта о чудотворству те иконе.{S} Није нико могао д |
| ; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S |
| гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше ока склопити.{S} Мишљаше |
| Винка до на постељу његову, јер је ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> <p>„Ко с |
| рече Ристивор, „и једни и други још су много кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо |
| Кнеза како онима око себе рече: „Има их много њих који су требали да су стигли, а још стигли ни |
| у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуж |
| угушеног урликања.{S} Њима се одазваше многобројни пси по разним крајевима двора.{S} Врапци се |
| незу, вели, у руке тајна писма, која су многој господи српској писали неки отпадници од наше св |
| Твоја је кућа ономлане на Плочнику дала многославни прилог у славној крви својој.{S} И Господин |
| и ћете се овде под овим шатором а преда мном мачевима борити док један од вас не падне мртав.{S |
| од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мо |
| нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за њим |
| ути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је пра |
| се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, за |
| људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо Господину |
| евачким, молим ја тебе: пази ти како са мном говориш!“</p> <p>Пријатељи повукоше Винка натраг у |
| ова господа и властела овде заједно са мном признати, да си међу нама свима ти једини који си |
| може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Господу! |
| ице потрчаше к оном храсту, како се сва моба искупи око Ристивора, како, кад овај скиде свој ка |
| рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момч |
| одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина |
| дморимо своје коње, и да послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у невиности свога срца. |
| шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздрави мога Милана, нека ми се скори |
| он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се |
| а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који неће оставити Хришћански народ свој д |
| во ти се молим за све моје: молим те за мога унука, испроси му у Свете Тројице здравља, среће ј |
| ији чудно понаша, час кришом погледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет се |
| S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу |
| ке цара Душана, остане да прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ настави војво |
| стио да оставите овај двор уочи крштења мога сина, него што бих могао пустити кнеза <pb n="124" |
| ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да забора |
| а путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У планини Рогозин ухвати ме плах |
| је издајство оних на Косову потекло од мога немара да вас <pb n="148" /> на време Господину Кн |
| </p> <p>„На крај само ономе, што чух од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно други |
| војника.{S} Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето |
| ајући у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мога побратима!{S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па ти то |
| има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Г |
| и твога оца а мог побратима, и поздрави мога Милана, нека ми се скорим надају!“ Па онда се живо |
| додаде: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера |
| м!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p>Старац сад пољуби свога уну |
| учини ми што ћу да те молим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне стране поред мене, нека св |
| /p> <p>„Кнез Миросав је претресао кости мога деда у гробу клеветом једном, која се само крвљу м |
| и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљати свак |
| ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме другом срце своје дала!...{S} Она је |
| и да се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из г |
| и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћа |
| на срцу моме, и сахраните ме испод ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуг |
| шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="153" /> жалости срца свога, сам се |
| тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косо |
| бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно ве |
| на пољу, на коме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени тв |
| ану!{S} Чудо ми је само како је војвода могао онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта м |
| је прилика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити него како је наредио.{S} Али |
| .{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру н |
| Тако је сад сваки војник турске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на |
| чете брзо су се довршивале, те је кнез могао наредити да се у Среду, деветога Јунија, <pb n="5 |
| Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити своју мајку нека ти је просто; али ник |
| рено, тако да је сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, снахо мој |
| Што прекрати свој млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p |
| адоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те |
| још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крч |
| , не бих вам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По ужурбаности млађ |
| ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p>„Лаке су моје |
| старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који б |
| ри, радници.{S} Наоружаше се како је ко могао, позатвараше продавнице и радионице и одоше.{S} О |
| а о чудотворству те иконе.{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У |
| чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А про |
| воје руке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједн |
| о те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава бо |
| а не прозбори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед тре |
| ор уочи крштења мога сина, него што бих могао пустити кнеза <pb n="124" /> Градоја.{S} Вуканов |
| у на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљ |
| вилених завеса на улазницама у шатор не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово |
| одазивала.{S} Али сва њена уздисања не могаху да свале са срца њена онај сињи камен нејасне ту |
| > па полете на чету Турака.{S} Турци не могаху да верују очима својима, беху се чисто скаменили |
| } У бледој светлости од свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} |
| е.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није прошао ни стотину ко |
| м рамену, да на своје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушкује топот од коња у војске која |
| свога мужа на клобуку свога свекра, не могаше више уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, при |
| оваше.{S} Али, на своје велико чудо, не могаше више чути никакав топот у даљини, него само кора |
| гнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати.</p> < |
| рбадији коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шареном шљун |
| крену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од свечева погледа, наднесе |
| ркању Ристиворову као на љуљашци, па не могаше.{S} Приђоше однекуд некакви танкогласни комарци, |
| онда отимаху испод њега; али никоме не могаше ни једна реч да се преко усана превали.{S} Беше |
| и се кнез осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети ни разумети што се они то толико смеју |
| још у тој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војничке го |
| виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује својим кликтањем кл |
| и, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лакокрилих |
| и погледа право у очи кнегињине; али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе њене.</ |
| ор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} |
| у трпезарији.{S} Војводин властелин не могаше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше д |
| смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаже!{S} На три |
| шт и шлем војводин.{S} Само Ристивор не могаше при том уздржати својих суза, него се заплака, и |
| и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из о |
| > <p>Иван је био много уморан и опет не могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се успава на оном је |
| рне свечаности.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да не ускликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то је |
| смедијаше да што проговори, а старац не могаше, јер му некаква горка сухота стегла беше јабучиц |
| ј сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кроз одушевљени и љубави пуни народ у св |
| ше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:</p> < |
| славнога деда!“</p> <p>Онај народ, што могаше видети како се господа поздрављају и питају за ј |
| псовкама и претњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запомагање.</p> <p>Него је права |
| а већ више ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јутрос, пред саму зору, мало задремах, и тада |
| а огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровим |
| е Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остан |
| а 1389., баш на томе крилу Орлова Града могли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.</p> <p |
| а и по крепости свога срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} Него пред оним неп |
| ади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу |
| а се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља своме непр |
| ходника, у који се кроз отворена врата могло гледати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи |
| био.</p> <p>Тек би се из нацртане слике могло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешк |
| ову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, |
| гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло распознати пред великим једним зеленим шатором у |
| са старим господарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обр |
| је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се оком видети како јара трепти над земљом, као д |
| које се на јутарњем сунцу једва гледати могло; његов широк зелен мач притврђен сребрним ланцима |
| уманова ђакона Јеротија, јер игумана не могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана Поруб |
| и, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо разабрати шта се то управо десило, нити то и да |
| смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо! |
| малвасијом, којом нас војвода служи, не могох отети некаквој чудној сети и жалости!“</p> <p>„И |
| а може бити војводи и противила, али не могоше старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и |
| на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и |
| таше му нешто што Боривој и Ристивор не могоше разабрати.{S} Лабуд је разумео свога господара, |
| па се пожурите за Господином кнезом!{S} Могу њему затребати још четири мача и четири буздована, |
| брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кренеш, показати.{S} Ни |
| м клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у |
| али, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако мучки на попове каменом баца |
| S} А погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо између себе данас ви |
| о кисело вино у слатку малвасију.{S} Не могу ја сад ово прекинути, нити се може после посао нас |
| а идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем по гомили |
| кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници сложно |
| ="7" /> овога света молитве калуђера не могу да помогну, ту милосрдан поглед из ока Мандалене О |
| шам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му |
| закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три пута |
| овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господину Кнезу.{S} Тако ти |
| /p> <p>„Ништа ти, кнеже, приговорити не могу!“ узе опет реч игуман Пајсије. „Све је како велиш. |
| , али силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже |
| знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, |
| о изненађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику никад опростити!{S} Ето то ва |
| ри мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђа |
| нако весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају своје лепршање у сунчаном зраку.{S} Чуд |
| док је Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо |
| војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима, да се вратим |
| пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{S} Прип |
| знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: нико у српској војсци није те ноћи слутио, да ћем |
| ако њега и младога господара заклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти; то је све што сам хтела!{S} Па |
| ирисним дахом да дише, да српски потоци могу сребрним жубором да роморе, као да се ништа необич |
| {S} Чисто јој је чудно било како врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубови могу да у |
| а још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је |
| а брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге |
| огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у ср |
| опрости!“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше |
| сав стресе при помисли на такву страшну могућност.</p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све |
| свецем мора да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> <p>Није ч |
| бо, које се руменило на ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало, — све то гледа |
| /> Румени образи кнежеви прогрушали се модрином.{S} Са чела обојице киптио је зној.</p> <p>Тад |
| планине, па их пушта да се преливају на модру перунику.{S} Сунце се на Западу спуштало у таласе |
| истивор снуждено. „Како да ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину казујем:{S} Ни ј |
| и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем |
| видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, к |
| ла, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незн |
| јом не успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу |
| д му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може |
| чите се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по |
| ступно јачало у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног тан |
| оца Каритина нека доврши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за |
| стите човека нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Пон |
| че он смерно, „ево ти буздован твој!{S} Може ти требати на Косову!“</p> <p>„Јаши свога коња!“ з |
| ога!“</p> <p>„Нека је слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Град |
| сова!{S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија освојити победу баш са те две |
| а другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари |
| ће од нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А |
| е гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо није друго него света душа ње |
| ити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше још два човека и дв |
| ком клетвом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који |
| ђа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем |
| кну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а н |
| ћи заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше свога |
| } Изгледало му је чудно да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци могу среб |
| о ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као д |
| па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо |
| з од њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не могоше старом кне |
| ло задремах, и тада снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио. |
| подина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!... |
| нема више ни старог јунаштва, па откуд може бити старе славе?!...{S} У истину ево су последња |
| мре ил’ погине, прилика једне игуманије може да се види како тужна и расплакана лута по ходници |
| ња времена!...{S} Кад нема јунаштва, не може бити ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве |
| p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув у висину |
| з Градоје запрепашћен.</p> <p>„Тако, не може!{S} Не да црква опојати онога ко се сам убије!“ од |
| што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — не може он дома остати, као што му ни дед дома о |
| ину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину |
| сви заједно потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода није оставио своје последње запове |
| оре, ако је прави Орловић, не може — не може он дома остати, као што му ни дед дома остати не м |
| и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за |
| их је већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, него да ће српска војска разбити бе |
| же да води војску нашу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може да вит |
| јатељише, те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој |
| важно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Тако, н |
| ати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне |
| сти, праведности и сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге њего |
| цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше л |
| Хришћанског народа, јер наша срамота не може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се моли |
| Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помогне, па је ве |
| ина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S} Иди |
| му он каже, само што се нем родио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако за |
| млани на Плочнику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по селима остану само старци, удовице |
| не, па је веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислим |
| ске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански по |
| ме увредих мртва човека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, кој |
| стати, као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак |
| адем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, који |
| ај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапети мој шатор, под кој |
| бије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, који у прсима носи срце до |
| </p> <p>„Нико мени више ништа помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно додаде: „Јест, треба |
| кону нашем!“</p> <p>„По закону нашем не може се опојати!“ прихвати одмах и одважно игуман Пајсе |
| лаве ми,“ прихвати кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији него ми који смо овде, и |
| м, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерусалим вод |
| час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само |
| луди за неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сас |
| што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да не може; али мож |
| оме очи севаху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у |
| да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ћ |
| } Не могу ја сад ово прекинути, нити се може после посао настављати.{S} Преча је мени малвасија |
| а, и пет пута више калуђера него што се може да смести у хиљаду манастира; истина је да је мног |
| ; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да |
| та коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што наш |
| на први кат, рече свити својој да сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију или у пер |
| војску нашу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим |
| српски, само ако он — Марко — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n="98" /> — Марка — |
| се само крвљу мојом ил’ његовом спрати може!“ говораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов |
| се само мојом ил’ његовом крвљу спрати може!“</p> <p>„Кнез Миросав је претресао кости мога дед |
| о има само двоје што се паметно учинити може: или да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви |
| стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе |
| господару, кажи по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да исприча о једн |
| како он великом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма |
| о Господин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како |
| Мученик си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb n="188" /> народа какав |
| егово дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да |
| „Ни један?!“ узвикну запрепашћен. „Како може бити <hi>ни један</hi>!?“</p> <p>„Ето тако: ни јед |
| е, само зато што неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да буде готов на свак |
| е, брате?!“ „Помислите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не |
| треба да чините, али — колико се уза то може — не дај старом господару да заборавља, колико је |
| њихово гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ |
| „Не браним их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми |
| брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И к |
| поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на своме месту |
| тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам с |
| мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али м |
| ђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих |
| , можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} |
| еду турске војске, оставити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристи |
| о тежи грех него што је војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа земљо |
| „Него не можемо још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Господина Кнеза овако непокајани! |
| т!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Гос |
| в и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што би од Светих Отаца |
| заповести свога старијега?“</p> <p>„Не можемо ми тебе, на догледу турске војске, оставити сама |
| <p>„То је најмање чудо, које ми попови можемо само кад хоћемо!“ настави поп Каритон. „Ето запо |
| ластелина, узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев |
| . „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кне |
| мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико |
| но погинути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више |
| му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Рајку; |
| " /> господар, моли те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека у кр |
| м срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему треба мудро поучити, и да ћеш |
| онда настави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтева, него како ти с |
| и рече:</p> <p>„Страшније заповести не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш Свецем мојим |
| ина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Б |
| е Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој сам |
| оде кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не можеш ти окренути кнеза Градоја.{S} Узалуд ти сва мука. |
| ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у |
| пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господа |
| {S} Него ми је сад двојином чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске во |
| о, па се онда окрете Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуздано да распознаш јесу ли то тамо турски ш |
| м главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прекораваше кнез Ристивора, а |
| о мало почео да старим, нису мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не осећа ш |
| дуждева кћи у једној Крушевачкој крчми мозак попила!{S} Него, како ја нисам с тобом друговао п |
| ...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и |
| пред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} У с |
| разапети мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако |
| на властелина из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше с |
| за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кнеже!“ јечаше полугласно кнез Градоје.</ |
| , имали твоје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад |
| за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане! |
| аштвом хвале, имали твоје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Бо |
| бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти саградио, окитио и обдарио |
| , ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са |
| мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре?!.. |
| ?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, мо |
| а!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, |
| ма, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p> <pb |
| не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Каритоне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ј |
| и.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Боривој, пребледе као крпа и па |
| ги!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Бориво |
| прочита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да н |
| шта је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити само шта је паметно, нај |
| тле носити челенку коју је твој отац, а мој син, својим јунаштвом на Плочнику заслужио, и коју |
| мену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор>“ питаше кнез па брижним погледом |
| Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој |
| м погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За |
| скочив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа остави |
| нко, је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ одговори Ристивор невесело, па с |
| трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> < |
| у <pb n="207" /> пролазили, виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> <p>„Тво |
| своме бедру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је мој мач, Ристиворе!“ прозбори старац тихо.</p> <p>„Запо |
| мо за после, а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти каже |
| ој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, док је |
| г свеца у свих седам небеса него што је мој светац, кум Божји, Свети Јован Крститељ!“</p> </div |
| загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти |
| кине са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући н |
| илица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Го |
| </p> <p>„Господине војводо, поздрављате мој <pb n="130" /> господар, моли те похитај што брже м |
| гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекрати свој млађа |
| нехришћанска кора ухватила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се глас |
| е, кнеже Гојко!{S} Стегни срце, синовче мој!“ рече му. „Србадија ће помињати име војводе Радича |
| ече Ристивору: „Од овога часа ниси више мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, који се |
| ас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p>Госпођа Мандален |
| „А стићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ |
| ој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље |
| да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кукав |
| вати сина мога на крштењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ настави војвода узбуђен, па метну обе своје |
| лакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки ч |
| стивор, — „ја још не доврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчм |
| : „Од овога часа ниси више мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају да |
| збуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој покојни отац причао о јунаштву свога и нашега старо |
| частва, љубим те и поздрављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не смедијаш |
| 184" /> <p>„Ха,... стари борче... верни мој Лабуде!...{S} Погађаш куда полазимо, је ли?!“</p> < |
| печаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Двориње |
| b n="115" /> ја сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два мла |
| не може.{S} Моји ће људи у час разапети мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Рист |
| о, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, мој че |
| итву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса з |
| Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи с |
| , него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао |
| о златни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш ка |
| атисте довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, д |
| <p>„То се теби све тек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У самој ствари то је Ристиворово лука |
| што што је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Н |
| као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика тајна |
| млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади војв |
| тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n="110" /> Су |
| и своје старе кости, и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га |
| зимо?“ понови кнез питање свога унука. „Мој синко, ми полазимо куда нас образ јуначки зове а во |
| неже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац покри лице рукама, и з |
| } Ето немам срца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да |
| та би и мени и Ристивору <pb n="195" /> моја мајка рекла!?“ говораше Боривој мирно, али му се п |
| „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87" /> моја старост учинила и више жалосна и тужна него што је |
| преговора примам тога старешинства.{S} Моја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изи |
| ада те молим, светла, велика и предобра моја госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш! |
| и Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се један део во |
| поглед одговара нечујним дахом: „Славо моја!“ Ово двоје младих пустише своје погледе, да се су |
| ; диже главу поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу личнији, господственији, поноситији, |
| је с нама!{S} Напред, напред, Србадијо моја.{S} За крст часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До |
| n="171" /> док ова војна траје!{S} Како моја памет сече, ова се војна свршила, и биће најправиј |
| ега слушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, војници <pb n="159" /> моји, праштајте мени злоср |
| b n="11" /> Нити је чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млад |
| мили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина ј |
| жену, па јој рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, што ти је?{S} Што сузе лијеш?</p> <p>„Од радости, |
| да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, снахо моја!{S} На теби остављам сигурност, славу почаст овога |
| ко си!...{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{S} Ево Станка!....{S} Станко, ох.... бедни Станко |
| лош друг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Рист |
| говорећи, промрмља:</p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везан |
| гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпођу Мандалену, |
| итом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним узбу |
| кнез викну:</p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвект |
| икнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред, Србадијо моја.{ |
| ма: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“< |
| аним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кнез задовољно. „Пружите један другом |
| ти ти мени!</p> <p>„Сад још једно, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и п |
| иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова как |
| дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одг |
| ам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје је место, војводо, под шатором у средини мојих људ |
| ами још грђе срамотите своје родитеље а моје покојне пријатеље!{S} Какви су јунаци обојица били |
| , кнезовима, властели и свима војницима моје војске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не |
| , од ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ |
| <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростити што оскврнише моју трпезу, са кој |
| } И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за мога унука, испроси му у Свете Тројиц |
| био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Остављам вам само моју заповест.{S} Ја |
| е Санџак-Бег своје причање, „замолио је моје људе: „Тако вам јуначке среће, оставите ми струк б |
| b n="163" /> једном вас све, у име целе моје дружине, молим опојте нам војводу по закону!{S} Ак |
| ас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — поробио, и срамним начином отео |
| сина твога!{S} Не помињи име, које усне моје, од ових шеснаест година како сам у вашу кућу дове |
| зну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покушаваше да је подигне |
| а двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала |
| <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ |
| ла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ рече она оним својим чудесно меким гласом; „ето |
| ти тражим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цар |
| еда, да осетих како ми његова туга срце моје стегну, те ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од с |
| о трпезу, — „наш Господин Кнез је срце моје подмладио а моју памет подсетио да ја носим име Ор |
| азили, виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је слуга јуначки за |
| „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S |
| поштени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја ов |
| ворити:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти моје заповести:{S} Прво одведи властелина војводина и м |
| онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости, и немој |
| лазити!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ одговори војв |
| ада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!...{S} Једва сад да смем о себи казати да сам верн |
| ким теретом на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, |
| јој предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи напунише сузама |
| ки други човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаља |
| обра моја госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, пр |
| го је и наша и његова несрећа што писмо моје није њему у руке стигло!“</p> <p>„Такав ти је он с |
| тихим гласом рањени властелин; „лаке су моје ране, али је тешко испричати све како је било!{S} |
| чати све како је било?“</p> <p>„Лаке су моје ране, војводо!“ призбори тихим гласом рањени власт |
| мао си добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока ск |
| .{S} Узе вртети главом па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним и разговетно исписаним п |
| !{S} Браћо моја, војници <pb n="159" /> моји, праштајте мени злосрећном војводи вашем!“</p> <p> |
| јводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапети мој шатор, под којим ћемо ј |
| с отишли.</p> <p>„И ништа боље, синовци моји, него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећ |
| коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви оштре маче, прихва |
| азговараше турским језиком.</p> <p>„Ево моји људи кажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји људи |
| } Пољубите се!{S} Тако!{S} Сад сте опет моји синови!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И ха |
| уди кажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји људи кажу набројили су на њему двадесет и три ране |
| рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је св |
| орко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да прогледају, озари им |
| дморите се и ви; мене оставите сама под мојим шатором с мојим тешким теретом на души.{S} Зором |
| } А кад сам ја у средини мојих људи под мојим шатором, сваки ће од њих мирно спавати на мирисно |
| те ми струк босиљка, који ћете наћи под мојим панциром на срцу моме, и сахраните ме испод ногу |
| ну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти ид |
| и издавати, него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на |
| ане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и з |
| е то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођ |
| е врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке на |
| сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије |
| еличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да као Хришћански ј |
| мене оставите сама под мојим шатором с мојим тешким теретом на души.{S} Зором ћете чути моје д |
| од плача.</p> <p>„Издахнуо је на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени под шатор!“ пр |
| им и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред Видови Д |
| заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје је место, војводо, |
| Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака није прохтевало да се на једно дете сабљом |
| рни и уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под мојим шатором, сваки ће од њих мирно спа |
| е место, војводо, под шатором у средини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођо |
| у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади иза мене?!{S} Махни се, човече!{S} Нека |
| {S} Кнезове и властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним црним д |
| и, кнеже, који си мени <pb n="117" /> и мојој војсци сачувао чист образ.{S} Помисли како би Гос |
| дај!{S} Овамо, овамо, погледај право по мојој руци!“</p> <p>Старац остави Ристивора па по руци |
| к Југоистоку. „Ето гледај само право по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се стари кнез пригибаше час |
| ислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њи |
| ; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S |
| вама свима нанео срамоту, која се само мојом ил’ његовом крвљу спрати може!“</p> <p>„Кнез Миро |
| чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом <pb n="156" /> другом братијом вечерао, и рече: „ |
| обу клеветом једном, која се само крвљу мојом ил’ његовом спрати може!“ говораше кнез Витомир д |
| Господин Кнез је срце моје подмладио а моју памет подсетио да ја носим име Орловића!“</p> <p>„ |
| Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни т |
| е прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје одмах госпођи, него нека јој најп |
| аке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у живо |
| S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо |
| орих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њиме у |
| у постеље на велики сто поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно угледах цара како седи у то |
| цате један на другога, али које пада на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, што |
| те да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном вас све, у и |
| им ја да ви вашим молитвама откупљујете моју душу од небесних митара, нити тражим да ви вашим м |
| „са моје стране опростити што оскврнише моју трпезу, са које заједнички једосмо со и хлеб <pb n |
| е Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као поб |
| оје је лежао турски стан.</p> <p>„Разви моју заставу!“ беше последња заповест Кнеза Градоја слу |
| све моје разлоге.{S} Остављам вам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово! |
| , него праштајте.{S} Кнезове и властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у о |
| ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари кнез.< |
| што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} |
| им разлозима и не размекшавамо на твоје молбе.{S} Уздајући се у превелику милост Божју свршићем |
| а бој на Косово, да ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава зверад!“</p> <p>„Ето м |
| им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о перперама.</p> <p>Госпођа Мандалена, која се до |
| ју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше војводу Радича мртва |
| род српски.{S} С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помо |
| п Каритон чита у капели дворској велико молепствије за срећна пута и славну победу, и да су там |
| вој глас, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Светих О |
| проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице петорица приђоше |
| 97" /> пут, кнез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> <p>Старац с |
| оздрављате мој <pb n="130" /> господар, моли те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} О |
| заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ве |
| ства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе |
| земље Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, з |
| ају; чини што <pb n="30" /> хоћеш, само моли свеца свога да скине са мене погледе своје!“ Ето ш |
| еља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад |
| Ристивор узе да се правда:</p> <p>„Па, молим те, господару, кажи по правди и по души, ко може |
| едном вас све, у име целе моје дружине, молим опојте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се |
| S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него као млађег брата, пази и чувај |
| о, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај само у овом правцу!{S} Зар не |
| рно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти свега што ти је најмилије и најсветиј |
| не да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, немојте, господо и браћо, него колик |
| тобом друговао по крчмама Крушевачким, молим ја тебе: пази ти како са мном говориш!“</p> <p>Пр |
| мучно што велиш!“ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се овај народ слегао око нас!{S} Нем |
| ашу путем к Ибру..... “ „Не, Господару, молим те!“ пресече говор Господина Кнеза кнез Војислав, |
| ато!“</p> <p>„Па стани мало, господару, молим те!“ рече збуњен Ристивор, који се препаде видев |
| јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људ |
| о чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за мога унука, испроси му у Свете Тројице здра |
| д у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за свак |
| јуначке и сваке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, испроси јој здравља, живота, и |
| ред иконом Светога Јована Крститеља!{S} Молим те, ко ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Ал |
| <p>„Немојте седати на своје столове!{S} Молим <pb n="106" /> вас да похитамо у поље у стан војс |
| разбијају неверни и погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим српским свецима, да умо |
| ђох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не ст |
| . „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на |
| ам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно, да |
| и један другом опростили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе |
| ад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тр |
| дам ти, али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: тако ти Светога Јована, твога крсног |
| те.{S} Све вас, од највишег до најнижег молим не куните ме, него праштајте.{S} Кнезове и власте |
| Тебе призивљем, теби се клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од вој |
| е грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за мога унука, испроси му у |
| а понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози нашем војводи, помози војсци његовој, пом |
| ру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, што се синоћ |
| твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне стране п |
| ет и девет Млетачких цекина.{S} Сада те молим, светла, велика и предобра моја госпођо: прими ов |
| служби цара честитога, онда.... онда те молим.... подај то злато твојој младој дворкињи Босиљки |
| о на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Тројици да нашем честитоме Госп |
| уди баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властел |
| рца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласом, готов |
| о праштајте.{S} Кнезове и властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њ |
| сподару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад је, згрешио је, патио |
| у пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде своје господство још овај |
| се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и |
| Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако нећеш опростити Рис |
| угој или трећој речи, говораше:</p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај милости према љуб |
| ет нестрпљиво окрете к војводи:</p> <p>„Молим те, војводо, заповеди кнезу Гојку нека нам све ис |
| хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> <p>„Молим ја тебе, господине војводо,“ узе кнез Градоје да |
| а, „немој нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Молим те, витешки војводо, само да питам Гојка, је ли с |
| мљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Агарјански |
| а дао једног дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и |
| ило да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Б |
| их платити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсен |
| ше гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече војвода рањенику, „ако се ниси |
| о, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“< |
| омиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама откупљујете моју душу од небесних митара, нит |
| ма и жалостима <pb n="7" /> овога света молитве калуђера не могу да помогну, ту милосрдан погле |
| штану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шатор.</p> < |
| ити у њој калуђера да сваким даном чита молитве за покој душе војводе Радича!“</p> <p>„Хоћемо, |
| тна кола око главе свакоме ко само чита молитве, метанише и преврће бројанице, не би за све њих |
| н у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опр |
| гласом, „наравно, према греху требају и молитве, и метанија, и постови, па..... разуме се, прем |
| ста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, метанија и постове, и наставите тако док не ос |
| p>Два пута или три пута прекиде се онај молитвени жубор, јер по пакосним сплеткама сотониним сн |
| а пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнеж |
| пута побожно прекрсти, промрмља некакву молитвицу, и скочи у седло као да је младић од двадесет |
| шња Светиња у Светој Тројици смилује на молитву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се моли |
| три пута и узе жуборити дугачку некакву молитву, крстећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кне |
| } А стари кнез већ у велико почео своју молитву па само настављаше:</p> <p>„......{S}Е па шта ћ |
| у да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну |
| оведих оцу Пајсеју, очита ми опроштајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој |
| И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан к |
| ро — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше |
| ра!“</p> <p>Војвода се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим с |
| четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да тр |
| инићу ти све како желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог господара жи |
| е се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако |
| о један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и прија |
| ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Ид |
| човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш?!“ упита кнез снаху своју као изненађен, па се ма |
| војводо, како вас одмах онда световах и мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, да |
| е жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби преноћи, не би ли ра |
| n="104" /> <p>„Славе ти, кнеже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца на |
| ијугају усталасана кола.{S} Пуно младих мома, пуно младих девојака, пуно народа, пуно света сва |
| д терасе испаде на мраморну авлију млад момак, красног лика, висок и лепо развијен.</p> <p>„Ево |
| наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скакања у колу, повикао би: „Е |
| ча, једно за другим, неколико дворана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто на |
| , гласном смејању, и у треску од лакога момачкога скока у колу пуном красних девојака.</p> </di |
| било кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се један део војске растурио!“</ |
| "124" /> Градоја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога |
| у дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p |
| а мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страно |
| ово, да те верно послужи!...{S} Опрости моме слузи Ристивору, јер служећи мене изгуби славу да |
| нам, и витешки царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете није криво што не стиже на Косово, |
| .{S} Дошао незнан властелин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Х |
| чевих погледа, па онда посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се испове |
| а знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благ |
| и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кн |
| <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу по моме дворанину Душку јутром онога дана у који нам ти, к |
| же, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако шапатом.</p> <p |
| ји ћете наћи под мојим панциром на срцу моме, и сахраните ме испод ногу мога господара, јер хоћ |
| је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>М |
| спођа Манда своме свекру. „Боривој је с момцима одјахао у планину да огледају младог сокола, ко |
| , сам, без пратилаца!“</p> <p>„Потеци с момцима ка главним вратима, поздравите госта добродошли |
| илош севаше очима гневно и срдито викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима још не |
| незу и његовој чети у сретање.{S} Млада момчад удари у кликтање, женскадија узе певати песме од |
| оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну ве |
| нашега кнеза?“ питаху они млађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} |
| та!{S} Старци се грувају рукама у прса, момчадија занемела, а од женскадије нека рони сузе без |
| јала; напојих свакога ко хтеде да пије; момчадија узеде уз свирале окретати колом; зрели људи с |
| петроваче.</p> <p>У томе дотрча дворска момчадија, те живо растави таласе од народа.{S} Иван По |
| илицама од невиних девојака и неискусне момчадије поче брујити све то веселији жагор, што их су |
| село певајући.</p> <p>Осем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док се не |
| тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо крет |
| паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих |
| оп Каритон свако своје хрвање са свецем мора да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко |
| ојска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караманију.{S} Ено му је предња војска данас на |
| о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се морало тихим шапатом шапутати док не дође да Ристивор в |
| ало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима овога |
| ебрежљиво одржаваним, у старој некаквој морастој мантији са црвеним појасем.</p> <p>„Хоћеш ли т |
| давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа Каритона.{S} |
| смо пријатељи јунака!{S} Предајте, се, море, не гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са више ст |
| глас стари кнез Градоје.</p> <p>„Стани, море!... ни корака напред!“ викну жустро и срдито Турчи |
| , нека опет пушта глад, нека опет пушта морије, само нека не пушта да нас у отвореном боју на о |
| Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола народа!{S} Ја му испричах све в |
| изнад придворних црквица, са китњастим мостовима између кула.{S} Сваки је Орловић од пет стоти |
| <p>„Само једно ја ти, војводо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у ср |
| толике чудотворне иконе, и толике свете моћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око светац |
| аља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, во |
| госпође Мандалене, о њеној чудотворној моћи да својим погледом и полагањем своје руке лечи бол |
| од часног дрвета и другим неким светим моћима кнез Градоје поклонио своме манастиру Милостину. |
| сли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод белог камена, са |
| по соби а није ни покушавала да пробије мрак великога ходника, у који се кроз отворена врата мо |
| склопи очи на оне слатке снове, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудном неком |
| дају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{ |
| 90_C3.2"> <head>II</head> <p>Већ се био мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свитом својом п |
| утака испунише, да се опет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на н |
| е под шатор. </p> <p>Под шатором је још мрак био.{S} Што је мало светлости падало од једне вошт |
| егова како ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то в |
| и наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поздравља |
| се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведем колико ти треба драговољаца!“</p> <p>„Нећ |
| едне њене миле, детињасте речи, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену с |
| тем била је омања једна трпеза од белог мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазна стол |
| Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p> <pb n="186" /> <p>„Где је?“ упита живо ст |
| е начињено је округло корито од шареног мрамора, у које је падала вода, која је из кљуна једног |
| час у румено, није као патос од шареног мрамора, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру |
| било са оне терасе пустити поглед поврх мраморне авлије и цветног и шареног перивоја до сребрни |
| рије, и то она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша од осталога п |
| е, везао их једном мраморном терасом на мраморним ступовима, а терасу наслонио на зидове од мал |
| p>По белим плочама од авлије и око оног мраморног кладенца шетаху се невесело један паун и две |
| оних бршљаном застрвених ступова што у мраморној авлији држаху на својим главама велику терасу |
| е високе осмоугле куле, везао их једном мраморном терасом на мраморним ступовима, а терасу насл |
| <p>Однекуд доле испод терасе испаде на мраморну авлију млад момак, красног лика, висок и лепо |
| д велике душевне радости — сиђе доле на мраморну авлију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} П |
| ну повелику одају у којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребр |
| у је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од шатора пребијен на двоје на троје!“ реч |
| танком светлошћу недовољно осветљаваше мрачну собу.{S} Како је било запарно оставише отворена |
| су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и дан |
| е!“</p> <p>Старац, се окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„ |
| сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама од клобука својих јунака.{S} Вежбао их је у брз |
| ке у пустињи, те се према њима она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о б |
| ову мудрост!“ рече кнез Ристивору. „Али мрка капа зла прилика!“</p> <p>На велико чудо старога к |
| румен образ девојачки.{S} Па се светац мрке коже и разбарушене косе повио горњим телом мало на |
| , добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поз |
| вити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“</p> |
| ис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлушину, која раширеним крилима лети у вис но |
| </p> <p>„Нећеш ваљада претварати пост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и још једнако срдит.</p> <p |
| од овога шатора, под којим наш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, |
| оји, како дође с вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан на једној шареници, ко |
| лно закуца — последњим куцањем.{S} Паде мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има |
| жаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; при |
| ених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурни. <pb n="203" /> Бориво |
| и свечано приђе први ка ковчегу у коме мртав војвода лежаше.{S} Прекрсти се живо неколико пута |
| чевима борити док један од вас не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти свој мач |
| ешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без с |
| ој, пребледе као крпа и паде с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи јурили пољем без јахача, пр |
| ајте да се данас овде на догледу његова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подић |
| о Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и плакат |
| охита к њима, јер нађоше војводу Радича мртва у своме шатору, с малим једним ножем сјуреним уср |
| заустави да се мало одмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} Нико не смеде да жури уморног рањеника |
| се хркање Ристифорово.{S} Настала беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} |
| очи сузама напунише; пригну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама промуца:</p> |
| другим духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно |
| в. „Кајем се два пута, јер њиме увредих мртва човека у гробу који не може да се брани, док је В |
| та мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше неколико пута својом руком преко |
| ="110" /> Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“</p> <p>Војвода |
| шатор сва три Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <div type="cha |
| ост Божју свршићемо ето опело над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинити метанија и исп |
| има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор!“</p> <p>„Н |
| м светлошћу од свитања, показала само — мртвог војводу Радича с малим златним ножем у срцу!{S} |
| ви и властела редом, и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} Ниједно око није остало без суза.{S} |
| хучући; али чим му се погледи отеше на мртвог војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога |
| лаганим кораком проведе гологлаву поред мртвог војводе, да заставници сваку заставу приклоне та |
| глав и са рукама на прса скрштеним више мртвог војводе, не скидајући својих погледа са лица њег |
| > <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Гојко!{S} Сте |
| га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред |
| уштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута |
| већ на трећем коњу, јер <pb n="146" /> му прва два падоше под ранама — полете са својим дворск |
| вода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају п |
| емо Господину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> < |
| ио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што |
| мети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Оп |
| него ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мо |
| <p>„Твој је слуга јуначки заслужио, да му толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је зап |
| ркановићу, као своме цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке свак |
| е: „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша |
| овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> <p>„ |
| Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од Караманије дође његова најбоља војска, јер с овом |
| размакли му прсник те обнажили прса да му облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по нек |
| уњен Ристивор, који се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ в |
| ан тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећниј |
| поведио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се задов |
| ому погази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“< |
| , и видео да је право што народ неће да му је Лазар господар код живога Марка, сина краља Вукаш |
| п-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони |
| крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикум |
| да му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве |
| а устави се пред Ристивором, па поче да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да |
| на и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода реч |
| екипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару |
| њигу у манастиру,“ — ту многи почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио |
| га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу |
| ру поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за |
| раво би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од п |
| ени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође |
| мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.< |
| о да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни каме |
| азно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p |
| дованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прекораваше кнез Ристив |
| игде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било, нек |
| <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету одве |
| ику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по селима остану само старци, удовице и ситна деца б |
| p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања |
| а Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српску војску и српскога цара, само ако се иза |
| орио би му у кратким реченицама, као да му је то пријатељ који разуме све што му он каже, само |
| у главом и намигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим |
| !“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже се |
| очека војводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним облаком.{S} Уведе |
| {S} Лице му се чисто разведрило, као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћем |
| стајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло сте |
| му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених завеса на у |
| уби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Бор |
| Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјанск |
| у проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разорим |
| овај смерно целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метанија |
| не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S} О |
| је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском господом уступи пре |
| Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу док |
| ав то стари кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуб |
| га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се |
| не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго спавао |
| .{S} Нађох ту старца испосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је го |
| нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три |
| ба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, к |
| у морију која помори пола народа!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље кроз које је прола |
| а свога и пружи десницу Мандалени, која му је смерно пољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ поче д |
| свога погледа са ње.{S} По румени, која му се расу не само по образима него и по челу, кнегиња |
| , ослушкује топот од коња у војске која му следоваше.{S} Али, на своје велико чудо, не могаше в |
| својим пробије себи пут ка гомили која му се око господара склептала.</p> <p>Али се глас старч |
| ти, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи окршај!{S} М |
| бучилу.{S} Пружајући му босиљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} Примајући мирисне струкове и |
| , рече ми: „Кажи господину кнезу: хвала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом |
| во говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те |
| е к њој, сав блистајући од радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно |
| ликом слободом право у њене очи.{S} Она му ништа не прозбори; он њој ништа не прозбори.{S} И оп |
| погубише, да освете смрт свога цара, па му онда тело предадоше калуђерима Грачанице, да га у њи |
| “</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше севати муњама.</p> < |
| , беше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше довикивати: „Тако, сиви соколе!{S} Тако, госпо |
| он још ту, као ишчекујући заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мица |
| лојка, који заповедаше оном стражом, па му рече да се она не боји остати сама у средини верних |
| е, још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један друг |
| 1!“ упита га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун д |
| ез Градоје се пригну к уху војводину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапсити, <pb n="93" /> с |
| Ристивор му у неколико речи исприча шта му је кнез заповедио.{S} Млади кнежевић, који је волео |
| пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ |
| му, па кад се Ристивор подиже, пољубив му руку по други <pb n="197" /> пут, кнез му шапутом ре |
| планину да огледају младог сокола, ког му Дубровачки трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да |
| камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит Илдирим |
| ојом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испред војске јавише, да се види к |
| да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони испричаше како млади Југовић остави |
| пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо орловско пиле жустро кљуца!{S} |
| о кљуца!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина бе |
| онда не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге његове приступају с рукама црним од |
| напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ нас |
| приступах му, али <pb n="58" /> кад год му сагледах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици |
| ја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се стари кнез, одмах по свршеном крште |
| ће; али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке, он он |
| укчије, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вук |
| ти њега нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечер |
| у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„У |
| о и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кнеже Винко! |
| ош да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај кондир малвасије, и рече му |
| .{S} Њен је син постао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилик |
| муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правц |
| крсти се и намести свој калпак.{S} Лице му се чисто разведрило, као да му се један велики терет |
| 8" /> силни напор сломио га је.{S} Срце му силно залупа последњим куцањем.</p> <p>И онда — узбу |
| — све то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца — последњим куцањем.{S} Паде мр |
| ве су мисли облетале један цвет, и срце му се пунило некаквим чудним осећањима у којима се с ми |
| а, звека од оружја њега раздрага и срце му запали, те, кличући као соко, лети на копља и на мач |
| сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отво |
| лиже, верна наша слуго Ристиворе!“ рече му она оним својим чудним гласом, јасним као сребро а м |
| ка ти је просто, синко Ристиворе!“ рече му, па кад се Ристивор подиже, пољубив му руку по други |
| ити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под шатор. </p> |
| јко!{S} Стегни срце, синовче мој!“ рече му. „Србадија ће помињати име војводе Радича, кад давно |
| за Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мени <pb n="117" /> и м |
| јом руком онај кондир малвасије, и рече му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошл |
| ољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти |
| , предаде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; кад стигн |
| !“</p> <p>„Јаши свога коња!“ заповедаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будалас |
| на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпо |
| кивао; али некаква опора сухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њи |
| м исприча све како си видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</p> <pb n="147" /> <p>„Благ |
| рљиво позиваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и с |
| смеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше му.</p> <p>Мало час па Ристивор дође пешице носећи бузд |
| војим коњем.{S} Хранећи Лабуда шапуташе му нешто што Боривој и Ристивор не могоше разабрати.{S} |
| овори о каквом небеском анђелу, причаше му о доброти госпође Мандалене, о њеној чудотворној моћ |
| , а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог попа Каритона, који, кад с |
| ете носио на рукама својим.{S} Напунише му се очи сузама, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, м |
| аш честити Господару!“</p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином |
| но дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рам |
| ше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него н |
| p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у једну |
| гневних погледа старога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Н |
| > <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} Ох, мој |
| руку по други <pb n="197" /> пут, кнез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господара да ти оп |
| ног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћу од свитања, показала само — мр |
| гао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан т |
| границе свога царства размакао, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна |
| млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да поживи животом до |
| ени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не |
| с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи сузама, и стегао му срце горком т |
| га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, као да му је то пријатељ који |
| уздрхтала.{S} Клече поред њега, пољуби му десницу, па дубоко узбуђена, запињући језиком на сва |
| вода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу с |
| вио калпак с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по з |
| гневно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и о |
| Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје одмах госпођи, него нека јо |
| каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху запламтели црвеном ватром.{S} Не смеде погледат |
| и таласастим кроком поред војника, који му јутарњи његов поздрав живим и сложним ускликом отпоз |
| дговараше стари кнез, па се мачем, који му Ристивор додаде, залете <pb n="202" /> на најближе Т |
| рдњи својој кнез дохвати буздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивор |
| е ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати ч |
| ас десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи |
| во ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} По топоту, који допираше до |
| мантију, макну главом на Ристифора који му притрча с кондиром пуним воде.{S} Опра поп руке, уми |
| дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту о |
| нез срдачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава б |
| доње, нека сам својим очима види је ли му коњу положено <pb n="36" /> како треба.{S} Док то са |
| тивор приђе к руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и |
| аше што ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ наста |
| ка рекла!?“ говораше Боривој мирно, али му се пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нам |
| аконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p>„Ка |
| у војвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја |
| ивезали; скинули су му панцир, размакли му прсник те обнажили прса да му облакшају дихање.{S} С |
| усте веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Во |
| и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, откуда и она светло |
| не к свецу, прекрсти три пута и поклони му се.</p> <p>Пред самим огњиштем била је омања једна т |
| оглав приђе к младоме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, за |
| , који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто да замисли!{S} И |
| ти је најмилије и најсветије, не помињи му тога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја |
| ко ћемо се кретати за Косово,“ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми |
| ња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шестостраној конати у Жутој Кули.</ |
| ез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био |
| е моје: молим те за мога унука, испроси му у Свете Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљан |
| маде куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да |
| ру из милости своје према мени, опрости му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кн |
| а његову високом Јабучилу.{S} Пружајући му босиљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} Примајући |
| и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по вел |
| силно стари кнез.{S} Сав поцрвене, очи му севнуше гневно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му к |
| у као да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише суза.</p> <pb n="187" /> <p>„Децо!“ проз |
| к <pb n="12" /> се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне в |
| скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично војводско одело.{S} Па онда ми |
| о, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо св |
| ора да исприча о једној прилици?{S} Тек му показах кнегињу Василију и испричах му како је спасл |
| е, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ће и |
| .{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади између |
| е на левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, |
| од ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срц |
| то пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, старац му викну:</p> <p>„Казуј |
| ине кнеже!“ поче старац хучући; али чим му се погледи отеше на мртвог војводу, он гласно зајаук |
| сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га мно |
| му призор напунио очи сузама, и стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле н |
| пом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} |
| како је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском господом усту |
| исом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети како га |
| посматраше за неколико тренутака, како му војници његови притврђују цвеће за своје клобуке, па |
| ао лед хладну, леву руку.{S} Осети како му се очи сузама напунише; пригну се и пољуби мртва вој |
| од другога.</p> <p>Ристивор осети како му је срце пуно, како се укрепило новом једном храброшћ |
| ам пригибаше и спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прек |
| књига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да |
| а до појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасмо о свачему добар део ноћи. |
| де једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољу |
| стари витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља може мирисним дахом да дише |
| инуо, стресао би се од ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао ј |
| оветарцу а под небом, које се -— чинило му се — више но икада застрло густим ројевима <pb n="15 |
| едног дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му |
| сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други ухватише |
| епоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спусти своју руку на његову, као лед хладну, леву ру |
| да пође преко мора у Караманију.{S} Ено му је предња војска данас на Константинову.{S} Не часи |
| га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Госп |
| прешао к непријатељу!“</p> <p>„Проклето му име и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док |
| неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож који на златној дршц |
| Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти |
| њима она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је р |
| оје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, те да виде други људи да |
| о он прича, него се сам сећа нечега што му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са заче |
| а му је то пријатељ који разуме све што му он каже, само што се нем родио те не може да одговар |
| обом по велику воштану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зе |
| погледаше к вратима и узе се срдити што му нема придворнога попа да војводино писмо прочита.{S} |
| може — не може он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n= |
| нема бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе! |
| о је право страхопоштовање, не само што му је дед, него поглавито што је старац био један од ре |
| може бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино |
| слатком малвасијом!{S} Путник је, сухо му је грло од прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како је Гос |
| што проговори, а старац не могаше, јер му некаква горка сухота стегла беше јабучицу, а преко о |
| гло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други |
| своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у неколико речи исприча шта му је кнез заповедио.{S} |
| а кад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лаза |
| ји ношаше обућу од мекане коже.{S} Опет му удари у образе ледени и влажни трепер, који сад беше |
| о лево крило непријатеља, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ одморна војск |
| ока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шатором оставио; прекрсти се и уми |
| Ристивор је по некаквој заповести, коју му стари кнез <pb n="66" /> на ухо шану, узјахао свога |
| спа као заклан на једној шареници, коју му Ристивор на мирисном сену простро беше.</p> <p>„Не з |
| скута кнежева и прихвати десницу, коју му старац пружи, и целива је полагано и побожно као да |
| Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару |
| смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка!“</p> |
| и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздр |
| а у оба <pb n="22" /> образа, и шапутну му на ухо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба да говор |
| д тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти сретне прве ране, синко!{S |
| рађевину, за спомен себи, граду који су му стари оставили; и сваки је <pb n="3" /> век ударао н |
| /> Боривој је лежао у несвести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, д |
| Старцу нису ране привезали; скинули су му панцир, размакли му прсник те обнажили прса да му об |
| Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли облетале је |
| ми је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је г |
| ц и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <pb n="58" /> кад год му сагледах очи, не смедо |
| литву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти ова |
| му показах кнегињу Василију и испричах му како је спасла своје чедо од орлушине, <pb n="28" /> |
| и синовицу своју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се диз |
| Па чим му се Ристивор приближи, старац му викну:</p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће данас? |
| а велику милост поклони!“</p> <p>Старац му мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. |
| управио, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар |
| ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар прошле Суботе?“</p> <p>„Славе ми, кнеже Нинко,“ р |
| теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори св |
| !...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако мудар, јер свагда носи срце своје на длану своме; а ниј |
| ослуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар прошле Суботе?“</p> <p>„Славе |
| м да ме можеш само пожалити, чему треба мудро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих зас |
| ћеш видети?“</p> <p>„Да окушамо попову мудрост!“ рече кнез Ристивору. „Али мрка капа зла прили |
| јуначки држала, кад виде челенку свога мужа на клобуку свога свекра, не могаше више уздржати с |
| кренути кнеза Градоја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви |
| сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо |
| је мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на које те живог метасмо, чини ми се, најстрашниј |
| еко.</p> <p>„Смешно ми једа видим какве муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му коњ натраг, н |
| <p>Она блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} За неколико тренутака чуло се само |
| S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Р |
| ни да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађоше некакве високе маџарске кљусине, па на њим |
| да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кроз одушевљени и љубави пуни наро |
| да му облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb |
| , како је се он овде одриче!“.</p> <p>С муком изведоше полупијана властелина из трпезарије.</p> |
| пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу |
| а светиња раскинула, као <pb n="113" /> муња труо храст.{S} Тебе смем да призивљем, јер си нам |
| се образи зажарише а очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно |
| ске прозоре на црне облаке које сад већ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема.{S} Стар |
| планулим од сунца, црним очима из којих муње севаху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи и познан |
| он — Марко — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n="98" /> — Марка — призна за краља |
| причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српску војску и српскога цара, само |
| рјана.{S} У њима они пишу: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који тра |
| нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркановићу, као своме цару поклонимо, да му дана |
| ветих калуђера Хришћанских и преко хоџа муслуманских разгледати старе хрисовуље, и видео да је |
| рца њена онај сињи камен нејасне туге и мутне слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} Ч |
| д непријатељем, <pb n="109" /> да ја не муцајући слушам твоје заповести!{S} Ми смо овде на пољу |
| {S} Несрећа је наша тако хтела!.....{S} Мученик си био за живота свога — јер ко може да носи кр |
| "188" /> народа какав смо ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на које те ж |
| Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је двојином више пелена но мал |
| вагда десет пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја |
| ва српска војска на Косово стигне, него мучки нападе кнеза док тек с половином српске војске ст |
| о пијемо, не могу те пустити да се тако мучки на попове каменом бацаш...“</p> <p>„Причекај мало |
| радио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу треба на Ко |
| те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орлов |
| дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на |
| е у славу Господа Бога, који је у овако мучним данима Србадији за Господара дао једног дивног Д |
| ро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се пон |
| ну Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Јесте мучно што велиш!“ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш |
| !“ рече. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се најпр |
| па Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко,“ — рече старац |
| учна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића!“</p> <p>„Само те |
| ; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; напојих свакога ко хтеде да пије; |
| авом окићене!“</p> <pb n="73" /> <p>Узе мушкадија радосно кликтати; узе женскадија на глас благ |
| унише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Рист |
| , како, кад овај скиде свој калпак, сви мушкарци скидоше своје шубарице и сукнене капе, па голо |
| ска и славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седамдесет лета, |
| што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и свако |
| ану пред дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој |
| уца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту нарицати као стара дадиљ |
| ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом, поузданим јунаком.{S} Остао је он само ј |
| би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убије |
| еш: обећа ми твој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би |
| еник овога света?!{S} Али од свих мука, на које те живог метасмо, чини ми се, најстрашнија је ш |
| есници држи, повија уска кожна листина, на којој црним словима пише: „Покајте се!“ Што је најчу |
| авао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, који упаде у шатор вичући;< |
| обре мајке проводио на тераси од двора, на којој је у хладовини тако често с њиме седела, милуј |
| и мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољани на којој се ова господска свита савила око во |
| старијега?“</p> <p>„Не можемо ми тебе, на догледу турске војске, оставити сама!{S} Не можемо с |
| одруму; скинуо мантију, засукао рукаве, на једном бурету разастро некакве стародревне листине, |
| изак а по дугачак ковчег од храстовине, на који је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу |
| } После неколико тренутака борбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, остаци од оне дру |
| звао да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно да |
| до,“ настави Ристивор, — „први гласови, на које наиђосмо, казиваху о великој и славној победи н |
| ао да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спу |
| оња у војске која му следоваше.{S} Али, на своје велико чудо, не могаше више чути никакав топот |
| S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ проспавао — или управо „про |
| далише, и упутише к дивној једној липи, на својих двеста корачаја од шатора војводина.</p> </di |
| потресан чудном неком језом очи отвори, на своје чудо види да је се ходник осветлио неком тихом |
| од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, на које се цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпе |
| дите, иза оних топола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те |
| на зеленој пољани под Царевом Громадом, на добар стреломет од шатора Орловићева.</p> <p>Спустио |
| S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно п |
| Миросава.</p> <p>„Хвала теби, војводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, |
| у к левом рамену, да на своје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушкује топот од коња у вој |
| м и својим покретима подсећао је, кажу, на свога покојнога витешког оца.{S} Према своме деду им |
| слати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза |
| } Зар ја достојан да легнем на постељу, на којој се наш велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, |
| н проспавам, него да легнем на постељу, на којој је наш славни цар лежао!“</p> <p>„Ако си толик |
| воје заповести!{S} Ми смо овде на пољу, на коме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођ |
| и па рече:</p> <p>„Хвала ти, господару, на тој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S |
| estone unit="subSection" /> <p>У двору, на самом подножју велике степенице која води на први ка |
| ољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа |
| па онда лаким трком пођоше уз ону косу, на вису које је лежао турски стан.</p> <p>„Разви моју з |
| шег војводе — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што на време на Косово не |
| у у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поња |
| патосану великим белим каменим плочама; на средини авлије начињено је округло корито од шареног |
| Ристивор додаде, залете <pb n="202" /> на најближе Турке.{S} Пет сабаља се склопише над главом |
| ренућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јун |
| богатства, сјаја и среће <pb n="164" /> на овоме свету и о стварности и непроменљивости велике |
| ине близу јаза од воденице <pb n="5" /> на Голубињој Реци чуло се непрекидно и убрзано крекетањ |
| вести, коју му стари кнез <pb n="66" /> на ухо шану, узјахао свога коња Јабучила и одјездио нат |
| ло од мога немара да вас <pb n="148" /> на време Господину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја гроз |
| /p> <p>„Госпођо кнегињо, снахо моја!{S} На теби остављам сигурност, славу почаст овога стародре |
| еч рече!...{S} Овамо!...{S} У седла!{S} На коње!...{S} Напред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се |
| прстом и поуздано издајника покаже!{S} На три дана пред саму битку проносило се по војсци од у |
| свог коња најпре не закити цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, нег |
| здахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отвореноме прозору од шестостране куле седела је кне |
| дини између једних и других војника.{S} На заповест војводину спустише мачеве у корице, па стај |
| седам дебелих свећа од жутога воска.{S} На своду, који је испао мало напред над огњиштем, да не |
| једну стопу виша од осталога патоса.{S} На овоме снижем патосу било је неколико храстових трпез |
| рено огњиште од белих камених плоча.{S} На њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гв |
| рану постеље на велики сто поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно угледах цара како седи у |
| д земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци се збили у |
| наш, од ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јес |
| у једну као колајну о златном ланцу.{S} На једној страни колајне у дивном емаљу је била израђен |
| чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњу Јабучилу, у убојној спреми, с калпаком |
| златотканој одежди носећи на рукама, а на прса своја наслоњену, икону Светог Јована Крститеља; |
| иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p |
| дар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави |
| унаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још |
| вио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим те |
| е од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих јунака међу вама!“ |
| видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> </div> </div> <pb n="166" /> <pb |
| ас ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и о |
| о!“</p> <p>„А што Господину Кнезу треба на Косову свака српска мишица и свака кап српске крви д |
| људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ ре |
| настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића!“</p> <p>„Само те слушам шта |
| е ока склопити.{S} Мишљаше да се успава на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристиворову као на |
| мислите како ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јунака који ће на Косов |
| ске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој се три Србина и прва ч |
| своју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми!“ повика Бори |
| ђе у шареници Ристоворовој, и подели га на три комада.{S} Свој комад подели са својим коњем.{S} |
| р је пратио свога господара и дворио га на тој смотри, која је трајала од ранога јутра па до по |
| екаше мирно док се не искупише око њега на убојним својим коњима сви кнезови и властела.{S} А к |
| на коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За војводом и |
| ра Душана, остане да прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ настави војвода уз |
| з Градоје сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушкује |
| ас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несрећу, опозни |
| едајући преда се, и ниско погнут као да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда наста |
| ја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још з |
| бацате један на другога, али које пада на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, ш |
| прати, и нека вам је свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој |
| љу његову, празни сто његов.{S} Погледа на гусле његове што лежаху у једном куту испод иконе.{S |
| зарији чудно понаша, час кришом погледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет |
| ним по широким разбојем, па час погледа на једну икону испред себе, час хитлено свиленим концем |
| наших баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле |
| чки држала, кад виде челенку свога мужа на клобуку свога свекра, не могаше више уздржати својих |
| оносито ујездава у стан Господина Кнеза на Косову у онај час, у који он на светом крштењу прима |
| ину, о свога војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти |
| т добро оружаних војника, који ће кнеза на Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од радости |
| е бије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуша заповест |
| позајмио.{S} Иза столице старога витеза на једном сребрном обручу, који виси о гвозденом танком |
| ?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве је људе <pb n="47" /> спала данас славна царев |
| свиленим концем, још неколико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком п |
| кадија радосно кликтати; узе женскадија на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онда навалише |
| p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА 1899. |
| у неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у најгушћ |
| а види јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да |
| иљка.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шес |
| е онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око паса и стаде да га |
| себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све.{S} Приђе Госп |
| да наведе ни онога незнанога издајника на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници |
| а изгуби битку на Косову, ето неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на К |
| знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку д |
| м се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе ср |
| там: што не дочека да сва српска војска на Косово стигне, него мучки нападе кнеза док тек с пол |
| ево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Л |
| нога издајника на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и свога Г |
| а, од којега је сенка тако често падала на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило |
| тио: „Та није ваљада сва Србадија спала на нас сиротињу у овоме крају!{S} Ман’ се, човече, та с |
| езу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се један део војске растурио! |
| ед њене десне руке; према њој је висила на зиду у сребро окована чудотворна икона Богородице Тр |
| S} Испред <pb n="26" /> колевке крочила на њиву млада а висока и танкострука једна жена у китња |
| , чим видиш да она велика звездана кола на небу клизају к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по |
| еговим, и на догледу непобусаног гробља на Косову, ја се без преговора примам тога старешинства |
| лим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако |
| ез Градоје стајаше гологлав и са рукама на прса скрштеним више мртвог војводе, не скидајући сво |
| вирима од извајаног камена, са терасама на ступовима, са кубетима изнад придворних црквица, са |
| дадосмо да у последњим својим часовима на овоме свету помишљаш: како је мало верних људи у нар |
| њеним црним данима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не св |
| рну једном поњавицом, наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div type="cha |
| ир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се |
| коњика, три Србина испадоше испод грма на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким трком пођош |
| јим људима стигне пред вече истога дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва војска |
| Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох преда њ, д |
| з Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се његову соколову |
| блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само да је било |
| да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико |
| ад.</p> <pb n="25" /> <p>Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застр |
| што хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, него да ћ |
| ина сећања на пупољак и поуздана надања на пуно развијени цвет; жена и девојка уједно; по лепот |
| а; цвет у коме се сливају невина сећања на пупољак и поуздана надања на пуно развијени цвет; же |
| оше некакве високе маџарске кљусине, па на њима прођоше кроз град, наоружани свакојако, али из |
| а, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова дрвета, — пуна извезених |
| Ево стижу гласови да непријатељ наступа на наше положаје!{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да |
| стајао, онда би тек пао од силног умора на столицу, наслонио чело на руку, а руку на колено, пу |
| е чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници, превлачаше рук |
| о стезаше.{S} Од тешких свилених завеса на улазницама у шатор не могах разабрати ни речи; али м |
| !“</p> <p>У том се отворише широм врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна |
| а тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шестостраној конати у Жутој Кули.</p> <p>У д |
| ише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Војводе Рад |
| оспода Бога, нека не пада таква срамота на наше јуначко име једног јуначког Хришћанског народа, |
| мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар |
| јом свитом одјездио пут Косова.{S} Оста на двору главни двородржица Голубан.{S} Оста само до пр |
| ш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ не з |
| о ни до половине кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из кондира, погледа по друж |
| ко тренутака чуло се само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирн |
| ским, кроз које меки румени зраци сунца на заходу падаху у конат, те изношаху на бољи видик црв |
| ећа из срца исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разлика!“</p> <p>Старац |
| поломила теби, седи соколе, обрано наша на крајини.{S} Немој трудити своју старост.{S} Немој на |
| ји на оној тихој западној падини Голеша на којој је синоћ замркнула и јутрос осванула.</p> <p>Г |
| т одузме!“ прихвати игуман Пајсеј, слаб на читању ситних рукописа, али силан у књигама.</p> <p> |
| ла, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је |
| и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље госпо |
| и српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на кр |
| био, викну заповедничким гасом: „Натраг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p |
| пан, и тело војводино положено у ковчег на брзу руку од сухих храстових дасака склопљен.</p> <p |
| господару сад у очи самог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио |
| сподску милост према мени сиромаху, Бог на небесима велику милост поклони!“</p> <p>Старац му ме |
| вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала ти |
| е сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати човека, лак |
| хи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници падају под прстима каквог калуђер |
| д.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на његовим шареним а слабим зидина |
| вршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја |
| крипаше зубима.</p> <p>„Начини се неред на том крилу!“ настављаше приповедач своје казивање. „Т |
| !{S} Ман’ се, човече, та сам онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну него две вој |
| пратише кнеза до на праг од његове собе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи де |
| >„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве на којој је лежао био, а својим узвиком разбудив и Бори |
| драговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хришћанс |
| гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе која |
| ако седи у томе столу; наслонио лактове на колена, а главу на руке, па ме својим крупним очима |
| Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење |
| Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ак |
| ти се неколико пута.{S} Пружи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад |
| онда посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да гово |
| аше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање |
| /p> <p>Однекуд доле испод терасе испаде на мраморну авлију млад момак, красног лика, висок и ле |
| .{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тражаше.{S} Она би се дво |
| еданпут се отрже својим мислима, устаде на ноге, права и витка као јела.{S} Прекрсти се побожно |
| бу свецем постао није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка з |
| како можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске оставим сама!{S} Слушао сам те |
| опростио, како ти од свега срца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо!“ рече свечано ста |
| неже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред непријатељем па да ћутећки пр |
| ојводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пред непријатељем, <pb n="109" /> да ја не м |
| е изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као |
| бранимо овај град на Косову, него овде на његовим шареним а слабим зидинама?!{S} Господин је К |
| слушам твоје заповести!{S} Ми смо овде на пољу, на коме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и |
| о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до |
| нути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми |
| г човека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n="157" /> ка |
| м се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја |
| о ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знајући как |
| војој право у очи, него, оборив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Бож |
| ј се као да су засвагда умукле.{S} Седе на његову постељу.{S} Погружена у тужне мисли гледаше у |
| лежао, јер кад отворих очи видех звезде на небу; чух јечање рањених јунака и пиштање рањених ко |
| сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска моле да ба |
| уго него света душа његова, која оданде на нас тројицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да |
| светлошћу и својим трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше к |
| ед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: „На ко |
| ху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај устави да запита је ли вој |
| стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косово!“</p> <p>„Тако је требало!{S} Знам ја Милојка |
| себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у дв |
| еса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потис |
| да ће Ристивор да <pb n="177" /> навеже на онај разговор, који поче да се води па се прекиде зб |
| тако пише?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљеним рукама саслуша реч |
| унуку, јер дете није криво што не стиже на Косово, да те верно послужи!...{S} Опрости моме слуз |
| моје стегну, те ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет |
| ти Господару!“</p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полага |
| то превали подне, пронесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да |
| аво гледаше на југ у перивој, седела је на сниској лепо изрезаној скрињи госпођа Мандалена.{S} |
| езом седео и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на Угре свратио к Орловићима у Орлов Г |
| ом, у коме је урезан био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душ |
| в тресаше од плача.</p> <p>„Издахнуо је на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени под |
| како се носе с једног краја трпезарије на други и опет натраг, огледајући ко ће пре кога о пат |
| рачном куту од шатора пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу стиже по |
| тако мудар, јер свагда носи срце своје на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{ |
| црквама!“</p> <p>И тако је кнез Градоје на свој начин решио једно незгодно питање.</p> <milesto |
| 0_C4.1"> <head>I</head> <p>Кнез Градоје на своме Лабуду, а под својом црвеном свиленом заставом |
| евишња Светиња у Светој Тројици смилује на молитву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се м |
| ба нису краљеви и <pb n="90" /> владике на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом Писму не |
| мом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси према њему.{S} У бледој светлости од свита |
| оје јој је писао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и |
| се поклони пред старцем, па, савив руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„Опрос |
| ојвода узбуђен, па метну обе своје руке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим |
| рса, пустио вођице Лабуду, склопио руке на јабуку од седла, саставио калпак с густим веђама сво |
| а не видев ни Косова, ни службе јуначке на <pb n="111" /> Косову!{S} Помислите како ће бити душ |
| напунише се сузама, које би затрептале на дугим трепавицама, па падале низ образе као крупан б |
| тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан тако речит тумач би |
| д од велике душевне радости — сиђе доле на мраморну авлију.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| закуца сребрно клепало са највише куле на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па залајаше лавежом |
| ужена у тужне мисли гледаше у подглавље на коме је лепа глава њена јединца још јутрос до зоре м |
| е већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па се разлегаше по ономе пољу у певању, |
| е очи отеше на ону другу страну постеље на велики сто поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јас |
| унемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им |
| коме је, од грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре нег |
| ме кнезу и рођацима својим, који с њиме на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с |
| исли на тебе.{S} Твоја је кућа ономлане на Плочнику дала многославни прилог у славној крви свој |
| ше заповедио да најмлађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затреба |
| па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косово.</p> <p>У Уторак је стари кнез прегледао сам |
| е да тешка клетва Господина Кнеза падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њем |
| е је назначио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем.{S} Знам добро да је он м |
| твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Срб |
| ци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити о |
| а у три крока истрча уза степенице горе на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретање мла |
| цем, брижно погледаше кроз уске прозоре на црне облаке које сад већ муње просецаху, и тешкаше с |
| извијала испод белог камена, са кога се на коње ускакало, па се некуда преко беле калдрме од ав |
| што нисам само пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи о |
| пре каже, како се гласови проносе да се на Косову велика несрећа десила, па кад већ види да она |
| м војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска кора ухватила, ех, |
| е од мојих јунака није прохтевало да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача и |
| о, те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији тако нагло спустила била. |</p> <p>„Јест’, |
| ожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изг |
| латном ланцу на грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} Од ње падаше танак прамен плаве светлости |
| ну притоку Ибра с војском својом, па се на широкој пољани с ону страну потока узе световати с к |
| небо, које се руменило на ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало, — све то гл |
| панцером од позлаћених плоча, у које се на јутарњем сунцу једва гледати могло; његов широк зеле |
| ворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што ето стиже један од оних јуна |
| реливају на модру перунику.{S} Сунце се на Западу спуштало у таласе од растопљеног злата и пурп |
| једном ступу од дима и пламена, који се на источној страни Косова видео.</p> </div> <div type=" |
| т трпезарије, па онда Миросаву, који се на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг н |
| раку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти слатког сни |
| лобук, приђе корак два ближе, спусти се на колена, загледа се у оно пребледо младо лице од тако |
| аложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, што се синоћ при вину горко |
| од шатора Орловићева.</p> <p>Спустио се на поњаву под својим шатором не да спава, него да прибе |
| “ одговори Иван; „него видех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја но њему прекрсти |
| мен нејасне туге и мутне слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно бил |
| е Громаде. </p> <pb n="135" /> <p>Ту се на једној пољани, обраслој високом папрати, искупила и |
| пезом, па онда зашушташе свилене завесе на шатору; нечија их рука силно размакну.{S} Испаде исп |
| пред шатор.{S} Погледа мало по небу, те на једну те на другу страну, загледа се подуже у Зорњач |
| витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око он |
| ати да се с Господином Кнезом погоди те на миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео |
| паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столова |
| S} Погледа мало по небу, те на једну те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у ди |
| ећаше на часове милине које је као дете на крилу своје добре мајке проводио на тераси од двора, |
| а већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} Не можемо м |
| своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима |
| шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам зној |
| својим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана ло |
| подне превалило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драго |
| као да кликће, <pb n="200" /> па полете на чету Турака.{S} Турци не могаху да верују очима свој |
| ом на Витомира, скочи на ноге па полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица, па се окрете, |
| вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци г |
| те његове седе власи срамотити; немојте на његов двор савијати клетву Господина Кнеза; немојте |
| ој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала теби, војводо, што мислиш да са |
| b n="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као какве орлушине!“</p> <p>„Т |
| , кад дочекају душе оних јунака који ће на Косову јуначки погинути, па их запитају: „А видесте |
| кренути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем |
| кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на господу; није њу Господин Кнез намењивао јадној сиро |
| н, са малим калпаком од скрлатне кадифе на глави.</p> <p>Према старцу, и само три или четири ко |
| слава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Не |
| , вадајући своје коње, удараху навалице на те гомилице, па их распрштаваху својим веселим а пок |
| викнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у трпезарији; ја их унесох и полагано спуштах, |
| еколики Дубровчани сазваше све Приморце на збор.{S} Најстарији од њих рече само оволико: „По за |
| седам коњаника, те док једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бо |
| номе усеку к прозору, што право гледаше на југ у перивој, седела је на сниској лепо изрезаној с |
| господара, који у тешким ранама лежаше на крвавој ледини обнесвешћен.</p> <p>Турци одјахаше од |
| оже да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на своме месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше |
| воју најближу дружину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ни |
| трвеном богатим простиркама, претискаше на своје груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаш |
| и очи, и како погледе своје заустављаше на свакоме од присутних Турака, као да се труди да се с |
| зговором низ брдо, док се не натоциљаше на танак лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојак |
| саше нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И н |
| у и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио див |
| позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</p> <p>„Стани, море!... ни |
| да, сладост која га чудновато подсећаше на часове милине које је као дете на крилу своје добре |
| под шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред скрињом и при светлости од оне жуте вошта |
| стари кнез виде како људи неки потрчаше на неколико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелица |
| у, која, у бледоплавој хаљини пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом утире с |
| тежину оне тегобе, која се свалила беше на јуначног старца, па и сам корачаше полагано, сетно и |
| рац хучући; али чим му се погледи отеше на мртвог војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Б |
| огледах на постељу, док ми се очи отеше на ону другу страну постеље на велики сто поред ње.{S} |
| на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо |
| имена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише на последњем <pb n="165" /> целивању, кнез Градоје запо |
| онео пуно чистих листина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати у перо. |
| победу славно задобије!“</p> <p>Скочише на ноге сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуш |
| зах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближњих села који тража |
| шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољану пред дворем, покидаше се кола, те и мушк |
| мирно и поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина уставише се у |
| лопо био!</p> <pb n="181" /> <p>Изиђоше на једну чистину, с које се видело како је тамо, преко |
| р баш тако, Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који |
| !“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опростио, како ти од св |
| </p> <p>На велико чудо старога кнеза, и на не малу радост његову, тек је сутра дан подне превал |
| пред оним непобусаним гробом његовим, и на догледу непобусаног гробља на Косову, ја се без прег |
| се отворише широм врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људина, широког |
| ако да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваист |
| , те, кличући као соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} |
| склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очним поклопцима; али <pb n="190" /> не беше умора у |
| бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>После овог призора, коме сва |
| а, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог п |
| мирно почивање покојнога кнеза, пређе и на све његове другове, те се без разговора и без шума п |
| ражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у најближе село где ми ране привезаш |
| т застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не однесе у своје чудесно цар |
| , господине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се скромно, п |
| овој, бивао сам често у свити његовој и на стражи пред царским шатором његовим!{S} Јадан, добри |
| оме плашту, обори седло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се |
| мо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб н |
| ошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком |
| орио.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао непом |
| ре, кратко је одговарао на питања као и на пријатељска изазивања.</p> <p>За софром у великој тр |
| што је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се |
| вети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> < |
| да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на п |
| а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, |
| е зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поздрављао се милостиво с влас |
| <p>„Причекај мало, попе, стојим ја теби на белези!“ пресече кнез попа пружив руку према њему да |
| а се сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје чете, да је полаганим кораком проведе гол |
| ређе преко средине од собе па се устави на самом уласку од оне позорнице, у којој је кнегиња ст |
| !{S} Господин Кнез као обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што и |
| о Господар Србадије и треба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кн |
| на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику да умножите |
| викаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да см |
| је видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли облетале један цвет, и |
| у рухо бело као снег <pb n="8" /> седи на сниској клупи па пун сажаљивости гледа у Марију Магд |
| ај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу |
| мом подножју велике степенице која води на први кат, рече свити својој да сваки може ићи или у |
| ар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и |
| ни да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јесмо; <pb n="114" |
| о на мене, да ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје је место, војводо, под шатором |
| и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево в |
| ладо своје Господско јединче, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Јадна ма |
| ре а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска |
| ног старца и једнога младог дечка, који на меканим персијским простиркама лежаху у шатору.</p> |
| му у срцу забоден стоји, његов нож који на златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је |
| нутра!“ викну кнезовима и властели који на пољу пред шатором стојаху сабијени у једну од препас |
| е договоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</p> <p>Она бојазна старога кнеза, да не узнем |
| ка једног Санџак-бега још једнако стоји на оној тихој западној падини Голеша на којој је синоћ |
| м ноћ мало прекратио.</p> <p>Леже сваки на своју постељу.{S} Између њихових постеља — просто са |
| мо, не могу те пустити да се тако мучки на попове каменом бацаш...“</p> <p>„Причекај мало, попе |
| „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на страни господина Ву |
| му стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче, како је Господин Кне |
| и да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видел |
| ше.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа ономлане на Плочнику дала мно |
| ожно, и чисто се сав стресе при помисли на такву страшну могућност.</p> <p>„Само тако што нека |
| смо у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмарица причају да |
| а смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми б |
| гне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</ |
| кнеже!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да |
| пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав и |
| е. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него да је он без |
| јим између себе разговараху, видесмо ми на стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо |
| што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, |
| ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар |
| њега.{S} Он те са својима чека у крчми на цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Т |
| осподина Кнеза падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем |
| ад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А |
| м?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, него тражим |
| Хришћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани на жеравицу метну?!“ питаше поп Каритон, који је више в |
| ме певаш у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Так |
| е изгибоше ли толики наши људи ономлани на Плочнику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по с |
| трави, пуној ивањскога цвећа, на пољани на којој се ова господска свита савила око војводе.</p> |
| p>Госпођа Манда оста са сином у дворани на првоме кату.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="cha |
| тегове, те је <pb n="18" /> води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пр |
| а види шта бива на тихој зеленој косини на којој се три Србина и прва чета од седам Турака суср |
| ираца!</p> <p>Узе будан мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше српске јунаке.{ |
| ок су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени као „српски соколови“, а већ од како с |
| алпак и поклони се.</p> <p>„Ко стражари на кули?“ питаше стари кнез.</p> <p>„Марјан!“ рече Рист |
| ари песницом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Кат |
| не очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже!{S} Опрос |
| и брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање.{S} Најпосле престаше и они са с |
| еси ли на страни војводе Милоша, или си на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш |
| данас, него дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то красно, кнеже!“ |
| д си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си мил |
| Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одгов |
| во ти буздован твој!{S} Може ти требати на Косову!“</p> <p>„Јаши свога коња!“ заповедаше му кне |
| шатором, сваки ће од њих мирно спавати на мирисном сену под красном зеленом колибом, или и под |
| о, па се узе љуљати главом и намигивати на своју најближу дружину.</p> <p>Привикаше на њ да уму |
| и пурпура.{S} Милина је било погледати на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности |
| , узе да говори:</p> <p>„Немојте седати на своје столове!{S} Молим <pb n="106" /> вас да похита |
| ћемо сви братски и нераздвајани стојати на крштењу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераз |
| е добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором |
| уначке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се па ми пусти сина из |
| е пред вечерњи сутон ранога лета седети на тераси, гледати у шарени перивој, преко њега у зелен |
| , бадава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Него, Бо |
| е му запали, те, кличући као соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што |
| торова, који с војводиним беху разапети на зеленој пољани под Царевом Громадом, на добар стрело |
| г народа, јер наша срамота не може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози |
| ека, који ће њега и његову чету одвести на преноћиште ако је какво за њих одређено.</p> <p>„Има |
| ње падаше танак прамен плаве светлости на Ристивора, који сад мирно лежаше не мичући се и не д |
| ву хватајући зраке док је још светлости на Косову било, те да њима осветли црну ноћ, која се на |
| сузе ронио, и устајао само да се спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а н |
| петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из н |
| буку од седла, а сам се полагано спусти на колена.{S} Прекрсти се неколико пута.{S} Пружи се и |
| не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за н |
| ду и красну госпођу своју, која, седећи на посниском а широком одморнику, застрвеном богатим пр |
| срећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби земље господара!“</p> <p>И Рис |
| тон у богатој златотканој одежди носећи на рукама, а на прса своја наслоњену, икону Светог Јова |
| огинуо је пре две године у славној бици на Плочнику, допринев знаменитим својим личним јунаштво |
| <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов шатор сва три Србина |
| Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да се могло узе |
| те, да проговорим с тобом две три речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличи |
| мало час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке снове, владаше мрак у ходнику; али сад, к |
| >И сва дружина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише |
| аци сребрним пехаром на Витомира, скочи на ноге па полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из кор |
| .</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!{S} Бр |
| едише пехарима по један пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, као да се сакриј |
| е и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, протре мало очи, преви се и дубоко поклони кне |
| аш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте ви |
| или буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше очима и |
| крупне очи напунише сузама.{S} Усне јој на угловима задрхташе.{S} Очевидно беше да савлађује св |
| сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђег писања настави: „Има, вели, дос |
| оштовања положи ма било по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине година држала громада о |
| аде буздован на ледину само један корак на десно од Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да д |
| ојега стојаше као звезда сам заповедник на своме красном арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки в |
| .{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и једног |
| адоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје место па одатле, не седајући, узе да говори:</ |
| ратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде криво,“ п |
| Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла |
| иленом чалмом на глави и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског једног белог коња, дивно о |
| оћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ |
| „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем на постељу, на којој се наш велики цар одмарао?!...{S} |
| а санак један проспавам, него да легнем на постељу, на којој је наш славни цар лежао!“</p> <p>„ |
| ко због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, к |
| а да са другим срећним јунацима погинем на Косову у служби цара честитога, онда.... онда те мол |
| дому наследника!“</p> <p>А пред дворем на главноме уласку стојаше млади војвода Радич.{S} Око |
| ан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и с |
| кнезовима, који дођоше с царем турским на Косово као његови клетвенице.{S} Пријатељи Милошеви |
| у, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ |
| И онда поп навуче мантију, макну главом на Ристифора који му притрча с кондиром пуним воде.{S} |
| твој отац, а мој син, својим јунаштвом на Плочнику заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао |
| > <p>Кад већ стигоше једно према другом на својих двадесет корачаја, Турци се уставише, и њихов |
| браћу што се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и с |
| рече да свима војницима, који с кнезом на Косово полазе, додаду цвећа, да своје клобуке оките. |
| Јабучилу, у убојној спреми, с калпаком на глави, панцером на прсима, широким зеленим мачем о б |
| у, па дубоко узбуђена, запињући језиком на свакој другој или трећој речи, говораше:</p> <p>„Мол |
| гов каза, да цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш одговор.{S} Знаш |
| ато златом извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског |
| т господар!{S} Дајте, људи, нека једном на збору Србадије памет заузме прво место, а срце друго |
| олике војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слу |
| ез Миросав, па се баци сребрним пехаром на Витомира, скочи на ноге па полете на њ.</p> <p>Витом |
| ј спреми, с калпаком на глави, панцером на прсима, широким зеленим мачем о бедрима, дугим копље |
| иљка, који ћете наћи под мојим панциром на срцу моме, и сахраните ме испод ногу мога господара, |
| сподару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове |
| их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума |
| куле, везао их једном мраморном терасом на мраморним ступовима, а терасу наслонио на зидове од |
| од мојим шатором с мојим тешким теретом на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести!“</p> < |
| под једним гранатим стогодишњим храстом на ивици једне полупрокрчене старе шуме.{S} Према тој ш |
| ду, с тугом у очима, с усиљеним осмехом на устима, како мирно корача, и кад угледаше младо дете |
| преко пољане па тихом једном узбрдицом на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених |
| е према Ристивору.</p> <p>Паде буздован на ледину само један корак на десно од Јабучила.</p> <p |
| у ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупне сузе низ бле |
| {S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити своју мајку нека |
| јанства. „Немојте да хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то с |
| бреме прекора, које ето ви бацате један на другога, али које пада на моју главу!...{S} Право је |
| Миросав и властелин Витомир дигли један на другога људе своје, те се између њих сад бије љути б |
| , паде мртав уморан, и заспа као заклан на једној шареници, коју му Ристивор на мирисном сену п |
| каве од антерије, па искочи као помаман на чист патос према кнезу. „И само да се поштено <pb n= |
| у овоме мрачном куту од шатора пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу |
| римо све што има, да не остане ни камен на камену!“</p> <p>Стари кнез Градоје само шкрипаше зуб |
| гођени.{S} Свакоме се сињи хладан камен на срце навалио; једва се дубоки уздаси овда онда отима |
| аки његов војник положио по један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</ |
| леде упираше у старога кнеза. „Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволик |
| а Кнеза на Косову у онај час, у који он на светом крштењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас др |
| него друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држа |
| опа Каритона!“</p> <p>„Што сам те давао на књигу?“ питаше старац више самог себе него друге око |
| ња осваја; стишавао плаховите, световао на скромност поносите, мирио завађене, и свагда при сва |
| ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова како ме гнев |
| стих просјака, <pb n="78" /> сасвим као на каквом великом сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље |
| звучном гуђењу и хркању Ристиворову као на љуљашци, па не могаше.{S} Приђоше однекуд некакви та |
| договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb n="175" /> беседу кнеза Вукана?{S} Шта |
| , које је њихов цвећа пуни перивој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и мили |
| улазио у разговоре, кратко је одговарао на питања као и на пријатељска изазивања.</p> <p>За соф |
| или; и сваки је <pb n="3" /> век ударао на те грађевине своје неизгладљиве печате.{S} Сам кнез |
| едар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; наређивао би, без |
| ло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ питаше војвода невес |
| растопљеноме злату и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше као небесни анђео.</p> <p> |
| одина; очима и обликом подсећао је живо на своју матер; а својим вижљавим растом и својим покре |
| p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренутака у младу же |
| ет врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваш |
| о.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је право и паметно да се р |
| > <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове собе на првоме спрату од Нове Куле.{S |
| у сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу његову, јер је ето много сањив те није за ов |
| ним ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на крај левоме крилу, окрете коња, да још једном поред |
| ше се немирно с једнога краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивором, |
| <p>Голубови су немирно час узлетали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају д |
| S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ реч |
| на страва подузимље!“</p> <p>„Није чудо на оваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура до |
| едао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти свега што ти је |
| тор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој према крчми, пре него што вој |
| Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S} Иди, брате, с милим |
| му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику |
| ко уздигнутом кривом сабљом залетео био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ вик |
| ене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, који би срећан био да твојој с |
| ете на крилу своје добре мајке проводио на тераси од двора, на којој је у хладовини тако често |
| лику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, н |
| имо дома, ти <pb n="194" /> си се срдио на ме.{S} Сигурно си имао право што си се срдио.{S} Нег |
| сребрни шлем, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим лис |
| в који не знађаше какав се терет свалио на душу његова господара.</p> <p>„Нико мени више ништа |
| га истога дана Ристивор се био наслонио на један од оних бршљаном застрвених ступова што у мрам |
| мраморним ступовима, а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима ј |
| у јунака, који се у свити царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„ |
| их дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{S} Напунише му се очи сузама, па с ду |
| адао?!{S} Видите ли како је се наместио на свиленоме своме платну војводскоме?{S} Видите ли как |
| се некакав од Тројанових градова срушио на плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј |
| ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на господу; није њу Господин |
| орова војводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> <p>Исп |
| аше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да говори: „колико |
| оја!“</p> <p>Још није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово |
| што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кун |
| <p>Позно у вече изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час |
| силног умора на столицу, наслонио чело на руку, а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке м |
| твоје, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} |
| народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристиворе!{S} Прегази поток |
| твојој речи летимо, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама |
| би наше друговање на бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>После |
| ко овога у плаво небо, које се руменило на ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањ |
| љубичицом.{S} Источно се небо наслонило на плаве планине, па их пушта да се преливају на модру |
| ојих господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућ |
| е ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем |
| аде колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалос |
| њамо твојим разлозима и не размекшавамо на твоје молбе.{S} Уздајући се у превелику милост Божју |
| ника, па нека јуре путевима, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арб |
| а, те се по пољани проходао овамо онамо на мирисном поветарцу а под небом, које се -— чинило му |
| ки сватови искупљају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да |
| тапала, отапала, док се није свела само на десетак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам в |
| прав као прави млади бор, стојаше само на један корак од старога кнеза у великој храстовој сто |
| у народима дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се госпо |
| ећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади к |
| о закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и |
| и час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми |
| веници твога дома од старина, следујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег |
| и, коју ти посла, заповедио да стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, зап |
| а реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта |
| ко паметно и хладно размислимо видећемо на мах, да после свега што се десило има само двоје што |
| де без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, није ли он у књизи, коју ти посла, заповедио |
| ђосте баш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате таквом молбом?!{S} Је |
| њу жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што на време на |
| овео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људ |
| и наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И |
| ред дворем да је првенац војводин добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онда наро |
| мо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стоти |
| ечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглашује смрт каквог великог ч |
| руком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисла крст са Рас |
| војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво |
| ти ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина људи сти |
| ке висине и издалека, гледаше непомично на слику, коју беше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело |
| ти!{S} Него да махнемо <pb n="20" /> то на страну!{S} Чудо ми је само како је војвода могао она |
| м ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у потоку купа.{S} Слатко је било п |
| одигнув очи увис, као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па доб |
| поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се |
| се чини да није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци нашега честитога Господина Кнеза, а |
| месту, на коме је, од грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Ал |
| опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита м |
| буњени и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало пребледе и преста појати.{S} |
| ихвати поп Каритон спустив празан пехар на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и кл |
| цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста |
| погледа, носећи поносито сребрн панцер на прсима и мач у левици својој — кад све то угледаше, |
| не; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и увери се да им |
| ан на једној шареници, коју му Ристивор на мирисном сену простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, |
| а светлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад ве |
| нас мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и |
| агда ишли <pb n="196" /> напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч р |
| анију.{S} Ено му је предња војска данас на Константинову.{S} Не часи ни часа него зови сву свој |
| !“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па млади унук Градојев удараше хи |
| сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким |
| ди, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га много загова |
| час кришом погледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћ |
| да би нас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио као своје, увео у царство Божје, и намес |
| , наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час упираше з |
| клетвенице.{S} Пријатељи Милошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом |
| ји, ви жене!“ рече старац седајући опет на свој сто; „сузе лијете кад сте несрећне, сузе лијете |
| ти:{S} У очи самог Видовдана бејах опет на старажи пред великим шатором Господина Кнеза.{S} Све |
| оћута мало, погнут као да се онај брест на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у лицу, шкргутну зу |
| и увребати одблесак сунца о златни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо са |
| гледаше у светлу звездицу у којој крст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је од камена па |
| на коњским опремама, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама од клобука својих ј |
| оје казивање. „Тек Кнез Лазар — сад већ на трећем коњу, јер <pb n="146" /> му прва два падоше п |
| војим опипао сваки кајиш и сваки ланчић на коњским опремама, као и сваки колут на панцирима и п |
| лу; наслонио лактове на колена, а главу на руке, па ме својим крупним очима тако сетно жалостив |
| Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаш |
| астовој високој столици, наслонио главу на крила некаквога у храстовини вешто изрезанога змаја, |
| } Под њиховом тежином беше оборио главу на прса, пустио вођице Лабуду, склопио руке на јабуку о |
| Радич, блед, преблед, оборив опет главу на прса, са затвореним трепавицама — као да доиста не с |
| ена и мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље, поклопи очи рукама и — плакаше горко... |
| ћанску, крвљу својом посветили ту цркву на славу Божју?!“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристивор, „ |
| еђу вастелом, ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која |
| жно па се прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властели |
| м и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, проговара то шапу |
| и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“</p> <p>„Ама т |
| црква, само нешто по сниска.{S} У зиду на исток лежало је велико отворено огњиште од белих кам |
| оме се отворише једна уска врата у зиду на који се тераса наслањала, Ристивор испаде, поклони с |
| авно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крш |
| овао цар Душан, кад је на војном походу на Угре свратио к Орловићима у Орлов Град.</p> <pb n="2 |
| ћеш уапсити, <pb n="93" /> стави стражу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим |
| </p> <p>„Не рекох ли ти, постави стражу на њиховим вратима?“ прекораваше стари кнез свога војво |
| , не би ли што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду!{S} Ристиворе, води нас најпречим пут |
| тетом од петнаест лета, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих не |
| здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу ве |
| напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом господом и код |
| рамоте, што не стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово |
| , испраћај ти још данас Господину Кнезу на Косову, као први део твоје војске!“</p> <p>„Што ли с |
| сног босиљка па је пружи младоме витезу на његову високом Јабучилу.{S} Пружајући му босиљак Бос |
| а нека тешка брига лежи страноме витезу на срцу; особито се за столом у трпезарији чудно понаша |
| ве планине, па их пушта да се преливају на модру перунику.{S} Сунце се на Западу спуштало у тал |
| о нека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном пољу разбијају неверни и погани Агарјани!{ |
| ањенику, „благо теби, који си крв своју на Косову пролио!“</p> <p>Војвода Радич покрио беше лиц |
| „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још |
| омишља.</p> <p>На срећу наиђе у ходнику на кнежевића Боривоја, који, тек што се вратио из плани |
| адоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже могаше ка |
| — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверника на овај град.{S} Није ли боље |
| столицу, наслонио чело на руку, а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке мисли, уздисао би |
| едаше га; полагано му спусти своју руку на његову, као лед хладну, леву руку.{S} Осети како му |
| </p> <p>Старац му мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синк |
| разапну шаторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод велике стене која се и зв |
| пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздрави |
| оба <pb n="22" /> образа, и шапутну му на ухо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба да говори и |
| поп Каритон па климну главом и намигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, |
| добро опремљених војника.{S} Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, доб |
| ина Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славном виком |
| дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди |
| ити кнезу, „моји људи кажу набројили су на њему двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ра |
| ве велике свечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дув |
| у грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове собе јави прилика једне високе, суво |
| .</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите д |
| мигом, наређивао млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да на |
| га коња упутио се беше к једином храсту на ивици од њиве, под којим је угледао неколике старије |
| х ступова што у мраморној авлији држаху на својим главама велику терасу.{S} Пустио се био у нек |
| стрицама којих широки колутови зврктаху на сваки и најлакши крок старога витеза.{S} Десном руко |
| а на заходу падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у ву |
| Кнеза.{S} Све наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути како с |
| своме обичају прво у придворну црквицу на јутрењу, куда су духовници с игуманом Пајсијем мало |
| не би.</p> <p>Сама отиде уза степеницу на први кат.{S} Полагано пролажаше кроз ходнике и кроз |
| аспећем који јој лежаше о златном ланцу на грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} Од ње падаше та |
| ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи! |
| загрљаја своје матере па полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други обра |
| амени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рука његов |
| ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан |
| ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, погледах на једну страну, погледах на другу страну, погледах на |
| ану, погледах на другу страну, погледах на постељу, док ми се очи отеше на ону другу страну пос |
| њој, погледах на једну страну, погледах на другу страну, погледах на постељу, док ми се очи оте |
| своје синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама поклисаревим |
| Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном вас све, |
| ога значе орлови него Србадију, која их на својим заставама носи? „Не треба ни да се пита, <pb |
| га сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет се млади властелин зауст |
| ца, јер осећам као да је издајство оних на Косову потекло од мога немара да вас <pb n="148" /> |
| се тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете победити или д |
| , више ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господину Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дом |
| видиш какво ће славно име твој првенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не |
| т њене лепоте светлили су као пун месец на небу по коме танки облаци лутају.{S} Њен псалтир, у |
| г сунчаног дана, крајем маја 1389., баш на томе крилу Орлова Града могли сте угледати слику мир |
| где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта са пуно в |
| теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, |
| ез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се би |
| а ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена |
| е ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, онда по |
| ти први умориш, онда поштено да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, |
| срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од седамдесет и пет лета, с |
| диш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, поп |
| се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро оружаних јунака.{ |
| , друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ проспавао — или |
| је цар Агарјански с војском својом још на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да ниј |
| ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао није ко за живота овде на земљи ј |
| 18990_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На војводину двору</head> <pb n="76" /> <pb n="77" /> < |
| 18990_P3"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На догледу Косова</head> <pb n="128" /> <pb n="129" /> |
| 990_P4"> <head>ЧЕТВРТИ ДЕО</head> <head>На Косову</head> <pb n="168" /> <pb n="169" /> <div typ |
| l:id="SRP18990_C1.1"> <head>I</head> <p>На једној малој заравњи, у падини која се од Голубињске |
| id="SRP18990_C2.3"> <head>III</head> <p>На пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган |
| е као да се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу наиђе у ходнику на кнежевића Боривоја, који, т |
| подска свита савила око војводе.</p> <p>На послетку војвода, блед као крпа, снужден, уздрхтан, |
| некакав џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој тераси, у хладовини коју је западна кула својо |
| аље, сва тројица тужни невесели.</p> <p>На подножју једнога виса сјахали су били да коњима свој |
| више ником од њих ни једне речи.</p> <p>На уласку у шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно пог |
| к тројици Срба у крв обливених.</p> <p>На заповест свога вођа ова се трећа чета растави у три |
| ру. „Али мрка капа зла прилика!“</p> <p>На велико чудо старога кнеза, и на не малу радост његов |
| ити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да |
| аде затрубити збор, викну оклопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, |
| прихвати горким осмехом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш |
| шим?!“ питаше војвода невесело.</p> <p>„На крај само ономе, што чух од мога кумашина Бошка Југо |
| старац диже па рече Ристивору:</p> <p>„На тебе је сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмо |
| ави Бег говорити кнезу, „моји људи кажу набројили су на њему двадесет и три ране!“</p> <p>„Двад |
| од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад |
| {S} Али му стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче, како је Госпо |
| S} Свакоме се сињи хладан камен на срце навалио; једва се дубоки уздаси овда онда отимаху испод |
| и мутне слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно било како врапци мо |
| сподина Кнеза нема велика војска, па ће навалити да је разбију док не порасте већом!“ одговори |
| ијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" /> прихваћају руком заставе, ј |
| гушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње причају како |
| опремљени, вадајући своје коње, удараху навалице на те гомилице, па их распрштаваху својим весе |
| с благосиљати добру госпођу.{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте |
| свакој по седам коњаника, те док једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог |
| азе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога издајника на левоме крилу, ни |
| /p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} Не |
| .{S} Тада ће Ристивор да <pb n="177" /> навеже на онај разговор, који поче да се води па се пре |
| не знајући управо шта то он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</p> <p>Чим ј |
| , уместо да нас мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају из |
| ма знаш, сад о Митровдану, који долази, навршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слуш |
| ом телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче мантију, макну главом на Ристифора који му притр |
| .{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</p> < |
| опако, да сељани, чим га угледају, узму нагађати, да се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и го |
| стражу, да Турци не би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жал |
| и рањеницима, осећасмо сви да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још к |
| ела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то виче |
| ју!“ Па онда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе груну |
| етли црну ноћ, која се на Србадији тако нагло спустила била. |</p> <p>„Јест’, јадан наш Господи |
| ве то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца — последњим куцањем.{S} Паде мртав |
| оди, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Господине војводо |
| цом и спутаног сребрним пафтама.</p> <p>Нагнула се била над једним по широким разбојем, па час |
| ко сте, откуда сте, којим послом овуда нагосте?!“</p> <p>Стари кнез нешто рече својима, па пот |
| ребрним пафтама.</p> <p>Нагнула се била над једним по широким разбојем, па час погледа на једну |
| {S} На своду, који је испао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпе |
| но смејала ономе тешком облаку, који се над душом старога кнеза натклопо био!</p> <pb n="181" / |
| јближе Турке.{S} Пет сабаља се склопише над главом његовом, и опет се расклопише под витлањем м |
| и могло се оком видети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на |
| ечано. „Децо!{S} Она звезда тамо трепти над непобусаним гробом честитога цара нашег.{S} Она црк |
| лико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар то поље, које се прелива час у плав |
| велику милост Божју свршићемо ето опело над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинити мета |
| честитоме Господину Кнезу дарује победу над неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта |
| гледа к десном крилу наднесав леву руку над очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече само толико |
| од свечева погледа, наднесе десну руку над густе веђе своје, па се пови мало унапред као да бо |
| а живо стари кнез, и наднесе десну руку над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> < |
| да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало одмори.{ |
| поздрави мога Милана, нека ми се скорим надају!“ Па онда се живо исправи, окрете се нагло, и бр |
| Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и |
| ају невина сећања на пупољак и поуздана надања на пуно развијени цвет; жена и девојка уједно; п |
| ећасмо сви да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, |
| Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ настави кнез к |
| сније чуше вику, као да се стотине људи надвикиваху псовкама и претњама, па кроз ту ломњаву мог |
| n="9" /> несрећа из срца исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разлика!“</ |
| 04" /> дихати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањем срца убрзано дизала и |
| ја од одобравања са свих страна, али је надјача јека од горкога смеха кнеза Миросава.</p> <p>„Х |
| трави око оног храста, жустро гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{ |
| Кнез се устави, погледа к десном крилу наднесав леву руку над очи, проли сузе, и дубоко уздахн |
| да поднесе светлост од свечева погледа, наднесе десну руку над густе веђе своје, па се пови мал |
| > <p>„Где је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку над обрве своје, да као пооштри очи |
| не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> <p>Стари кнез бе |
| је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сваког другог, па ма танка грла попрштала.</p> |
| р, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хт |
| , који из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миросав |
| онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешки |
| стању трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шатором ост |
| земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом својом да спрече спасењ |
| најмлађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посавет |
| а и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића!“</p> <p>„Са |
| ићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше |
| ба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</p> <p |
| арац разложи онај део погаче што се још нађе у шареници Ристоворовој, и подели га на три комада |
| е могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коње |
| ко заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“</p> <p>„Та |
| рјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно погинути. |
| акопајте ме овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најнижег молим не ку |
| журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и |
| донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и |
| ег поднесав је пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод свиленог напрсника у тога мл |
| речи се кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на бој на Кос |
| дажда, те се склоних у једну пећину.{S} Нађох ту старца испосника.{S} Седа му брада до појаса, |
| ио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листину, исписану руком војводином а при |
| дећи за собом сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у ш |
| врнуше све што у њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који војв |
| траже коње и оружје.{S} С великом муком нађоше некакве високе маџарске кљусине, па на њима прођ |
| аких тканина што се под богатим шатором нађоше и запојише га мирисном малвасијом.</p> <p>Старом |
| руга господа моле да похита к њима, јер нађоше војводу Радича мртва у своме шатору, с малим јед |
| аше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се стари кнез, одмах по |
| Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове |
| лим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима.{S} Хвала вама свима на |
| ише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не бе |
| ст нашега војводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега стареш |
| се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу наиђе у ходнику на кнежевића Боривоја, који, тек што се |
| тави Ристивор, — „први гласови, на које наиђосмо, казиваху о великој и славној победи наше војс |
| уд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближњих села ко |
| вом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољану пред дворем, покидаше се кола, т |
| ставио се испред велике заставе, па би наизменце час наређивао трубачима да дувају, а час их о |
| ао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; наређивао б |
| ем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмарица прич |
| „Јаши свога коња!“ заповедаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто помињат |
| стивор додаде, залете <pb n="202" /> на најближе Турке.{S} Пет сабаља се склопише над главом ње |
| љу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у најближе село где ми ране привезаше.{S} Од тих сељана ч |
| ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другови стишавати, док се други грохотом насме |
| узе љуљати главом и намигивати на своју најближу дружину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дад |
| ом чека да му од Караманије дође његова најбоља војска, јер с овом гомилом слабо наоружаних људ |
| >„Ето мишљасмо, господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, а |
| да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова |
| н. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колико је ова наша земља патила и патила |
| утању проговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“</p> < |
| зу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се прекрсти. „Е сад... шта |
| авише, да се види коњаник један, који у највећем трку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се в |
| ало у редове испред шаторова, мирно и у највећој тишини очекујући нешто.{S} Није дуго трајало, |
| p>У томе часу закуца сребрно клепало са највише куле на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па зал |
| е с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најнижег молим не куните ме, него праштајте |
| соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те радо по |
| ику, казивали да је кнез Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице да |
| ак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косово.</p> <p>У У |
| су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет год |
| с је позвао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће лукави Аг |
| — тобож од страха од Агарјана и њихове најезде — везују пријатељства с царевима и народима кој |
| нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падо |
| јих широки колутови зврктаху на сваки и најлакши крок старога витеза.{S} Десном руком својом во |
| овориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели ми |
| S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, који у прсима носи срце доброга |
| S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине, онда ја окат да идем у слепце, |
| љиво и још једнако срдит.</p> <p>„То је најмање чудо, које ми попови можемо само кад хоћемо!“ н |
| ше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне коњице!</p> <p> |
| е шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађ |
| емој, молим те, тако ти свега што ти је најмилије и најсветије, не помињи му тога!{S} Нити поми |
| настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи Кн |
| водину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најмлађу дворанку госпође Мандалене. „Беља је, брате, о |
| срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најнижег молим не куните ме, него праштајте.{S} Кнезове |
| ко ћемо ми тражити само шта је паметно, најпаметније је чувати своју главу и своју кожу; али он |
| а се војна свршила, и биће најправије и најпаметније да сваки пође најпречим путем своме дому, |
| ло у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког извијањ |
| е чекао нестрпљиво, па је <pb n="49" /> најпосле — праћен Боривојем и попом Каритоном — изашао |
| едаше преда се као стидљива девојка.{S} Најпосле подиже главу и погледа право у очи госпођи кне |
| буђеност, и да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже почивке — рећи ће Ристивору:< |
| да одговори на какво њихово питање.{S} Најпосле престаше и они са својим питањима старцу; а ве |
| јали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причај |
| нешто натмурено, као да се срди, па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде доста светлости, него |
| ема главној капији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, гологлав, носећи у лев |
| ш је много којешта причао Ристивор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто |
| кажем.{S} Неколико пута помишљах да је најправије да се поверим старом господару, који ме је у |
| амет сече, ова се војна свршила, и биће најправије и најпаметније да сваки пође најпречим путем |
| да господски за цара гину!“...{S} Него најправије ми рече старац Мирко из Сенокоше: „Брате, шт |
| арима по један пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, као да се сакрије од свеч |
| а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и тр |
| , која је из кљуна једног тучног ждрала најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по камен |
| ас да свој клобук закити, док свог коња најпре не закити цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нем |
| живи кроз њих пројахати.{S} Него да се најпре опростимо!{S} Оди, синко!“</p> <p>Рекав то стари |
| стао; изненађен оним што гледаше узе се најпре крстити па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да |
| А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре прихватише беле погаче и руменога вина, па онда |
| под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече |
| вни своје густе веђе, невесело окреташе најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли до |
| на испадоше испод грма на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким трком пођоше уз ону косу, на |
| не предаје одмах госпођи, него нека јој најпре каже, како се гласови проносе да се на Косову ве |
| ена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда п |
| е вишаху три коњска репа.</p> <p>Старац најпре узе сам да прегледа како је сваки коњ оседлан, и |
| најправије и најпаметније да сваки пође најпречим путем своме дому, да тамо дочека вести од Кру |
| Цареву Громаду!{S} Ристиворе, води нас најпречим путем!“</p> <p>И ободоше коње, и појурише за |
| те, тако ти свега што ти је најмилије и најсветије, не помињи му тога!{S} Нити помињи што Босиљ |
| јездити ка Косову, а првенац једнога од најславнијих домова у Хришћанској земљи нашој <pb n="12 |
| S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, који упаде у |
| овчани сазваше све Приморце на збор.{S} Најстарији од њих рече само оволико: „По закону ове зем |
| , на које те живог метасмо, чини ми се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњим својим ча |
| е молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Мо |
| ца, а они тако наредише јер је један од најтежих грехова пред Богом, да човек сам себи живот од |
| рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана његових.</p> <p>Опазише како ста |
| сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је најубедљивије предсказивање био бој орлова са ждраловим |
| ји по господству свога племена и бејаше најугледнији, узе реч:</p> <p>„Није ово место, кнеже, н |
| та дугујете својој дружини!{S} И што је најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким данима н |
| рним словима пише: „Покајте се!“ Што је најчудније у тој слици свеца Орловићеве куће било, јест |
| о!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбраниш кукавице, |
| изгледало да су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлијим и златнијим зрацима озарује |
| леним концем, још неколико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњ |
| репаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше старац све срдитиј |
| попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“</p> <p>Одједаред духну по |
| јска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, да н |
| е не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се н |
| <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу на |
| по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и нев |
| је!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће |
| мо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не ре |
| ног Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне д |
| омиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n="171" /> док ова во |
| лите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом с |
| поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже, и |
| ао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину одморних |
| и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и |
| о нашој људској памети право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се |
| омислите, људи, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крв |
| га целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војском |
| !{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ исп |
| љи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез зове на К |
| логај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ |
| ох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе |
| те, војводо, заповеди кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p> |
| у вис и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оста |
| во дође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пи |
| ек се прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по поп |
| и као стара дадиља, него стегни срце па нам као Некудим, који и јеси, испричај мирно све што зн |
| дару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „св |
| тке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој п |
| а Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“ |
| е поштује?!“</p> <p>„Господару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Рист |
| и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби |
| подину кнезу: хвала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља д |
| , у име целе моје дружине, молим опојте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћ |
| ошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, |
| победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно поклон |
| по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и |
| .{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да |
| у ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p>„Лаке су |
| ла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару, како Србадија |
| ше неки, док опет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро није! |
| воранину Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја то с |
| им рукама, сав уплакан.</p> <p>„Знаш ли нам, старче, рећи ко је све синоћ долазио под шатор вој |
| о за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на доб |
| с тобом две три речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у |
| раст.{S} Тебе смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина |
| , потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи |
| неш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи б |
| нисмо људи без вернога срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој |
| прости нам, Господине Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер |
| лико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без д |
| узе да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки царе на |
| занавек опроштено.....{S} Народе, чувај нам двор и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о |
| угу него као млађег брата, пази и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чува |
| дина!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна, па |
| Е, сад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шт |
| .{S} Ех, како сад да ти кажем.... немој нам замерити,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те зам |
| } Немој трудити своју старост.{S} Немој нам слати ни дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје влас |
| ко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Молим те, витешки војводо |
| учује!{S} Дед’, млади властелине, казуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине во |
| ики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, г |
| , „ако се ниси преко мере уморио, казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све |
| рате, још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што |
| е му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло било!“ настави он своје причање. „На |
| чу, љубимо поздрављење.{S} Војводо, ево нам стигоше поуздане вести како се цар Агарјански са си |
| „Живео нам, славни господару!{S} Живео нам млади кнежевић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им |
| ежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару!{S} Живео нам млади кнежевић!“ Се |
| смо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што не послу |
| поклони, благосиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од св |
| а мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, н |
| ку војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетаним.</p |
| жалосне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Мир |
| енуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једном п |
| довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да с |
| као да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади властелине!“ рече кнез срдачно. „Како |
| ије тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’, млади властелине, к |
| прихвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у твоме ш |
| > <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала ти што нам исприча све како си видео!“ привикаше му многа госп |
| поздравом: „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Ка |
| се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ако пров |
| о ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у пом |
| лицом, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше дру |
| з трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.</p> |
| ца православне земље освајају.{S} И још нам поклисар његов каза, да цар његов долази с војском |
| с Господином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Нем |
| рке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придође, него ми једни исти боримо се од |
| нашла с Господином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> |
| не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо! |
| ли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ на |
| ом!{S} Неће му коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило после |
| р нама свима као отац; ова српска земља нама свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта ј |
| него о јакости твоје сажаљивости према нама грешнима!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи жив |
| Крста, била са сваким од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хр |
| та сте дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И војвода махну ру |
| а ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше име подједнако мило.{S} И с |
| ану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{S} Ето чуј један од мно |
| таром господару да заборавља, колико је нама свима драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту сад госпо |
| } Видимо, јесте јунаци!{S} Предајите се нама јунацима, који смо пријатељи јунака!{S} Предајте, |
| Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме са |
| емљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо моје |
| војводи, помози војсци његовој, помози нама свима да здраво и честито нашем Господину Кнезу на |
| Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, који зна ш |
| осподо!“ рече кнез Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Господин Кнез је једини ју |
| о вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет в |
| има, осећасмо сви да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који |
| рими из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситеља |
| ога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не |
| вору па га насупрот вољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се теби све тек тако чини, синко мој! |
| ветац може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми ње |
| им зидинама?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свима као отац; ова српска земља нама свима је као |
| мо дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шато |
| просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се прекрсти. |
| се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се зб |
| Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</p> |
| „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред, Србадијо моја.{S} За крст часн |
| ио!“</p> <p>„Потецимо, синко!{S} Пођи с нама, Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и |
| о</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да |
| ужје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, |
| “ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нама опојте како треба нашег војводу, а сутра — ако дои |
| де заједно са мном признати, да си међу нама свима ти једини који си достојан те части!“</p> <p |
| косе те их сави <pb n="35" /> у перчин, намаче петрахиљ, приђе смерно пред велику икону великог |
| пашће на господу; није њу Господин Кнез намењивао јадној сиротињи!“</p> <p>И стари кнез затвори |
| е и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете |
| ина, узе исправљати рукаве од антерије, намести свој црвени пас да стоји како треба, и справљаш |
| !“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Лице му се чисто разведрило, ка |
| иш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар то поље, које се прелива ч |
| би смрт задао?!{S} Видите ли како је се наместио на свиленоме своме платну војводскоме?{S} Види |
| имио као своје, увео у царство Божје, и наместио нас у ономе крају раја где су Косовски јунаци |
| о вењаке покривене липовином, испод њих наместио дрвене столове, а по столовима беле погаче и д |
| га грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, како ће им као узглавњаци послужити.{S |
| оздени подглавњаци, на које се цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљ |
| а кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигивати на своју најближу дружину.</p> <p>Привикаше |
| прихвати поп Каритон па климну главом и намигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени зна |
| е и плакање.{S} Намргоди се стари кнез, намргоди се поп Каритон.{S} Потекоше људи по гомилама р |
| тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се стари кнез, намргоди се поп Каритон.{S} Пот |
| ина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од то |
| снаху своју као изненађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику никад опростити |
| вором.{S} Сви снуждени, сви натуштени и намргођени.{S} Свакоме се сињи хладан камен на срце нав |
| арају; али са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихових народ чита, <pb n="134" /> да ј |
| асмејаше.{S} Кнез Градоје састави веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му п |
| властела.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да |
| Гледа све то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да није откуда какав светац сутр |
| Властелин Витомир ми је пред вама свима нанео срамоту, која се само мојом ил’ његовом крвљу спр |
| марлија или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, и у знак свога |
| ибље, прегази поток, окрену копље своје наопако, да сељани, чим га угледају, узму нагађати, да |
| кљусине, па на њима прођоше кроз град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући: „Теб |
| ајбоља војска, јер с овом гомилом слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не см |
| “ И позатвараше продавнице и радионице, наоружаше <pb n="105" /> се, и певајући оставише Крушев |
| ушевљани трговци, мајстори, радници.{S} Наоружаше се како је ко могао, позатвараше продавнице и |
| војска одби први, па други, па и трећи напад непријатеља.{S} Сунце није било одскочило ни за д |
| да, „него који су овде напољу били први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу своје људ |
| ска војска на Косово стигне, него мучки нападе кнеза док тек с половином српске војске стојаше! |
| о овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби би |
| ора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ причаше Витомир.</p> <p>„Тако је у истини!“ |
| ознајемо: али с оним малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не нада |
| враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кнезу на Косову!{S} Б |
| обложени сребром, у коме је урезан био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео и о |
| Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не мог |
| а Босанских коњаника.{S} Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова |
| е ледени и влажни трепер, који сад беше напојен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му л |
| дихати оним слатким поветарцем,који се напојио мирисом од босиљка, ружа, и липова цвета!{S} Ни |
| нске, не би ли се мушка срца загрејала; напојих свакога ко хтеде да пије; момчадија узеде уз св |
| оцат, па да се у писму Господина Кнеза напојиш небеском малвасијом!{S} Ниси чуо како он велико |
| е умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте их и за пут припремите, па дођи |
| што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа Манда, па се узе <pb n="15" / |
| м то,“ рече војвода, „него који су овде напољу били први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из дво |
| а, па се узе <pb n="15" /> крстити, јер напољу удари негде гром са страшном праском и трештањем |
| си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паме |
| старчеву.{S} Онај <pb n="208" /> силни напор сломио га је.{S} Срце му силно залупа последњим к |
| изнурену снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да ви |
| аставише се.{S} Оба задахтала од тешких напора.{S} Стари кнез убриса рукавом зној са чела па се |
| е кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнако разговараху један с другим: „Да видиш, к |
| аше се за нов чин. „Нека светац не виче напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помол |
| Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} Напрегнувши све своје силе подиже се живо, те грчевито |
| и, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред, Србадијо моја.{S} За крст часни и веру Хришћанс |
| отина година свагда ишли <pb n="196" /> напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да |
| м викну:</p> <p>„Јунаци!{S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком тренуло, тр |
| е јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред, Србадијо моја.{S} За крст часни и веру |
| 44" /> и громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљавину од кликт |
| Овамо!...{S} У седла!{S} На коње!...{S} Напред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду |
| ез нешто рече својима, па потера Лабуда напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Ристивор |
| доје.</p> <p>„Стани, море!... ни корака напред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но |
| штва нема!“</p> <p>И пођоше сва тројица напред ка Косову.</p> </div> <pb n="180" /> <div type=" |
| вом изиђе испред свога господара и пође напред.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њим, а з |
| угом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему до |
| } Пођи с нама, Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече |
| узде да у седло ускочи, изгураше силом напред једнога седог старца, који сад већ немаде куда, |
| азбарушене косе повио горњим телом мало напред као да крупним црним очима својим вреба <pb n="2 |
| воска.{S} На своду, који је испао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија |
| је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару, како Србадија зна да ги |
| некога, пружио леву руку према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, |
| ву заповест <pb n="143" /> да наступају напред.{S} Чух Кнеза како онима око себе рече: „Има их |
| раздраган <pb n="72" /> викну громко: „Напред, јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила па са заставом |
| мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p> |
| а гледао непомично у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана њего |
| рац запириваше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки |
| рло доношаше, Ристивору, који се доиста напрезаше да окрене коња другим правцем. „Натраг, кад т |
| Ристивора, узалуд по правцу руке његове напрезаше своје старачке очи да продре што дубље у сиву |
| а. „Нађосмо је о врату а испод свиленог напрсника у тога младога јунака до тебе.{S} Кажи ми пра |
| ване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то смести око заставе, па растури по |
| атним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи сузама, и стегао му срце горком тугом.{S} П |
| малено дете носио на рукама својим.{S} Напунише му се очи сузама, па с дубоким уздахом прозбор |
| ву руку.{S} Осети како му се очи сузама напунише; пригну се и пољуби мртва војводу у чело, и гр |
| срце некако размекша, а очи брзо сузама напунише.{S} Тек се једној од њих уз уздах оте узвик: „ |
| да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише суза.</p> <pb n="187" /> <p>„Децо!“ прозбори о |
| агано растапаше у тугу; крупне њене очи напунише се сузама, које би затрептале на дугим трепави |
| моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи напунише сузама.{S} Усне јој на угловима задрхташе.{S} |
| ралампије нешто мало загушеним гласом, „наравно, према греху требају и молитве, и метанија, и п |
| дило, које се никада не гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се обичај у двору Орловићеву да |
| е, кнеже, време је!“</p> <p>Кнез понови наредбу Ристифору, да доведе у трпезарију војводина мла |
| м добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слави свога имена |
| ристизаше.</p> <p>Не одјахујући војвода нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на |
| ам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође |
| , како, кад год прави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у славу јунак |
| а прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојева |
| ба! <pb n="155" /> Па онда мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону велику скрињу, ко |
| , ништа мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница пред иконом Светог |
| испод које мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ |
| head> <p>Ристивор је, по жељи Ивановој, наредио те млађа чељад простре постељу за Ивана у куту |
| могао и друкчије наредити него како је наредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем војвод |
| вор по заповести коју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјахали па се ставили у два |
| /p> <p>„Кнез Лазар је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет оклопни |
| агледамо је ли војвода могао и друкчије наредити него како је наредио.{S} Али што се не бих уст |
| брзо су се довршивале, те је кнез могао наредити да се у Среду, деветога Јунија, <pb n="53" /> |
| живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се једном |
| одају у којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стојниц |
| аредише Сабори Светих Отаца, а они тако наредише јер је један од најтежих грехова пред Богом, д |
| ложно духовници.</p> <p>„Не да јер тако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако наредише јер ј |
| ога господара, и, час руком, час мигом, наређивао млађима шта да донесу на трпезу а шта да одне |
| ао на весела и добро опремљена војника; наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризниц |
| ред велике заставе, па би наизменце час наређивао трубачима да дувају, а час их опет устављао т |
| ела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, о |
| лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез га запита: „ |
| и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту нарицати као стара дадиља, него стегни срце па нам као |
| д детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S |
| нека рони сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} |
| енскадија узе певати песме од сто руку, народ весело довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро на |
| ина двор властелинске куће Орловића.{S} Народ прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора |
| ича крену за Косово весело певајући.{S} Народ је испраћаше узвицима и усклицима желећи јој срећ |
| име земље Господара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући и кликћући, узе растапати своју радост |
| д с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска моле да бар н |
| ле овог призора, коме сва господа и сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стојећи го |
| међу колибама војнога стана.{S} Тек кад народ опази да војвода, кнез Градоје, праћени неколицин |
| га поведе к двору отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше И |
| ја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити |
| имакоше Дворињу, видеше лепо како многи народ седи под вењацима а испред вењака и око колиба ви |
| ктати.{S} Те усклике прихваташе и други народ који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али |
| а Христа, који неће оставити Хришћански народ свој да пропадне, и с уздањем у јунаштво наше хра |
| за свете цркве његове и за православни народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо се у себи како |
| да Агарјани неверници победе Богу верни народ српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У гомилицама |
| е кнегиња кроз одушевљени и љубави пуни народ у свој двор проћи.</p> <milestone unit="subSectio |
| кнез, „Него, молим те, видиш да се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царска властела |
| крају!{S} Ман’ се, човече, та сам онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну него д |
| ажњом твога славнога деда!“</p> <p>Онај народ, што могаше видети како се господа поздрављају и |
| кнез Градоје поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} С |
| колевци|“</p> <p>Па се слегао радостан народ око мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је заг |
| ике беде и невоље кроз које је пролазио народ наш, од ово двадесет пет година амо.{S} На моје в |
| таре хрисовуље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар господар код живога Марка, си |
| смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежди кропи |
| о си остарео још ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра д |
| b n="125" /> искупљена војска растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако |
| ата села по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар |
| ости у оку и са намрштених чела њихових народ чита, <pb n="134" /> да је нашу војску некаква ве |
| снији него ми који смо овде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћем |
| је смерно пољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и во |
| же да носи круну оваквог <pb n="188" /> народа какав смо ми, а да није мученик овога света?!{S} |
| и још није стигао крај страдањима овога народа нашег.{S} Јер, колико хиљада Срба нису краљеви и |
| д, ни за велику морију која помори пола народа!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље кроз |
| од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опростиш — био то ду |
| јуначко име једног јуначког Хришћанског народа, јер наша срамота не може бити на понос ни цркви |
| ка момчадија, те живо растави таласе од народа.{S} Иван Порубовић, сав светао у лицу од радости |
| p> <pb n="85" /> <p>И онда се таласи од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и |
| Осмехујући се пролажаше он кроз гомиле народа, поздрављајући га гласно и срдачно: „Помози вам |
| стивор једнако одбијао од шатора таласе народа шапућући: „Мичите се, браћо, даље!{S} Срдит је к |
| младих мома, пуно младих девојака, пуно народа, пуно света свакојака, пуно слепих и кљастих про |
| еже, пуно шта што казује како је срце у народа ускипело јуначким покретима!...{S} Ама ко ће то |
| не, и нека је занавек опроштено.....{S} Народе, чувај нам двор и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, |
| а слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорни народе!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ Па онда сукну |
| езде — везују пријатељства с царевима и народима који се Рим-папи као своме идолу клањају; друг |
| је Бог поставио да у његово име правду народима дели, иде сад с војском само на Лазара, а не и |
| себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни |
| а се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде |
| , заставу Орловића.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те, браћо, размакните се мало, да отворимо |
| га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем да је првенац војводин добно |
| о тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш |
| ај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте!“</p> <p>Па |
| зивати, кад то Господин Кнез није писао народу него војводама и кнезовима, великој и малој влас |
| ту помишљаш: како је мало верних људи у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Оп |
| ли!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S |
| ече кнез Мирослав. „Није <pb n="131" /> нас кнез Градоје кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Ј |
| и и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гом |
| не би стигле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности би |
| нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Орканови |
| есни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ |
| !{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо за с |
| пет пушта морије, само нека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном пољу разбијају неверн |
| куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не |
| госмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један ст |
| „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли ти што, го |
| да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро |
| ада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето |
| ија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим једним погледом, па рече само |
| ога унука. „Мој синко, ми полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазим |
| ине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Не |
| Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога м |
| сушу, или поводањ, нека нас пржи, нека нас топи, нека опет пушта глад, нека опет пушта морије, |
| нека опет пусти сушу, или поводањ, нека нас пржи, нека нас топи, нека опет пушта глад, нека опе |
| Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, нека опет пусти сушу, или поводањ, нека нас |
| дружина окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило ц |
| одно приклопи кнежево питање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем |
| мојте, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још |
| : „Та није ваљада сва Србадија спала на нас сиротињу у овоме крају!{S} Ман’ се, човече, та сам |
| него света душа његова, која оданде на нас тројицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да кле |
| и будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, буд |
| да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јесмо; <pb n="114" /> |
| п Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Све |
| да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежди к |
| ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ пит |
| еш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје с |
| и и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само један измилити жив, али и он ранама по |
| но. „Нека је слава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадв |
| д око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћемо распрштати Агарјане као јастреб јато голуб |
| срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки судија? |
| и Сила Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст |
| да би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, кој |
| ице, нити смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацити, јер сви смо подједнако |
| нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише |
| пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда |
| ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на К |
| за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |</p> <p>Ту г |
| о да нас мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу се |
| г с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе |
| оја, који, оседео у војнама, преклињаше нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша? |
| честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</ |
| него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од |
| шега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на с |
| ан.</p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо најдаље до Ви |
| је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио као сво |
| ђох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ причаше Витомир.</p> <p>„Тако је у |
| у на Цареву Громаду!{S} Ристиворе, води нас најпречим путем!“</p> <p>И ободоше коње, и појурише |
| p> <p>„Хвала теби, витешки старче, који нас учиш чему ваља!“ прихвати војвода па скиде одмах св |
| ођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Госпо |
| певањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас китом <pb n="191" /> босиока.{S} И тек ми мати приђ |
| крштењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштењ |
| ма из црних облака лије.</p> <p>„Ухвати нас ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед наше |
| Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„Сачувај нас тога, Господе Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич |
| твом вашим, ни дивном малвасијом, којом нас војвода служи, не могох отети некаквој чудној сети |
| о — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова |
| >„Војводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници т |
| своје, увео у царство Божје, и наместио нас у ономе крају раја где су Косовски јунаци с Господи |
| иш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, |
| . „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ревеном подићи цркву код гроба в |
| “ рече кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кн |
| ми који смо овде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћемо распршта |
| м времену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што |
| м те, видиш да се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнаж |
| “ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђ |
| ње нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекрати свој млађани живот, ка |
| рихвати кнез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} |
| с весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од вој |
| не седајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас није срамота?!{S} Заборависте шта дугујете нашем до |
| ка викну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанск |
| ђена и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа о томе |
| Али, добри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна са |
| јега повратка у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и треба ка |
| итече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са својим оклопницима у п |
| кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колико је ова наша земља патила |
| ао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предоми |
| та да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> <p>„Да л |
| дна уска врата у зиду на који се тераса наслањала, Ристивор испаде, поклони се дубоко пред стар |
| где се на модре планине у даљној даљини наслањало, — све то гледати па дихати оним слатким пове |
| кнез Градоје, кад је пре педесет година наследио свога оца, подигао је две високе осмоугле куле |
| а ко по правди и законима и треба да је наследник српског престола.{S} Цар је, пишу они, дао пр |
| клони војводи сина и славноме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дворем на главноме уласку ст |
| т.{S} Иван се заогрну једном поњавицом, наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </d |
| ани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложени сребром, у коме је урезан |
| ="185" /> љубичицом.{S} Источно се небо наслонило на плаве планине, па их пушта да се преливају |
| вешто изрезанога змаја, положио руке по наслонима <pb n="6" /> од столице; заспао; по тешко али |
| ао смук, па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час |
| е био у оној храстовој високој столици, наслонио главу на крила некаквога у храстовини вешто из |
| би тек пао од силног умора на столицу, наслонио чело на руку, а руку на колено, пустио се скру |
| но угледах цара како седи у томе столу; наслонио лактове на колена, а главу на руке, па ме свој |
| м шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако ко што и прого |
| д вече тога истога дана Ристивор се био наслонио на један од оних бршљаном застрвених ступова ш |
| ерасом на мраморним ступовима, а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и дворана у |
| дежди носећи на рукама, а на прса своја наслоњену, икону Светог Јована Крститеља; поред попа ко |
| дина...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени је седамдесет а теби ше |
| жевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвали |
| отом!“ прихваташе Винко, па се грохотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она просто „Крчмарица Кру |
| з војске!“ рече војвода па се задовољно насмеја како згодно приклопи кнежево питање. „Ето нема |
| види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p> <p>„Шта ти је, синко, смешно?“ запита кнез |
| љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше му.</p> <p>Ма |
| ене миле, детињасте речи, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчано |
| тра рећи порота од вашега реда!“</p> <p>Насмеја се грохотом кнез Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, |
| ругови стишавати, док се други грохотом насмејаше.{S} Кнез Градоје састави веђе, намршти чело и |
| е мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и властела.{S} Духовници се |
| д сам ти је ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да в |
| војника и јецање женскадије.{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласно <pb n="70" /> и одме |
| n="108" /> па кад виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео с |
| ску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — настави Ристивор, — „да ти, господару, ниси више млад, |
| p> <p>„Јест’, јадан наш Господин Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n= |
| знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад исп |
| дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се з |
| /p> <p>„Зором нам је добро пошло било!“ настави он своје причање. „Наша војска одби први, па др |
| које ми попови можемо само кад хоћемо!“ настави поп Каритон. „Ето заповеди ти само нека сутра б |
| ндалене.</p> <p>„Погледај у ову слику!“ настави Санџак-Бег поднесав је пред очи старога кнеза. |
| ез Градоје задовољан.</p> <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић |
| адаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ настави кнез који је волео по некад да Каритона зове та |
| аботе!</p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађи од тебе за десет г |
| стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину |
| га на крштењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ настави војвода узбуђен, па метну обе своје руке на рам |
| вници сложно.</p> <p>„Само, разуме се,“ настави отац Харалампије нешто мало загушеним гласом, „ |
| анемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђоше под ша |
| аде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику да <pb n=" |
| <p>„Како ти рекох, господине војводо,“ настави Ристивор, — „први гласови, на које наиђосмо, ка |
| м језиком.</p> <p>„Ево моји људи кажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји људи кажу набројили с |
| отив господара свога!“ рече он; па онда настави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да радиш как |
| плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни један!...{S} Искупише се лепо о |
| врло јак на читању књига и туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; |
| рече Ристивор поклонивши се скромно, па настави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учин |
| пружив руку према њему да га устави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; а |
| ива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> <p>„Нема много шта,“ прихвати |
| вора, а овај се не даде пореметити него настави да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ам |
| асно кнез Градоје.</p> <p>Па онда Гојко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, како је К |
| то се они то толико смеју, па онда опет настави:</p> <p>„Сутра кад се будемо кретали за Косово, |
| рањени витез, па по кратком премишљању настави:</p> <p>„Испадосмо сви из цркве и пред цркву.{S |
| а, подуго док га сам рањеник не прекиде наставив своје причање:</p> <p>„Свима је тешко било, ни |
| шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само после говора Господина Кнеза чу |
| оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринутости и |
| /p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не мож |
| да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, али настављао све лаганије и све нижим гласом |
| дарите у молитве, метанија и постове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S |
| уно поузданости.</p> <p>„Кнез Лазар је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушевцу остане двест |
| енуо би чисто застиђен па наставио, али настављао све лаганије и све нижим гласом, и онда опет |
| ово прекинути, нити се може после посао настављати.{S} Преча је мени малвасија.{S} Нек чекају и |
| их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — настављаше кнез као <pb n="19" /> да чита некакву Душан |
| да ли они луди или они твоји паметни!“ настављаше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а обори |
| </p> <p>„Начини се неред на том крилу!“ настављаше приповедач своје казивање. „Тек Кнез Лазар — |
| емље?!“</p> <pb n="97" /> <p>„Па онда,“ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} |
| ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути,“ настављаше Санџак-Бег своје причање, „замолио је моје љ |
| екох, ниси могао ући ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси л |
| > <pb n="103" /> <p>„И још то није све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском њего |
| ећ у велико почео своју молитву па само настављаше:</p> <p>„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Би |
| ја и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ настају последња времена, чувај сваки своје огњиште ако |
| рци, и устави се хркање Ристифорово.{S} Настала беше мртва тишина, како и треба да је у глухо д |
| м, мачевима не исекоше, како је по њима настала велика завада и у самом двору и међу заповедниц |
| би како су доиста чудна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља |
| диш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду |
| ао да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече своме <pb n="183" /> деду: „Е |
| изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су последња времена!“ рече кнез снуждено попу К |
| , и онда чух како Светогорац рече да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз десет |
| наш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала последња времена»?{S} Е кад <pb n="50" /> не зн |
| се крсти запрепашћен.</p> <p>„Ваистину насташе последња времена, кад се једна слуга буни проти |
| .6"> <head>VI</head> <p>Под непосредним настојавањем старога кнеза спреме за храну и пиће његов |
| аци!{S} Ево стижу гласови да непријатељ наступа на наше положаје!{S} Клекнимо и помолимо се Гос |
| јима Кнежеву заповест <pb n="143" /> да наступају напред.{S} Чух Кнеза како онима око себе рече |
| рски погинуо од руке војводе Милоша.{S} Наступасмо ми слободно и све кликћући.{S} Потиснусмо ле |
| „ето отказао послушност Ристивору па га насупрот вољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се теби |
| веци Хришћански помоћи роду Хришћанском насупрот роду Агарјанском.{S} Зар у српској земљи толик |
| облаку, који се над душом старога кнеза натклопо био!</p> <pb n="181" /> <p>Изиђоше на једну чи |
| кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у руци.</p> <p |
| певању уз пуне чутуре, кретаће се сутра натмурени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у средини |
| ајући је испод својих густих веђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најпосле рећи:</p> <p> |
| ка?!“</p> <p>„У свакој сузи, коју срећа натопи, трепти захвалност наша Богу; у свакој сузи коју |
| клизаху разговором низ брдо, док се не натоциљаше на танак лед топлог причања о лепоти дворкињ |
| Али мене неће преварити! <pb n="179" /> Натраг!“ викну он, што га грло доношаше, Ристивору, кој |
| љем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снажно |
| вориш!“</p> <p>Пријатељи повукоше Винка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних п |
| ор смерно и снуждено, и окрену Јабучила натраг путем, којим су мало час прошли.</p> <p>Кнез пођ |
| у Агарјанску аждају са Хришћанске земље натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше к |
| живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну руком, да |
| ац све срдитије; „из ових стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом погоним! |
| аговарати, јер њему ваља зором полазити натраг к своме господару.{S} А и ти, синко, потеци зоро |
| .{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Рист |
| ма Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Се |
| узјахао свога коња Јабучила и одјездио натраг у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се сеоске ста |
| да се он с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесн |
| једног краја трпезарије на други и опет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос да тресне.{S} |
| презаше да окрене коња другим правцем. „Натраг, кад ти кажем!“</p> <p>Па у срдњи својој кнез до |
| дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај с |
| ише за Ристивором.{S} Сви снуждени, сви натуштени и намргођени.{S} Свакоме се сињи хладан камен |
| ори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по неко мекано срце!“</p> <milestone |
| такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, који би ју |
| апита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по |
| послушати не ћу.{S} Млади кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се зав |
| е, оставите ми струк босиљка, који ћете наћи под мојим панциром на срцу моме, и сахраните ме ис |
| астелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док |
| ђакона Јеротија, јер игумана не могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана Порубовића и |
| осподу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу |
| мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би доб |
| етомира Светогорца, који је у Вилиндару научно да чита књиге староставне.{S} Читао им је те књи |
| ар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацртане слике могло видети како је диван Орлов Град, а |
| “</p> <p>И тако је кнез Градоје на свој начин решио једно незгодно питање.</p> <milestone unit= |
| мајко!“ пронесе од уста до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим пре |
| аниса три пута.{S} И кад трећу метанију начини, не диже се, — повијен по земљи, гледајући у зем |
| з Градоје само шкрипаше зубима.</p> <p>„Начини се неред на том крилу!“ настављаше приповедач св |
| је добре пријатеље — поробио, и срамним начином отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се т |
| елим каменим плочама; на средини авлије начињено је округло корито од шареног мрамора, у које ј |
| еч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градој |
| кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господару!“</p> <p>И ударише му сузе на очи |
| о је просто један страховит грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни |
| „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{S} Ето чуј један од многих д |
| де и невоље кроз које је пролазио народ наш, од ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико |
| Агарјани разбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„Сач |
| е привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Господин Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у ру |
| } И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задо |
| х, њега више тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сетан невесео?“ питах сам себе.{S} |
| него да легнем на постељу, на којој је наш славни цар лежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да |
| вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се |
| нима у нашим црквеним књигама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос а |
| еч кнез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} |
| е Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете није криво што |
| е војвода рекао само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</ |
| тојан да легнем на постељу, на којој се наш велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам не |
| добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?! |
| а у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти п |
| а призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} Тебе приз |
| ском на Косово, да тамо дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Свето |
| грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта да праштам, него опрости ти ме |
| арским шатором његовим!{S} Јадан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан |
| а срца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дубоко га |
| ћном војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опрос |
| !{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; |
| радоснији него ми који смо овде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да |
| ите их, јер ово <pb n="142" /> што овај наш рањени јунак казује, страсно је јеванђеље које ваља |
| ри: „колико си остарео још ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb n="52" |
| описати ону грмљавину од кликтања, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све друг |
| о по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми не рече.{S} Него збиља, једн |
| очи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ настави кнез који је волео по некад |
| .{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По |
| се одмакнемо од овога шатора, под којим наш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо по |
| о спустила била. |</p> <p>„Јест’, јадан наш Господин Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У веч |
| {S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла с |
| идиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, следиће се срца њихова!{S} |
| ет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади господар, и са једним лудаком какав сам ето ј |
| рцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — не може он до |
| не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онак |
| рећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, |
| ћу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез је срце моје подмладио а моју памет п |
| знавање тешког једног греха!</p> <p>„О, наша верна слуго, добри Ристиворе!“ прихвати кнегиња уз |
| их нас овде најбоље знаш, колико је ова наша земља патила и патила и све само зато, што је у њо |
| несрећа из срца исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разлика!“</p> <p>Ст |
| дича, кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише на последње |
| га дома.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби да |
| ни анђео.</p> <p>„Приступи ближе, верна наша слуго Ристиворе!“ рече му она оним својим чудним г |
| еме на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може б |
| радоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеж |
| ру!“ прихвати Ристивор весело. „Нека је наша дружина окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти вод |
| бе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша тако хтела!.....{S} Мученик си био за живота свога |
| пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места |
| сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо моје није њему у руке с |
| ко никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље |
| и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, |
| звик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Госпођо наша!{S} Што пушташ то младо своје Господско јединче, д |
| рила поломила теби, седи соколе, обрано наша на крајини.{S} Немој трудити своју старост.{S} Нем |
| једног јуначког Хришћанског народа, јер наша срамота не може бити на понос ни цркви Божјој.{S} |
| и, коју срећа натопи, трепти захвалност наша Богу; у свакој сузи коју <pb n="9" /> несрећа из с |
| У том изиђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина уставише се у исти мах, као да им онај |
| пошло било!“ настави он своје причање. „Наша војска одби први, па други, па и трећи напад непри |
| осмехом, „мени се чини да није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци нашега честитога Госпо |
| вора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћн |
| е сећаш како је то све друкчије било за наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет пута више |
| то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше име подједнако мило.{S} И с тога |
| стижу гласови да непријатељ наступа на наше положаје!{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да на |
| ода Бога, нека не пада таква срамота на наше јуначко име једног јуначког Хришћанског народа, је |
| граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на |
| ј води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди се |
| Хришћански јунаци одбијете Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара у |
| осподи српској писали неки отпадници од наше свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{ |
| је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, што је ниси просио |
| Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати како |
| нски поклони!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и ка |
| великим шатором Господина Кнеза.{S} Све наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шато |
| и се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за |
| зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума дворских; искупи сву чељад и однес |
| /> вас да похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и власт |
| нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом оки |
| о тешко згрешили Господу Богу!{S} После наше велике несреће, бруке и срамоте, што не стигосмо Г |
| име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика брига с душ |
| м то отровно семе истребити са ове лепе наше земље?!“</p> <pb n="97" /> <p>„Па онда,“ настављаш |
| ару нашем.{S} Господо, подигнимо пехаре наше у славу Господа Бога, који је у овако мучним даним |
| -те но се предајите!“</p> <p>„Само душе наше предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Агарјан |
| смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је са |
| господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Гра |
| ро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојноме пољу било на славу цара нашег |
| мо, казиваху о великој и славној победи наше војске, о поразу Агарјана, о погибији њихова цара. |
| вена закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смем |
| едно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се с њиме преко заст |
| вој да пропадне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Србадије, која не жали крви у одбрани отача |
| ва Града буде војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега слушасмо од самог почетка!{S} Браћо |
| ло није!“ рече Ристивор поуздано; „само наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, |
| е дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те |
| оградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води |
| и ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани |
| те пехаре своје па их подигнимо у славу наше честите браће српске са Приморја!{S} У славу славн |
| м ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „ |
| , „онда ви данас нама опојте како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згре |
| да, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опростиш — био |
| ије стигао крај страдањима овога народа нашег.{S} Јер, колико хиљада Срба нису краљеви и <pb n= |
| таром господару сад у очи самог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако з |
| за све вас целивам распетога Спаситеља нашег!{S} Нека би Сила светога благослова Његова и Сила |
| и над непобусаним гробом честитога цара нашег.{S} Она црква тамо сад је два пута света и пред н |
| да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се |
| вање на бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>После овог призора, |
| , славу почаст овога стародревног двора нашег.....{S} Од овога часа, па до часа у који се — ако |
| сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и |
| еди властелина војводина и милога госта нашег у подруме доње, нека сам својим очима види је ли |
| ига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег војводе Радича!“ рече старац. „Ево чекамо тврдогл |
| се кнез окрете Ристивору:{S} Синко води нашег милог госта у црвену кулу, нек <pb n="12" /> се м |
| се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји како треба по закону нашем!“</p> <p |
| дин!{S} Не можемо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или невер |
| па ћемо после већ лако слушати заповест нашег старешине!“</p> <p>„Тако је у истини!{S} Тако је! |
| живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и уз |
| свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, на коме је, о |
| , имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора?“</p> <p>„Нека, господару!“ прихвати Р |
| и гледамо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда т |
| Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку |
| лова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изгине |
| истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде |
| покојни отац причао о јунаштву свога и нашега старога господара!{S} Вика од јунака, топот од к |
| у оној гомили света.</p> <p>„Видесте ли нашега кнеза?“ питаху они млађе људе и момчад око себе. |
| ко!{S} Наше је место на Косову у војсци нашега честитога Господина Кнеза, а не овде да чамимо, |
| да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворки |
| ако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест нашега војводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до |
| јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке вра |
| о те молим, помоли се Светој Тројици да нашем честитоме Господину Кнезу дарује победу над невер |
| ависте шта сви дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам |
| зиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као др |
| иша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро |
| едну киту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ристивору!“</p> <p>У млечне образе Босиљкине удар |
| ласти ево вам опраштам све перпере које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње |
| е срамота?!{S} Заборависте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугу |
| борависте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугујете својој дружи |
| "160" /> ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — све кад би и била истина |
| ви Божјој.{S} И још ти се молим, помози нашем војводи, помози војсци његовој, помози нама свима |
| ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставити у њој калуђера да сваким дано |
| , помози нама свима да здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јунач |
| о, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бира |
| “</p> <p>„Само душе наше предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо! |
| ињу!...{S} Кнегињо, води бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте!“</p> <p>Па се стар |
| ашег војводе опоји како треба по закону нашем!“</p> <p>„По закону нашем не може се опојати!“ пр |
| еба по закону нашем!“</p> <p>„По закону нашем не може се опојати!“ прихвати одмах и одважно игу |
| оји је одрастао уз колено великоме цару нашем.{S} Господо, подигнимо пехаре наше у славу Господ |
| — „да се прекрстиш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у ову трпезарију?“</p> <p>„Право д |
| ојвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви људи из Константинова, па јавили Господи |
| и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи ономлани на Плочнику?{S} Ваљада ни кнез не мо |
| данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S} П |
| жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез |
| жимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да земљу око |
| ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ питаше војвода невесело.</p> <p>„На крај само |
| а га сузама нашим прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу< |
| ку милост Божју свршићемо ето опело над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинити метанија |
| ска властела, и господа обнажујемо пред нашим сељанима, јер ће видети да нисмо змајеви него гре |
| Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим српским свецима, да умоле Господа Бога, нека не п |
| шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову |
| оворио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и радије ја |
| не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као <pb n |
| пним и разговетно исписаним писменима у нашим црквеним књигама, а ово је наш сиромах војвода бр |
| пошљеш људе да похватају коње са ливада наших, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Зм |
| смо; <pb n="114" /> да је право да због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам |
| поред мене, нека сви јунаци, који поред наших гробова буду <pb n="207" /> пролазили, виде, да ј |
| би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“</p> <p>»О, Каритоне, Каритоне!{S} Камо |
| ња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама |
| ка Југовића!{S} Али има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у једну крчму |
| је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нама — нама ће е |
| вне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да |
| се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав не |
| најславнијих домова у Хришћанској земљи нашој <pb n="123" /> нека остане некрштен као да смо у |
| , коју сретну, пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на |
| м!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора било није!“</p> <p>„Ниш |
| ога цветка?!{S} Није он лош друг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зел |
| видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој клети,... овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си |
| шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људској памети право би било да нам дарује победу |
| д озго с неба погледа, како је данас по нашој Србадији све друкчије, него што је под њим било!“ |
| ти сиромаси за погибију <pb n="182" /> нашу!“ рече кнез Градоје поуздано, „Не би тај јадан нар |
| е наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по в |
| о стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим см |
| о да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно да изи |
| је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — т |
| ихових народ чита, <pb n="134" /> да је нашу војску некаква велика несрећа задесила!“</p> <p>Он |
| и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Босиљки |
| инко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око |
| , казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би бил |
| И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и њег |
| , господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, |
| а, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим |
| оја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да не може; али може Боре да јаха убоји |
| тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — настави Ристивор, — |
| али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином Кнезом на Косову, |
| итају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Ко |
| ледња времена!...{S} Кад нема јунаштва, не може бити ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у нека |
| у.{S} Тако ти светлог имена дома твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n |
| од шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="153" /> жалости срца свога, сам |
| S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не разумеваху ништа од свега онога жубора.{S} Него кнез |
| нку свога мужа на клобуку свога свекра, не могаше више уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, |
| ати онога, који, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на р |
| на прса скрштеним више мртвог војводе, не скидајући својих погледа са лица његова.{S} Беше пог |
| а Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знајући какви то светац витла колом девојака и прику |
| свега што ти је најмилије и најсветије, не помињи му тога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако б |
| да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; напојих свакога ко хт |
| озите ми да пребројимо шаторове турске, не би ли сигурније рачун ухватили, колико ће бити тамо |
| рати се и сам на своје место па одатле, не седајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас није срамот |
| зором Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела с |
| подар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше старац све срдитије; „из ових стопа мичи се |
| нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје је место, војводо, под шатором у средини мојих |
| ати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> |
| господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше старац све срдитије; „из ових стопа мич |
| болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да |
| ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> |
| оме деду имао је право страхопоштовање, не само што му је дед, него поглавито што је старац био |
| људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружа |
| ријатељи јунака!{S} Предајте, се, море, не гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са више страна. |
| јте се, махните делије!{S} Предајте се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме да се предајемо?“ викаше |
| молитве, метанише и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} |
| старим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} |
| идиш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p |
| дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго т |
| га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше својих погледа са старога витеза.{S} Онај пл |
| ом малвасијом, којом нас војвода служи, не могох отети некаквој чудној сети и жалости!“</p> <p> |
| .</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув у виси |
| а се онда пусти у некакве дубоке мисли, не скидајући погледе своје са красног лица личнога и го |
| и пута.{S} И кад трећу метанију начини, не диже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као д |
| еже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо! |
| а. „Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад д |
| ше Ристивора да у његовој соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало прекратио.</p> <p>Леже сва |
| ој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете на двор |
| и, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти |
| <pb n="58" /> кад год му сагледах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} А |
| се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И |
| S} Ако ме обориш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се т |
| тели својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду |
| речи, говораше:</p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај милости према љуби сина твога!{S} |
| је <pb n="18" /> води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Да |
| м на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде криво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кн |
| старца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ прихвати кнез Го |
| ледоваше.{S} Али, на своје велико чудо, не могаше више чути никакав топот у даљини, него само к |
| кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Тако, не може!{S} Не да црква опојати онога ко се сам убије!“ |
| а разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати!“ рече старац љубазно младом властелину. |
| какали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако мучки на попове каменом б |
| олико нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли |
| до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунашт |
| ело окреташе најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Срб |
| чедо у белом свиленом повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју је већ погодила, јер се под левим |
| дно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — не може он дома остати, као што му ни дед дом |
| огледом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорни народе! |
| па онда настави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтева, него како т |
| е ту је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздо |
| е винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворо |
| цима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, |
| следња времена»?{S} Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да в |
| на очним поклопцима; али <pb n="190" /> не беше умора у срцу његову.{S} Једна мисао витлала је |
| м Богом и Светим Јованом, <pb n="59" /> не казуј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је |
| „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама у прса, момч |
| у.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо између себе данас |
| Имај милости према љуби сина твога!{S} Не помињи име, које усне моје, од ових шеснаест година |
| же то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи ономлани на Плочнику?{S |
| огледу турске војске, оставити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ри |
| у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S |
| тије; „из ових стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Бо |
| запрепашћен.</p> <p>„Тако, не може!{S} Не да црква опојати онога ко се сам убије!“ одговори Па |
| о, синко!{S} Пођи с нама, Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у срет |
| истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је ист |
| је оставио своје последње заповести!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> < |
| ного тежи грех него што је војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа зе |
| еседу кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, |
| !{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежи |
| а викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док |
| а ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје је место, војводо, под шатором у средини м |
| поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; |
| вље Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо |
| /p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега честитога Кнеза; није п |
| као кад виде старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољу |
| д и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њив |
| на жена, око својих тридесет година.{S} Не више пупољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме |
| лу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде клобук, поклони се војводи |
| а крчми, пре него што војвода стиже.{S} Не хте примити ни понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана |
| и само још која стотина људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и |
| о војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи својој право у очи, него, о |
| д црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, свечаном мирноћом гледаху у два ра |
| не лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитељ |
| о, под шатором у средини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници |
| > <p>Дуго је кнез Градоје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ри |
| и му беху запламтели црвеном ватром.{S} Не смеде погледати у очи госпође кнегиње, него гледаше |
| редња војска данас на Константинову.{S} Не часи ни часа него зови сву своју властелу, нека се о |
| гово кисело вино у слатку малвасију.{S} Не могу ја сад ово прекинути, нити се може после посао |
| не да прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ настави војвода узбуђен, па метну |
| „да сви заједно потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода није оставио своје последње зап |
| ру. „Него не можемо још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Господина Кнеза овако непокаја |
| љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор јунака молим |
| чита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ п |
| ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га доб |
| је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отача |
| а бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута н |
| лас да је на левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, |
| ш Боре, ако је прави Орловић, не може — не може он дома остати, као што му ни дед дома остати н |
| а чините, али — колико се уза то може — не дај старом господару да заборавља, колико је нама св |
| људи, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка |
| кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето нев |
| аплетати Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо — колено!{S} Само немојте |
| оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: старац један, који је ваљада старешина за |
| и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као какве орлушине!“</p> <p>„То треба да чујеш |
| громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљавину од кликтања, онај |
| сци нашега честитога Господина Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> |
| ре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси |
| ли, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска мол |
| баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је |
| погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи н |
| то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и оп |
| га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он раз |
| пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по прегрш среб |
| рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не к |
| клетвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи о |
| куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то казив |
| ?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и мл |
| ла и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једном на збору |
| столова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> < |
| одитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја |
| те, заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се |
| господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста |
| и да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити са |
| у седло као да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета!</p> <p>Сад приђе други је |
| но, као да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и бац |
| о и побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Та |
| 43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони и обе |
| ад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „свагда ми |
| оку ништа измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој от |
| ез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| !“</p> <p>Она бојазна старога кнеза, да не узнемирују мирно почивање покојнога кнеза, пређе и н |
| а му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену!“</p> <p>Стари кнез Градој |
| те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа Каритона. |
| ће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута мало, погнут као да |
| и је испао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је и |
| коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ пита |
| , и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнез |
| стегнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати.</p |
| попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј |
| ом бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује својим кликтањем кликтању њихову.</p> <p>У |
| ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговора в |
| у да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем по гом |
| не, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми је ј |
| ти.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да не ускликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то је Косово!...{ |
| : хвала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</ |
| одговори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да не да црква опојати онога, који, за то што је кукавица, |
| пет их је већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, него да ће српска војска разбити |
| може да води војску нашу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може да |
| ом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пропушташе прилику да |
| чно у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана његових.</p> <p>Опа |
| се прозваше Орловићима старали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који им га је д |
| пријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његов |
| а он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а |
| е истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и до |
| истивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да |
| ече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу од |
| ци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да тебе, снахо |
| асом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одмакне |
| јући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> < |
| у војнама, преклињаше нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти |
| у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шареном ш |
| е окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од свечева погледа, надне |
| ијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — узе да говори |
| аше кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници сло |
| “ питах сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, како је |
| одважно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Тако |
| и кнез доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинам |
| ричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си ц |
| се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко,“ — |
| ва не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се об |
| и господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како су |
| их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам православне и племените родитеље ваше, рекао би |
| а од ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не ме |
| сребрној шкољци кандило, које се никада не гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се обичај у |
| што не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} |
| етости, праведности и сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге њ |
| И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те својим голим рукама |
| кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, кне |
| !“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb |
| пред непријатељем, <pb n="109" /> да ја не муцајући слушам твоје заповести!{S} Ми смо овде на п |
| што и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из д |
| ике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Госпо |
| рех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игумане!“ |
| у господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ев |
| али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако |
| мање јунака што је мање светаца, то ја не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не |
| ме последњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би |
| Орловићу!“ прихвати кнез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо |
| би срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверници победе Богу вер |
| м у јунаштво наше храбре Србадије, која не жали крви у одбрани отачаства, љубим те и поздрављам |
| им свецима, да умоле Господа Бога, нека не пада таква срамота на наше јуначко име једног јуначк |
| ачи у обојице подједнако оштри!{S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> |
| шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре |
| глад, нека опет пушта морије, само нека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном пољу разб |
| у могућност.</p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> |
| рече стари кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да с |
| инко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с правом радошћу стари кнез |
| је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степеницу на први кат.{S} |
| е.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војничке господе, те их не замени сложно |
| м не занесе и на меким својим перјанама не однесе у своје чудесно царство.</p> <p>Не мичући се |
| ме двору, пред очима кнежевим, мачевима не исекоше, како је по њима настала велика завада и у с |
| бог будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јуначке на <pb n="111" /> |
| > <p>На велико чудо старога кнеза, и на не малу радост његову, тек је сутра дан подне превалило |
| игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана По |
| и и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде |
| даше оном стражом, па му рече да се она не боји остати сама у средини верних Крушевљана, те да |
| аћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога издајника на л |
| има одазивала.{S} Али сва њена уздисања не могаху да свале са срца њена онај сињи камен нејасне |
| ој земљи у којој се ето никаква светиња не поштује?!“</p> <p>„Господару, кад год нам хвалиш Душ |
| тао си се само да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари |
| и хркању Ристиворову као на љуљашци, па не могаше.{S} Приђоше однекуд некакви танкогласни комар |
| нас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибош |
| а очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„ |
| b n="7" /> овога света молитве калуђера не могу да помогну, ту милосрдан поглед из ока Мандален |
| мој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и н |
| ог Хришћанског народа, јер наша срамота не може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се м |
| затвореним трепавицама — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз гомилу сво |
| Много сам те пута расрдио... много пута не послужио како је требало послужити... опраштај ме по |
| , ћуте као да су оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа не одговарају; али са њихове жал |
| ике прихваташе и други народ који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолет |
| Она му ништа не прозбори; он њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, |
| заливени, ништа не говоре, ником ништа не одговарају; али са њихове жалости у оку и са намрште |
| бодом право у њене очи.{S} Она му ништа не прозбори; он њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је |
| осав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од шатора, и пригн |
| ,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на |
| , али смо свагда мислили да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немо |
| док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да се одма |
| Постојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градо |
| {S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помогне, па је |
| анима нашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио б |
| е знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно |
| илама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме |
| воју мајку нека ти је просто; али никад не заборављај да носиш једно славно име, које су ти тво |
| рео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} |
| ружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S} |
| народ на Косову и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас до |
| је још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој авлији двор |
| и у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p>Сама |
| /> од цара заслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку свога дед |
| _C3.4"> <head>IV</head> <p>Кнез Градоје не хте премештати свој шатор са места, где га је већ би |
| старога кнеза. „Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати мога |
| ује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у сребрну кол |
| е никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти свег |
| запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не з |
| у и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаш |
| вда онда отимаху испод њега; али никоме не могаше ни једна реч да се преко усана превали.{S} Бе |
| и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} Властелин Витомир ми је пред |
| орских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да |
| кнеза Лазара, док се то бурно кликтање не растопи у сложно „Многаја љета“, које духовници слат |
| вој клобук закити, док свог коња најпре не закити цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег |
| рише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поз |
| да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твојим разлозима и не размекшавамо на твоје |
| ан другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже заве |
| о у славу и у здравље духовника који се не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ва |
| , да не осећа шта се приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео |
| о прекораваше кнез Ристивора, а овај се не даде пореметити него настави да прича:</p> <p>„Други |
| где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе прима |
| еза клизаху разговором низ брдо, док се не натоциљаше на танак лед топлог причања о лепоти двор |
| и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева коју је вихор дохватио. |
| ја отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста као укопан око госпо |
| ио беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око њега на убојним својим коњима сви кнезо |
| Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад |
| и не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Нека |
| м даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше свога погледа са ње.{S} По руме |
| p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти сретн |
| и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на |
| ити него како је наредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и д |
| смерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји пам |
| га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манастирској к |
| але кад си онаку књигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо |
| их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, да својим очима видни |
| и било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавн |
| ли се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате заповести свога старијега?“</p> <p>„Не можем |
| е зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од седам |
| .</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са степеница!...{S} Кнегиња те зо |
| то му он каже, само што се нем родио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако |
| } Право си рекао да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше кнез Градоје сниским гласом, и по |
| уди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се |
| сти на Ристивора, који сад мирно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га |
| дазивати твојим позивима, кад мене више не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколико тр |
| јом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, да у |
| ономлани на Плочнику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по селима остану само старци, удови |
| оше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p>„Казуј прво, сино |
| ди шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа ономлане на Плочнику |
| ви стражу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Како |
| о ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се гин |
| и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да з |
| пницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косово!“</p> <p>„Тако |
| средној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев |
| аше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон раср |
| р, који је следовао дворанки Босиљки, и не подижући свога погледа према њену лицу, и не видећи |
| ода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбра |
| тари се кнез осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети ни разумети што се они то толико см |
| да уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</p> |
| дижући свога погледа према њену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погледа, прођ |
| ћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војничке |
| тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја |
| могне, па је веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мис |
| мешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега што |
| по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три п |
| дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... м |
| ну где се не клањамо твојим разлозима и не размекшавамо на твоје молбе.{S} Уздајући се у превел |
| ам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањен |
| ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо |
| у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и ве |
| — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњицо |
| {S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на не |
| а, који сад мирно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; |
| S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ настави кне |
| е сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не беја |
| > <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђујем само с |
| ме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, ни |
| Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који си с Госп |
| преврнуше све што у њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који в |
| кујете само грмљавини, те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>Кнез поно |
| више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китњаст |
| српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански |
| емојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једн |
| мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор>“ питаше |
| ојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда |
| о сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пропушташе прилику да покаже колико поштује старца Г |
| дајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} |
| нску војску српску?!{S} Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, мог |
| ова Града?!“</p> <p>Кнез Градоје — који не скидаше својих погледа са лица Санџак-Бега — сав зад |
| огнем?“ упита га стари слуга његов који не знађаше какав се терет свалио на душу његова господа |
| њиме увредих мртва човека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, |
| не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује својим кликтањем |
| јица може бити војводи и противила, али не могоше старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за рук |
| S} О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурни. <pb n="203" /> Боривој је лежао |
| н би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лакокри |
| ди и погледа право у очи кнегињине; али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе њене |
| ?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прик |
| се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици |
| с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на |
| друмова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о не |
| ражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо разабрати шта се то управо десило, нити то и |
| шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваше и други петлови. |
| нас цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се зд |
| дике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“</p> <p>»О, Каритоне, Карито |
| који, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена поло |
| тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми не рече.{S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамт |
| е у истини!“ рече упорно Миросав. „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако ур |
| унчаном зраку.{S} Чудила се како да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, да уздиш |
| све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар, кад |
| , који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што проч |
| Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S} М |
| он да говори: „колико си остарео још ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти < |
| во овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господину Кнезу.{S} Тако |
| а остати, као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јун |
| девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежевић може наћи пута у Орлов Град и |
| рај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> |
| и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, ко |
| мерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапети мој шатор, под |
| добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, који у прсима носи срце |
| !“</p> <p>„Ништа ти, кнеже, приговорити не могу!“ узе опет реч игуман Пајсије. „Све је како вел |
| аву и рече:</p> <p>„Страшније заповести не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш Свецем мо |
| Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапута |
| ути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван виј |
| ра.</p> <p>„Нико мени више ништа помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно додаде: „Јест, тр |
| " /> па полете на чету Турака.{S} Турци не могаху да верују очима својима, беху се чисто скамен |
| инем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се усп |
| к руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у |
| иховој, по тајанственој дубљини њиховој не више жена, него неко божанско створење.{S} Сељаци пр |
| да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом својом да спрече спа |
| белих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Испред <pb n="26" /> колевке крочила |
| оја — преклињаху да ни по што голубињак не остављају!</p> <p>Из једне баруштине близу јаза од в |
| тање потраја, подуго док га сам рањеник не прекиде наставив своје причање:</p> <p>„Свима је теш |
| то скаменили за неколико тренутака, док не звизну мач Градојев посред лица турског четовође, па |
| пташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутр |
| д дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору |
| ина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А с |
| то се морало тихим шапатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена ј |
| њаву.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан сп |
| етанија и постове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите |
| ојска, па ће навалити да је разбију док не порасте већом!“ одговори још једнако сасвим стрпљиво |
| ада!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> |
| а.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасмо о сваче |
| <pb n="36" /> како треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пас |
| закону нашем!“</p> <p>„По закону нашем не може се опојати!“ прихвати одмах и одважно игуман Па |
| етно, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не однесе у своје |
| е, који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него као млађег брата, пази и чувај нам ст |
| Све вас, од највишег до најнижег молим не куните ме, него праштајте.{S} Кнезове и властелу мој |
| е поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад |
| иром уста отворио; ако ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је |
| се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може |
| Спустио се на поњаву под својим шатором не да спава, него да прибере мисли после оноликих потре |
| ело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога царства размака |
| а за неколико тренутака мало као збуњен не знајући управо шта то он хоће; али, навикао да се по |
| ном у трпезарији.{S} Војводин властелин не могаше то никако да верује; али се Ристивор заклињаш |
| а палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“ |
| сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге његове приступају с рук |
| </p> <p>„Право да ти кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се на праг |
| , али нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да |
| нешто мало храпавим гласом поп Каритон не ступајући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пут |
| ко разгневио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, |
| а останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љуб |
| од грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе п |
| пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу |
| му је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати човека, лакога срца и малене душе, који з |
| им војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као <pb n="161" /> кукавица, него као јунак.{S} Њего |
| жи да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Хри |
| жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи |
| а света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека м |
| цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли с |
| о гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви љ |
| да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усија |
| ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па |
| ебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без мене у Орлово!“ прихвати старац све већма |
| доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на д |
| сподару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине, онда ја окат да идем у |
| све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим |
| ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме другом срце своје дал |
| !“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом |
| мало после да се сети нечега па, никако не осврћући се, викну:</p> <p>„О, Боривоје, синко!...{S |
| ше посадио себи уз десно колено, никако не улажаше у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба |
| дмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} Нико не смеде да жури уморног рањеника, и нико не проговори |
| за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да одмах после Недеље осван |
| лопима загрлиле чувајући стражу да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мањ |
| смеде да жури уморног рањеника, и нико не проговори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док га сам |
| сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаже!{S} На |
| >„Славе ми,“ прихвати кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији него ми који смо овде |
| оде, па онда, један по један, дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења, Градоје, ј |
| о могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи стоји он, ви |
| На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и ј |
| ваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи кнеза Миросава и властелина Витомира били п |
| .{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сетан невесео |
| водо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Господо, јунац |
| } Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, да нас зову да се |
| „Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„Нека је слава Бог |
| обом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерусалим |
| кан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се с |
| ше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да јер т |
| на слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћ |
| {S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} |
| орав и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што би од Светих От |
| ше велике несреће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада |
| Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова, па |
| газим у турску војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска на Косово стигне, него м |
| крив?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што не послушасте кнеза Градоја, који, оседео у војнама, пр |
| залуди за неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом |
| ва да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је |
| сти моме унуку, јер дете није криво што не стиже на Косово, да те верно послужи!...{S} Опрости |
| аше мишице; а може је изгубити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим |
| ом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</p> </div> <div type="chapt |
| одмах са старим господарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласк |
| и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам |
| S} С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљи |
| д ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње и проклиње!{S} |
| дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати не |
| и самог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, |
| цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио |
| до, погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ |
| иса, али силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најт |
| ћим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="153" / |
| д препасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бројем |
| оју, да се одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопо |
| он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми ве |
| апуташе му нешто што Боривој и Ристивор не могоше разабрати.{S} Лабуд је разумео свога господар |
| /p> <p>Али се ни стари кнез ни Ристивор не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше |
| плашт и шлем војводин.{S} Само Ристивор не могаше при том уздржати својих суза, него се заплака |
| је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици и |
| х свилених завеса на улазницама у шатор не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, њег |
| а мном мачевима борити док један од вас не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти |
| {S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете поб |
| нити смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацити, јер сви смо подједнако пред |
| ; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише госп |
| Србин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то говораше стари кнез тихим гл |
| </p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се успава на оном |
| ву трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади в |
| мирне свечаности.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да не ускликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то |
| двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје одмах госпођи, него нека јој најпре каже, ка |
| кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Карито |
| е с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза |
| у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре р |
| у!{S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти ниј |
| огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, те да виде други људи да му |
| ле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз гусле свакојаке лажи и |
| и опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и |
| спаљивали само зато, што у Светом Писму не видеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} |
| до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало одмор |
| властеле, и отиде право к своме шатору не рекав више ником од њих ни једне речи.</p> <p>На ула |
| лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Та |
| да са ње.{S} По румени, која му се расу не само по образима него и по челу, кнегиња виде да се |
| ће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади властелин, смерно се |
| не промукоше у војничке господе, те их не замени сложно и смерно појање игумана Пајсија и њего |
| војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не смедијаше да што проговори, а старац не могаше, јер |
| не смедијаше да што проговори, а старац не могаше, јер му некаква горка сухота стегла беше јабу |
| ом, и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и |
| и справљаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му |
| и из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да мл |
| не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косов |
| ч смерно и невесело Ристивор, — „ја још не доврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем |
| еднако у руци писмо војводино, које још не хте отварати.{S} Манда оста стојећки пред старцем, б |
| А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да не може; али |
| p>„Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али |
| појањем као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, кад дотрча, једно за другим, н |
| ту по чету како која пристизаше.</p> <p>Не одјахујући војвода нареди да се разапну шаторови за |
| однесе у своје чудесно царство.</p> <p>Не мичући се слушаше Иван како Ристивор равномерно и ду |
| ве Богородичине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не сме |
| ики и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али |
| о се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој |
| /> нашу!“ рече кнез Градоје поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било |
| ите мало, господо!“ рече кнез Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Господин Кнез ј |
| Кнеза огрешили!“ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на сво |
| иже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што поми |
| <p>„Какву Грачаницу?!“ прихвати кнез. „Не мислим ја цркву коју су људске руке градиле, него цр |
| као изненађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику никад опростити!{S} Ето то |
| напред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“</p> <p>„Само душе наше п |
| роме, са три ране незадовољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака ни |
| а Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте м |
| а устави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагд |
| апутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“ |
| осподе кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не можеш ти окренути кнеза Градоја.{S} Узалуд ти сва му |
| ој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па млади унук |
| ију, која их на својим заставама носи? „Не треба ни да се пита, <pb n="62" /> ко ће победити!“ |
| споде: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан |
| тотине нека појашу путем к Ибру..... “ „Не, Господару, молим те!“ пресече говор Господина Кнеза |
| таше да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S |
| ом залетео био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја те |
| свом обичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше |
| ати други један кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама откупљујете моју душ |
| на мирисном сену простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војводине свите чује |
| еђе као свагда кад се разгневи.</p> <p>„Не пресуђујем ја!“ прекиде га кнез Миросав; „нит сам вр |
| а!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да јер тако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако |
| у се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше старац све срдитије; „из ових стопа |
| поче?“ одговори Миросав јетко.</p> <p>„Не питам то,“ рече војвода, „него који су овде напољу б |
| кнез и млади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згари |
| кнез Градоје окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи |
| а властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не ви |
| ути, болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи |
| вор. „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече |
| вога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор сав престрављен, и подиже у вис обе |
| „Ама, брате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они као ђачад манастирска!{S} |
| итајмо, да уставимо тај покор!“</p> <p>„Не рекох ли ти, постави стражу на њиховим вратима?“ пре |
| ате заповести свога старијега?“</p> <p>„Не можемо ми тебе, на догледу турске војске, оставити с |
| ћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бел |
| ако да не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, како је данас по нашој Србадији све друкч |
| в чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоде |
| p> <p>Још није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело |
| никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзов |
| „бадава, нема већег свеца у свих седам небеса него што је мој светац, кум Божји, Свети Јован К |
| дску милост према мени сиромаху, Бог на небесима велику милост поклони!“</p> <p>Старац му мету |
| и за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон светац постао!{S} |
| буни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па да пође |
| то не може!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерусалим води право уз ону косу и кроз турску |
| правим заносом, као да говори о каквом небеском анђелу, причаше му о доброти госпође Мандалене |
| а да се у писму Господина Кнеза напојиш небеском малвасијом!{S} Ниси чуо како он великом клетво |
| м небо на западу букташе, изгледаше као небесни анђео.</p> <p>„Приступи ближе, верна наша слуго |
| ашим молитвама откупљујете моју душу од небесних митара, нити тражим да ви вашим метанијама држ |
| <pb n="185" /> љубичицом.{S} Источно се небо наслонило на плаве планине, па их пушта да се прел |
| рема растопљеноме злату и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше као небесни анђео.</p |
| дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, које се руменило на ивици где се на модре планине |
| облаци па се брзо развијаху и застираху небо.{S} Крупне капље дажде почеше падати па опет прест |
| ашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жар |
| црква тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој ј |
| овамо онамо на мирисном поветарцу а под небом, које се -— чинило му се — више но икада застрло |
| ибом, или и под још краснијим звезданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле господе кнез |
| проседом густом косом и брадом, обојима небрежљиво одржаваним, у старој некаквој морастој манти |
| лите како ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јунака који ће на Косову ј |
| им видиш да она велика звездана кола на небу клизају к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по сво |
| ао, јер кад отворих очи видех звезде на небу; чух јечање рањених јунака и пиштање рањених коња; |
| /p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опростио, како ти од свега |
| би нас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио као своје, увео у царство Божје, и наместио |
| ене лепоте светлили су као пун месец на небу по коме танки облаци лутају.{S} Њен псалтир, у сво |
| видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао није ко за живота овде на земљи јуна |
| азбарушеном русом косом, подигла лице к небу, упрла погледе из крупних црних очију у вис, па зл |
| ав приђе пред шатор.{S} Погледа мало по небу, те на једну те на другу страну, загледа се подуже |
| ез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одј |
| ореном боју на отвореном пољу разбијају неверни и погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози |
| оде затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад |
| — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај |
| итоме Господину Кнезу дарује победу над неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су |
| Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверници победе Богу верни народ српски?{S} Ман’те се, |
| ле седела је кнегиња Мандалена, сетна и невесела, и ослушкивала одјецима који до ње допираху.{S |
| ди и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо разговараху у гомилицама пред главном |
| онда се кренуше даље, сва тројица тужни невесели.</p> <p>На подножју једнога виса сјахали су би |
| “ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим једним погледом, па рече само: „Зна да гине.. |
| ју?!“</p> <p>Саставни своје густе веђе, невесело окреташе најпре једно па друго ухо, не би ли и |
| зивању о јадима нашим?!“ питаше војвода невесело.</p> <p>„На крај само ономе, што чух од мога к |
| и око оног мраморног кладенца шетаху се невесело један паун и две паунице.{S} Овда и онда закре |
| твој;“ прихвати смерно, али нешто као и невесело, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај тв |
| аци и браћо!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет некако свечано окренув се властели сво |
| сподине војводо!“ узе опет реч смерно и невесело Ристивор, — „ја још не доврших све што ми мој |
| ца, па и сам корачаше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И није то била само једна жалост што п |
| ије!</p> <p>Позно у вече изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у |
| ој славни господару!“ одговори Ристивор невесело, па скочив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мо |
| дин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па исп |
| е стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и |
| н и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мал |
| : „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе |
| а свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мало |
| p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним об |
| бе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, како је данас по нашој |
| е. „Што ли је наш славни цар тако сетан невесео?“ питах сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде |
| у их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласом, и више као |
| гађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци о |
| а, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</p> <p>А млади Боре, који је некак |
| развијена ружа; цвет у коме се сливају невина сећања на пупољак и поуздана надања на пуно разв |
| лико села и градова разорило, колико је невине деце скапало од глади, све то тобож у богоугодно |
| о моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одговара нечујним дахом: „Славо моја!“ Ов |
| раорастим очима, из којих свагда светли невини детињи осмех.{S} Сети се једне њене миле, детиња |
| ан’те се, људи!“</p> <p>У гомилицама од невиних девојака и неискусне момчадије поче брујити све |
| укама црним од угарка и крвавим од крви невиних жртава, па траже светитељска кола за своје глав |
| та је млади Боривоје у својој детињској невиности осећао неописану неку сладост пролазећи туда, |
| како моба дивно пева!“ рече Боривоје у невиности свога срца.</p> <p>„Како?!“ запита старац сил |
| ад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли савија и завија свакојако!{S} И |
| лаго вама што сте пре ових страданија и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ настају последња вре |
| а га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} |
| јунацима, а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалостима <pb n="7" /> овога света молитве к |
| , и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права ти је |
| Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој се оглушивати ни о |
| да!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље кроз које је пролазио народ наш, од ово двадесет |
| војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама д |
| ише него што је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови навод |
| дом и полагањем своје руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дворкиње причају |
| сте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказ |
| нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда захрче |
| тањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме све |
| аљине чула потмула нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин |
| <pb n="15" /> крстити, јер напољу удари негде гром са страшном праском и трештањем, а киша се с |
| духа запири у лице, као да се изненадно негде у близини камена плоча одваљала са уста хладног н |
| поњаву под својим шатором не да спава, него да прибере мисли после оноликих потреса тога дана, |
| ожеш ти да радиш како се теби прохтева, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића |
| ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Господине Кне |
| седог старца, који сад већ немаде куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говор |
| ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да св |
| не могаше при том уздржати својих суза, него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно преша |
| ољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па о |
| ој ти сад ту нарицати као стара дадиља, него стегни срце па нам као Некудим, који и јеси, испри |
| а голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у оквирима од извајаног кам |
| анственој дубљини њиховој не више жена, него неко божанско створење.{S} Сељаци причају да анђео |
| авите овај двор уочи крштења мога сина, него што бих могао пустити кнеза <pb n="124" /> Градоја |
| се убио не као <pb n="161" /> кукавица, него као јунак.{S} Његово је дело — дело великог покајн |
| или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега што му је смешно.</p> <p>„О, кн |
| вор с Јабучилом!{S} Неће му коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Ј |
| страхопоштовање, не само што му је дед, него поглавито што је старац био један од ретких остата |
| ладог Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други об |
| де се уклонити, али јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше г |
| морна војска, а нама — нико да придође, него ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморн |
| е данас по нашој Србадији све друкчије, него што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни ве |
| урно веровала да не може бити друкчије, него да ће српска војска разбити безбожне Агарјане.{S} |
| жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије |
| по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гледати да се с Г |
| м ја цркву коју су људске руке градиле, него цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ов |
| ајвишег до најнижег молим не куните ме, него праштајте.{S} Кнезове и властелу моју молим да се |
| тати Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо — колено!{S} Само немојте ви |
| да сва српска војска на Косово стигне, него мучки нападе кнеза док тек с половином српске војс |
| љах више о слабоме срцу жене Магдалене, него о јакости твоје сажаљивости према нама грешнима!“< |
| ојни нећемо да слушамо своје старешине, него тражимо да се војвода с војском договара!{S} Шта л |
| смеде погледати у очи госпође кнегиње, него гледаше преда се, као грешник који ето преко усана |
| еш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима сво |
| да моју књигу не предаје одмах госпођи, него нека јој најпре каже, како се гласови проносе да с |
| ли.</p> <p>„И ништа боље, синовци моји, него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Госп |
| огаше више чути никакав топот у даљини, него само корачање два коња у непосредној близини иза с |
| уздано; „само наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће |
| није заповести не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо! |
| помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, него притеци брзо и снажно и помози, јер <pb n="115" /> |
| ећи:</p> <p>„Нема овде доста светлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше |
| } Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па |
| да погледа господи својој право у очи, него, оборив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„Господо |
| асној трпези, да санак један проспавам, него да легнем на постељу, на којој је наш славни цар л |
| ри наш Ристиворе, немам шта да праштам, него опрости ти мени!</p> <p>„Сад још једно, децо моја! |
| тога како је мени у мојој души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{ |
| ка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, добри |
| свиленом повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју је већ погодила, јер се под левим крилом орлуши |
| ш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се |
| те, војводо, немојте, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име |
| људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p |
| ретече га Ристивор. „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, |
| ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на његовим шареним а слабим зидинама?!{S} Гос |
| : „Треба кнезу још само десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужад |
| ше као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од шатора, и пригну мало ух |
| S} Ама ко ће то вама све испричати!!{S} Него једно треба да вам причам.{S} С војском Господина |
| амет хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да |
| да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, није ли он у књизи, |
| дној Крушевачкој крчми мозак попила!{S} Него, како ја нисам с тобом друговао по крчмама Крушева |
| ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо моје није њем |
| не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као |
| авимо!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан |
| ед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ говораше Боривој својој м |
| лато твојој младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Светим Јованом, <pb n="59 |
| ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него да махнемо <pb n="20" /> то на страну!{S} Чудо ми |
| ругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те |
| вца!{S} Господар нас зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по |
| мало, а и четири стотине није много!{S} Него да се прво сад прихватимо мало хлеба!“</p> <p>Седо |
| ве ми, ништа мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница пред иконом С |
| им пољима како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна мишица његова, и што |
| него да господски за цара гину!“...{S} Него најправије ми рече старац Мирко из Сенокоше: „Брат |
| беле калдрме од авлије упутила била.{S} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи |
| умеваху ништа од свега онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао |
| наш поп Малвасија ништа ми не рече.{S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти вел |
| урци не би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим вид |
| подару!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни људи казив |
| мучно ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се најпре опростимо!{S} Оди, синко!“</p> <p>Рек |
| ва сенка коју душевна боља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту сетност благородство њене |
| гурно си имао право што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином чудно, како можеш да од мене тр |
| не могли да војском овом заповедају.{S} Него пред оним непобусаним гробом његовим, и на догледу |
| то унапред ван сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је најубедљивије предсказивање био бој орло |
| на умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па |
| те погребне песме „Со свјатими упокој!“ Него куд ја одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до т |
| нека иде властела; зашто су они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него најправије |
| ни, која му се расу не само по образима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са нек |
| старост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је |
| хара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па да вам све и |
| а но парохија, и пет пута више калуђера него што се може да смести у хиљаду манастира; истина ј |
| ас на Константинову.{S} Не часи ни часа него зови сву своју властелу, нека се одмах скупи под т |
| а, нема већег свеца у свих седам небеса него што је мој светац, кум Божји, Свети Јован Крститељ |
| а књигу?“ питаше старац више самог себе него друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S} Зби |
| ло да види старога кнеза, никоме милије него постаријим сељанима у оној гомили света.</p> <p>„В |
| рловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеж |
| вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете |
| ше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанск |
| е.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчије него црна излаја!“ понављаше рањеник горко.</p> <p>„Ко |
| ојводи долази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће љу |
| оној пољани папратовој према крчми, пре него што војвода стиже.{S} Не хте примити ни понуде кне |
| рата могло гледати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке снове, владаше м |
| има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим |
| о чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ пог |
| о каква опасност, да се бој отпочне пре него што се сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, |
| стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <pb n="160 |
| од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што почеше делити цвеће и китити војнике и њихове |
| то било?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се |
| о, а очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути,“ настављаше Санџак-Бег своје причање |
| властела кољемо између себе данас више него што је то некада било; али ево невоље где, уместо |
| ене обвијале.{S} Па онда, више као себи него њој говорећи, промрмља:</p> <p>„Јадна снахо моја!. |
| ељанима, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за |
| славно победили.{S} А кога значе орлови него Србадију, која их на својим заставама носи? „Не тр |
| „нико не може бити веселији и радоснији него ми који смо овде, и овај наш народ око нас!“</p> < |
| је ли војвода могао и друкчије наредити него како је наредио.{S} Али што се не бих устезао да п |
| вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче, како је |
| Ристивора, а овај се не даде пореметити него настави да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу |
| ти светлог имена дома твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n="126" /> Т |
| други образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„ |
| еже Миросаве?“ викну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p>Протурише с |
| о јој се, као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах |
| неко опева и да то што чујем није друго него свечано брујање оне свете погребне песме „Со свјат |
| н говораху паметно, и никако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ ре |
| а може бити она звезда тамо није друго него света душа његова, која оданде на нас тројицу овде |
| о <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се |
| ше поп Каритон, који је више вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти |
| ли; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са небеса вид |
| ли да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту нарицати к |
| гињо!{S} У старога господара није једно него три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S |
| верно и храбро срце, молим не као слугу него као млађег брата, пази и чувај нам старога господа |
| кад то Господин Кнез није писао народу него војводама и кнезовима, великој и малој властели од |
| розборио; али је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} Рањени дечко био се придигао |
| Косову и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војск |
| ви мене да наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тел |
| огаше чути и по неко запомагање.</p> <p>Него је права борба већ била престала.{S} Млади Боривој |
| о.</p> <p>„Не питам то,“ рече војвода, „него који су овде напољу били први нападачи?“</p> <p>„Т |
| Јесте мучно што велиш!“ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се овај народ слегао око нас!{ |
| мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима |
| авимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка г |
| вор поклонивши се скромно, па настави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми |
| , ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се на прагу поче крстити и клањати, |
| о, али нешто као и невесело, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај твој славни живот само |
| као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једну кесу с новцима и пружи је кнегињи. |
| м што сам за последње <pb n="96" /> две недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима видео |
| умеде казати како то би, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада војска, још једнако |
| млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко оса |
| а одслужује придворну црквицу, протопоп Недељко, два свештеника средњега доба и два млада ђакон |
| му у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је |
| Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од |
| Душанову листину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да дове |
| осла, заповедио да стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да |
| ово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и пр |
| ило, које несигурном и танком светлошћу недовољно осветљаваше мрачну собу.{S} Како је било запа |
| у, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прекораваше кнез Ристивора, а овај |
| г Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко |
| их полагано, готово побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да |
| младога дечка, кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом руком обгр |
| ом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одговара нечујним дахом: „Славо м |
| било погледати на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</p> <p>Млади Орловић не |
| оследњим зрачним загрљајем опростише се нежно једно од другога.</p> <p>Ристивор осети како му ј |
| а што ти је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покушаваше да је подигне. </p> <p>У томе часу |
| амо три?“ запита кнез Градоје, очевидно незадовољен у својим очекивањима.</p> <p>„Зар је мало т |
| дрхтао тих прекор староме, са три ране незадовољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер ниједноме |
| оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња в |
| кнез Градоје на свој начин решио једно незгодно питање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ме што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно време кнез позивље људе; ево јечмови почињу са |
| то чуј један од многих доказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај моме деду; вели путује из |
| ну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане делије!{S} Обрните копља к земљи и казујте: ко |
| а сотона не би успео да наведе ни онога незнанога издајника на левоме крилу, ни Вука на десноме |
| "3" /> век ударао на те грађевине своје неизгладљиве печате.{S} Сам кнез Градоје, кад је пре пе |
| > <p>У гомилицама од невиних девојака и неискусне момчадије поче брујити све то веселији жагор, |
| а нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој |
| у да свале са срца њена онај сињи камен нејасне туге и мутне слутње, што се на њ тако тешко нав |
| поодмори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи |
| да окрете к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Поле |
| о води нашег милог госта у црвену кулу, нек <pb n="12" /> се мало поодмори; додај му вина и бел |
| тављати.{S} Преча је мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> |
| азо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Госп |
| и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само |
| српским свецима, да умоле Господа Бога, нека не пада таква срамота на наше јуначко име једног ј |
| реба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца |
| могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо орловско пиле жуст |
| осподару, тако ти среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилу |
| и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио, немојте његов |
| огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер нас Господин |
| мог побратима, и поздрави мога Милана, нека ми се скорим надају!“ Па онда се живо исправи, окр |
| њега, — „додајте Ристивору чутуру вина, нека спере прашину са грла!“</p> <p>„Хвала теби, господ |
| и, нека нас топи, нека опет пушта глад, нека опет пушта морије, само нека не пушта да нас у отв |
| ивоја.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека доведе што више добро опремљених војника.{S} Ако с |
| гу Ристивора с десне стране поред мене, нека сви јунаци, који поред наших гробова буду <pb n="2 |
| на и милога госта нашег у подруме доње, нека сам својим очима види је ли му коњу положено <pb n |
| огинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи окршај! |
| вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике |
| це а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једном на збору Србадије памет заузме прво место, |
| пусти сушу, или поводањ, нека нас пржи, нека нас топи, нека опет пушта глад, нека опет пушта мо |
| ће опраштати, па добро, нека нас казни, нека опет пусти сушу, или поводањ, нека нас пржи, нека |
| поводањ, нека нас пржи, нека нас топи, нека опет пушта глад, нека опет пушта морије, само нека |
| ај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти свагд |
| зни, нека опет пусти сушу, или поводањ, нека нас пржи, нека нас топи, нека опет пушта глад, нек |
| 7" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече |
| о нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, нека опет пусти сушу, или поводањ, нека |
| јашите, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јов |
| Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко с |
| и ни часа него зови сву своју властелу, нека се одмах скупи под твоје стегове, те је <pb n="18" |
| човече!{S} Нека иде кнез, <pb n="51" /> нека иде властела; зашто су они господа него да господс |
| Хришћанској земљи нашој <pb n="123" /> нека остане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјан |
| о си учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опро |
| S} Још су они као ђачад манастирска!{S} Нека их док се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза |
| нека ти је сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако б |
| с целивам распетога Спаситеља нашег!{S} Нека би Сила светога благослова Његова и Сила Часнога К |
| добродошлицом, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би |
| х ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотине по пет коњаника, па нек |
| чади иза мене?!{S} Махни се, човече!{S} Нека иде кнез, <pb n="51" /> нека иде властела; зашто с |
| вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“ |
| нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојноме пољу било на славу ца |
| е је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми жел |
| и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговар |
| !“</p> <p>„Нека ти је срећно, синко!{S} Нека ти је срећно!“ усклицаваше кнез Градоје борећи се |
| цат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па |
| могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, под |
| и пут у наш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узраст |
| инути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још |
| дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.. |
| ако он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само д |
| S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме витезу на срцу; особито |
| и од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у се |
| ко пиле жустро кљуца!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може |
| да и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко ис |
| та Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па да |
| ан залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спа |
| да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што је почео; може бити сад ће боље подесит |
| , а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, в |
| је од сваке стотине по пет коњаника, па нека јуре путевима, који овамо на Косово воде од Ибра, |
| > <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и властела. |
| је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва подузимље!“</p> <p>„Није чудо на овак |
| а Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Слав |
| , јуначни а непокорни народе!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тр |
| <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А са |
| да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> <p>„Нема много ш |
| знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, ј |
| ре други ухватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас! |
| ој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори очи,</p> <p> |
| са, момчадија занемела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека нариче без суза! |
| зар; „дај пет коњаника од твоје стотине нека појашу путем к Ибру..... “ „Не, Господару, молим т |
| , чим га угледају, узму нагађати, да се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи свечан |
| оспођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И |
| и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсци |
| о кривица — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S} Народе, чувај нам дво |
| пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти |
| о ето нека прво опросте један другом, и нека пруже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова зе |
| ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Биће |
| ва у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, |
| а и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, и све што му |
| наша дружина окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабуч |
| Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи |
| штај ме по великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господску милост према мени сиромаху |
| Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше св |
| утра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још само десетак јунака; него |
| бњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и засе |
| е устављате таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава зверад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару, в |
| пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће на |
| Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" / |
| , све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси |
| и вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци с |
| оме свету гласно довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Ко |
| агна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдегод у којој колиби где су им војни |
| /head> <p>Трпезарија је била готово као нека црква, само нешто по сниска.{S} У зиду на исток ле |
| ју књигу не предаје одмах госпођи, него нека јој најпре каже, како се гласови проносе да се на |
| ушта глад, нека опет пушта морије, само нека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном пољу |
| тави поп Каритон. „Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викн |
| адије нека рони сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село |
| ростите што се огрешише о вас, само ето нека прво опросте један другом, и нека пруже руке један |
| трашну могућност.</p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко |
| о ли љутом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то са |
| {S} Ако би могао заборавити своју мајку нека ти је просто; али никад не заборављај да носиш јед |
| Молим те, војводо, заповеди кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p |
| закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити! |
| S} Храбрио је оне који казиваху како их нека зла слутња осваја; стишавао плаховите, световао на |
| ну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“ рече му, па кад се |
| како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразно; „Покајте се!“ Да се покај |
| господару!“ прихвати Ристивор весело. „Нека је наша дружина окићена, и <pb n="71" /> и нека на |
| <pb n="44" /> рече Ристивор поуздано. „Нека је слава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косов |
| зо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потр |
| вчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Постојаше сви ту гологла |
| га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти и да |
| гу!“ рече кнез побожно па се прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p |
| главу у вис и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене |
| о не каза!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано |
| вина, и сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала господину кнезу Градоју, који ми ево даде |
| е прикучио!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Нека сад нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена. |
| икну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога света!“ одјекну громко |
| а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде бе |
| не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти сретне прве ране, синко!{S} Колико их имаш?“ |
| да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад |
| оја ће ти све по танко казати!“</p> <p>„Нека је слава Богу!“ рече кнез побожно па се прекрсти; |
| мени злосрећном војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа |
| дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде криво,“ прихвати властелин Ви |
| ј! „Дело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно, синко!{S} Нека ти је срећно!“ усклиц |
| се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи |
| ен листак за нашега Ристивора?“</p> <p>„Нека, господару!“ прихвати Ристивор весело. „Нека је на |
| му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и |
| дихање.{S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204" /> дихат |
| ику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима уб |
| лвасија,“ настави кнез који је волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Малвасија ни |
| да тебе послужи!...{S} Опрости и мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим слузи!{S} |
| о између себе данас више него што је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, ка |
| е грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој тераси, |
| {S} Стари кнез Градоје јечаше као да се некакав од Тројанових градова срушио на плећа његова.{S |
| ове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били су се нешто силно узбунили |
| по високо у углу од два зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, кој |
| о пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Крушевачкој крчми мозак по |
| да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухота стезаше му грло и угуши глас, јер |
| чита, <pb n="134" /> да је нашу војску некаква велика несрећа задесила!“</p> <p>Она блистава г |
| о проговори, а старац не могаше, јер му некаква горка сухота стегла беше јабучицу, а преко обра |
| ла је сасвим просто одевена у хаљини од некакве танке вунене тканине, утегнуте око витког јој с |
| обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</p> <p>А млади Боре, који |
| са уста хладног неког гроба, или пећине некакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе не |
| вима <pb n="150" /> звезда.{S} Сетио се некакве старе приче коју је још, кад је малено дете био |
| оње и оружје.{S} С великом муком нађоше некакве високе маџарске кљусине, па на њима прођоше кро |
| г зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву |
| еним гугутањем гукаху голубицама својим некакве зле слутње своје, као да их — онако клањајући и |
| пет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тропаре свеци |
| сукао рукаве, на једном бурету разастро некакве стародревне листине, час при свећи нешто сриче |
| тарац неколико пута, па се онда пусти у некакве дубоке мисли, не скидајући погледе своје са кра |
| и ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с једнога крај |
| леда са лица његова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искуп |
| авама велику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се з |
| стави.{S} Изгледаше као да се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење своје да лут |
| љашци, па не могаше.{S} Приђоше однекуд некакви танкогласни комарци, па, час око његова носа ча |
| лу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим силним узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени |
| блетале један цвет, и срце му се пунило некаквим чудним осећањима у којима се с милином растуже |
| и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним облаком.{S} Уведе војводу у крчму и одве |
| ема тамо више ни места ни прилике да се некакво јунаштво покаже!{S} Што ћемо сад тамо!?“</p> <p |
| , и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад <pb n="29" /> треће вечери, |
| исокој столици, наслонио главу на крила некаквога у храстовини вешто изрезанога змаја, положио |
| !“ питаше кнез као да је реч о тековини некаквога великога блага.</p> <p>Санџак-Бег се окрете с |
| } Иван причаше о лепоти Перунике, кћери некаквога малог властелина у двору војводину, а Ристиво |
| ан искупио сву братију у трпезарију око некаквога Светомира Светогорца, који је у Вилиндару нау |
| тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници падају под прстима каквог калуђера.{ |
| којом нас војвода служи, не могох отети некаквој чудној сети и жалости!“</p> <p>„И није само др |
| обојима небрежљиво одржаваним, у старој некаквој морастој мантији са црвеним појасем.</p> <p>„Х |
| и војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој заповести, коју му стари кнез <pb n="66" /> на |
| уха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је румен образ |
| леко, далеко тамо у царству снова певао некаквоме скупу од јунака <pb n="40" /> једну од многих |
| нез три пута побожно прекрсти, промрмља некакву молитвицу, и скочи у седло као да је младић од |
| стављаше кнез као <pb n="19" /> да чита некакву Душанову листину; „Војводо, да ми се у Недељу п |
| као да оно велико коло од млина окреће некакву џиновску чегртаљку.</p> <p>Из села, десно испод |
| етаниса три пута и узе жуборити дугачку некакву молитву, крстећи се живо и скоро без прекида.{S |
| p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, сам, без пратилаца!“</p> <p>„Потеци с м |
| за, глас који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви ка |
| а одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишљено погледао у свога господара, и фркнуо б |
| воме боју његову?!“ прихвати Санџак-Бег некако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор ста |
| анице царевини српској.{S} Свакоме дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Аг |
| опасности.</p> <p>А млади Боре, који је некако, пошто сврши читање оних писама, несвесно пустио |
| осподине кнеже!“ рече Некудим осетив се некако окрепљен речју кнежевом. „Прво је дошао војводи |
| све то угледаше, свакој се од њих срце некако размекша, а очи брзо сузама напунише.{S} Тек се |
| говори војвода тужно и невесело, и опет некако свечано окренув се властели својој. „Да похитамо |
| е с уздрхталим гласом војвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. „Немојте да хитам |
| смехиваше, па, винув се коњу у седло, у некако поноситој срдњи <pb n="140" /> викну оној господ |
| ово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо разговараху у |
| рже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам те |
| рца тежак терет скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомично на слику, кој |
| лне и невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дворкиње причају да је она преко своје воље доведе |
| е!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињаху Милоша д |
| ече?!“ привикаше господа сложно у глас, неки од њих као у истини запрепашћени, а други опет уда |
| да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњицом прешао к непријатељу!“</ |
| и и властела.{S} Духовници се згледаху; неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} К |
| повикаше гости војводини изненађени, а неки од њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, |
| и намигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим војску т |
| се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближњих села који тражаху рањ |
| доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свирце па |
| p>„Почни само, почни, брате!“ привикаше неки, док опет други говораху: „Кажи нам само је ли све |
| <p>„Проклето му име и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, |
| , а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Б |
| ало за тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше на неколико страна и махаху рукама жетеоц |
| , која су многој господи српској писали неки отпадници од наше свете вере што су сада велике во |
| ати војвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви људи из Константинова, па јавили Го |
| ој столици.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге |
| малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш |
| е, пронесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не |
| p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} Ох, мој Ри |
| а Милана Градојева сина, и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, кази |
| !“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак |
| ори, проговара то шапутом.{S} Као да са неким страхом и поштовањем очекују да се нешто збуде.</ |
| Голубиња.{S} Орловићи дадоше те руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Но |
| са комадићем од часног дрвета и другим неким светим моћима кнез Градоје поклонио своме манасти |
| до па појахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба |
| де гласно јецање у свити војводиној.{S} Неко од господе грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје |
| S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша г |
| о није, само зато што неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да буде готов на |
| “</p> <p>Старац је непомично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону тан |
| пакосним сплеткама сотониним снађе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се поп |
| , не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не |
| ежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два млада ви |
| и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима из црних облака лије.</p> <p>„Ухвати нас |
| љу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском тајна договарања његова |
| ак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манастирској кујњи прао карлице и котлове, |
| и, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам д |
| да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикн |
| ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бег |
| бри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика |
| д шаторова војводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> < |
| ако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу треба |
| !{S} Учини ми се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем није друго него свечано бр |
| еној дубљини њиховој не више жена, него неко божанско створење.{S} Сељаци причају да анђео Божј |
| тао им је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на ват |
| уби добра господара...“ Вере ми је тамо неко некога убио!“</p> <p>„Потецимо, синко!{S} Пођи с н |
| стела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дв |
| а срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по неко мекано срце!“</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ма, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запомагање.</p> <p>Него је права борба већ била пр |
| жаше у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„ |
| нога краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивором, па поче да му оштр |
| и камена плоча одваљала са уста хладног неког гроба, или пећине некакве у којој је пуно леда и |
| црним очима својим вреба <pb n="24" /> некога, пружио леву руку према себи а у напред, као да |
| у према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види с |
| узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста |
| шуштање свиленога скута и полагани ход некога, који ношаше обућу од мекане коже.{S} Опет му уд |
| обра господара...“ Вере ми је тамо неко некога убио!“</p> <p>„Потецимо, синко!{S} Пођи с нама, |
| неза чу се кратки а силно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трпезом, па онда зашушташ |
| ни у првој великој авлији дворској.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који д |
| де ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу друмом царским к југоистоку, и мал |
| и драго камење окованим, беху искупљене неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, б |
| на ивици од њиве, под којим је угледао неколике старије људе.</p> <p>Мало за тим па стари кнез |
| .{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у трпезарији; ја их унесох и |
| ...“ |</p> <p>Ту га прекиде гласни смех неколике господе.{S} Стари се кнез осврну, погледа их м |
| е Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све Приморце на збор.{S} На |
| Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови шаторова. </p> <pb n="189" /> <p>Стари |
| шивало, а госпођа Мандалена махну руком неколиким дворским девојкама, <pb n="65" /> које имаху |
| це похитало, да се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па да види тај красни призор! |
| ли појање, кад дотрча, једно за другим, неколико дворана и момака, па узбуњени и у великој журб |
| у коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико пута помишљах да је најправије да се поверим с |
| од господе беше муком замукнула.{S} За неколико тренутака чуло се само шуштање лишћа на дрвљу |
| сечину којом се ходник и соба њихова за неколико тренутака испунише, да се опет мало после у мр |
| ари кнез.</p> <p>Ристивор га погледа за неколико тренутака мало као збуњен не знајући управо шт |
| и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренутака у младу жену, па јој рече:</p> <p>„М |
| призор!</p> <p>Стари кнез посматраше за неколико тренутака, како му војници његови притврђују ц |
| има својима, беху се чисто скаменили за неколико тренутака, док не звизну мач Градојев посред л |
| остан.</p> <p>Али радостан беше само за неколико тренутака, па се онда ућута и снужди.{S} Замиш |
| езиља, јер је као млада девојка провела неколико година у Дубровнику, учећи се од калуђерица Ду |
| ри кнез виде како људи неки потрчаше на неколико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелицама. |
| дело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико стотина коњаника стало у редове испред шаторов |
| тоса.{S} На овоме снижем патосу било је неколико храстових трпеза са столовима и клупама.{S} За |
| толико их је понело лаке ране.{S} После неколико тренутака борбе па се, на једну значку бубњем |
| лагано спусти на колена.{S} Прекрсти се неколико пута.{S} Пружи се и паде на прсте од руку свој |
| уде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколико тренутака радосно изненађен у младога Боривоја |
| /p> <p>„Сигурно опет издаја!“ привикаше неколико од властеле из свите војводине.</p> <p>„Издаја |
| пет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше неколико пута својом руком преко његова чела, као да га |
| веди Санџак-Бег својима.</p> <p>Приђоше неколико њих Турака, подигоше полагано старчеву главу и |
| ндалене Орловићке, дотицај њене руке, и неколико њених речи, шапутом управљених Мајци Божјој, с |
| штву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <pb n="58" /> кад год м |
| испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да се прича годинама!“</p> <p>И |
| тав војвода лежаше.{S} Прекрсти се живо неколико пута, побожно и са светим страхом целива икону |
| ело.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: старац |
| ога господара, и фркнуо би узастопце по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда опет потапкао п |
| Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва подузимље!“</p> <p>„Ниј |
| наш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што с |
| деду и својој матери.{S} Ристивор му у неколико речи исприча шта му је кнез заповедио.{S} Млад |
| тутањ као од грмљавине.{S} Старац викну неколико пута:</p> <pb n="10" /> <p>„Ристиворе!{S} Рист |
| и са огњишта један кондир вина, и сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала господину кнезу |
| оре, Бог да те прости!“ шапуташе старац неколико пута, па се онда пусти у некакве дубоке мисли, |
| олико убода танком иглом од биљура, још неколико потеза свиленим концем, још неколико завежљаја |
| ош неколико потеза свиленим концем, још неколико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов р |
| ћи се од калуђерица Дубровачких.{S} Још неколико убода танком иглом од биљура, још неколико пот |
| опази да војвода, кнез Градоје, праћени неколицином властеле и слугу, журним кораком пролажаху |
| , заповедник ове турске војске, окружен неколицином својих доглавника у кафтанима од црвене и о |
| кога срца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} |
| нику; али сад, кад Иван потресан чудном неком језом очи отвори, на своје чудо види да је се ход |
| о Ристиворово зајеча тихо и потмуло као неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко, да |
| воје чудо види да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом светлошћу.{S} Такву <pb n="42 |
| земљи нашој <pb n="123" /> нека остане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјанској!“</p> < |
| главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече |
| т стотина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који су му стари |
| он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од ра |
| ој детињској невиности осећао неописану неку сладост пролазећи туда, сладост која га чудновато |
| егова носа час око његова уха, зузујаху неку тужну песмицу без конца.{S} По хркању Ристиворову, |
| тарац, који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у гр |
| ије било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од руке |
| не боље сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно слетали ка голубињаку |
| ена, са кога се на коње ускакало, па се некуда преко беле калдрме од авлије упутила била.{S} Не |
| е коња и са своја два побратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се сад рањеник подиже мало, до |
| ако вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао с |
| а више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> <p>„Нема много шта,“ |
| p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже!“ рече Некудим осетив се некако окрепљен речју кнежевом. „Прво |
| ојаше пред шатором војводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.< |
| што!“</p> <p>„Нема много шта,“ прихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какв |
| дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми и |
| ара дадиља, него стегни срце па нам као Некудим, који и јеси, испричај мирно све што знаш!“</p> |
| у војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим?“</p> <p>Некудим сам уђе унутра, гологлав, с пр |
| {S} Камо га Иван, камо Некудим?“</p> <p>Некудим сам уђе унутра, гологлав, с прекрштеним рукама, |
| ужно погледа у свога старог седог слугу Некудима.{S} Подуго га гледаше — као да у мислима прели |
| и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти мене, Некудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије |
| убоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p> <pb n="149" /> |
| ати песницама у прса и плакати.</p> <p>„Некудиме!“ викну кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да |
| као да у мислима прелистава све листове Некудимове верне службе још од оних дана кад га је као |
| ут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се Некудимово срце опет поче растапати у сузе. „Господо!“ |
| разуме све што му он каже, само што се нем родио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда |
| ш једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њем |
| .{S} Млади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка |
| с славна царевина српска!...{S} Бадава, нема више ни старог јунаштва, па откуд може бити старе |
| рече он као сам себи говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих седам небеса него што је мој св |
| у томе, што млади војвода Радич учини, нема јунаштва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се д |
| ргла се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике да се некакво јунашт |
| и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и н |
| то помињати памет људи у којих јунаштва нема!“</p> <p>И пођоше сва тројица напред ка Косову.</p |
| тало, то није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и |
| о колено. „Зар од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој |
| час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из пост |
| и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се св |
| буке цвећем окићене: једини Ристивор да нема ни једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој наш |
| вати своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, ве |
| и Агарјани спазити да у Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити да је разбију док не |
| ње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема.{S} Старац погледаше к вратима и узе се срдити што |
| тину ево су последња времена!...{S} Кад нема јунаштва, не може бити ни царства!“</p> <p>Пусти с |
| о!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Нека сад нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Још н |
| тарац се понашаше као да он једини онде нема ни од кога смртног какав опроштај да тражи.</p> <p |
| бију улази!“</p> <p>„За јунака погибије нема!....{S} Има смрти,“.... рече кнез мирно и поуздано |
| ња настави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је послао људе, да зађу по ста |
| кити цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који г |
| рбадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми г |
| ко згодно приклопи кнежево питање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одв |
| ледаше к вратима и узе се срдити што му нема придворнога попа да војводино писмо прочита.{S} Ка |
| /> <p>„Ја каквих ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно и |
| ..{S} Али ни од куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда |
| ?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по неко мекано |
| и праштати, мили господару!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и боља господара од тебе нигде н |
| а се срди, па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде доста светлости, него да изиђемо пред шатор н |
| а Некудим настави ако има што!“</p> <p>„Нема много шта,“ прихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђ |
| пред једнога седог старца, који сад већ немаде куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се скута и |
| сти световне грешности, а који ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска самопрег |
| а, рече: „Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта да праштам, него опрости ти мени!</p> <p>„Сад |
| очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство оних на Косо |
| . „Јест, страшну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја господо и браћо! |
| сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили господару!“ рекох ја; |
| ен је син постао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једн |
| ладаше, звали Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапр |
| здајство оних на Косову потекло од мога немара да вас <pb n="148" /> на време Господину Кнезу д |
| о кнез Градоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика в |
| они твоји паметни!“ настављаше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на п |
| тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с једнога краја терасе до на други.{S} Тек у не |
| анка грла попрштала.</p> <p>Голубови су немирно час узлетали до на врхове од кула (као да са те |
| а!“</p> <p>Стари кнез слушаше Ристивора немо, с раширеним зеницама и отвореним устима.{S} Онакв |
| ем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, него притеци брзо и сн |
| тињи...{S} Ех, како сад да ти кажем.... немој нам замерити,... имамо за нешто да <pb n="67" /> |
| на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти свега што ти је најмилије и на |
| о нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш |
| диш да се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пр |
| ј узети реч:</p> <p>„Кнеже Орловићу!{S} Немој мислити да се ми клањамо твоме буздовану где се н |
| но и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту нарицати као стара дадиља, него стегни |
| седи соколе, обрано наша на крајини.{S} Немој трудити своју старост.{S} Немој нам слати ни дете |
| ини.{S} Немој трудити своју старост.{S} Немој нам слати ни дете Боривоја.{S} Пошљи кога од свој |
| бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој |
| ноћас на очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити |
| ести: иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а т |
| кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто помињати памет људи у којих јунаштва не |
| ко је младост готово што и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} |
| же Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Молим те, витешки в |
| бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, немојте, господо и браћо, нег |
| зивати у перо.{S} Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што |
| етио да ја носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече |
| пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихвати опет војвода гласом у коме |
| нез Градоје. „Немој, молим те, војводо, немојте, господо и браћо, него колико има нас данас овд |
| ка викну: „Стари вас је кнез поздравио, немојте његове седе власи срамотити; немојте на његов д |
| в двор савијати клетву Господина Кнеза; немојте у блато бацати свој глас, који је од старина сл |
| о, немојте његове седе власи срамотити; немојте на његов двор савијати клетву Господина Кнеза; |
| до у седамдесетседмо — колено!{S} Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на вре |
| некако с пуно мирноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се један на другога камењем бацамо |
| рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли |
| дрхталим гласом, узе да говори:</p> <p>„Немојте седати на своје столове!{S} Молим <pb n="106" / |
| да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, господо!“ рече с уздрхталим гласом војвод |
| рним жубором да роморе, као да се ништа необично десило није, као да кнез погинуо није, као да, |
| оје у својој детињској невиности осећао неописану неку сладост пролазећи туда, сладост која га |
| о. „Децо!{S} Она звезда тамо трепти над непобусаним гробом честитога цара нашег.{S} Она црква т |
| ском овом заповедају.{S} Него пред оним непобусаним гробом његовим, и на догледу непобусаног гр |
| епобусаним гробом његовим, и на догледу непобусаног гробља на Косову, ја се без преговора прима |
| мо прићи ка гробу Господина Кнеза овако непокајани!“</p> <p>И појахаше коње, и пођоше полаганим |
| . не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорни народе!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ Па |
| е у своме животу није видео.{S} Гледаше непомичан и очима широм отвореним, и чуђаше се шта ли ћ |
| томе је сва разлика!“</p> <p>Старац је непомично гледаше за неко време као да хоће да продре п |
| као са неке висине и издалека, гледаше непомично на слику, коју беше увезла.{S} Исус, одевен у |
| ао да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је |
| ку ослонио, па кроз сузе у очима гледао непомично у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби |
| "SRP18990_C1.6"> <head>VI</head> <p>Под непосредним настојавањем старога кнеза спреме за храну |
| у даљини, него само корачање два коња у непосредној близини иза себе, за које је, и не видевши |
| амо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте |
| оног храста, жустро гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су |
| <pb n="5" /> на Голубињој Реци чуло се непрекидно и убрзано крекетање жаба, као да оно велико |
| о да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадиј |
| рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да непријатељ наступа на наше положаје!{S} Клекнимо и помо |
| па реци како хоћеш: обећа ми твој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не ка |
| а одби први, па други, па и трећи напад непријатеља.{S} Сунце није било одскочило ни за два коп |
| преклињао све да се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно као права браћа!{S} А кад би га |
| све кликћући.{S} Потиснусмо лево крило непријатеља, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им пр |
| Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред непријатељем па да ћутећки примамо заповести твоје, и д |
| упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пред непријатељем, <pb n="109" /> да ја не муцајући слушам т |
| мислити, да он оно питање управља своме непријатељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора ба |
| неки војвода са својом коњицом прешао к непријатељу!“</p> <p>„Проклето му име и колено!“ повика |
| 164" /> на овоме свету и о стварности и непроменљивости велике милости Божје.{S} Кад чу кнез Гр |
| а десном придржавајући велику, али још неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо довикиваше наро |
| дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не зане |
| ала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно прозборио; али је очевидно више у бунилу н |
| војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздвајани јездити ка Косову, а првенац једнога од на |
| д тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздвајани стојати на крштењу војводина чеда, или ћем |
| само шкрипаше зубима.</p> <p>„Начини се неред на том крилу!“ настављаше приповедач своје казива |
| некако, пошто сврши читање оних писама, несвесно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена др |
| урни. <pb n="203" /> Боривој је лежао у несвести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповес |
| она, а пред њом је горело кандило, које несигурном и танком светлошћу недовољно осветљаваше мра |
| дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, несретниче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бог опростит |
| стеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} |
| p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш велику воштаницу; јер, |
| а Богу; у свакој сузи коју <pb n="9" /> несрећа из срца исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} |
| ебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша тако хтела!.....{S} Мученик си био за ж |
| Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један страховит грех шт |
| као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо моје није њему у руке стигло!“</p> <p |
| га угледају, узму нагађати, да се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи свечаним, к |
| 34" /> да је нашу војску некаква велика несрећа задесила!“</p> <p>Она блистава гомила од господ |
| гласови проносе да се на Косову велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни |
| шили Господу Богу!{S} После наше велике несреће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господину Кне |
| чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у |
| опет на свој сто; „сузе лијете кад сте несрећне, сузе лијете кад сте срећне!{S} У чему ли је р |
| ластелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима.{S} Хвала |
| ила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледа |
| даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, |
| на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо |
| раво к мени!“ заповедаше старац, и умах нестаде Ристивора.</p> <p>Мандалена дохвати журно разбо |
| S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове погледајући према главној |
| .</p> <p>„Некудиме!“ викну кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства њ |
| <p>„Примам, примам, попе!“ викаше кнез нестрпљиво. „Пази, ево мене!{S} Пази!“</p> <p>И старац |
| тивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао нестрпљиво, па је <pb n="49" /> најпосле — праћен Борив |
| срдаца мало стиша, кнез се Градоје опет нестрпљиво окрете к војводи:</p> <p>„Молим те, војводо, |
| , копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа т |
| „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хоће да му га |
| какве муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће |
| ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни за Косов |
| рисовуље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар господар код живога Марка, сина кра |
| о је Ристиворово лукавство.{S} Али мене неће преварити! <pb n="179" /> Натраг!“ викну он, што г |
| истивора па по руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увребати одблесак сунца о златни к |
| у да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одр |
| } Са вером у слаткога мога Христа, који неће оставити Хришћански народ свој да пропадне, и с уз |
| да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990_C |
| ога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се с |
| истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га много заговарати, јер њем |
| ва да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“< |
| се по Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="12 |
| ада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га донесите ам |
| мало главу изгубио није, само зато што неће да верује да неко може бити српски властелин и опе |
| мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекинути прекрштање обичнога домаћега вина у малв |
| страдамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, нека опет пус |
| а моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и сам |
| та времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено |
| а може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, него тражимо да се в |
| сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у овај часи испред ове цркве појахали |
| да гласом у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пиј |
| танија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</p> <p>И тако |
| млади Витомир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас н |
| леп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас |
| силазити у трпезарију, да вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто мало храпавим гласом поп Карит |
| нуждено. „Како да ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину казујем:{S} Ни један!“</p |
| могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха |
| <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору из милости своје према мени, |
| ="178" /> <p>„Жао ми је, господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одм |
| у војводину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапсити, <pb n="93" /> стави стражу на вратима од |
| м колико ти треба драговољаца!“</p> <p>„Нећеш ваљада претварати пост у мрс!“ рече кнез подсмешљ |
| рву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p>Старац сад |
| али да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих ју |
| нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три пута побожн |
| овао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти запрепашћен.</ |
| ћем за Косово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} |
| лаву јунакова имена, те она гори вечном неугасном светлошћу и својим трепетом храбри људе на ју |
| ом плашту.{S} И није дуго трајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе запрепашћени, јер им се учи |
| Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз кој |
| Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска кора ухватила, ех, онда ће мој буздован да |
| луша оно што он прича, него се сам сећа нечега што му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну |
| це!</p> <p>Тек ће мало после да се сети нечега па, никако не осврћући се, викну:</p> <p>„О, Бор |
| ку подножицу, па се онда устави, јер се нечему беше присетио.</p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. „До |
| да, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу наиђе у ходнику на к |
| и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорили, само су заборавили да утврде ко у им |
| нда зашушташе свилене завесе на шатору; нечија их рука силно размакну.{S} Испаде испод шатора в |
| гледа, те за то њени погледи прогањају нечисте духове из људи, лече бесомучне, малодушне праве |
| светли, нежни и невини поглед одговара нечујним дахом: „Славо моја!“ Ово двоје младих пустише |
| чека да се света песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори:</p> <p>„Немојте |
| рати да прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се морало тихим шапатом шапутати док не дође |
| не, збијени сви заједно у једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда један другом гла |
| нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече |
| рзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно прозборио; али је очевидно више у |
| погледајући је испод својих густих веђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најпосле рећи:</ |
| пођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да ли н |
| } Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог па |
| жем.... немој нам замерити,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да см |
| „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је му |
| к-Бег се окрете својим људима па с њима нешто разговараше турским језиком.</p> <p>„Ево моји људ |
| тих топола, што се трепером свога лишћа нешто тајанствено разговараху са жубором Голубињеске Ре |
| апијом од двора.{S} Многима је око срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно ве |
| кнез сваког свог војника, и онда, рекав нешто војводи који само климну главом одобравајући, пођ |
| се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јесмо; |
| о, разуме се,“ настави отац Харалампије нешто мало загушеним гласом, „наравно, према греху треб |
| шапутаху да војвода Милош Обилић шурује нешто са српским кнезовима, који дођоше с царем турским |
| азговараху, видесмо ми на стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо разабрати шта се |
| еким страхом и поштовањем очекују да се нешто збуде.</p> <p>Под шатором стојао је прав као бор, |
| ју, да вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто мало храпавим гласом поп Каритон не ступајући са |
| Градоје, обори главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахом д |
| ржали некакав свој сабор.{S} Били су се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њ |
| ет, синко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе ш |
| а ове <pb n="107" /> оружане миротворце нешто опасности у првим тренуцима.{S} По више њих имало |
| опазише како прстима леве руке тражаше нешто о левоме своме бедру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је |
| светлости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека пр |
| е хитро па залајаше лавежом у коме беше нешто угушеног урликања.{S} Њима се одазваше многобројн |
| слом овуда нагосте?!“</p> <p>Стари кнез нешто рече својима, па потера Лабуда напред.{S} За њим |
| шевац опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече в |
| абору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да није откуда какав св |
| нда опет застао; дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразговетно, па опет застао, док га с |
| , као Лабуд твој;“ прихвати смерно, али нешто као и невесело, Ристивор; „него опет рекао бих да |
| , па онда журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, |
| збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После наше велике |
| ртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</p> </div> <div t |
| акве стародревне листине, час при свећи нешто сриче у њима, час опет <pb n="13" /> отаче вино и |
| ва, мирно и у највећој тишини очекујући нешто.{S} Није дуго трајало, па из великог зеленог шато |
| ц вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ — рече по |
| као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухота стезаше |
| р одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени вране мозак попил |
| Оде војска весело певајући.</p> <p>Осем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да је пра |
| не капе, па гологлави слушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуго потрајало па сељани и сеља |
| ају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио; ако ко маштом св |
| верни му род Хришћански, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бо |
| ија је била готово као нека црква, само нешто по сниска.{S} У зиду на исток лежало је велико от |
| Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну вој |
| исоког, вижљавог, танкоструког раста, с нешто мало по дугачким али ипак облим, као млеко белим |
| вор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</p> <p>По дужем ћутању прогов |
| ћи са разних предстража, и јавише Кнезу нешто тихим шапатом.{S} Кнез се у столу своме окрете во |
| им коњем.{S} Хранећи Лабуда шапуташе му нешто што Боривој и Ристивор не могоше разабрати.{S} Ла |
| па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало пребледе и преста поја |
| е</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, па те викнем за по |
| оди те на миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати |
| заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јуначке на <pb n="111" /> Косову!{S} Помислит |
| ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чи |
| то ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не г |
| понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи под једним од њихових шат |
| Не хте примити ни понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи под јед |
| т година како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда бризну плакати |
| укашинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола народа!{S} Ја му и |
| старали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, ко |
| кама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето т |
| ко, да не могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али се ни стари кнез ни Рист |
| м, ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола |
| ти мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Млади кнеж |
| ; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, којом нас војвода служи, не могох |
| т Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, |
| е, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекли били.</p> |
| дина.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову н |
| га незнанога издајника на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и |
| и кнез Градоје.</p> <p>„Стани, море!... ни корака напред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не бу |
| <hi>ни један</hi>!?“</p> <p>„Ето тако: ни један!“ потврђиваше Ристивор гледајући преда се, и н |
| крстећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не разумеваху ништ |
| ћеш веровати, али ти истину казујем:{S} Ни један!“</p> <p>Стари кнез скочи са столице и сав поц |
| а Господина Кнеза падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да пока |
| спосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасмо |
| их на својим заставама носи? „Не треба ни да се пита, <pb n="62" /> ко ће победити!“ говораше |
| ору: „Од овога часа ниси више мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају |
| и пред њима крила своја — преклињаху да ни по што голубињак не остављају!</p> <p>Из једне баруш |
| ши људи ономлани на Плочнику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по селима остану само старц |
| инама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војво |
| p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња |
| </p> <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе |
| а узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни половина војске која треба!...{S} Ево ти књиге коју |
| то није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у оно |
| цвећем окићене: једини Ристивор да нема ни једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој нашој др |
| се понашаше као да он једини онде нема ни од кога смртног какав опроштај да тражи.</p> <p>Рист |
| иво и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не разумеваху ништа од свега о |
| ла се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике да се некакво јунаштво покаже!{S} Што ћемо с |
| о сад што је остало, то није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, |
| асте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јуначке на <pb n="111" /> Косову!{ |
| на. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа о томе поменуо ниси!{ |
| у: не ћеш ти мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} |
| ујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p>Старац сад пољуби свога |
| лопи кнежево питање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две хиљад |
| же бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога издајника на левоме крилу, ни Вука н |
| је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помогне, па је веровао |
| ез њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S} Иди, бра |
| носи срце своје на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, |
| ха и слаба светлост само по соби а није ни покушавала да пробије мрак великога ходника, у који |
| ало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако мудар, јер свагда носи срце своје на длану свом |
| тво им није повисило славу, али је није ни засенило.{S} Повисило је госпоштину њихову, али им н |
| огу, пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ |
| /p> <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Мирослав. „Није <pb n="131" /> |
| Орловићима старали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стар |
| амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало да д |
| мо и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену!“</p> <p>Стари кнез Градоје само шкр |
| /p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с правом рад |
| чити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али се ни стари кнез ни Ристивор не одазиваху.</p> <p>„Пали су |
| е под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, којом |
| и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</p> <p>И тако је кне |
| о Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> |
| тимаху испод њега; али никоме не могаше ни једна реч да се преко усана превали.{S} Беше то чета |
| ез осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети ни разумети што се они то толико смеју, па он |
| ло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Н |
| аревина српска!...{S} Бадава, нема више ни старог јунаштва, па откуд може бити старе славе?!... |
| гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али се ни |
| јска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике да се некакво јунаштво покаже!{S} Ш |
| е младога војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у сребрну колевку, јер |
| завитлати.</p> <p>Али се ни стари кнез ни Ристивор не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и дру |
| е кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S |
| д сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа у |
| са три ране незадовољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака није про |
| попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ет |
| ог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана његових.</p> <p>Опазише како |
| али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беш |
| и у сладости световне грешности, а који ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска |
| а од стотину одморних људи?!“...{S} Али ни од куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез г |
| тридесет година.{S} Не више пупољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се сливају невина с |
| па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе |
| /p> <p>„Страшније заповести не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} До |
| јска данас на Константинову.{S} Не часи ни часа него зови сву своју властелу, нека се одмах ску |
| си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ рече кн |
| те викнем за помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, него притеци брзо и снажно и помози, јер < |
| ије <pb n="137" /> лако било поверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није м |
| удити своју старост.{S} Немој нам слати ни дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека |
| а улазницама у шатор не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово полагано спушта |
| погледа их мало, и не могаше ни видети ни разумети што се они то толико смеју, па онда опет на |
| !...{S} Кад нема јунаштва, не може бити ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубоке ми |
| го што војвода стиже.{S} Не хте примити ни понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добр |
| наших јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти |
| заповест, у мојој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос |
| па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу на уласк |
| , и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристи |
| д зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, свечаном мирноћом гледаху у два рањеника, једн |
| ун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица |
| ла, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда |
| Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога. |
| м питањима старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде стари |
| ога од господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Неколике слуге ж |
| Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише с |
| Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из седла из |
| гаше ка Царевој Громади.{S} Није прошао ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза В |
| о знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа у смех, ко |
| да двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку долину, кад Кнегиња Милица дозва старог В |
| агано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни п |
| дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана |
| пријатеља.{S} Сунце није било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар т |
| одом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, него тра |
| ев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни један!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш као д |
| био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихов |
| „То је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си |
| јер наша срамота не може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози нашем вој |
| же — не може он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21 |
| а војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у сребрну колевку, јер већ сунц |
| ере у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви |
| ојну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p>Старац сад пољуб |
| своме шатору не рекав више ником од њих ни једне речи.</p> <p>На уласку у шатор заустави се.{S} |
| звикну запрепашћен. „Како може бити <hi>ни један</hi>!?“</p> <p>„Ето тако: ни један!“ потврђива |
| кнез скочи са столице и сав поцрвене. „Ни један?!“ узвикну запрепашћен. „Како може бити <hi>ни |
| то ја не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати!“ рече старац љубазн |
| евнијег човека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n="157" |
| > <p>Војвода тражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се ста |
| “ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу |
| рзаним дахом дактаху од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула |
| тавио, али настављао све лаганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозборио б |
| и!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупне сузе низ бледе образе.</p> <p>Сад приђе смерно и Ристивор.{S |
| рептале на дугим трепавицама, па падале низ образе као крупан бисер.{S} Одједанпут се отрже сво |
| вора војводе Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим пољем, неко од м |
| а четица од седам коњаника, који пођоше низ зелену косу у сретање тројици Срба.{S} Није та чети |
| ацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и власте |
| ндалена још једнако осмехиваше, али јој низ беле образе суза једна другу сустизаше.</p> <p>Кнез |
| јахаше коње, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, к |
| да два млада витеза клизаху разговором низ брдо, док се не натоциљаше на танак лед топлог прич |
| ј, који се својим цветним лејама пружао низ зелену косину далеко до самих сребрнокорастих топол |
| оди!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, јер остају двори и у дворима п |
| огинуо није, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрин |
| и право, јуначе, тако ти среће јуначке, није ли ово слика Мандалене, кћери војводе Новака, жене |
| се прелива час у плаво а час у румено, није као патос од шареног мрамора, и зар нису српски ју |
| ругом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме до |
| !{S} Него да све то оставимо на страну, није ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнем |
| мо да гинемо уз нашега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас ст |
| на кога падне клетва пашће на господу; није њу Господин Кнез намењивао јадној сиротињи!“</p> < |
| Ристивор да нема ни једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, и |
| ом од босиљка, ружа, и липова цвета!{S} Није чудо што су славуји и косови и сенице изабрали пер |
| а копља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те радо послушати, па, |
| зелену косу у сретање тројици Срба.{S} Није та четица одмакла стотину корачаја а од војске се |
| ји као да је спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастел |
| се весела господа дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се сврша |
| унапред, а сиромах Ристивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је |
| Косову, ето неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде |
| ет!{S} Из ових стопа одлази од мене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истин |
| е много шта о чудотворству те иконе.{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не преп |
| а му се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на |
| ви слушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуго потрајало па сељани и сељанке журно покупише |
| о Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворово зајеча тихо и п |
| што брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није прошао ни стотину корачаја а сусрете га војник из |
| и у највећој тишини очекујући нешто.{S} Није дуго трајало, па из великог зеленог шатора, пред к |
| а педесет оклопника, да двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку долину, кад Кнегиња |
| S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb n="137" /> лако било поверовати ни оном другом |
| вагда носи срце своје на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај С |
| се тиха и слаба светлост само по соби а није ни покушавала да пробије мрак великога ходника, у |
| ве кутове од шатора.</p> <p>„Твој слуга није постидео свога господара!“ рече Санџак-Бег. „жив с |
| pb n="188" /> народа какав смо ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на које |
| <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад је |
| идеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Кос |
| бичнога домаћега вина у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње дворане |
| горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену духо |
| е с презривим осмехом, „мени се чини да није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци нашега ч |
| е, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да није откуда какав светац сутра, Ристиворе?“ запита кнез |
| о по шатору.{S} Не може бити да војвода није оставио своје последње заповести!{S} Не рече ли он |
| било, јер ниједноме се од мојих јунака није прохтевало да се на једно дете сабљом залеће.{S} А |
| треса, да уздише и тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ристивор невесело на те |
| и пола пијани, то трезним Орловићевцима није било тешко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје вид |
| госпођо кнегињо!{S} У старога господара није једно него три срца, тек се једно умори а друго се |
| ез отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада сва Србадија спала на нас сиротињу у овоме |
| ве ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Него да се |
| то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако мудар, јер свагда носи срце своје на длану |
| огатство им није повисило славу, али је није ни засенило.{S} Повисило је госпоштину њихову, али |
| пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђег писања настави: „ |
| и наша и његова несрећа што писмо моје није њему у руке стигло!“</p> <p>„Такав ти је он свагда |
| е.{S} Чинило јој се, као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе српске зе |
| плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући |
| „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Него да се прво сад прихватимо мало хлеб |
| тапала уз пут, отапала, отапала, док се није свела само на десетак људи с којима се кнез Гојко |
| p> <p>„Светац може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо |
| стељу његову, јер је ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну В |
| наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете није криво што не стиже на Косово, да те верно послужи! |
| па и трећи напад непријатеља.{S} Сунце није било одскочило ни за два копља а од некуда се прен |
| /p> <p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте ли јо |
| еш им то казивати, кад то Господин Кнез није писао народу него војводама и кнезовима, великој и |
| у?“</p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е |
| вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије!“ привикаше живо многи од господе.</p> <p |
| ва, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим |
| својим старим другом и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију водећ |
| рекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе зап |
| ека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, предаде запеча |
| амо непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градо |
| ше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И није то била само једна жалост што претишташе срце Град |
| жеш, кнеже Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властел |
| аквој чудној сети и жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде му |
| да спасе отачаство од Агарјана, то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презриво |
| а молим!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, |
| им без икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни половина војске која треба!...{S} Ево ти |
| кренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим |
| S} Каква те је брига опхрвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} |
| ..{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} |
| .</p> <p>„Право ти је?...{S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне п |
| } Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који ето |
| {S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друш |
| дано казати могу: нико у српској војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} |
| его куд ја одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало, нег |
| од шатором неко опева и да то што чујем није друго него свечано брујање оне свете погребне песм |
| } Повисило је госпоштину њихову, али им није повећало срећу.{S} Изгледало је као да племе њихов |
| са ројем златних пчела.{S} Богатство им није повисило славу, али је није ни засенило.{S} Повиси |
| ма добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич |
| ара!“ рече Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао је покривен грдним ранама!“</p> <p>„Колико је |
| шем двору, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше војвода.</p> |
| о је: да нико још на небу свецем постао није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад |
| је ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око глав |
| сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војск |
| и сами колико пута у мало главу изгубио није, само зато што неће да верује да неко може бити ср |
| видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих јунака |
| да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањ |
| н, који је ваљада старешина задруге ако није старешина села, рече ми: „Кажи господину кнезу: хв |
| еш рећи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прих |
| и кнез Вукан говораху паметно, и никако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је па |
| ога престо српски поклони њему!{S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb n="137" /> лак |
| Никоме се од својих другова кнез Гојко није толико обрадовао као кад виде старога кнеза Градој |
| ше свога мртвог војводу.{S} Ниједно око није остало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S |
| све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор поуздано; „само наше авети нису зл |
| ој нашој земљи; али таквога покора било није!“</p> <p>„Ништа ти, кнеже, приговорити не могу!“ у |
| роморе, као да се ништа необично десило није, као да кнез погинуо није, као да, пре само два да |
| да се његову соколову оку ништа измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква |
| во се те ноћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше |
| еза Лазара; а може бити она звезда тамо није друго него света душа његова, која оданде на нас т |
| е ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ прихвати Г |
| својим.{S} А ово сад што је остало, то није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А б |
| а је тешко лепоту његову описати.{S} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, |
| ина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари орле |
| селији.</p> <pb n="103" /> <p>„И још то није све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с во |
| обично десило није, као да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није била велика и крв |
| милосрдност!{S} А Оче Харалампије, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из срца!“ прихвати старац |
| „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда п |
| д авлије упутила била.{S} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали. |
| едајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас није срамота?!{S} Заборависте шта дугујете нашем домаћи |
| „кад вама, црним калуђерима, овај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте |
| етлост Иван никада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше непомичан и очима широм отворени |
| и старац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да се прихватимо хл |
| рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима овога народа нашег.{S} Јер, |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Још није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп |
| да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе |
| да га је неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два млада витеза клизаху разговором низ бр |
| занео у сласти слатког снивања.</p> <p>Није их дуго тако склопљене држао кад умукнуше комарци, |
| оше одмах да учине како им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двојица вратише водећи за |
| окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да браним пошт |
| оље ни заслужили!“ рече кнез Мирослав. „Није <pb n="131" /> нас кнез Градоје кумио и преклињао |
| .</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“ |
| „Тако ми ево овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> |
| је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, |
| спођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, госпођо кнегињо!{S} У ста |
| и бејаше најугледнији, узе реч:</p> <p>„Није ово место, кнеже, нити је прилика, да загледамо је |
| ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час ви |
| а нека чудна страва подузимље!“</p> <p>„Није чудо на оваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају к |
| , и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} Ниједно око није остало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше |
| вољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака није прохтевало да се на ј |
| војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својо |
| твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим гласом |
| ко зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Ко |
| “ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не пре |
| вити своју мајку нека ти је просто; али никад не заборављај да носиш једно славно име, које су |
| намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику никад опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ри |
| е ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никад |
| гори у сребрној шкољци кандило, које се никада не гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се об |
| говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да ка |
| у.{S} Такву <pb n="42" /> светлост Иван никада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше непо |
| кад се све око нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да |
| своје велико чудо, не могаше више чути никакав топот у даљини, него само корачање два коња у н |
| ава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо Кнезу |
| ојим срцем, у овој земљи у којој се ето никаква светиња не поштује?!“</p> <p>„Господару, кад го |
| арије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„Нек |
| Тек ће мало после да се сети нечега па, никако не осврћући се, викну:</p> <p>„О, Боривоје, синк |
| вода беше посадио себи уз десно колено, никако не улажаше у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у не |
| топи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са т |
| бромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шт |
| з свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчије него црна излаја!“ понављаше рањеник го |
| Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>К |
| оветарцу, који му дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и мало |
| ли опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са небеса види, да |
| ији.{S} Војводин властелин не могаше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше да је то це |
| идим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла |
| а; али нико од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар |
| {S} Једно вам као поуздано казати могу: нико у српској војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутр |
| иза тога престо српски поклони њему!{S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb n="137" / |
| ало одмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} Нико не смеде да жури уморног рањеника, и нико не прого |
| ратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да одмах после Недеље |
| е твој првенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин К |
| ову соколову оку ништа измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, |
| мо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацити, јер сви смо под |
| !...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико враних гаврано |
| опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придође, него ми једни исти боримо се од ране з |
| ину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао није ко за живота овде н |
| своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут |
| им оклопима загрлиле чувајући стражу да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а јо |
| го шта о чудотворству те иконе.{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне. |
| ко не смеде да жури уморног рањеника, и нико не проговори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док г |
| е, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћемо распрштати Агарјане као |
| онде око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „К |
| ика; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаже!{S |
| те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не смедијаше да што проговори, а старац |
| и да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет |
| p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији него ми који смо |
| валио на душу његова господара.</p> <p>„Нико мени више ништа помоћи не може!“ рече војвода, па |
| >IV</head> <p>Било је још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред двором ни у првој в |
| ну одморних људи?!“...{S} Али ни од куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и ду |
| руком о колено. „Зар од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дет |
| ру и по једнога или двојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих |
| само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, који ви |
| да су оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа не одговарају; али са њихове жалости у оку |
| им трепавицама — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз гомилу своје власте |
| тиде право к своме шатору не рекав више ником од њих ни једне речи.</p> <p>На уласку у шатор за |
| вакоме беше мило да види старога кнеза, никоме милије него постаријим сељанима у оној гомили св |
| е причање:</p> <p>„Свима је тешко било, никоме теже до самом Господару Србадије, честитоме Кнез |
| рављаху и питаху за јуначко здравље.{S} Никоме се од својих другова кнез Гојко није толико обра |
| здаси овда онда отимаху испод њега; али никоме не могаше ни једна реч да се преко усана превали |
| прошле Суботе?“</p> <p>„Славе ми, кнеже Нинко,“ рече властелин Витомир, коме последњу реч беше |
| астелин Витомир, коме последњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим мудар, ал |
| ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, прозван од другова кнез Винко, па се узе љуљати |
| p>„Мени се чини, господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода реч |
| ну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али не |
| тра, пре но што се кренеш, показати.{S} Нисам веровао њену причању, док летос о Великој Госпођи |
| ; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје је мест |
| ој крчми мозак попила!{S} Него, како ја нисам с тобом друговао по крчмама Крушевачким, молим ја |
| /> Има већ више ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јутрос, пред саму зору, мало задремах, |
| Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим гласом <pb n="32" /> и |
| о сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разл |
| иде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пет година млађи, да се на коњу држати могу! |
| . из опроштаја у славан живот!“</p> <p>„Нисам видовит, као Лабуд твој;“ прихвати смерно, али не |
| настави Ристивор, — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војева |
| е и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а |
| од Орлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Гр |
| а Кнеза напојиш небеском малвасијом!{S} Ниси чуо како он великом клетвом куне свакога ко може д |
| тке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушев |
| кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па |
| > <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n="44 |
| Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ ре |
| Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S |
| а ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кнеза |
| да јетко рече Ристивору: „Од овога часа ниси више мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима |
| И што се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар прошле Суботе?“</p> <p>„Славе ми, кнеже |
| властеле.{S} Али, добри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p> |
| јуначе,“ рече војвода рањенику, „ако се ниси преко мере уморио, казуј нам даље све по реду, да |
| данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом кнез Миросав; „на чисто |
| има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да т |
| господину ни мени ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродни |
| о на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслужиш чел |
| обук, али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси има |
| > <p>„Ти, брате,“ прихвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде т |
| асом <pb n="32" /> и мало као увређен. „Ниси хтео оставити свој кисели оцат, па да се у писму Г |
| као да се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у камене плоче.</p> <p>Ниско повр |
| и у дугим редовима по њиви; пригибљу се ниско по класју и светлуцавим срповима жњу зреле јечмов |
| врђиваше Ристивор гледајући преда се, и ниско погнут као да на својим плећима носи цео Змајев В |
| <p>Снужди се кнез Градоје, обори главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па онда |
| и узели кљуцати у камене плоче.</p> <p>Ниско поврх леја од цвећа и поврх широких и шарених ста |
| ; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И |
| среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Мирослав. „Није <pb |
| не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред непријатељем па |
| о пред нашим сељанима, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S |
| да смо једнога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И позатвараше продавнице и радиониц |
| рече само оволико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да браним |
| {S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од нас |
| Вараш се ти, војводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пред непријатељем, <pb n="109" |
| еза.</p> <pb n="176" /> <p>„Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Ву |
| , и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је срце утрнул |
| ехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили својим господским даром.{S} Ето сам т |
| арода нашег.{S} Јер, колико хиљада Срба нису краљеви и <pb n="90" /> владике на огњу живе спаљи |
| вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти |
| и су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има |
| {S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те |
| ече Ристивор поуздано; „само наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да п |
| кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Град |
| ије као патос од шареног мрамора, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску, кр |
| а онда узе сам себе да теши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добри |
| а десна танким белим платном.{S} Старцу нису ране привезали; скинули су му панцир, размакли му |
| длази од мене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају кри |
| екиде га кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је с |
| есуђујем ја!“ прекиде га кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али е |
| купљујете моју душу од небесних митара, нити тражим да ви вашим метанијама држите моје здравље. |
| узе реч:</p> <p>„Није ово место, кнеже, нити је прилика, да загледамо је ли војвода могао и дру |
| брни кондири и златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизаху од пехара.{S} Није се виш |
| на, људи зле среће, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби |
| да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше свога погледа са ње.{S} По румени, која му |
| асију.{S} Не могу ја сад ово прекинути, нити се може после посао настављати.{S} Преча је мени м |
| осмо разабрати шта се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати |
| иде га старац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога царства размакао, кад би му сва м |
| да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред непријатељем па да ћутећки примамо запове |
| зи а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутњ |
| ије и најсветије, не помињи му тога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се с |
| тарим, нису мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не осећа шта се приличи, шт |
| ва.</p> <p>„Не браним их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луд |
| вим поуздано кнез Градоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запа |
| Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа не одговарају; али са њихо |
| трпезарију?“</p> <p>„Право да ти кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него видех га как |
| н. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздвајани стојати н |
| тона зове тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми не рече.{S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Е |
| асе отачаство од Агарјана, то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презривости, |
| е?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама у прса, момчадија за |
| у сребрним жубором да роморе, као да се ништа необично десило није, као да кнез погинуо није, к |
| смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацити, јер сви смо подједнако пред Госпо |
| коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шареном шљунку, и о |
| егова господара.</p> <p>„Нико мени више ништа помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно дода |
| све што у њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који војвода беш |
| ти кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се |
| цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p>Продера Ристивор својим коњем кроз |
| ном Пајсијем мало час отишли.</p> <p>„И ништа боље, синовци моји, него да одстојимо јутрењу и д |
| е усклике прихваташе и други народ који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше |
| “ — ту многи почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манастиру |
| с имао, кад ни старом господину ни мени ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе па |
| чи.{S} Она му ништа не прозбори; он њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је видовит могао је да |
| оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа не одговарају; али са њихове жалости у оку и са н |
| је замислити, да се његову соколову оку ништа измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли и |
| ом слободом право у њене очи.{S} Она му ништа не прозбори; он њој ништа не прозбори.{S} И опет, |
| ни она два млада витеза, не разумеваху ништа од свега онога жубора.{S} Него кнез би гледао у п |
| <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од шатора, и |
| один Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не |
| и да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кнез Градоје весело. „Ми, коли |
| али таквога покора било није!“</p> <p>„Ништа ти, кнеже, приговорити не могу!“ узе опет реч игу |
| оноситији, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет година од како |
| почео; може бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени во |
| истина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пута више калуђера него што се може |
| ињи госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, под очима плава |
| на прагу поче крстити и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</p> <p>„E, па сад |
| а отачаство, да је двојином више пелена но малвасије као цар попио, да су га се истина бојали, |
| драва девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кренеш, показати.{S} Нисам веровао њену прича |
| у жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“</p> <p>„Само душе наше предајемо Богу |
| д небом, које се -— чинило му се — више но икада застрло густим ројевима <pb n="150" /> звезда. |
| на овамо од туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине |
| а смо имали свагда десет пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који |
| “ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на |
| а, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за погибију <pb n="182" /> нашу!“ |
| А ШТАМПАРИЈА</p> <p>1899</p> <p>Цена 80 нов. или 1½ дин.</p> </div> <pb n="ii" /> </front> <bod |
| да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразно; „Покајте се!“ Д |
| ринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једном позове да |
| ојсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима.{S} Чусте как |
| ера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Стари к |
| а ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину одморних људи?!“...{S} Ал |
| е ли ово слика Мандалене, кћери војводе Новака, жене кнеза Милана Орловића од Орлова Града, и а |
| праг од његове собе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи десницу, коју они са с |
| ахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> |
| ко се укрепило новом једном храброшћу и новим поносом.{S} Он разви свилену заставу Орловића, и |
| да опет врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити док не за |
| ише под витлањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка |
| ве то смести око заставе, па растури по ново огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, и п |
| >„Зар доиста певају?!“ питаше старац по ново, погледајући у очи час своме унуку а час Ристивору |
| анима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Ор |
| И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n="73" /> <p>Узе мушкади |
| како му је срце пуно, како се укрепило новом једном храброшћу и новим поносом.{S} Он разви сви |
| <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао своме новоме пријатељу о госпоштини и о јунаштву славне госпо |
| патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да поживи животом добра и поштена човека! |
| нак погине, Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у славу јунакова имена, те она гори в |
| помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу победу славно задобије!“</p> <p>Скочише н |
| а извади из недара свилену једну кесу с новцима и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, |
| о, осетив се слободан, баци се стражњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јаха |
| наку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око паса и стаде да га по |
| и до половине кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из кондира, погледа по дружини |
| нпут се отрже својим мислима, устаде на ноге, права и витка као јела.{S} Прекрсти се побожно тр |
| о пише?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљеним рукама саслуша речи з |
| рпезарије, па онда Миросаву, који се на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг на с |
| еду славно задобије!“</p> <p>Скочише на ноге сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше в |
| сва дружина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише и |
| сребрним пехаром на Витомира, скочи на ноге па полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица |
| p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!{S} Брате |
| ше пехарима по један пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, као да се сакрије о |
| у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, протре мало очи, преви се и дубоко поклони кнезу |
| <p>Старац прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренутака у младу жену, |
| је, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже могаше ка Ца |
| ; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле од препеке у пустињи, те се пр |
| еби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ноге његове, гори у сребрној шкољци кандило, које се ни |
| а битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор |
| олагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе преко средине од собе па |
| јом густом и дугом русом косом утире са ногу Исусових покајничке сузе, што се мешаху са скупоце |
| ерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу његових испружила се беху и спаваху два хрта, једа |
| иром на срцу моме, и сахраните ме испод ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни |
| хвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку подножицу, па се онда устави, јер |
| нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож који на златној дршци носи његово знамење!{S} А где |
| очевидно да је он сам својом руком себи нож у срце сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, прекр |
| види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож који на зла |
| пута се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед твога свеца сле |
| ајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репове |
| ча мртва у своме шатору, с малим једним ножем сјуреним усред срца!</p> <p>Пренерази се стари кн |
| — мртвог војводу Радича с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи сузама, и |
| ху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{S} Обојица видеше јасно како са свих страна жете |
| покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најниже |
| дену у земљу једним од малених потајних ножића његових.</p> <p>Додадоше је игуману Пајсеју да ј |
| о према турском стану, рашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац |
| извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског једног бело |
| стао; дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим н |
| танкогласни комарци, па, час око његова носа час око његова уха, зузујаху неку тужну песмицу бе |
| два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног краја трпезарије на други и опет натраг, |
| етеше витезови све кликћући, срећни што носе својима Кнежеву заповест <pb n="143" /> да наступа |
| Боривоја, како весело око себе погледа, носећи поносито сребрн панцер на прсима и мач у левици |
| после ето га испаде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци свој клобук а десном придржавајући |
| /p> <p>Мало час па Ристивор дође пешице носећи буздован.</p> <p>„Господару,“ рече он смерно, „е |
| оп Каритон у богатој златотканој одежди носећи на рукама, а на прса своја наслоњену, икону Свет |
| шину, која раширеним крилима лети у вис носећи у канџама румено чедо у белом свиленом повоју.{S |
| опа корачаше ђаче једно у белом стихару носећи сребрн котлић у једној а киту сухог босиљка у др |
| свога коња!“ заповедаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто помињати пам |
| и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе!“</p> <p>Сељацима, |
| си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb n="188" /> народа какав смо ми, |
| то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио; разум |
| } Доиста није ни тако мудар, јер свагда носи срце своје на длану своме; а није ни тако велики г |
| о Србадију, која их на својим заставама носи? „Не треба ни да се пита, <pb n="62" /> ко ће побе |
| е; најмање Господин Кнез, који у прсима носи срце доброга оца пуног милости!{S} Али за тај поса |
| и ниско погнут као да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни |
| стоји, његов нож који на златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Е |
| т Ристивору па га насупрот вољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се теби све тек тако чини, син |
| жиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дот |
| чкога, још онако млечно бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто расплетене, да |
| правимо још једно!{S} Тешко је мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на другог |
| е подмладио а моју памет подсетио да ја носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S |
| од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{S} Напунише му се очи сузама, п |
| ла са бољом, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља може ми |
| ку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац, а мој син, својим јун |
| лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столова као да су Агарјански пеливани а |
| и је просто; али никад не заборављај да носиш једно славно име, које су ти твој отац и твој дед |
| , с вински руменим образима, по дебелим носом, крупним очима, проседом густом косом и брадом, о |
| ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за м |
| ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики д |
| а, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па да без |
| и, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече своме <pb n="183" /> деду |
| говој соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало прекратио.</p> <p>Леже сваки на своју постељу. |
| са своја два побратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се сад рањеник подиже мало, дохвати са |
| рата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао своме новоме пријатељу о госпоштини |
| <head>V</head> <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави под једн |
| или и весели. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, |
| ојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се требало би више и ви |
| ћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ проспавао — или управо „пробдио“ како ми отац прича |
| којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, погледах на једну страну |
| аним јунаком.{S} Остао је он само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је осван |
| на Косову било, те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији тако нагло спустила била. |</p |
| са златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробу |
| ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n="110" |
| {S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави између вас двојице.{S} Су |
| ув се свити својој; „нека нам се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите сама под |
| </p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, али в |
| н Витомир; „али ако кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с |
| на властелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор |
| никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви |
| на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кнеже |
| послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одг |
| не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га много |
| тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздух |
| „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало |
| ставне.{S} Читао им је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике це |
| и где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кратак |
| крчмар и крчмарица причају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, прошла онуда повелика чета Босан |
| р и крчмарица причаху што су као прошле ноћи од Босанаца слушали, стиже један сељак са Ибра па |
| чању, док летос о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех својим очима где из вед |
| ати могу: нико у српској војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин |
| !“</p> <p>Затрешта кликтање какво се те ноћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да |
| ем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја т |
| моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јутрос, пред сам |
| на.{S} Разговарасмо о свачему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, ко |
| ој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, погледах на једну страну, по |
| х јунака и пиштање рањених коња; хладан ноћни поветарац запириваше ми у лице, али се узалуд нап |
| с би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би ск |
| прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај |
| ахнуо је на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, |
| енога скута и полагани ход некога, који ношаше обућу од мекане коже.{S} Опет му удари у образе |
| ичаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском господо |
| радоја.{S} Дворске слуге изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му |
| о у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„Како?....{S} Из Круш |
| S} Пре него ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако з |
| та.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти |
| јбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље освајају. |
| ашега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје. |
| чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога |
| нејасне туге и мутне слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно било к |
| на Витомира, скочи на ноге па полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица, па се окрете, да |
| у најближу дружину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси |
| стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче, како је Господин Кнез и |
| ни срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рука његова д |
| опет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тропаре све |
| три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао два |
| е мицаше, нити скидаше свога погледа са ње.{S} По румени, која му се расу не само по образима н |
| да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не ост |
| ругу страну постеље на велики сто поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно угледах цара како |
| у читаву умку од пољскога цвећа; испред ње сложио у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње |
| {S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч |
| грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} Од ње падаше танак прамен плаве светлости на Ристивора, ко |
| а нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисл |
| у дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се в |
| ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три п |
| о јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јаг |
| ч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу зав |
| евесела, и ослушкивала одјецима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце б |
| а једна трпеза од белог мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазна стола од храстовине, |
| лена кметовима и ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p> |
| из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци обас |
| пусти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувај |
| испод ока милокрвно погледа, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} |
| више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар так |
| о — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n="98" /> — Марка — призна за краља све Србади |
| војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега слушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, војници |
| ојвода нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод велике |
| да младим својим слугама што јахаху иза њега, — „додајте Ристивору чутуру вина, нека спере праш |
| јунака, топот од коња, звека од оружја њега раздрага и срце му запали, те, кличући као соко, л |
| ед над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је исписана велика икона |
| ставом, коју Ристивор развио беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око њега на убојн |
| окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>А |
| пренеражена, уздрхтала.{S} Клече поред њега, пољуби му десницу, па дубоко узбуђена, запињући ј |
| да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да приз |
| авом према средини првога реда а испред њега.{S} Оштрим погледом прелете кнез сваког свог војни |
| ога са јечмовим класјем.{S} Мало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, кол |
| арцу, и само три или четири корачаја од њега, седела је у истој таквој високој и богато изрезан |
| воље пристаде на ово што стари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и |
| лову оку ништа измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се б |
| е дубоки уздаси овда онда отимаху испод њега; али никоме не могаше ни једна реч да се преко уса |
| косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови шаторова. </p> <pb n="189" /> |
| моли да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету одвести на преноћиште ако је какво з |
| издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега виде се многа орл |
| помислио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стрес |
| е ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Кос |
| за, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, није ли он |
| </p> <p>Кнез скиде свој клобук, изви из њега своју сребрну челенку, па онда рече Боривоју, који |
| његова туга срце моје стегну, те ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не в |
| а“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ... |
| не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} И с |
| шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоћ |
| „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренеражена, уздрхтала.{S} Клече поред |
| едоваше.{S} По топоту, који допираше до њега, покушаваше да процени колико коњаника иде за њим. |
| те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на цареву друму |
| рса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити могу!“</p> <p>„Хвала |
| тераси, гледати у шарени перивој, преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво н |
| у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезови и властела, те сваки |
| ску стојаше млади војвода Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, |
| га, чекаше мирно док се не искупише око њега на убојним својим коњима сви кнезови и властела.{S |
| ојвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете |
| ед зеленим шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако ко шт |
| сподин Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме је |
| ио и сузама облио.{S} У оној гомили око њега сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{S} В |
| ним очима, по господи што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> <p> |
| и уздасима нашим окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{ |
| ачио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и |
| ишица његова, и што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама не |
| мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож који на златној дршци носи његово знамење!{S} |
| лопницима у прве редове.{S} Његово око, његов глас, његов мач, његова застава, чинили су просто |
| прве редове.{S} Његово око, његов глас, његов мач, његова застава, чинили су просто чудеса.{S} |
| на јутарњем сунцу једва гледати могло; његов широк зелен мач притврђен сребрним ланцима о широ |
| <p>Боривој се чуђаше што ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси би |
| ер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слуго |
| , да ти помогнем?“ упита га стари слуга његов који не знађаше какав се терет свалио на душу њег |
| његове седе власи срамотити; немојте на његов двор савијати клетву Господина Кнеза; немојте у б |
| о и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког путника и војника, који би од |
| а, да Турци на својим рукама донесу под његов шатор сва три Србина јунака, било да су мртви бил |
| ете цркве његове и за православни народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо се у себи како је ко |
| шћу стари кнез баш у тренутку у коме се његов мач преби ударцем о криву једну сабљу која склизн |
| е весело млади огранак дома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје ко |
| , да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах |
| {S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки његов војник положио по један камен на гробове кнеза Гр |
| м кроком поред војника, који му јутарњи његов поздрав живим и сложним ускликом отпоздрављаху.{S |
| ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и |
| м. „Прво је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише н |
| тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук његов.</p> <p>»Ако ћеш право,“ прихвати Ристивор, „оно |
| гледа празну постељу његову, празни сто његов.{S} Погледа на гусле његове што лежаху у једном к |
| м у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једном позове да се њему, Емир |
| е земље освајају.{S} И још нам поклисар његов каза, да цар његов долази с војском на Косово, да |
| } И још нам поклисар његов каза, да цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека послед |
| ко ме рука његова дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, несретниче!{S} Исповеди се кнезу, па |
| и ускомешане ветрићем који тихо дуваше, његова широка прса покривена панцером од позлаћених пло |
| .{S} Његово око, његов глас, његов мач, његова застава, чинили су просто чудеса.{S} Као да је т |
| <p>„Иди му кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, као и до с |
| оји је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и све његове до у седмо |
| његово застајивање, она очевидна борба његова, чудновато посресаше!{S} Учини ми се да се тамо |
| а, колико је нама свима драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту сад госпођа Мандалена стаде, да чује |
| к све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хл |
| шег!{S} Нека би Сила светога благослова Његова и Сила Часнога Крста, била са сваким од нас и са |
| намо сви да си му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили |
| унаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље освајају.{S} И ј |
| гао на постељу видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају из густога мрака: што гуш |
| оја, старца од седамдесет лета, и унука његова Боривоја, младог дечка од петнаест година.{S} Си |
| х како ме он гледа; осећах како ме рука његова дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, несретни |
| казао цару Агарјанском тајна договарања његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се с |
| о златним и сребрним плочама од панцера његова.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне тегобе, ко |
| в од Тројанових градова срушио на плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри |
| о, погнут као да се онај брест на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у лицу, шкргутну зубима, па |
| де, не скидајући својих погледа са лица његова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубоке мисли |
| го, Богу хвала, те је још снажна мишица његова, и што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарј |
| реченица старчева убрзаваше куцање срца његова, и подстицаше жар у образима његовим.{S} А кад с |
| звезда тамо није друго него света душа његова, која оданде на нас тројицу овде гледа!{S} Да ск |
| женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друго.{S} |
| ски истом чека да му од Караманије дође његова најбоља војска, јер с овом гомилом слабо наоружа |
| ватра севаше, у младога дечка, кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла, па га |
| у, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо моје није њему у руке стигло!“ |
| па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну д |
| етно жалостиво гледа, да осетих како ми његова туга срце моје стегну, те ми из њега ударише суз |
| ва мртва тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставити у |
| лачаше неколико пута својом руком преко његова чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мо |
| екакви танкогласни комарци, па, час око његова носа час око његова уха, зузујаху неку тужну пес |
| омарци, па, час око његова носа час око његова уха, зузујаху неку тужну песмицу без конца.{S} П |
| шио — дајте да се данас овде на догледу његова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроб |
| е знађаше какав се терет свалио на душу његова господара.</p> <p>„Нико мени више ништа помоћи н |
| Иза попа корачаше стари кнез гологлав; његове сребрне власи ускомешане ветрићем који тихо дува |
| у, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли облетале један цвет, и срце му се пунил |
| ор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове собе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им ста |
| с храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за православни народ његов!“ Клекнусмо сви и п |
| очивање покојнога кнеза, пређе и на све његове другове, те се без разговора и без шума полагано |
| } Његова ће клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо — кол |
| овори!</p> <p>Сниско, до пред саме ноге његове, гори у сребрној шкољци кандило, које се никада |
| а се он не срди кад му митроносне слуге његове приступају с рукама црним од угарка и крвавим од |
| не око Ристивора, узалуд по правцу руке његове напрезаше своје старачке очи да продре што дубље |
| и, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо |
| , празни сто његов.{S} Погледа на гусле његове што лежаху у једном куту испод иконе.{S} Чињаху |
| : „Стари вас је кнез поздравио, немојте његове седе власи срамотити; немојте на његов двор сави |
| ем старога кнеза спреме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те је кнез могао нар |
| очнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одведе оба млада |
| ређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрема по каквога сиромаха, а бог |
| ложно и смерно појање игумана Пајсија и његове браће духовника, који као с договором запојаше д |
| </p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173 |
| ен што из срца старчева сијну кроз речи његове, беше одмах запалио пламен у ватреном срцу младо |
| за неколико тренутака, како му војници његови притврђују цвеће за своје клобуке, па им онда ви |
| ји дођоше с царем турским на Косово као његови клетвенице.{S} Пријатељи Милошеви опет на глас п |
| рца његова, и подстицаше жар у образима његовим.{S} А кад седокоси старац са руменим образима и |
| анимо овај град на Косову, него овде на његовим шареним а слабим зидинама?!{S} Господин је Кнез |
| у.{S} Него пред оним непобусаним гробом његовим, и на догледу непобусаног гробља на Косову, ја |
| еговој и на стражи пред царским шатором његовим!{S} Јадан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па д |
| да не изгуби ни најтиши шапат са усана његових.</p> <p>Опазише како старац узе дихати равномер |
| земљу једним од малених потајних ножића његових.</p> <p>Додадоше је игуману Пајсеју да је прочи |
| Приђе Господин Кнез к владици, прими из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све |
| дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу његових испружила се беху и спаваху два хрта, један бле |
| абрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово полагано спуштање са висине у дубине, оно његово |
| са својим оклопницима у прве редове.{S} Његово око, његов глас, његов мач, његова застава, чини |
| n="161" /> кукавица, него као јунак.{S} Његово је дело — дело великог покајништва пред Богом и |
| пред Богом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да ц |
| наш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не ос |
| и, његов нож који на златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га |
| Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело вино у слатку малвасију.{S} Не могу ја са |
| лагано спуштање са висине у дубине, оно његово застајивање, она очевидна борба његова, чудноват |
| шина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његово име правду народима дели, иде сад с војском само |
| д простре постељу за Ивана у куту према његовој постељи у једној по широкој соби при земљи одма |
| женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање.{S} Млада момчад удари у кликтањ |
| Лазару.{S} Као војник у дворској стражи његовој, бивао сам често у свити његовој и на стражи пр |
| ослушност Ристивору па га насупрот вољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се теби све тек тако ч |
| у, народ весело довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} До |
| први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред олтарем и уђе у |
| стражи његовој, бивао сам често у свити његовој и на стражи пред царским шатором његовим!{S} Ја |
| н Кнез послао уз писмо о јуначкој смрти његовој!“</p> <p>И онда стари кнез задену своју челенку |
| од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице!{S} |
| им, помози нашем војводи, помози војсци његовој, помози нама свима да здраво и честито нашем Го |
| еда к пољу, којим су три Србина право к његовој војсци јездила.</p> <p>Мало час па се од турске |
| ко лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало прек |
| а нанео срамоту, која се само мојом ил’ његовом крвљу спрати може!“</p> <p>„Кнез Миросав је пре |
| ом једном, која се само крвљу мојом ил’ његовом спрати може!“ говораше кнез Витомир доста мирно |
| е.{S} Пет сабаља се склопише над главом његовом, и опет се расклопише под витлањем мача кнежева |
| Гојко. „С Господином Кнезом и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Остао је, да о |
| а и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољане па тихом једном узбрдицом на којој |
| е као да су засвагда умукле.{S} Седе на његову постељу.{S} Погружена у тужне мисли гледаше у по |
| г босиљка па је пружи младоме витезу на његову високом Јабучилу.{S} Пружајући му босиљак Босиљк |
| ше га; полагано му спусти своју руку на његову, као лед хладну, леву руку.{S} Осети како му се |
| на Косову, и право је замислити, да се његову соколову оку ништа измакло није.{S} Нико од њега |
| му војвода даде човека, који ће њега и његову чету одвести на преноћиште ако је какво за њих о |
| чудо старога кнеза, и на не малу радост његову, тек је сутра дан подне превалило било, а Ристив |
| као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога шатора, по |
| тражи да ти победне песме певаш у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ |
| еса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет из |
| срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p> <p>Па се слегао радостан |
| ри ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати Санџак-Бег некако свечаним гласом, у |
| n="70" /> и одмерено, тако да је сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„Госпођо к |
| трпезом; „поведите Винка до на постељу његову, јер је ето много сањив те није за ову трезну др |
| т свога сина.{S} Погледа празну постељу његову, празни сто његов.{S} Погледа на гусле његове шт |
| аповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли д |
| ан Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову описати.{S} То није само град са голим зидинама |
| ко ми Бог помогне, <pb n="57" /> чуваћу његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити |
| али <pb n="190" /> не беше умора у срцу његову.{S} Једна мисао витлала је другу, онако како се |
| ио у шаторове турске на оној коси према њему.{S} У бледој светлости од свитања лепо се могаху в |
| и!“ пресече кнез попа пружив руку према њему да га устави; па настави окренув се Ивану: „Не зна |
| о огњиште од белих камених плоча.{S} На њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвозд |
| песницом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Катали |
| кнезу, „моји људи кажу набројили су на њему двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране! |
| ша и његова несрећа што писмо моје није њему у руке стигло!“</p> <p>„Такав ти је он свагда од с |
| стигао, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркановићу, као своме цару поклонимо |
| е Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, ист |
| расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Троји |
| ли кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и невес |
| , а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огреш |
| врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> |
| о; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор причао како је то |
| ладога војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у сребрну колевку, јер већ |
| о ако се иза тога престо српски поклони њему!{S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb |
| одмах с петрахиљем и требником право к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам |
| не зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој |
| искупи око њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јунач |
| шта ли ће пијани попови без парохија о њему причати, и шта ли ће слепци по саборима о њему гуд |
| ичати, и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него да махнемо <pb n="20" /> то на стр |
| ва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани попови бе |
| ајпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз гусле свакојаке л |
| прагу поче крстити и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</p> <p>„E, па сад шта |
| оги почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манастиру, једне з |
| легнете немој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити натраг к своме господару.{S} А |
| шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу |
| пожурите за Господином кнезом!{S} Могу њему затребати још четири мача и четири буздована, а ве |
| и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао велики јунак, те му је Немања дао да |
| асу брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громог |
| на небу по коме танки облаци лутају.{S} Њен псалтир, у своме красном <pb n="55" /> преплету од |
| аци од оне друге чете распршташе, сваки њен коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку |
| д трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одговара нечујним дах |
| му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растопи лед који с |
| едаше у подглавље на коме је лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирно почивала.{S} Па о |
| а својим уздасима одазивала.{S} Али сва њена уздисања не могаху да свале са срца њена онај сињи |
| ена уздисања не могаху да свале са срца њена онај сињи камен нејасне туге и мутне слутње, што с |
| ривој пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> <p |
| еплету од сребрних жица, лежао је поред њене десне руке; према њој је висила на зиду у сребро о |
| уже од једног тренућа да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах са старим господар |
| ку паучину, којом су јој речи њене сузе њене обвијале.{S} Па онда, више као себи него њој говор |
| и невини детињи осмех.{S} Сети се једне њене миле, детињасте речи, па се у мраку насмеја, и скл |
| ој се полагано растапаше у тугу; крупне њене очи напунише се сузама, које би затрептале на дуги |
| у очи.{S} Примајући мирисне струкове из њене руке Ристивор гледаше с великом слободом право у њ |
| .{S} Сељаци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањају нечисте |
| кметовима и ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвал |
| оз ону танку паучину, којом су јој речи њене сузе њене обвијале.{S} Па онда, више као себи него |
| лед из ока Мандалене Орловићке, дотицај њене руке, и неколико њених речи, шапутом управљених Ма |
| кроз тај умор и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост њене лепоте светлили су као |
| благородство њене душе, и госпоственост њене лепоте светлили су као пун месец на небу по коме т |
| ивор гледаше с великом слободом право у њене очи.{S} Она му ништа не прозбори; он њој ништа не |
| ђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањају нечисте духове из људи, лече бес |
| јој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима.{S} Хвала вама свима на верности и љ |
| и своју милолику белу Перунику, са оним њеним крупним граорастим очима, из којих свагда светли |
| рловићке, дотицај њене руке, и неколико њених речи, шапутом управљених Мајци Божјој, свагда пом |
| која је оштрицом својом пробила у срце њено.{S} Кнегиња Василија је поузданим погледом и поузд |
| мо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ повикаше кн |
| ичаше му о доброти госпође Мандалене, о њеној чудотворној моћи да својим погледом и полагањем с |
| ица!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, пр |
| н, Винко!“</p> <p>„Обојица смо се опили њеном лепотом!“ прихваташе Винко, па се грохотом насмеј |
| иљки, и не подижући свога погледа према њену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно |
| поред своје матере држећи једном руком њену руку а другом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, д |
| меја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти слатког снивања.</p |
| о се кренеш, показати.{S} Нисам веровао њену причању, док летос о Великој Госпођи једне ноћи, т |
| ску аждају са Хришћанске земље натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Го |
| средини слике пукла, докле око допире, њива са златним класјем, које сељани и сељанке сребрним |
| } Пукла равница докле око допире.{S} По њивама и ливадама пала танка маглица као велики свилени |
| селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поз |
| ио се беше к једином храсту на ивици од њиве, под којим је угледао неколике старије људе.</p> < |
| у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше |
| уре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и |
| под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова дрвета, — пуна извезених бел |
| одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ не забо |
| лице; прионули били у дугим редовима по њиви; пригибљу се ниско по класју и светлуцавим срповим |
| Испред <pb n="26" /> колевке крочила на њиву млада а висока и танкострука једна жена у китњасто |
| један по стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па сеља |
| својима, па потера Лабуда напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми с |
| Испаде испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Милош с |
| још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час л |
| аваше да процени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} |
| жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у ов |
| господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| {S} Кнез се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоред |
| ко млади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам сам |
| уше, најпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јавише |
| не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав |
| pb n="140" /> викну оној господи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, |
| ом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене простирке, подглавњаци, дрвене заструге с је |
| Србадији све друкчије, него што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом в |
| а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листину, исписану руком војводином а прибодену у зе |
| још само десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две |
| у коме беше нешто угушеног урликања.{S} Њима се одазваше многобројни пси по разним крајевима дв |
| гутати зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста времена |
| је још светлости на Косову било, те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији тако нагло с |
| е крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо загрљена |
| има: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињаху |
| е ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све то јасније чу |
| </p> <p>Дуго остадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа М |
| рнеле од препеке у пустињи, те се према њима она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некак |
| некакве високе маџарске кљусине, па на њима прођоше кроз град, наоружани свакојако, али из гла |
| х — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила своја — преклињаху да ни по што голубињак не |
| ан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше војводу Радича мртва у своме шатору, с |
| ежевим, мачевима не исекоше, како је по њима настала велика завада и у самом двору и међу запов |
| Санџак-Бег се окрете својим људима па с њима нешто разговараше турским језиком.</p> <p>„Ево мој |
| и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који |
| ру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и з |
| бин!{S} И опет потискосмо Турке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придође, нег |
| су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су цару Мурату додијале тужбе и жал |
| не листине, час при свећи нешто сриче у њима, час опет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ нека |
| S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео о |
| м рукама дохватио, из седла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе |
| ишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њиме растера Турке око себе.</p> <pb n="201" /> <p>„Их, |
| оји му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буздован на ледину са |
| што су се и први српски властели, који њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Немањин |
| “ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њиме увредих мртва човека у гробу који не може да се бр |
| Кнезу да му помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господина Кне |
| <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће би |
| раваше стари кнез свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и |
| м и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет оздо |
| наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уза |
| е старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>В |
| староме кнезу и рођацима својим, који с њиме на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху нека |
| упљена војска растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сре |
| ад волела, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да с |
| а, на којој је у хладовини тако често с њиме седела, милујући га у таласима од мириса, које је |
| му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води кнеза Орл |
| смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коњ |
| у одвести на преноћиште ако је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе спремљене кол |
| ед ван сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је најубедљивије предсказивање био бој орлова са жд |
| снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, |
| овања положи ма било по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине година држала громада од к |
| га бог поклони, благосиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвој |
| </p> <p>Турци их раздвојише и сваког од њих опколеше, позивљући их једнако са истинским дивљење |
| о знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибама војнога стана.{S} Тек кад народ опаз |
| незу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, јер остају |
| јој — кад све то угледаше, свакој се од њих срце некако размекша, а очи брзо сузама напунише.{S |
| јих људи под мојим шатором, сваки ће од њих мирно спавати на мирисном сену под красном зеленом |
| све Приморце на збор.{S} Најстарији од њих рече само оволико: „По закону ове земље нисмо дужни |
| Кнез викну својим војницима да сваки од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се осв |
| бунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сваког другог, па |
| ривикаше господа сложно у глас, неки од њих као у истини запрепашћени, а други опет ударише у с |
| е гости војводини изненађени, а неки од њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, |
| их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, следић |
| зо сузама напунише.{S} Тек се једној од њих уз уздах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Госпо |
| о к своме шатору не рекав више ником од њих ни једне речи.</p> <p>На уласку у шатор заустави се |
| Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И к |
| о Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Вој |
| дигао вењаке покривене липовином, испод њих наместио дрвене столове, а по столовима беле погаче |
| са жубором Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терас |
| анише и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Онда би и на |
| ог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по један, дође мало н |
| рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња оседла |
| пита, онда ти узме причати: како су се њих двојица, које Господин Кнез пази као своја два крил |
| мо!“</p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> <p> |
| опасности у првим тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за |
| ти крсног имена твога!“ привика по више њих из свите војводине у очевидно силном узбуђењу.</p> |
| тли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба в |
| опрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се најпре опростимо!{S} Оди, |
| не може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао одмичући од бојног |
| нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ев |
| , да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они као ђачад манастирска!{S} Нека их до |
| како онима око себе рече: „Има их много њих који су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} |
| ов цвећа пуни перивој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога луга |
| ак-Бег својима.</p> <p>Приђоше неколико њих Турака, подигоше полагано старчеву главу и прса, по |
| одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајку у руку, истрже с |
| Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пустити п |
| ју да сад међу млађом господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто само |
| ма по каквога сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет се млади влас |
| то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.</p> <p>Угледав војводу стари кнез хитро |
| иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по неко мек |
| дан на другога људе своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањени |
| лујући га у таласима од мириса, које је њихов цвећа пуни перивој слао на терасу до њих.</p> <p> |
| двадесет корачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, не |
| нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; нем |
| напред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићи |
| у тиху месечину којом се ходник и соба њихова за неколико тренутака испунише, да се опет мало |
| ну с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо загрљена.{S} |
| уно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто само поповска прича.{S} Да попови и калуђ |
| радоје као град грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће |
| ед Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула, као <pb n="113" /> муња труо |
| в цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике да се некакв |
| е војске, о поразу Агарјана, о погибији њихова цара...“</p> <p>И опет га прекидоше узвици од те |
| у планини Голубињу, која је већим делом њихова баштина, пронашле су се сребрне руде, као да су |
| атеље!{S} Какви су јунаци обојица били, њихове би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због |
| воре, ником ништа не одговарају; али са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихових народ |
| ши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове собе јави прилика једне високе, сувоњаве, средњо |
| еба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда се таласи од народа |
| не, те својим голим рукама раскрштаваше њихове мачеве.</p> <p>„Станите, по Богу, господо!“ рече |
| и слугу, журним кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њим |
| што се — тобож од страха од Агарјана и њихове најезде — везују пријатељства с царевима и народ |
| почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој заповести, коју му |
| > <p>„Не рекох ли ти, постави стражу на њиховим вратима?“ прекораваше стари кнез свога војводу |
| та стегла беше јабучицу, а преко образа њихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма |
| хове жалости у оку и са намрштених чела њихових народ чита, <pb n="134" /> да је нашу војску не |
| pb n="93" /> стави стражу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазит |
| неза Добромира да преноћи под једним од њихових шаторова, који с војводиним беху разапети на зе |
| >Леже сваки на своју постељу.{S} Између њихових постеља — просто само простртих поњава по камен |
| ало срећу.{S} Изгледало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледам |
| а макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање.{S} Најпосле престаше и они са својим пит |
| на, и млади кнежевић, и све дворјанство њихово.{S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпе |
| лтан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, објавио је свој турској војсци заповест: да сва |
| у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али |
| тлости њиховој, по тајанственој дубљини њиховој не више жена, него неко божанско створење.{S} С |
| мекости погледа, по сунчаној светлости њиховој, по тајанственој дубљини њиховој не више жена, |
| предадоше калуђерима Грачанице, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што з |
| ше свакојаке тужне и црне мисли.{S} Под њиховом тежином беше оборио главу на прса, пустио вођиц |
| не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китњастом четом и свиленом заставом.</p> <p>Дуг |
| е и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба да је нас |
| но колено, никако не улажаше у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са проч |
| ни засенило.{S} Повисило је госпоштину њихову, али им није повећало срећу.{S} Изгледало је као |
| а не одјекује својим кликтањем кликтању њихову.</p> <p>У томе се и друга властела весело здрављ |
| жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па тихо рече: |
| , лежао је поред њене десне руке; према њој је висила на зиду у сребро окована чудотворна икона |
| воја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остав |
| и старца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, она му паде око врата и |
| не очи.{S} Она му ништа не прозбори; он њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је видовит могао ј |
| бвијале.{S} Па онда, више као себи него њој говорећи, промрмља:</p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} |
| р Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, погледах на једну страну, погледах на другу страну |
| , мачевима, копљиме и буздованима.{S} У њој су били просечени уски а високи прозори, који пропу |
| тила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једн |
| шта почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом својом да |
| ићи цркву о нашем трошку, и поставити у њој калуђера да сваким даном чита молитве за покој душе |
| ону велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше |
| ених белих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Испред <pb n="26" /> колевке кро |
| стајала је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, које несигурном и танком светлош |
| оров.{S} Млади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива дев |
| кнуше под оружје сву чету Орловића па с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n="107" |
| кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на ве |
| видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли облетале један цвет, и ср |
| јев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нек |
| ога падне клетва пашће на господу; није њу Господин Кнез намењивао јадној сиротињи!“</p> <p>И с |
| b n="158" /> листину, оштро гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па рече:</p> <p>„Моје су се оч |
| о, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Ага |
| победи наше војске, о поразу Агарјана, о погибији њихова цара...“</p> <p>И опет га прекидоше у |
| јаше опет дивно о таштини славе људске, о пролазности богатства, сјаја и среће <pb n="164" /> н |
| о великој и славној победи наше војске, о поразу Агарјана, о погибији њихова цара...“</p> <p>И |
| шатором у земљу побијено високо копље, о коме вишаху три коњска репа.</p> <p>Старац најпре узе |
| причаше му о доброти госпође Мандалене, о њеној чудотворној моћи да својим погледом и полагањем |
| греше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косо |
| родитеља, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српск |
| зу. „И само да се поштено <pb n="33" /> о једном погодимо!{S} Ако ме обориш или се ја први умор |
| икну:</p> <p>„О, Боривоје, синко!...{S} О, Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „Ево мене, гос |
| оња па се искупише око рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигу |
| шаном ширили границе царства српског, а о којима је Боривој још од раног детињства слушао тако |
| <p>И онда старац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на колена.{ |
| опет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнако разгова |
| ти си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико пута помишљах да је најпр |
| и, шта ли ће пијани попови без парохија о њему причати, и шта ли ће слепци по саборима о њему г |
| причати, и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него да махнемо <pb n="20" /> то на с |
| ок зелен мач притврђен сребрним ланцима о широк златан пас; па до колена долама од зеленог акса |
| натоциљаше на танак лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти |
| крсно име.</p> <p>Причало се много шта о чудотворству те иконе.{S} Није нико могао да погледа |
| , кад ни старом господину ни мени ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо к |
| ли где у даљини увребати одблесак сунца о златни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ го |
| Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се морало тихим шап |
| славе и сва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S} Тек му показах кнегињу Василију и |
| негињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о Митровдану, који долази, навршиће се седам година как |
| је пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод свиленог напрсника у тога младога јунак |
| куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу наиђе у ходнику на |
| разговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше својим домовима!“</p> <p>Стари |
| погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није до |
| ед и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорили, само су заборавили да утврде ко у |
| сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани попови |
| итисла крст са Распећем који јој лежаше о златном ланцу на грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} |
| ти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, кћери некаквога малог властелина у д |
| добро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кнеза на |
| греше један према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се греше о своју дружин |
| >„Опрости ми, Господине!{S} Мишљах више о слабоме срцу жене Магдалене, него о јакости твоје саж |
| јатељи, да им опростите што се огрешише о вас, само ето нека прво опросте један другом, и нека |
| ј гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше довикивати: „Тако, сиви соколе |
| војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом старо |
| о своме новоме пријатељу о госпоштини и о јунаштву славне господе Орловића.{S} Са правим заносо |
| оведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> <p> |
| и среће <pb n="164" /> на овоме свету и о стварности и непроменљивости велике милости Божје.{S} |
| радоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у мало |
| ћа.{S} Са правим заносом, као да говори о каквом небеском анђелу, причаше му о доброти госпође |
| за на једном сребрном обручу, који виси о гвозденом танком ланцу, љуља се сиви соко један, са м |
| суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је румен обр |
| рилих свираца!</p> <p>Узе будан мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше српске |
| м зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоперним буздованом о јабуци од седла — с |
| ј жалости моје!...{S} Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем |
| нутку у коме се његов мач преби ударцем о криву једну сабљу која склизну те га обрани по мишици |
| нцером на прсима, широким зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоперним буздован |
| о и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витешким: али је војвода рекао само истину, |
| , славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} |
| у старац запрепашћен, па се удари руком о колено. „Зар од онолике војске никога нема да иде за |
| опљем о рамену и шестоперним буздованом о јабуци од седла — ставио се испред велике заставе, па |
| стали да се договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече старац.</p |
| зећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез је срце моје подмладио а |
| са трпезе кнез Винко, па удари песницом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграш |
| сањив?!“ викну Винко па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгл |
| амо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његов |
| бро што је мени мој покојни отац причао о јунаштву свога и нашега старога господара!{S} Вика од |
| ише о слабоме срцу жене Магдалене, него о јакости твоје сажаљивости према нама грешнима!“</p> < |
| асно!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако о Господина Кнеза огрешили!“ рече старац Градоје. „Не д |
| ницима моје војске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу |
| њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине |
| стивор уздрхталим гласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да |
| тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</p> <p>Она бојазна |
| ше колико му је година.{S} Разговарасмо о свачему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да г |
| оју ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој смрти његовој!“</p> <p>И онда стари кнез зад |
| апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини славе људске, о пролазности богатства, сјаја |
| Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“ |
| ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ ре |
| ше како прстима леве руке тражаше нешто о левоме своме бедру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је мој ма |
| атио, из седла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да т |
| најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз гусле свакојаке |
| } Нисам веровао њену причању, док летос о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех |
| “ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да |
| о час кнез онако попреко одби ону молбу о перперама.</p> <p>Госпођа Мандалена, која се до тога |
| да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставити у њој калуђера да сваким да |
| ушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте!“</p> <p>П |
| товне грешности, а који ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска самопрегоривост |
| едах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца |
| Ристивор причао своме новоме пријатељу о госпоштини и о јунаштву славне господе Орловића.{S} С |
| ри о каквом небеском анђелу, причаше му о доброти госпође Мандалене, о њеној чудотворној моћи д |
| по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог попа Каритона, који, кад се м |
| и својој кнез дохвати буздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.< |
| танку свилу завијену једну као колајну о златном ланцу.{S} На једној страни колајне у дивном е |
| сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, овамо, |
| ад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ питаше војвода невесело.</p> <p>„На к |
| вор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И знаш, вој |
| рви гласови, на које наиђосмо, казиваху о великој и славној победи наше војске, о поразу Агарја |
| за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је румен образ девојачки.{S} П |
| се срце кад помислим колико се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре п |
| ана стекао?!“ питаше кнез као да је реч о тековини некаквога великога блага.</p> <p>Санџак-Бег |
| ели не смемо од наших владика!“</p> <p>»О, Каритоне, Каритоне!{S} Камо да си ти мени сад овде!{ |
| к се једној од њих уз уздах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Госпођо наша!{S} Што пушташ то |
| с?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поузд |
| признавање тешког једног греха!</p> <p>„О, наша верна слуго, добри Ристиворе!“ прихвати кнегиња |
| тако многе и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у дв |
| м сећа нечега што му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам |
| и му се пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па |
| о, и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мога побратима!{S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, |
| , никако не осврћући се, викну:</p> <p>„О, Боривоје, синко!...{S} О, Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме |
| ире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кн |
| један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ |
| се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у руци.</p |
| </p> <p>И пустише се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких напора.{S} Стари кнез убриса ру |
| но клепало са највише куле на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па залајаше лавежом у коме беше |
| Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имат |
| .{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења тек поче |
| их котрљаху се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, сави их полагано, готово |
| јводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као |
| ти, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзива у |
| </p> <p>Старац сад пољуби свога унука у оба <pb n="22" /> образа, и шапутну му на ухо: „Тако, с |
| а властелина погледаше се.{S} Изгледаху оба збуњена.{S} Приђоше по један корак један другом, па |
| е на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да |
| уз бистар а поширок један поток, којега обале беху обрасле у густи преплет од купина, дивљих ру |
| које сељани и сељанке сребрним срповима обарају.{S} У самом левом куту слике висок и гранат хра |
| it="subSection" /> <p>Сутрадан је сунце обасјало два гроба, један поред другог.{S} Санџак-Бег ј |
| босиока — и коју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и светлом |
| учину, којом су јој речи њене сузе њене обвијале.{S} Па онда, више као себи него њој говорећи, |
| главом па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним и разговетно исписаним писменима у наши |
| тихо к себи привукла, па га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљив |
| есно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше својих погледа са старога вит |
| ог цркви, коју си ти саградио, окитио и обдарио!“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ р |
| же се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!.. |
| p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бе |
| клече пред њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се |
| истивор сав престрављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога зна |
| еже,“ настави војвода узбуђен, па метну обе своје руке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих |
| на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на Угре свр |
| поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристи |
| мо!“</p> <p>И онда старац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на |
| да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, |
| ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синови |
| стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на |
| људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, копа |
| вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили својим господским даром.{S} Ето сам тако у ов |
| а до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поздрављао се милостиво с властелом и |
| ка Бранковића шапутаху да војвода Милош Обилић шурује нешто са српским кнезовима, који дођоше с |
| и.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се обичај у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпезариј |
| е да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придворну црквицу на јутрењу, куда су ду |
| но горчине и презривости, и узе по свом обичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти |
| попа да војводино писмо прочита.{S} Као обично кад је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштр |
| а велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити њего |
| госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, под очима плава сен |
| добро да поп неће прекинути прекрштање обичнога домаћега вина у малвасију, и да није лако сило |
| азит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, објавио је свој турској војсци заповест: да сваки војни |
| свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем да је првенац војво |
| који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути |
| дахом дактаху од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмул |
| пусти као да је неко кабловима из црних облака лије.</p> <p>„Ухвати нас ситна киша тек изађосмо |
| , доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окрете према својој чети.{ |
| жно погледаше кроз уске прозоре на црне облаке које сад већ муње просецаху, и тешкаше се што јо |
| да му лице беше засењено некаквим црним облаком.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га право ка |
| е као да се гласно смејала ономе тешком облаку, који се над душом старога кнеза натклопо био!</ |
| Пајсеју, очита ми опроштајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опр |
| виса сјахали су били да коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз |
| змакли му прсник те обнажили прса да му облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по некад |
| су као пун месец на небу по коме танки облаци лутају.{S} Њен псалтир, у своме красном <pb n="5 |
| жан и хладан.{S} Од запада ударише црни облаци па се брзо развијаху и застираху небо.{S} Крупне |
| се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па да види тај красни призор!</p> <p>Стари кн |
| огледи на њу падали.{S} Његове су мисли облетале један цвет, и срце му се пунило некаквим чудни |
| ним кроком јежђаше к тројици Срба у крв обливених.</p> <p>На заповест свога вођа ова се трећа ч |
| наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближњих села који тражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше |
| асан младић од петнаест година; очима и обликом подсећао је живо на своју матер; а својим вижља |
| аста, с нешто мало по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним руменим ус |
| еник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гомили око њега сваки притајиваше дах |
| кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене вођице, окрену свога убојног коња к Југу, обод |
| {S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложени сребром, у коме је урезан био напис, како је н |
| ули су му панцир, размакли му прсник те обнажили прса да му облакшају дихање.{S} Старац је с му |
| мој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пред нашим сељанима, јер ће видети да нисмо |
| тешким ранама лежаше на крвавој ледини обнесвешћен.</p> <p>Турци одјахаше од коња па се искупи |
| таше, сваки њен коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, кој |
| ђице, окрену свога убојног коња к Југу, ободе га острицама, те Лабуд полете пољем зеленим као д |
| ија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одјезди некуда у но |
| икну громко: „Напред, јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила па са заставом изиђе испред свога господ |
| планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ говораш |
| ре, води нас најпречим путем!“</p> <p>И ободоше коње, и појурише за Ристивором.{S} Сви снуждени |
| ...{S} Она је красна и честита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и мог |
| ла танка маглица као велики свилени вео обојен бледом <pb n="185" /> љубичицом.{S} Источно се н |
| очима, проседом густом косом и брадом, обојима небрежљиво одржаваним, у старој некаквој мораст |
| се певање пресече као оштрим ножем.{S} Обојица видеше јасно како са свих страна жетеоци и жете |
| азати, шта сте дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И војвода |
| е покојне пријатеље!{S} Какви су јунаци обојица били, њихове би се кости у гробу преврнуле, кад |
| етака?!{S} Ти си пијан, Винко!“</p> <p>„Обојица смо се опили њеном лепотом!“ прихваташе Винко, |
| жеви прогрушали се модрином.{S} Са чела обојице киптио је зној.</p> <p>Тада им Ристифор приђе.< |
| „Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Нека не буде кривде у оруж |
| ога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са степеница!...{S} Кне |
| с крстом у руци међу укрштене мачеве и оборена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај са |
| клонио!“</p> <p>Снужди се кнез Градоје, обори главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку трен |
| Млади се Боривој пружи по своме плашту, обори седло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Гра |
| рекав то војвода Радич, блед, преблед, оборив опет главу на прса, са затвореним трепавицама — |
| гледа господи својој право у очи, него, оборив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да п |
| , па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у камене плоче.</p> |
| не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, онда поштено да останеш н |
| кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Карито |
| црне мисли.{S} Под њиховом тежином беше оборио главу на прса, пустио вођице Лабуду, склопио рук |
| n="33" /> о једном погодимо!{S} Ако ме обориш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на |
| д својих другова кнез Гојко није толико обрадовао као кад виде старога кнеза Градоја.{S} Не хте |
| ли старца, пољуби га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се окрете |
| истивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Р |
| грли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} |
| и Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} |
| ајишу о бедрима, светли као да је румен образ девојачки.{S} Па се светац мрке коже и разбарушен |
| унука. „Мој синко, ми полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, а |
| n="117" /> и мојој војсци сачувао чист образ.{S} Помисли како би Господину Кнезу било кад би ч |
| пољуби свога унука у оба <pb n="22" /> образа, и шапутну му на ухо: „Тако, синко!{S} Тако Орло |
| она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзива у јеца |
| ка сухота стегла беше јабучицу, а преко образа њихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим узе оба |
| шти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кнеже |
| >Грунуше Боривоју крупне сузе низ бледе образе.</p> <p>Сад приђе смерно и Ристивор.{S} Гологлав |
| ош једнако осмехиваше, али јој низ беле образе суза једна другу сустизаше.</p> <p>Кнез викну св |
| ај је нашем Ристивору!“</p> <p>У млечне образе Босиљкине удари пламен.{S} Од белога крина поста |
| але на дугим трепавицама, па падале низ образе као крупан бисер.{S} Одједанпут се отрже својим |
| а уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и властела р |
| ркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мени <pb |
| рајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само чело. <pb n="34" /> Румени образ |
| , као да му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у с |
| бућу од мекане коже.{S} Опет му удари у образе ледени и влажни трепер, који сад беше напојен ми |
| имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху запламтели црвеном ватром.{S} Не смеде п |
| <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па |
| очи и у само чело. <pb n="34" /> Румени образи кнежеви прогрушали се модрином.{S} Са чела обоји |
| ина, с лепом црном брадом, дугом косом, образима препланулим од сунца, црним очима из којих муњ |
| им.{S} А кад седокоси старац са руменим образима и ватреним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли т |
| људина, широкога лица, с вински руменим образима, по дебелим носом, крупним очима, проседом гус |
| } По румени, која му се расу не само по образима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бо |
| куцање срца његова, и подстицаше жар у образима његовим.{S} А кад седокоси старац са руменим о |
| оривој мирно, али му се пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем чу |
| о криву једну сабљу која склизну те га обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њиме |
| олом, крила поломила теби, седи соколе, обрано наша на крајини.{S} Немој трудити своју старост. |
| бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставим |
| поширок један поток, којега обале беху обрасле у густи преплет од купина, дивљих ружа, вињага |
| b n="135" /> <p>Ту се на једној пољани, обраслој високом папрати, искупила и сместила уз Орлови |
| пним црним очима, танким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то ле |
| во стари кнез, и наднесе десну руку над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Е |
| "29" /> треће вечери, тек се при трпези обредише пехарима по један пут, а он скочи на ноге, нај |
| p> <p>„Стан’те мало, незнане делије!{S} Обрните копља к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, ко |
| а се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n |
| олице старога витеза на једном сребрном обручу, који виси о гвозденом танком ланцу, љуља се сив |
| у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори очи,</ |
| реда се застиђен, а образе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гој |
| ебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу вид |
| кута и полагани ход некога, који ношаше обућу од мекане коже.{S} Опет му удари у образе ледени |
| а војна траје!{S} Како моја памет сече, ова се војна свршила, и биће најправије и најпаметније |
| один је Кнез Лазар нама свима као отац; ова српска земља нама свима је као рођена мати.{S} Ето |
| била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина природе као да се гласно смејала ономе тешк |
| ди му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од панцера |
| ио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном признати, д |
| за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немој н |
| бливених.</p> <p>На заповест свога вођа ова се трећа чета растави у три четице у свакој по седа |
| жимо.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, што се синоћ при вину горко зав |
| еби:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Го |
| д свих нас овде најбоље знаш, колико је ова наша земља патила и патила и све само зато, што је |
| ивањскога цвећа, на пољани на којој се ова господска свита савила око војводе.</p> <p>На после |
| на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орлова |
| дину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један страховит гре |
| е руке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свакога свога сина!“< |
| ез Градоје старешина <pb n="171" /> док ова војна траје!{S} Како моја памет сече, ова се војна |
| нез Вукан, „кад вама, црним калуђерима, овај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; |
| !“ срдито прекораваше кнез Ристивора, а овај се не даде пореметити него настави да прича:</p> < |
| згуби битку на Косову, ето неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косо |
| ва моба искупи око Ристивора, како, кад овај скиде свој калпак, сви мушкарци скидоше своје шуба |
| али не могоше старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у |
| приђе к руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у једа |
| вати кнез, „Него, молим те, видиш да се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царска вла |
| „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мога сина, него што бих могао пу |
| виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га |
| ји и радоснији него ми који смо овде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од на |
| Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, м |
| јвода Радич учини, нема јунаштва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви |
| у молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти к |
| , следиће се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} Камо? |
| а овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на његовим шареним а сла |
| емо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али а |
| Скините их, јер ово <pb n="142" /> што овај наш рањени јунак казује, страсно је јеванђеље које |
| оказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завича |
| узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у овај часи испред ове цркве појахали крилате ждрале и ви |
| и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус |
| рвога који дође на дохват староме кнезу овај устави да запита је ли војвода устао и где се може |
| даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај смерно целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало |
| о у кошари спава — кад стиже пред крчму овај властелин, рањен у бутину стрелом, а по мишици саб |
| на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме у |
| еклињем да потруде своје господство још овај пут, када ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, |
| ивота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb n="188" /> народа какав смо ми, а да није м |
| страва подузимље!“</p> <p>„Није чудо на оваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долаз |
| најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих |
| азиђемо својим кнежевинама, или да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпо |
| е можемо прићи ка гробу Господина Кнеза овако непокајани!“</p> <p>И појахаше коње, и пођоше пол |
| још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и д |
| ио бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се, попе, те работе!</p> <p>„Тако ми ев |
| се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест нашега војвод |
| вић од Орлова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја одо |
| стани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</p> <p>Сну |
| ре наше у славу Господа Бога, који је у овако мучним данима Србадији за Господара дао једног ди |
| ше из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збри |
| крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, овамо, погледај право по мојој руци!“</p> <p>Старац ост |
| невно и срдито викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезов |
| златни крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, овамо, погледај право по мојој руци!“</p> <p>Ста |
| мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} У седла!{S} На коње!...{S} Напред!“</p> <p |
| р где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли |
| } А сад одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“</p> |
| се никада не гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се обичај у двору Орловићеву да сваки ко |
| на Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео више но за десет послед |
| ине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахну све |
| ће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте вина овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље Старога Ор |
| Сваки је Орловић од пет стотина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, |
| та војводино писмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb |
| овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са све већом срдњо |
| } Камо?{S} Дајте вина овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града |
| т коњаника, па нека јуре путевима, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и |
| је из шатора, те се по пољани проходао овамо онамо на мирисном поветарцу а под небом, које се |
| е на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да |
| Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш о |
| 1" /> Нити је чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, дос |
| ањем срца убрзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно прозборио; али је оче |
| у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада понео би |
| е невесело један паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним криком, па би о |
| трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb n="145" /> да погледа пољем иза с |
| од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, |
| вог великог човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, |
| час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно ш |
| едну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да к |
| те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишљено погледао у свога господара |
| воја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да бољ |
| на срце навалио; једва се дубоки уздаси овда онда отимаху испод њега; али никоме не могаше ни ј |
| да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој тераси, у хладовини |
| уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда, потапкао га по грив |
| нџак-Бега.</p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу |
| „Ето онде, у овој истој нашој клети,... овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на ја |
| S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од шатора пребијен на двоје н |
| ва времена па све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор поуздано; „само наше |
| е.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном признати, да си међу нама свима ти |
| срди, па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде доста светлости, него да изиђемо пред шатор на вид |
| Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</ |
| еки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уметнут |
| на небу свецем постао није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао света |
| не, Каритоне!{S} Камо да си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што те не повед |
| шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S |
| ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орловићева чета повуче, |
| оби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде онде пет тешко рањених Турака, а бар толико их је |
| ех колико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од најв |
| нашега честитога Господина Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p> |
| а: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а преда мном мачевима борити док |
| ало о ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из нед |
| зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је |
| дно, како можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске оставим сама!{S} Слушао с |
| . „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљави |
| одина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, ни |
| Бога опростио, како ти од свега срца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо!“ рече свечан |
| ем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред непријатељем па да ћутећ |
| ти, војводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пред непријатељем, <pb n="109" /> да ја |
| ским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саставио седамдесет и девет Млетачких цекина.{S} С |
| ам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо |
| ј завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да |
| /p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо своје коње, и да послушамо како моб |
| А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</p> <p>С муком изведоше полупијана власт |
| , војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Во |
| док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута ми |
| ље да бранимо овај град на Косову, него овде на његовим шареним а слабим зидинама?!{S} Господин |
| а.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у т |
| и веселији и радоснији него ми који смо овде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сигурни |
| ајући слушам твоје заповести!{S} Ми смо овде на пољу, на коме се истом искупљамо.{S} Могао сам |
| говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — кога ено |
| сваком растанку преклињао све да се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно као права браћа |
| приклопи кнежево питање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две |
| во се заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ревеном подићи цркву код гроба војво |
| Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колико је ова наша земља патила и па |
| радоје весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој б |
| се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова мртва тела заветујемо: да ћемо м |
| подо и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јут |
| роваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ |
| е сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на Косову, |
| питам то,“ рече војвода, „него који су овде напољу били први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох и |
| душа његова, која оданде на нас тројицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> |
| њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n="107" /> оружане миротворце нешто опасности у |
| и сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем.{S} Знам добро |
| се једном то отровно семе истребити са ове лепе наше земље?!“</p> <pb n="97" /> <p>„Па онда,“ |
| , дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подизале су се високе |
| ћи нећемо, па ма сад у овај часи испред ове цркве појахали крилате ждрале и вите ластавице!“</p |
| кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне кл |
| верити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нек |
| леме њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и славна |
| е споменике, чините и ви што као синови ове земље треба да чините, али — колико се уза то може |
| и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске војске, окружен неколицином својих доглавник |
| ји од њих рече само оволико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само |
| руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребра |
| Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако памет |
| те се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а преда мном мачевима борити док један од |
| се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима.{S} Хвала вама свима на верност |
| а!{S} Не помињи име, које усне моје, од ових шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, ни |
| е Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него има |
| а по гробовима: „Благо вама што сте пре ових страданија и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ на |
| и се договарају да пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази од мене.{S} Није Косово за такве, нит |
| љам вам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнути н |
| е, не!“ викаше старац све срдитије; „из ових стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или |
| дохвати пехар, сркну мало малвасије, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по мом |
| евати, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва хлеба прихваћају, те |
| мо хоћу да вам предложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праш |
| ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> <p>„Сви смо се ми подједн |
| ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један страховит грех што га наш јадни вој |
| сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати само бистре очи Ђакона Је |
| Твој клетвеник кнез Градоје Орловић.{S} Ово је писано руком Боривоја, унука кнеза Градоја, код |
| одговара нечујним дахом: „Славо моја!“ Ово двоје младих пустише своје погледе, да се сусретну |
| м писменима у нашим црквеним књигама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово ј |
| рана и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што је остало, то није имало срца ни онда, па г |
| } С тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојиц |
| оје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} |
| о у слатку малвасију.{S} Не могу ја сад ово прекинути, нити се може после посао настављати.{S} |
| оље кроз које је пролазио народ наш, од ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он |
| а што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као |
| аше најугледнији, узе реч:</p> <p>„Није ово место, кнеже, нити је прилика, да загледамо је ли в |
| јуначе, тако ти среће јуначке, није ли ово слика Мандалене, кћери војводе Новака, жене кнеза М |
| у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} |
| , велика и предобра моја госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова |
| Орловић од Орлова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја |
| икога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, |
| јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете га опојати са вашим |
| о би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видовдана |
| озбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли ти |
| емовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ово <pb n="142" /> што овај наш рањени јунак казује, ст |
| о,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала последња времена»?{S} Е кад <pb n=" |
| ју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косов |
| ва и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи |
| дна за другом у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда |
| ашег и на добро Србадије!“</p> <p>После овог призора, коме сва господа и сав народ, што се онде |
| Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа Манда, па |
| јводи: „Да сам на твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у |
| Где у невољама и жалостима <pb n="7" /> овога света молитве калуђера не могу да помогну, ту мил |
| и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S} Тек му пока |
| да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда |
| дође; и још није стигао крај страдањима овога народа нашег.{S} Јер, колико хиљада Срба нису кра |
| ога стародревног двора нашег.....{S} Од овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља |
| и ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> |
| његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога шатора, под којим наш војвода мртав лежи, да се о |
| ти и Богу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде |
| стављам вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима здрав |
| руке, он онда јетко рече Ристивору: „Од овога часа ниси више мој слуга ни мој властеличић!{S} И |
| ате, да пре него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије |
| Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не |
| орком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.</p |
| <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час бл |
| народа какав смо ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на које те живог мет |
| Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Кад је |
| е, попе, те работе!</p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађи од те |
| њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, које се руменило на ивици где се на |
| а теби остављам сигурност, славу почаст овога стародревног двора нашег.....{S} Од овога часа, п |
| гледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Рис |
| и да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="119" |
| са севера.</p> <p>Дугачка зидина према овој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом с |
| обро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором уст |
| Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти једа |
| „А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господару!“</p> <p>И ударише му |
| аго Господину Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом господом и код таквих јунака!“ прих |
| ованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора било није!“</p> <p |
| А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој клети,... овде измеђ мене и тебе!“</p> |
| унак са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се ето никаква светиња не поштује?!“ |
| једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма сам |
| рац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких срдаца, то се све за раније од |
| јим господским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саставио седамдесет и девет Млетачких це |
| руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По |
| на збор.{S} Најстарији од њих рече само оволико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на в |
| ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дворем на главноме |
| вога срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} Него пред оним непобусаним гробом њ |
| аније дође његова најбоља војска, јер с овом гомилом слабо наоружаних људи од сваке вере а и бе |
| p>„Али, молим те, дедо, погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како се светлуца крст као |
| ане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чудноватом времену у коме живимо, кад се све око н |
| старог и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа |
| атства, сјаја и среће <pb n="164" /> на овоме свету и о стварности и непроменљивости велике мил |
| ну стопу виша од осталога патоса.{S} На овоме снижем патосу било је неколико храстових трпеза с |
| досмо да у последњим својим часовима на овоме свету помишљаш: како је мало верних људи у народу |
| > <pb n="39" /> <p>„Ја каквих ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А п |
| аповедам: одлазите одмах у своје собе у овоме двору, па ће сутра порота од властеле казати, шта |
| е ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од шатора пребијен на двоје на троје |
| рас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њ |
| истивору. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да му се ко |
| да сва Србадија спала на нас сиротињу у овоме крају!{S} Ман’ се, човече, та сам онај народ на К |
| гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже иг |
| и ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се |
| гову, јер је ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па |
| ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Н |
| !{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и |
| пурпура.{S} Милина је било погледати на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</ |
| и ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: п |
| ој. „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео да |
| Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад је, згре |
| ма у трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казу |
| ивор уздрхталим гласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да ма |
| о се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и |
| пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у ову трпезарију?“</p> <p>„Право да ти кажем, ништа ми он |
| а госпође Мандалене.</p> <p>„Погледај у ову слику!“ настави Санџак-Бег поднесав је пред очи ста |
| зујте: ко сте, откуда сте, којим послом овуда нагосте?!“</p> <p>Стари кнез нешто рече својима, |
| ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му |
| извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниско главе |
| дарају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да на |
| смести око заставе, па растури по ново огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, и по њив |
| са Змајева Виса.{S} Ристивор је свакоме огласнику придао по једног бубњара, те по селима и засе |
| о велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглашује смрт каквог великог човека.{S} И застајаше Кне |
| ва запевања петлова, као да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било |
| обна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окушамо попову мудр |
| из које сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога |
| ривој је с момцима одјахао у планину да огледају младог сокола, ког му Дубровачки трговци онома |
| раја трпезарије на други и опет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз |
| одару, још у животу!?“ викаше Ристивор, огледајући да буздованом својим пробије себи пут ка гом |
| з свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са степени |
| невоље, па те викнем за помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, него притеци брзо и снажно и по |
| се сад рањеник подиже мало, дохвати са огњишта један кондир вина, и сркну неколико гутљаја.</p |
| <p>Дугачка зидина према овој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом онога удес |
| n="25" /> <p>Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитов |
| загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтарем — велики |
| ећина патоса од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је за једну ст |
| ају последња времена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздова |
| зиду на исток лежало је велико отворено огњиште од белих камених плоча.{S} На њему су стојали в |
| На своду, који је испао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезари |
| пута и поклони му се.</p> <p>Пред самим огњиштем била је омања једна трпеза од белог мрамора.{S |
| де војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на деб |
| нису краљеви и <pb n="90" /> владике на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом Писму не ви |
| е; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не |
| ске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подизале су се високе тополе, дохвативши се глат |
| ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не м |
| е, господару?“ одазваше се весело млади огранак дома Орловића, и његов верни слуга, па у два тр |
| смо се ми подједнако о Господина Кнеза огрешили!“ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, војвод |
| а да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} |
| све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова мртв |
| олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога?!“</p> |
| стели и свима војницима моје војске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одведох на време |
| /> на време Господину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово |
| обедити или да с њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да б |
| стеже ми се срце кад помислим колико се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје |
| ови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о вас, само ето нека прво опросте један другом |
| , оно велико изненађење да види човека, од којега је сенка тако често падала на Звезду Даницу О |
| је била сва великом сликом онога удеса, од којега се властелинска кућа Голубовића прозвала Орло |
| наш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње п |
| шта у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, од старина двор властелинске куће Орловића.{S} Народ пр |
| нез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздвајани с |
| — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам с |
| вога!{S} Не помињи име, које усне моје, од ових шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, |
| нку госпође Мандалене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви |
| брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има |
| .{S} На њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, на које се цепа |
| е ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најнижег молим не куните ме, него прашта |
| невоље кроз које је пролазио народ наш, од ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, |
| положио руке по наслонима <pb n="6" /> од столице; заспао; по тешко али равномерно дише; по ма |
| још ниси имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево но |
| м његовим!{S} Јадан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу о |
| овога стародревног двора нашег.....{S} Од овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја во |
| најближе село где ми ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Господин Кнез, покривен теш |
| чи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених завеса на улазницама у шатор не мога |
| љци кандило, које се никада не гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се обичај у двору Орлови |
| , те ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, |
| ед духну поветарац, влажан и хладан.{S} Од запада ударише црни облаци па се брзо развијаху и за |
| лечне образе Босиљкине удари пламен.{S} Од белога крина поста румена ружа.{S} Послушна својој г |
| на грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} Од ње падаше танак прамен плаве светлости на Ристивора, |
| а се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се свега овде |
| ју рукама у прса, момчадија занемела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека на |
| је та четица одмакла стотину корачаја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, п |
| е није било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од р |
| говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србадије, <pb n="95" /> племенити јунак који је одра |
| еливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше ус |
| сово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од радости у чело пољуби.</p> </div> <div type="chapter |
| вом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад <pb n="29" /> треће вечер |
| на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко казати!“</p> <p>„Нек |
| вљење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти п |
| м слати ни дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека доведе што више добро опремљени |
| ми га бог поклони, благосиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се од |
| себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо |
| се кратки а силно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трпезом, па онда зашушташе свиле |
| ad> <p>Било је још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој |
| ни јездити ка Косову, а првенац једнога од најславнијих домова у Хришћанској земљи нашој <pb n= |
| се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, откуда и она светлост долажа |
| боко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло |
| рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него |
| ми је сад двојином чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске оста |
| ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не |
| о се кроз стотине година држала громада од камења, прост споменик подигнут рукама Турака јунака |
| стигло!“</p> <p>„Такав ти је он свагда од самог свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку |
| снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пијан, Винко!“</p> <p>„Обојица см |
| мо, оста она „Катинка бела кћерка дужда од Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ено је сав Крушевац |
| ј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти имаш слободе и присту |
| ене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега на |
| у!</p> <p>Из једне баруштине близу јаза од воденице <pb n="5" /> на Голубињој Реци чуло се непр |
| мим огњиштем била је омања једна трпеза од белог мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка и глом |
| акога свога сина!“</p> <p>Диже се граја од одобравања са свих страна, али је надјача јека од го |
| једној липи, на својих двеста корачаја од шатора војводина.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| старцу, и само три или четири корачаја од њега, седела је у истој таквој високој и богато изре |
| у камене плоче.</p> <p>Ниско поврх леја од цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивоју, хи |
| ут рукама Турака јунака, двојици јунака од Косовских Срба.</p> <p>Крај</p> </div> </div> </body |
| је старац био један од ретких остатака од оних јунака, који су под Душаном ширили границе царс |
| о првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова дрвета, — пуна извезених белих тканина, и |
| S} Вика од јунака, топот од коња, звека од оружја њега раздрага и срце му запали, те, кличући к |
| а Гојка, снажно и лепо развијена човека од својих четрдесет година, с лепом црном брадом, дугом |
| ања са свих страна, али је надјача јека од горкога смеха кнеза Миросава.</p> <p>„Хвала теби, во |
| ога и нашега старога господара!{S} Вика од јунака, топот од коња, звека од оружја њега раздрага |
| е!“ викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твоје стотине нека појашу путем к Ибру..... “ „Не, Г |
| етаца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и |
| , и унука његова Боривоја, младог дечка од петнаест година.{S} Син Градојев, кнез Милан Орловић |
| ворио га на тој смотри, која је трајала од ранога јутра па до после подне.</p> <p>Пред вече тог |
| ише се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких напора.{S} Стари кнез убриса рукавом зној са |
| а задесила!“</p> <p>Она блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} За неколико тренута |
| е четири висока, тешка и гломазна стола од храстовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{ |
| овамо, да пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не |
| да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину одморних људи?!“...{S} Али ни од куд никога! |
| лут на панцирима и по гвозденим мрежама од клобука својих јунака.{S} Вежбао их је у брзом исуки |
| о широк златан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови златном |
| аву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отвореноме прозору од шестостран |
| у Жутој Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су усечени уски пролази к самим прозорима, |
| } Ман’те се, људи!“</p> <p>У гомилицама од невиних девојака и неискусне момчадије поче брујити |
| опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мраморног кладенца шетаху се невес |
| амо простртих поњава по каменим плочама од спода — стајаше снизак а по дугачак ковчег од храсто |
| се повила по златним и сребрним плочама од панцера његова.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне |
| је од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говори |
| колицином својих доглавника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни |
| та не тиче; него приђе ближе к платнима од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то |
| него је и двор са прозорима у оквирима од извајаног камена, са терасама на ступовима, са кубет |
| о с њиме седела, милујући га у таласима од мириса, које је њихов цвећа пуни перивој слао на тер |
| <p>И војвода махну руком према вратима од трпезарије.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к уху војв |
| , <pb n="93" /> стави стражу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама изла |
| илостиво с властелом и са заповедницима од чета, показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би |
| да и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица ра |
| ко тужна и расплакана лута по ходницима од двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јо |
| , узе растапати своју радост у потоцима од вина који из подрума војводиних потицаху, а сва се о |
| Града, да ти, као клетвеници твога дома од старина, следујемо на војну, да се с тобом заједно з |
| а икада видех за последњих десет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом |
| нема душевнијег човека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb |
| </p> <p>Од прилике једна трећина патоса од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мрамор |
| ињи!“</p> <p>И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> </div> <div type="chapter" |
| сини на којој се три Србина и прва чета од седам Турака сусретаху.</p> <p>Кад већ стигоше једно |
| рачаја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, па пође полагано у корак за оном |
| тину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p |
| собе у овоме двору, па ће сутра порота од властеле казати, шта сте дужни један другом а шта об |
| ор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p> <p>Насмеја се грохотом кнез Мироса |
| исине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно слетали ка голубињ |
| а два млада витеза, не разумеваху ништа од свега онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па |
| у које се умештаху седам дебелих свећа од жутога воска.{S} На своду, који је испао мало напред |
| воде Новака, жене кнеза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главо |
| ем: прво, зато што се — тобож од страха од Агарјана и њихове најезде — везују пријатељства с ца |
| ловића кнежина поста у брзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчела.{S} Богатство им |
| се од турске војске одвоји једна четица од седам коњаника, који пођоше низ зелену косу у сретањ |
| две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седамдесет лета, и унука његова Боривоја, младог деч |
| аморни сто, била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} На овоме снижем патосу било је н |
| и кнез Градоје јечаше као да се некакав од Тројанових градова срушио на плећа његова.{S} Војвод |
| ,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не можеш ти окренути кнеза Градоја. |
| тивор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове собе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им |
| да — стајаше снизак а по дугачак ковчег од храстовине, на који је Ристивор донео два кондира ви |
| ју.</p> <p>Турци их раздвојише и сваког од њих опколеше, позивљући их једнако са истинским дивљ |
| неза падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да ви |
| а, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радости — сиђе доле на мраморну авлиј |
| „Господо!“ викну млади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Господо, пуните пехаре |
| да пали воштанице моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомил |
| а златним токама са себе, засука рукаве од свилене кошуље, па викну попу:</p> <p>„Ходи, попе, д |
| па збаци са себе мантију, засука рукаве од антерије, па искочи као помаман на чист патос према |
| један пехар вина, узе исправљати рукаве од антерије, намести свој црвени пас да стоји како треб |
| ступовима, а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S |
| во, да однесемо Господину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два с |
| а брижним погледом прелеташе све кутове од шатора.</p> <p>„Твој слуга није постидео свога госпо |
| ви су немирно час узлетали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да ли се то |
| их Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити наше влад |
| е, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле од препеке у пустињи, те се према њ |
| сподину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слатке малвасије, те ми оживе срце које већ бе |
| } Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“< |
| и војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо |
| уре путевима, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека с |
| да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} |
| а ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо свој |
| аво у очи кнегињине; али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да |
| књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег војводе Радича!“ рече старац. „Ево чекамо тврд |
| ваном, <pb n="59" /> не казуј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар једа |
| и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје реч |
| рк као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице старог |
| е видиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, е |
| цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише суза.</p> <p |
| и срце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео више но з |
| мојте у блато бацати свој глас, који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, |
| Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу виде |
| чети.{S} Ристивор по заповести коју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјахали па с |
| — Марка — призна за краља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква о |
| аклони мишицом главу, као да се сакрије од свечевих погледа, па онда посрћући приђе к моме деду |
| и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотине по пет коњаника, па нека јуре путевима |
| њим куцањем.{S} Паде мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p> <miles |
| је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави под једним гранатим стогодишњим |
| > <p>ЧЕДА МИЈАТОВИЋ</p> <p>КНЕЗ ГРАДОЈЕ ОД ОРЛОВА ГРАДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈ |
| у и у здравље духовника који се не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинут |
| рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле од препеке у пустињи, те се према њима она суха мрка ти |
| ога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко силно раздраган.</p> |
| о ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибама војнога стана.{S} Тек кад народ о |
| у виле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња.{S} Орловићи дадоше те руднике неким Дубров |
| ила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим те, де |
| ога имена и по крепости свога срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} Него пред |
| у, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах сама при |
| S} Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Дру |
| е кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, јер ост |
| ко погледе своје заустављаше на свакоме од присутних Турака, као да се труди да се сети где их |
| ’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не з |
| какало, па се некуда преко беле калдрме од авлије упутила била.{S} Него Ристивор није видео ту |
| у кликтање, женскадија узе певати песме од сто руку, народ весело довикиваше кнезу и чети његов |
| као Хришћански јунаци одбијете Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара |
| да стане, Ристивор пређе преко средине од собе па се устави на самом уласку од оне позорнице, |
| , који се припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били |
| унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спустише ни |
| а верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога дома од ст |
| раг у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше му шапатом: |
| воја до сребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније п |
| иским гласом, и погледа горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па с |
| га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти ср |
| и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у чисто |
| једној малој заравњи, у падини која се од Голубињске Планине тихо спушта у Голубињску Реку, ле |
| е поветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе оте узвик, који показиваше како их је запове |
| ј војсци јездила.</p> <p>Мало час па се од турске војске одвоји једна четица од седам коњаника, |
| е своје а к десноме крилу прође, кад се од један пут окрете и погледа к пољу, којим су три Срби |
| питаху за јуначко здравље.{S} Никоме се од својих другова кнез Гојко није толико обрадовао као |
| . „Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака није прохтевало да се на једно дете саб |
| да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак и стра |
| ро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војводине свите чује вика, и неко на глас з |
| ман се сав стресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, окренув се целоме ономе доиста у препаст и |
| неколико година у Дубровнику, учећи се од калуђерица Дубровачких.{S} Још неколико убода танком |
| својој — кад све то угледаше, свакој се од њих срце некако размекша, а очи брзо сузама напунише |
| а придође, него ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморне војске, која једна за друго |
| on" /> <pb n="48" /> <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са З |
| орска момчадија, те живо растави таласе од народа.{S} Иван Порубовић, сав светао у лицу од радо |
| S} Сунце се на Западу спуштало у таласе од растопљеног злата и пурпура.{S} Милина је било погле |
| сунце похитало, да се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па да види тај красни приз |
| оветарац, који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у |
| да се онај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу |
| нож у срце сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, окренув се целоме он |
| ласни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече |
| олико пута.{S} Пружи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад трећу мет |
| исток лежало је велико отворено огњиште од белих камених плоча.{S} На њему су стојали велики и |
| мојих људи под мојим шатором, сваки ће од њих мирно спавати на мирисном сену под красном зелен |
| живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само један измилити жив, али и он ранама |
| здано. „Нека је слава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и об |
| од шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певај |
| вно опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног свиленог конца, и прође полаганим и таласаст |
| а, загледа се у оно пребледо младо лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано |
| уге с јестивом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цве |
| Осташе отворене продавнице и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, К |
| као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле од препеке у |
| бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лакокрилих свирац |
| леда у свога унука, који се сав тресаше од плача.</p> <p>„Издахнуо је на рукама мојих јунака, д |
| под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у |
| дини обнесвешћен.</p> <p>Турци одјахаше од коња па се искупише око рањених Срба.{S} О Ристивору |
| ма својим, па је онда полагано одмицаше од себе, погледајући је испод својих густих веђа нешто |
| и војводиној.{S} Неко од господе грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се некака |
| /> <p>И онда се таласи од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом |
| да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Агарјана и њихове најезде — везују пријате |
| аге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи |
| си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим б |
| рлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опрос |
| а, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, |
| о да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници, превла |
| о на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, |
| воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да |
| жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа |
| и препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми |
| и се не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, с |
| ах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{ |
| „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешта причао Р |
| а ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спав |
| ећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога попа Ка |
| ојих доглавника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, свеча |
| гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Постојаше сви |
| ере, била то кривица — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S} Народе, чу |
| уно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права ти |
| честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац покри лице ру |
| оведу сваког путника и војника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војводу с |
| можемо забацити наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“</p> |
| ро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде |
| Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега чес |
| вављене очи своје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и |
| ило!“</p> <p>„Тако је!“ привикаше многи од господе.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез |
| стани, кнеже Орловићу!“ привикаше многи од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком ма |
| И није друкчије!“ привикаше живо многи од господе.</p> <p>Стари Градоје састави своје густе ве |
| и!{S} Тако је!“ привикаше одважно многи од господе са свих страна око кнеза Градоја.{S} Старац |
| .{S} Узалуд гледаше час један час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знал |
| и, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војво |
| ер с овом гомилом слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на К |
| могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви оштре маче, прихватите шестопе |
| ма?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечер |
| ,“ настави поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих десет година |
| пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази од мене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{ |
| арод око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћемо распрштати Агарјане као јастреб јато го |
| ратове погледајући према главној капији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, г |
| аше све Приморце на збор.{S} Најстарији од њих рече само оволико: „По закону ове земље нисмо ду |
| <p>Кнез викну својим војницима да сваки од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се |
| узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сваког другог, |
| “ привикаше господа сложно у глас, неки од њих као у истини запрепашћени, а други опет ударише |
| каше гости војводини изненађени, а неки од њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овам |
| роклето му име и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казу |
| и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам те давао на |
| а да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на које те живог метасмо, чини ми се, нај |
| а и кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне |
| да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се, поп |
| ди!“ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук његов.</p> <p |
| ше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе богато златом извезене, са свиленом чалм |
| понашаше као да он једини онде нема ни од кога смртног какав опроштај да тражи.</p> <p>Ристиво |
| д стотину одморних људи?!“...{S} Али ни од куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез глас |
| па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ов |
| >Била је сасвим просто одевена у хаљини од некакве танке вунене тканине, утегнуте око витког јо |
| .</p> <pb n="85" /> <p>И онда се таласи од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем |
| ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косово!{S} Него ев |
| лу своје добре мајке проводио на тераси од двора, на којој је у хладовини тако често с њиме сед |
| ед лицем Господа Бога опростио, како ти од свега срца ми овде на земљи праштамо, добри наш војв |
| доје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био, али |
| господару: не ћеш ти мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љутом запове |
| ико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, сле |
| ођа Мандалена погледаше по својој свити од дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја једна |
| “ питаше озбиљно кнез па се узе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем на пост |
| и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез Вукан. </p> |
| ком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</p> <p>А млади Боре, ко |
| путем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем у трње!“</p> <p>„Збиљ |
| е на земљи пред скрињом и при светлости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузо |
| коси према њему.{S} У бледој светлости од свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у |
| певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања п |
| .{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагда ишли <pb n="196" /> напред |
| е чудотворне иконе, и толике свете моћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и |
| рчмарица причаху што су као прошле ноћи од Босанаца слушали, стиже један сељак са Ибра па рече |
| се окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба обр |
| и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта |
| сам знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде клобук, поклони се војводи, па узбуђен, |
| торица, који би јутрос појахао одмичући од бојнога окршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из |
| ојводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Господине војв |
| је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки суди |
| дну значку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете распршташе, сваки њен коњаник, који о |
| а...“</p> <p>И опет га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо < |
| путио се беше к једином храсту на ивици од њиве, под којим је угледао неколике старије људе.</p |
| ј господи српској писали неки отпадници од наше свете вере што су сада велике војводе у Агарјан |
| гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског измешанога са јечмов |
| пред саму битку проносило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} |
| амену и шестоперним буздованом о јабуци од седла — ставио се испред велике заставе, па би наизм |
| покушао да уснама полагано дохвати крај од доламе старога кнеза, као да захвалан хоће да целива |
| .</p> <p>Мандалена дохвати журно разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклонити, али |
| Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знам |
| брзо сузама напунише.{S} Тек се једној од њих уз уздах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Го |
| млади бор, стојаше само на један корак од старога кнеза у великој храстовој столици.{S} Изглед |
| али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне коњице!</p> <p>Тек ће мало по |
| кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода |
| им да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Е |
| рихвати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колико је ова наша земља |
| наш Господин Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> око себе св |
| ој сребрној скрињи коју је са комадићем од часног дрвета и другим неким светим моћима кнез Град |
| /> ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — све кад би и била истина да се |
| пају с рукама црним од угарка и крвавим од крви невиних жртава, па траже светитељска кола за св |
| ва и Сила Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Кр |
| адом, дугом косом, образима препланулим од сунца, црним очима из којих муње севаху, и кад се ос |
| м људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кнезу на Кос |
| и кнеза Добромира да преноћи под једним од њихових шаторова, који с војводиним беху разапети на |
| м војводином а прибодену у земљу једним од малених потајних ножића његових.</p> <p>Додадоше је |
| слуге његове приступају с рукама црним од угарка и крвавим од крви невиних жртава, па траже св |
| дним гласом, јасним као сребро а мекшим од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где |
| рчеву главу и прса, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких тканина што се под богатим ш |
| да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, што је ниси про |
| араху у гомилицама пред главном капијом од двора.{S} Многима је око срца нешто хладно било.{S} |
| а се сиви соко један, са малим калпаком од скрлатне кадифе на глави.</p> <p>Према старцу, и сам |
| о зајеча тихо и потмуло као неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у |
| раво к своме шатору не рекав више ником од њих ни једне речи.</p> <p>На уласку у шатор заустави |
| ких.{S} Још неколико убода танком иглом од биљура, још неколико потеза свиленим концем, још нек |
| , његова широка прса покривена панцером од позлаћених плоча, у које се на јутарњем сунцу једва |
| не, утегнуте око витког јој стаса пасом од плавог аксанита извезеног сребрном жицом и спутаног |
| и трепер, који сад беше напојен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи зап |
| тким поветарцем,који се напојио мирисом од босиљка, ружа, и липова цвета!{S} Није чудо што су с |
| амдесет лета, са унуком својим, дететом од петнаест лета, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, |
| або осветљеној соби, са осетним задахом од уља које гораше у сребрним кандилима пред иконама у |
| за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви |
| помињала!“ говораше кнез Нинко, прозван од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намиги |
| дана Ристивор се био наслонио на један од оних бршљаном застрвених ступова што у мраморној авл |
| лицу видела радост, што ето стиже један од оних јунака, с којима је Душан ширио границе царевин |
| Отаца, а они тако наредише јер је један од најтежих грехова пред Богом, да човек сам себи живот |
| светац свагда помагао.{S} Ето чуј један од многих доказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај |
| а преда мном мачевима борити док један од вас не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да |
| него поглавито што је старац био један од ретких остатака од оних јунака, који су под Душаном |
| там: шта ћеш на Косову, ти старац један од седамдесет и пет лета, с једним дететом, какав је ет |
| одице Тројеручице, коју је један игуман од рода Орловићева пре стотину година донео из Свете Го |
| дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то би |
| радоје беше силно раздраган.{S} Први он од властеле поче да помаже духовницима, да им појање шт |
| ричаху како је Ристивор једнако одбијао од шатора таласе народа шапућући: „Мичите се, браћо, да |
| ињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац викну неколико пута:</p> <pb n= |
| ам под шатором остајао, онда би тек пао од силног умора на столицу, наслонио чело на руку, а ру |
| и ли ти главом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?!“</p> <p>Кнез Градоје — који не скидаш |
| је још, кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави јунак погине, Бог |
| p> <p>Дугачка зидина према овој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом онога у |
| ш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сн |
| ва три скока истераше своје коње у лево од старога кнеза.</p> <pb n="176" /> <p>„Помислих да ни |
| вака кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пу |
| и испричах му како је спасла своје чедо од орлушине, <pb n="28" /> а ти и поп Каритон грунусте |
| у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све с |
| нез Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p> |
| ке, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од с |
| да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас у Косово, да однес |
| у и педесет хиљада људи, који су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје |
| , као да је оком мерио колико су далеко од храста, под који се зауставио био, па се онда окрете |
| појахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на по |
| асно јецање у свити војводиној.{S} Неко од господе грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаш |
| можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, |
| S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једн |
| весело здрављаше са кнезом.{S} По неко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани |
| игурно опет издаја!“ привикаше неколико од властеле из свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И ни |
| околову оку ништа измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да с |
| кавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацити, јер сви смо подједна |
| око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже |
| верни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не смедијаше да што проговори, а старац не мо |
| га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет удари |
| ак био.{S} Што је мало светлости падало од једне воштане свеће, која је више главе младога војв |
| Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жаркога сунца.{S} Владала је жестока запара |
| разорило, колико је невине деце скапало од глади, све то тобож у богоугодној борби за Православ |
| да је издајство оних на Косову потекло од мога немара да вас <pb n="148" /> на време Господину |
| крекетање жаба, као да оно велико коло од млина окреће некакву џиновску чегртаљку.</p> <p>Из с |
| лвасијом!{S} Путник је, сухо му је грло од прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како је Господин Кнез |
| е изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што |
| за, и учинила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео више но за десет последњих го |
| Што би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“</p> <p>»О, Каритоне, Каритоне!{S} Ка |
| у у његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога шатора, под којим наш војвода мртав лежи, да с |
| на.{S} Камо наше среће да њега слушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, војници <pb n="159" /> |
| стати и Богу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се ов |
| } Остављам вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима зд |
| чним загрљајем опростише се нежно једно од другога.</p> <p>Ристивор осети како му је срце пуно, |
| pb n="25" /> <p>Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, шти |
| ван на ледину само један корак на десно од Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигне бузд |
| ију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтарем — вел |
| ане према средини слике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра реч |
| S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у |
| едини авлије начињено је округло корито од шареног мрамора, у које је падала вода, која је из к |
| з и рече му: „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Ј |
| но, пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И о |
| има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и мл |
| и узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, госпођо кнегињо!{S} У старога господара |
| цар Агарјански са силном војском кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклиса |
| е преносе глас да је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S} Наступасмо ми слободно и све |
| и старац један, одевен у господско рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, меканим чизмама |
| су као да су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве |
| који се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше старац св |
| ашћен, па се удари руком о колено. „Зар од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, |
| ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p> <pb n="186" /> <p>„Где је?“ упит |
| езу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунаци |
| дина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не м |
| Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> |
| у плаво а час у румено, није као патос од шареног мрамора, и зар нису српски јунаци, гинући за |
| јега обале беху обрасле у густи преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зе |
| од Царевом Громадом, на добар стреломет од шатора Орловићева.</p> <p>Спустио се на поњаву под с |
| ога господара!{S} Вика од јунака, топот од коња, звека од оружја њега раздрага и срце му запали |
| које могаше боље чути, ослушкује топот од коња у војске која му следоваше.{S} Али, на своје ве |
| десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} По топоту, који |
| му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под њего |
| И као да не могаше да поднесе светлост од свечева погледа, наднесе десну руку над густе веђе с |
| дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — ал |
| еко чувени као „српски соколови“, а већ од како се прозваше Орловићима старали су се да не поср |
| лимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо |
| га готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну |
| ојводе Радича, властелин Иван Порубовић од Дреновца!“</p> <p>Млад човек, који гологлав следоваш |
| товима између кула.{S} Сваки је Орловић од пет стотина година овамо волео да дода по неку грађе |
| јводо!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, |
| ојна не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци старешина.{S} Камо наше сре |
| твицу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета!</p> <p>Сад |
| одреди.</p> <p>Боривој је красан младић од петнаест година; очима и обликом подсећао је живо на |
| јске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ће |
| угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове собе јави прилика једне високе, сувоњаве, сре |
| } Милина је било погледати на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</p> <p>Млад |
| ћи једном руком њену руку а другом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми твој клобук!“</p |
| нцем, још неколико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ о |
| ну заставу Орловића побио у читаву умку од пољскога цвећа; испред ње сложио у три купе мачеве, |
| не од собе па се устави на самом уласку од оне позорнице, у којој је кнегиња стајала.</p> <p>„З |
| , кликтању, гласном смејању, и у треску од лакога момачкога скока у колу пуном красних девојака |
| о вођице Лабуду, склопио руке на јабуку од седла, саставио калпак с густим веђама својим, седи |
| старац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на колена.{S} Прекрс |
| ојводино положено у ковчег на брзу руку од сухих храстових дасака склопљен.</p> <p>Око тога ков |
| ад постеље Ристиворове по високо у углу од два зида стајала је некаква велика икона, а пред њом |
| на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати ка |
| ремена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли савија и завија |
| род прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај г |
| езу, да цар Агарјански истом чека да му од Караманије дође његова најбоља војска, јер с овом го |
| поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и |
| Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском господом уступи престо |
| оме скупу од јунака <pb n="40" /> једну од многих јуначких песама, које је тако лепо уз гусле к |
| у пред шатором стојаху сабијени у једну од препасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ на |
| “ Не умем ја вама описати ону грмљавину од кликтања, онај наш радосни занос!{S} А како да вам и |
| плаве ластавице.</p> <p>У густом грању од стародревног бршљана, који се припијао уза ступове и |
| о у царству снова певао некаквоме скупу од јунака <pb n="40" /> једну од многих јуначких песама |
| аком низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који се на источној страни Косова ви |
| Орлова Града.{S} На отвореноме прозору од шестостране куле седела је кнегиња Мандалена, сетна |
| на праг од његове собе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи десницу, коју они с |
| у своме красном <pb n="55" /> преплету од сребрних жица, лежао је поред њене десне руке; према |
| p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од шатора пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Гојко. |
| полагани ход некога, који ношаше обућу од мекане коже.{S} Опет му удари у образе ледени и влаж |
| S} Али јава би му, под бледом светлошћу од свитања, показала само — мртвог војводу Радича с мал |
| а трпезе, нити се весела господа дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почиње дан н |
| сниско главе, па убрзаним дахом дактаху од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из |
| а.{S} Иван Порубовић, сав светао у лицу од радости, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и |
| ма.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам сво |
| и вашим молитвама откупљујете моју душу од небесних митара, нити тражим да ви вашим метанијама |
| ; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута |
| књиге коју <pb n="118" /> јутрос добих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ |
| велику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не могосмо на |
| ло.</p> <p>„На крај само ономе, што чух од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно др |
| Боривојева, оплетена била, читав венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што почеше |
| ињао, као да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху седам дебелих свећа о |
| е ли допустити да само он један, старац од седамдесет лета, са унуком својим, дететом од петнае |
| ао да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета!</p> <p>Сад приђе други један по ста |
| /p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у планини Голубињу, која |
| све листове Некудимове верне службе још од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама |
| ства српског, а о којима је Боривој још од раног детињства слушао тако многе и тако дивне приче |
| , па се сав стресе и отвори очи,</p> <p>Од онога кандила пред иконом просипала се тиха и слаба |
| Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једна трећина патоса од трпезарије, и то она |
| је руке, он онда јетко рече Ристивору: „Од овога часа ниси више мој слуга ни мој властеличић!{S |
| ас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, Господина свој српској земљи, теб |
| а глас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Војводе Радича кнезу Градоју, љубимом ми пријатељу, |
| , што ти је?{S} Што сузе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој |
| веда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разу |
| и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господина Кнеза Ла |
| во ме, дедо!“... „Ево мене, господару?“ одазваше се весело млади огранак дома Орловића, и његов |
| еше нешто угушеног урликања.{S} Њима се одазваше многобројни пси по разним крајевима двора.{S} |
| ме <pb n="45" /> се она својим уздасима одазивала.{S} Али сва њена уздисања не могаху да свале |
| ду и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати твојим позивима, кад мене више не буде било!“ |
| <p>Али се ни стари кнез ни Ристивор не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му |
| у наслонио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе глед |
| терасу па се склонише у једну повелику одају у којој беше већ тако мрачно, да наредише да се в |
| није друго него света душа његова, која оданде на нас тројицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке |
| мислили да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту нари |
| убима, врати се и сам на своје место па одатле, не седајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас ниј |
| а на бориште код војводина двора, да се одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или у Пета |
| настави он своје причање. „Наша војска одби први, па други, па и трећи напад непријатеља.{S} С |
| е, и ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о перперама.</p> <p>Госпођа Мандалена, к |
| м тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, а |
| По још причаху како је Ристивор једнако одбијао од шатора таласе народа шапућући: „Мичите се, б |
| ер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хришћанске земље!“</p> |
| им господарем, да као Хришћански јунаци одбијете Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађ |
| Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда светова |
| n="85" /> <p>И онда се таласи од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом њ |
| ј тражаше неће ли где у даљини увребати одблесак сунца о златни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј м |
| ше храбре Србадије, која не жали крви у одбрани отачаства, љубим те и поздрављам те, верни мој |
| аћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју српску главу, и спасемо по коју душу |
| ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бо |
| е српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, ал |
| ако је у истини!{S} Тако је!“ привикаше одважно многи од господе са свих страна око кнеза Градо |
| м не може се опојати!“ прихвати одмах и одважно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запита |
| ц.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук његов.</p> <p>»Ако ћеш право |
| изненадно негде у близини камена плоча одваљала са уста хладног неког гроба, или пећине некакв |
| /p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама оста |
| ним облаком.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, ал |
| његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења т |
| е ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> <p>„Мол |
| а и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума дворских; искупи с |
| стиворе, ево ти моје заповести:{S} Прво одведи властелина војводина и милога госта нашег у подр |
| Огреших се тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете победи |
| ="82" /> и Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спреми |
| даде човека, који ће њега и његову чету одвести на преноћиште ако је какво за њих одређено.</p> |
| да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да од |
| данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотине по пет коњаника, па нека јуре п |
| она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и |
| </p> <p>Мало час па се од турске војске одвоји једна четица од седам коњаника, који пођоше низ |
| одмакла стотину корачаја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, па пође полага |
| м, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па |
| же, само што се нем родио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишљено |
| онај њен светли, нежни и невини поглед одговара нечујним дахом: „Славо моја!“ Ово двоје младих |
| ливени, ништа не говоре, ником ништа не одговарају; али са њихове жалости у оку и са намрштених |
| } Мало је улазио у разговоре, кратко је одговарао на питања као и на пријатељска изазивања.</p> |
| ски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговараше стари кнез, па се мачем, који му Ристивор до |
| е да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с правом радошћу стари кнез баш у тренутку у |
| нам ја шта би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше Миросав упорно. „Ја сам човек као и сваки др |
| Ту сад госпођа Мандалена стаде, да чује одговор Ристиворов.{S} Млади витез по дуго стаја пред њ |
| ј и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на госп |
| на Косово, да тамо дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђ |
| олуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: |
| стелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агарјанском. |
| и било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђујем само своје ране, а о |
| нагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мантију, засука рукаве о |
| а црква опојати онога ко се сам убије!“ одговори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да не да црква опој |
| је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Господо, јунаци и браћо!“ пр |
| ти да је разбију док не порасте већом!“ одговори још једнако сасвим стрпљиво кнез Градоје.</p> |
| рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Нека сад нема!“ прихвати ста |
| >„Још се то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само да је било издајника; св |
| анас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ одговори Ристивор невесело, па скочив с коња приђе к ру |
| раво да ти кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се на прагу поче крс |
| p> <p>„Како ћемо се кретати за Косово,“ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ет |
| пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори кнез Градоје, затежући очевидно у забуни шта д |
| <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко.</p> <p>„Не питам то,“ рече војв |
| ита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} |
| је властеле док су гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако шапатом.</p> <p>Истом оне дв |
| просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање.{S} Најпосле престаше и |
| те ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“.....{S} |
| гу|“ рече поп.</p> <p>Скочи стари кнез, одгурну љутито свој сто, збаци скрлатну доламу са златн |
| ве по два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска весело певајући.</p> <p>Осем нешто деце и мо |
| вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну Ри |
| високој храстовој столици старац један, одевен у господско рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са |
| но на слику, коју беше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело као снег <pb n="8" /> седи на сниско |
| јао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске војске, окруже |
| да помажу!</p> <p>Била је сасвим просто одевена у хаљини од некакве танке вунене тканине, утегн |
| ажаше поп Каритон у богатој златотканој одежди носећи на рукама, а на прса своја наслоњену, ико |
| од дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас китом <pb n="191" /> босиока.{S} И тек |
| којој му је стајало празнично војводско одело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жут |
| господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.</p> <p>Угледа |
| ке, сувоњаве, средњовечне жене, у црном оделу једне калуђерице и са дугачким, свиленим плаштем |
| раза кроз гласно јецање, које брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</p> <p>Млад |
| ло јуначких срдаца, то се све за раније одзивало позивима својих господара, и то ти је све изги |
| и, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на |
| ати.{S} Него да се најпре опростимо!{S} Оди, синко!“</p> <p>Рекав то стари кнез пружи своју дес |
| еву!{S} Камо?{S} Дајте вина овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље Старога Орла од Орлова |
| кнеза добио наредио беше те су војници одјахали па се ставили у два реда, а он сам стао с разв |
| нда своме свекру. „Боривој је с момцима одјахао у планину да огледају младог сокола, ког му Дуб |
| рвавој ледини обнесвешћен.</p> <p>Турци одјахаше од коња па се искупише око рањених Срба.{S} О |
| Ристивор, и сам знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде клобук, поклони се војводи, п |
| по чету како која пристизаше.</p> <p>Не одјахујући војвода нареди да се разапну шаторови за њег |
| падале низ образе као крупан бисер.{S} Одједанпут се отрже својим мислима, устаде на ноге, пра |
| да нам војводино писмо прочита!“</p> <p>Одједаред духну поветарац, влажан и хладан.{S} Од запад |
| нда ободе коња и са своја два побратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се сад рањеник подиже |
| ухо шану, узјахао свога коња Јабучила и одјездио натраг у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се с |
| ра, појахао коња и праћен својом свитом одјездио пут Косова.{S} Оста на двору главни двородржиц |
| о до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уочи тога дана, — другог по одла |
| иљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне коњице!</p> <p>Тек ће м |
| Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме господару, па својим копљем у |
| ека су проклети и овога и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.</p> <p>„Станите мало, го |
| д и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да рад |
| од бојнога окршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. |
| бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује својим кликтањем кликтању њихову.</p> <p>У том |
| далена, сетна и невесела, и ослушкивала одјецима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их ј |
| рају да пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази од мене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за К |
| , онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје собе у овоме двору, па ће сутра |
| дан другом а шта обојица нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И војвода махну руком према врати |
| па је првом зором која је осванула, по одласку Кнеза Лазара, појахао коња и праћен својом свит |
| } По вечери уочи тога дана, — другог по одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш |
| он свако своје хрвање са свецем мора да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем и |
| и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, јер остају двори |
| рак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа ч |
| сретање тројици Срба.{S} Није та четица одмакла стотину корачаја а од војске се одвоји друга че |
| под којим наш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се договорим |
| ири војводу у његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога шатора, под којим наш војвода мртав |
| на постељу, на којој се наш велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео |
| д чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави између вас двојице.{S} Сутра ће |
| нас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <p |
| } Слуге му казиваху како се стари кнез, одмах по свршеном крштењу, повукао у свој шатор и да је |
| вор заспа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збораше тихо у два мах |
| крај узбуни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез од ње |
| {S} Нико не умеде казати како то би, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада војска, |
| ом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право к њему под шатор д |
| викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити |
| д тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах сама приђе к Лабуду, убојном коњу старога кнеза, |
| па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, да н |
| ш чему ваља!“ прихвати војвода па скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви други учинише тако, и |
| Рајку; кажи му да моју књигу не предаје одмах госпођи, него нека јој најпре каже, како се гласо |
| </p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“< |
| људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига која е |
| како своје синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама поклис |
| /p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и властел |
| ем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с пи |
| зе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ привикаше |
| гове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности било!“</p> <p>„Та |
| а него зови сву своју властелу, нека се одмах скупи под твоје стегове, те је <pb n="18" /> води |
| м, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје собе у овоме двору, па ће сутра порота од |
| а старчева сијну кроз речи његове, беше одмах запалио пламен у ватреном срцу младог Орловића.{S |
| заповедаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> <p>Није дуго потрајало |
| по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови шаторова. </p> <p |
| начини као жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намрго |
| тељи у једној по широкој соби при земљи одмах испод терасе.</p> <pb n="37" /> <p>Два се млада в |
| ону нашем не може се опојати!“ прихвати одмах и одважно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може! |
| нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора нашег |
| погледе њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах са старим господарем!...{S} Зашто не би могло бит |
| ив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и преклињах, како своје син |
| ућута, и само се <pb n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаш |
| а, узе да говори гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је сваку његову реч сваки могао добро |
| </p> <p>„Звала сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с тобо |
| , и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло |
| {S} Поче игуман Пајсеј опет примицати и одмицати <pb n="158" /> листину, оштро гледајући у њу.{ |
| аче к очима својим, па је онда полагано одмицаше од себе, погледајући је испод својих густих ве |
| саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ р |
| ли њих петорица, који би јутрос појахао одмичући од бојнога окршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну |
| била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако |
| и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче мантију, макну г |
| </p> <p>И опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети чега још да с |
| д,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој шатор |
| сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристи |
| /p> <p>Ту се ратник заустави да се мало одмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} Нико не смеде да жу |
| свити својој; „нека нам се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите сама под мојим |
| а ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учи |
| ојој; „нека нам се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите сама под мојим шатором |
| оја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, господару,“ рече Ристиво |
| јамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје мало оштрије. „Вид |
| опет потискосмо Турке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придође, него ми једни |
| су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би |
| усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе |
| едни исти боримо се од ране зоре са три одморне војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S |
| кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у |
| ју, која, седећи на посниском а широком одморнику, застрвеном богатим простиркама, претискаше н |
| уд долази нова каква чета ма од стотину одморних људи?!“...{S} Али ни од куд никога! „Ох, што и |
| Чинило јој се да та једва чујна тутњава однекуд испод земље долази, и да тако тужно и тако жало |
| ао на љуљашци, па не могаше.{S} Приђоше однекуд некакви танкогласни комарци, па, час око његова |
| аљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однекуд потмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини |
| /> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!“</p> <p>Однекуд доле испод терасе испаде на мраморну авлију мла |
| ако и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири |
| е занесе и на меким својим перјанама не однесе у своје чудесно царство.</p> <p>Не мичући се слу |
| са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо |
| из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појас |
| енике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у најближе село где ми ране привезаше.{S} Од т |
| лађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, |
| в нешто војводи који само климну главом одобравајући, пође живим кораком својој чети.{S} Дошав |
| га свога сина!“</p> <p>Диже се граја од одобравања са свих страна, али је надјача јека од горко |
| > <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима |
| чми на цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и застаде.</p> |
| „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="153" /> жалости срца свога, сам себи смр |
| та тамо пред двором бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује својим кликтањем кликтању |
| его и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац |
| јводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господину Кнезу.{S} Тако ти светлог имен |
| песме „Со свјатими упокој!“ Него куд ја одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога како је |
| нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно не |
| е могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С вели |
| о, позатвараше продавнице и радионице и одоше.{S} Осташе отворене продавнице и радионице од сре |
| S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не мож |
| ај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и |
| , <pb n="95" /> племенити јунак који је одрастао уз колено великоме цару нашем.{S} Господо, под |
| сподине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао уз колено цару Душану, крваве сузе потицале ка |
| за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је красан младић од петнаест год |
| вести на преноћиште ако је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе спремљене колибе, |
| стом косом и брадом, обојима небрежљиво одржаваним, у старој некаквој морастој мантији са црвен |
| анова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србад |
| ре ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</p> <p>С муком изведоше полупијана властелина |
| о пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и распасаше коње, простреше црвене сукнене пл |
| и напад непријатеља.{S} Сунце није било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас д |
| је по доста духовника.{S} Остао је, да одслужује придворну црквицу, протопоп Недељко, два свеш |
| <p>„И ништа боље, синовци моји, него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога |
| цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Приштини!....{S} Кнез се устави, погледа к д |
| ова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј, слаб на читању ситних |
| ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кроз одушевљени и љубави пуни народ у свој двор проћи.</p> < |
| уђерски поведоше.</p> <p>Кад се та бура одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Градоје опет нес |
| /p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА 1899.</p> <p>СР.{S} КА |
| о даде од своје слатке малвасије, те ми оживе срце које већ беше малаксало!“ говораше рањеник п |
| лији жагор, што их сунце све то топлије озараваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гласни сме |
| атором.{S} Отвори им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да гр |
| , да сунце топлијим и златнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Града,</p> <p>Једнога топлог с |
| че. <pb n="83" /></p> <p>„Како?“ питаше озбиљно кнез па се узе крстити од чуда. „Како?...{S} За |
| Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је приспео час д |
| говориш, господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како |
| кох: „Како да не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, како је данас по нашој Србадији св |
| ака борбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете распршташе, сва |
| ову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби, кнеже |
| </p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он оздо, скиде калпак и поклони се.</p> <p>„Ко стражари на |
| вара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари песницом о сто, да |
| е чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са трпезе један властелин, који је цело вече пио к |
| о сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим ка |
| х легао на постељу видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају из густога мрака: што |
| ену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погледа, прође мимо ње и стаде мирно до с |
| еже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} А тада |
| ан је био много уморан и опет не могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се успава на оном једнозвуч |
| могу да помогну, ту милосрдан поглед из ока Мандалене Орловићке, дотицај њене руке, и неколико |
| е. <pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јутрос, пред саму зору, ма |
| им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољена Турцима са свих страна,</p |
| узама нашим прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> м |
| част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао т |
| е изиђе најмање четири стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара! |
| не свиле, чврсто затегнуте у шимшировим оквирима.{S} Везла је покров једној сребрној скрињи кој |
| м кулама, него је и двор са прозорима у оквирима од извајаног камена, са терасама на ступовима, |
| полазе, додаду цвећа, да своје клобуке оките.{S} Беше милина погледати како лепе дворанке дево |
| буду, убојном коњу старога кнеза, па га окити цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, у које је гри |
| мој прилог цркви, коју си ти саградио, окитио и обдарио!“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви |
| х, заузданих и поткованих, па их цвећем окитио као да су коњи сватовски; по странама, и десној |
| им већ се враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску |
| Ристивор весело. „Нека је наша дружина окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мен |
| ачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, панцерима, |
| „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини Ристивор да нема ни једнога цветка?!{S} |
| врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n="73" /> <p>Узе мушкадија радосно кл |
| >Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p> <p>„Прекрстите се, децо м |
| не кожне скрињице извади сјајну челенку окићену драгим камењем и утврди је у свој калпак.</p> < |
| S} Тако ти светлог имена дома твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n="1 |
| војнама, преклињаше нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад |
| викнем за помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, него притеци брзо и снажно и помози, јер <pb |
| нама, као да су се џиновкиње у сребрним оклопима загрлиле чувајући стражу да нико не приђе да ч |
| био да у Крушевцу остане двеста педесет оклопника, да двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у |
| нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са својим оклопницима у прве редове.{S} Његово око, његов глас, њ |
| под ранама — полете са својим дворским оклопницима к левом крилу, кад дотрча гласник да јави: |
| иђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не свраћају |
| м.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет година.{S} Не више пупољак али ни п |
| ебе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> око себе сву велику господу и властелу.{S} Храбрио је о |
| омања једна трпеза од белог мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазна стола од храстов |
| та сутра да светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по пољани прохода |
| ужен у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезови и властела, те св |
| } Читао им је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на |
| али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближ |
| уласку стојаше млади војвода Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном од |
| проносило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранков |
| ловином сталне дворске страже бити сада око педесет добро оружаних војника, који ће кнеза на Ко |
| дочека на ноге, па стегну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S |
| на којој се ова господска свита савила око војводе.</p> <p>На послетку војвода, блед као крпа, |
| } Кад би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко само чита молитве, метанише и прев |
| дође к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p> |
| ступају напред.{S} Чух Кнеза како онима око себе рече: „Има их много њих који су требали да су |
| одважно многи од господе са свих страна око кнеза Градоја.{S} Старац се само окреташе са коња и |
| трећем тренутку дохватно је оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучн |
| кнеза?“ питаху они млађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали |
| ци|“</p> <p>Па се слегао радостан народ око мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <p |
| него ми који смо овде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћемо расп |
| се уталожише и опет поседаше у столове око трпезе.</p> <pb n="104" /> <p>„Славе ти, кнеже Гојк |
| ватом времену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо |
| иташе старац више самог себе него друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, |
| сав блистајући од радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, |
| шој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуш |
| и у мојој души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само посл |
| главном капијом од двора.{S} Многима је око срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на с |
| о опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено погинулим и рањеницима, осе |
| српској.{S} Свакоме дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби но |
| итла колом девојака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез |
| ати свој буздован па њиме растера Турке око себе.</p> <pb n="201" /> <p>„Их, погана веро Агарја |
| своје.{S} По средини слике пукла, докле око допире, њива са златним класјем, које сељани и сеља |
| изненадно указа.{S} Пукла равница докле око допире.{S} По њивама и ливадама пала танка маглица |
| ригибаше час с једне час с друге стране око Ристивора, узалуд по правцу руке његове напрезаше с |
| андалена кметовима и ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> |
| м пробије себи пут ка гомили која му се око господара склептала.</p> <p>Али се глас старчев сад |
| некакве танке вунене тканине, утегнуте око витког јој стаса пасом од плавог аксанита извезеног |
| лијим и златнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Града,</p> <p>Једнога топлог сунчаног дана, |
| д њега, чекаше мирно док се не искупише око њега на убојним својим коњима сви кнезови и властел |
| p>Турци одјахаше од коња па се искупише око рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да је мртав, а |
| ва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око рањеника.</p> <p>„Тек ти бејах опремио Ристивора,“ |
| рале окретати колом; зрели људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад на |
| род седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{S} Пуно младих мом |
| је.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мраморног кладенца шетаху се невесело један па |
| се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, дол |
| е пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако к |
| , човече, та сам онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаћ |
| онако како се зрикавци, у високој трави око оног храста, жустро гањаху и надметаху непрекидним |
| нчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у |
| о Господин Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме |
| сни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци |
| збудио и сузама облио.{S} У оној гомили око њега сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{ |
| нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајку у руку, истр |
| и!“</p> <p>И још распитиваху по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, |
| у, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека д |
| к оном храсту, како се сва моба искупи око Ристивора, како, кад овај скиде свој калпак, сви му |
| уморним очима, по господи што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> |
| е на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столова као да су Агарјански пеливани а не два |
| и гвоздене напрснице.{S} Све то смести око заставе, па растури по ново огласнике по селима и з |
| ја, кнеже, растеривао војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.< |
| ма, а округло поткресаном густом брадом око руменог и округластог лица.{S} Опружио се био у оно |
| ликој трпезарији вечерало је с војводом око двадесет које властеле које духовника.{S} Све је то |
| ре, сав онај други свет оста као укопан око госпође Мандалене.{S} Женскадија тек сад удари у пл |
| молим те, видиш да се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царска властела, и господа о |
| им оклопницима у прве редове.{S} Његово око, његов глас, његов мач, његова застава, чинили су п |
| етос о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба до |
| ледаше младо дете Боривоја, како весело око себе погледа, носећи поносито сребрн панцер на прси |
| ливаше свога мртвог војводу.{S} Ниједно око није остало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дет |
| p>И старац полете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочек |
| p>„Ето ни један!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове вин |
| од великих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од калуђе |
| уд некакви танкогласни комарци, па, час око његова носа час око његова уха, зузујаху неку тужну |
| ни комарци, па, час око његова носа час око његова уха, зузујаху неку тужну песмицу без конца.{ |
| игуман искупио сву братију у трпезарију око некаквога Светомира Светогорца, који је у Вилиндару |
| ака чуло се само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, |
| емо, и уздасима нашим окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрос |
| сухих храстових дасака склопљен.</p> <p>Око тога ковчега, покривена војводским плаштом и шлемом |
| е; према њој је висила на зиду у сребро окована чудотворна икона Богородице Тројеручице, коју ј |
| има пред иконама у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколике дворкиње.{S} Збијене |
| е погледаше к тим шаторовима, као да је оком мерио колико су далеко од храста, под који се заус |
| ка запара.{S} У далекој даљини могло се оком видети како јара трепти над земљом, као да баш из |
| Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Србина испадоше испод грм |
| е панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коњанике винуло се убојним коњима |
| Ристивору, који се доиста напрезаше да окрене коња другим правцем. „Натраг, кад ти кажем!“</p> |
| о и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони му се.</p> |
| ито трже к себи златом обложене вођице, окрену свога убојног коња к Југу, ободе га острицама, т |
| оњем кроз џбуње и шибље, прегази поток, окрену копље своје наопако, да сељани, чим га угледају, |
| же и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену још једном према Ристивору, гледаше га сва расту |
| кнез убриса рукавом зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да подн |
| му!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Јабучила натраг путем, којим су мало час прошли. |
| к владици, прими из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетог |
| откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену духовницима, шкргутну мало зубима, поцрвене у ли |
| ресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, окренув се целоме ономе доиста у препаст и жалост поруш |
| о!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћас одмо |
| уку према њему да га устави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је на |
| тужно и невесело, и опет некако свечано окренув се властели својој. „Да похитамо брзим кроком, |
| трашног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb n="145" /> да погледа пољем иза српске војс |
| вора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот |
| дремах, и тада снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Т |
| Миросав од Рујног Рудишта; „не можеш ти окренути кнеза Градоја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И уза |
| е кнеже!“ рече Некудим осетив се некако окрепљен речју кнежевом. „Прво је дошао војводи под шат |
| еде да пије; момчадија узеде уз свирале окретати колом; зрели људи стадоше око мене да пијуцкај |
| ривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе по више пута час десно час лево ухо к поветарц |
| <p>Саставни своје густе веђе, невесело окреташе најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, |
| на око кнеза Градоја.{S} Старац се само окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуним пре |
| корим надају!“ Па онда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му |
| љаху.{S} Дошав до на крај левоме крилу, окрете коња, да још једном поред војске своје а к десно |
| за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена кметовима и ономе свету што |
| се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб |
| “</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристивору. - „Ти ће |
| , под који се зауставио био, па се онда окрете Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуздано да распозна |
| Градоје горко подругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо, овога |
| а си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{ |
| аше непомично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести |
| ead>III</head> <p>Стари се кнез Градоје окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али зн |
| тихим шапатом.{S} Кнез се у столу своме окрете војводама, <pb n="141" /> кнезовима, властели и |
| у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргут |
| > <p>Витомир сукну мач из корица, па се окрете, да код свога стола дочека Миросава.</p> <pb n=" |
| попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај см |
| а челенком, пољуби старца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, она му |
| : „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шестостраној конати |
| де и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} То беше |
| га великога блага.</p> <p>Санџак-Бег се окрете својим људима па с њима нешто разговараше турски |
| оздрави га добродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с |
| високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окрете према својој чети.{S} Ристивор по заповести коју |
| аг.{S} Није дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеј |
| хватив писмо у своје руке стари се кнез окрете Ристивору:{S} Синко води нашег милог госта у црв |
| стиша, кнез се Градоје опет нестрпљиво окрете к војводи:</p> <p>„Молим те, војводо, заповеди к |
| есноме крилу прође, кад се од један пут окрете и погледа к пољу, којим су три Србина право к ње |
| коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило после два три корака |
| Северу а Јабучило после два три корака окреће к Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, што му не |
| е жаба, као да оно велико коло од млина окреће некакву џиновску чегртаљку.</p> <p>Из села, десн |
| ло по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор>“ питаше кне |
| поткресаном густом брадом око руменог и округластог лица.{S} Опружио се био у оној храстовој ви |
| ке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном густом брадом око руменог и округла |
| плочама; на средини авлије начињено је округло корито од шареног мрамора, у које је падала вод |
| нџак-Бег, заповедник ове турске војске, окружен неколицином својих доглавника у кафтанима од цр |
| је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја ра |
| и би јутрос појахао одмичући од бојнога окршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла |
| од дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја једна топла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, д |
| не одговарају; али са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихових народ чита, <pb n="134 |
| аво је замислити, да се његову соколову оку ништа измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да |
| Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окушамо попову мудрост!“ рече кнез Ристивору. „Али мрка |
| нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Е |
| стивор стајаше на своме месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и |
| рило је Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа не одгова |
| ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, да санак један пр |
| <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Во |
| његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као б |
| огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтарем — велики гвоздени светњаци, исковани мајсторски |
| ња тек почела беше.{S} Осем духовника у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога друг |
| ead> <p>После оне велике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва |
| се.</p> <p>Пред самим огњиштем била је омања једна трпеза од белог мрамора.{S} Око ње четири в |
| завичају своме.</p> <p>У двору у једној омањој и слабо осветљеној соби, са осетним задахом од у |
| шни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти д |
| да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према другоме, |
| стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да г |
| .</p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке, он онда јетко рече Ристивору: „Од овога часа ниси више |
| главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше свога погледа са ње.{S} П |
| пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то |
| му се погледи отеше на мртвог војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја |
| њене очи.{S} Она му ништа не прозбори; он њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је видовит мога |
| ће му коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило после два три |
| ј што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на цареву друму код Царев |
| не боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњу Јабучилу, у убојној спреми, с |
| ше је игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је примаче к очима својим, па је онда полагано одмиц |
| дино.{S} Старом се кнезу срце стеже.{S} Он скиде свој клобук, приђе корак два ближе, спусти се |
| журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало пребледе и преста појати.{S} Али ипак мирно доч |
| ом једном храброшћу и новим поносом.{S} Он разви свилену заставу Орловића, и кад стари кнез сил |
| е ово с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као <pb n="161" /> кукавица, него као јун |
| клоне очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута мало, погнут као да се онај брест на плећа ње |
| ога дана, — другог по одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дв |
| ци одјахали па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према средини првога |
| рпези обредише пехарима по један пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, као да |
| два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, про |
| а госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем оп |
| ез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја м |
| ледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоћ |
| вори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља своме непријатељу.</p> <p>Миросав |
| да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак нека |
| ости!“</p> <p>Старац се понашаше као да он једини онде нема ни од кога смртног какав опроштај д |
| и „Придите, последње цјелованије“, онда он полагано и свечано приђе први ка ковчегу у коме мрта |
| ми твој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било |
| н мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти |
| да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — н |
| ако је прави Орловић, не може — не може он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, |
| чи севаху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једн |
| гињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му главом даде |
| у уз нашега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то остави |
| еза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком себи нож у срце сјурио, игуман се с |
| га старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама кој |
| ему у руке стигло!“</p> <p>„Такав ти је он свагда од самог свог детињства био!“ упаде кнез Град |
| х устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устеж |
| главом, поузданим јунаком.{S} Остао је он само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором |
| вор да нема ни једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш л |
| >„Светац може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми |
| ије све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени ј |
| погледе упираше у старога кнеза. „Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово ово |
| {S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рука његова дотиче и слушах ша |
| утра палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочам |
| ј рањени јунак чуо <pb n="172" /> да се он с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, би |
| аштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу ње |
| и сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге његове приступају с |
| {S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</p> <p>С муком изведоше полупијана вл |
| ашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад |
| рна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово |
| а витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи говорећи; „бадава, нема већег свеца у с |
| луга буни против господара свога!“ рече он; па онда настави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти |
| а теби, војводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не л |
| ав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пред непријатељем, |
| p> <p>„Станите, по Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога |
| сећи буздован.</p> <p>„Господару,“ рече он смерно, „ево ти буздован твој!{S} Може ти требати на |
| . <pb n="64" /> Осмехујући се пролажаше он кроз гомиле народа, поздрављајући га гласно и срдачн |
| „Неће, господару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; скинуо мантију, |
| аху кроз њихове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху ста |
| } Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би ви |
| едеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма |
| тројице само један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших очев |
| и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити |
| ест’, јадан наш Господин Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> |
| Зором нам је добро пошло било!“ настави он своје причање. „Наша војска одби први, па други, па |
| гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „за |
| з Градоје беше силно раздраган.{S} Први он од властеле поче да помаже духовницима, да им појање |
| дина Кнеза на Косову у онај час, у који он на светом крштењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас |
| не.{S} У сухој, каменитој пустињи стоји он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, као д |
| века нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па |
| о да све то оставимо на страну, није ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнемо на Кос |
| своје последње заповести!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потражише |
| ара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма |
| у?“</p> <p>„Право да ти кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се на п |
| </p> <pb n="187" /> <p>„Децо!“ прозбори он свечано. „Децо!{S} Она звезда тамо трепти над непобу |
| празан пехар на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристиво |
| кнене капе, па гологлави слушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуго потрајало па сељани и с |
| ј војсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, |
| х Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао послати један део, или ба |
| господом уступи престо српски, само ако он — Марко — у истини може да изради у Мурата да њега < |
| љавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он разапиње св |
| ш небеском малвасијом!{S} Ниси чуо како он великом клетвом куне свакога ко може да дође а не до |
| те.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба зајед |
| и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, старац од седамдесет лета, са унуком својим, |
| ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер |
| ало као збуњен не знајући управо шта то он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му заставу |
| ко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега што му је смешно.</p> |
| за један тренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тре |
| у је то пријатељ који разуме све што му он каже, само што се нем родио те не може да одговара!< |
| реварити! <pb n="179" /> Натраг!“ викну он, што га грло доношаше, Ристивору, који се доиста нап |
| ен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он оздо, скиде калпак и поклони се.</p> <p>„Ко стражари |
| ију, али нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p> |
| исине у дубине, оно његово застајивање, она очевидна борба његова, чудновато посресаше!{S} Учин |
| приђе к њој, сав блистајући од радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гла |
| >„Децо!“ прозбори он свечано. „Децо!{S} Она звезда тамо трепти над непобусаним гробом честитога |
| ња — коме другом срце своје дала!...{S} Она је красна и честита девојка; обоје сте млади, али с |
| спође Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром свој |
| бусаним гробом честитога цара нашег.{S} Она црква тамо сад је два пута света и пред небом и на |
| ово што стари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не |
| с великом слободом право у њене очи.{S} Она му ништа не прозбори; он њој ништа не прозбори.{S} |
| ти!“</p> <p>Сложно и весело привика сва она господа да је све тако како војвода рече. <pb n="83 |
| вога и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.</p> <p>„Станите мало, господо!“ рече кнез Г |
| да ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај г |
| да према њену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погледа, прође мимо ње и стаде |
| сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити |
| лика несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, он |
| вао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу клизају к Западу!“</p> |
| од препеке у пустињи, те се према њима она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом к |
| где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„ |
| ца Крушевљанка Ката“, кад пођосмо, оста она „Катинка бела кћерка дужда од Млетака“.{S} Хахаха, |
| црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прс |
| ерно стојећки — узеше појати.{S} Зајеча она трпезарија слаткогласним појањем као да је црква.</ |
| } Узалуд гледаше час један час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали с |
| ружа.{S} Послушна својој госпођи, приђе она слободно и право к Ристивору, извади иза свога паса |
| даваше како неке дворкиње причају да је она преко своје воље доведена и привенчана за Милана Гр |
| пске земље, уздах коме <pb n="45" /> се она својим уздасима одазивала.{S} Али сва њена уздисања |
| поведаше оном стражом, па му рече да се она не боји остати сама у средини верних Крушевљана, те |
| Гледаше непомично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући запов |
| једну звезду у славу јунакова имена, те она гори вечном неугасном светлошћу и својим трепетом х |
| ости.</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ рече она оним својим чудесно меким гласом; „ето за твојим па |
| ња стајала.</p> <p>„Звала сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да прогов |
| грохотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она просто „Крчмарица Крушевљанка Ката“, кад пођосмо, о |
| да од десног крила ходникова, откуда и она светлост долажаше, чује полагани и тихи тик-так тик |
| у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и тре |
| уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором |
| , што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад |
| и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не разумеваху ништа од свега оног |
| ега Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо није друго него света душа његова, која |
| а?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како су се њих двојица, |
| една трећина патоса од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је за ј |
| S} Чудила се како да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се |
| е, верна наша слуго Ристиворе!“ рече му она оним својим чудним гласом, јасним као сребро а мекш |
| не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ће и Пет |
| ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога седишта, па у |
| екаква велика несрећа задесила!“</p> <p>Она блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} |
| светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погледаше се.{S} Изгледаху оба |
| оме што сад прво стоји на реду!“</p> <p>Она бојазна старога кнеза, да не узнемирују мирно почив |
| вама описати ону грмљавину од кликтања, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све |
| ше својих погледа са старога витеза.{S} Онај пламен што из срца старчева сијну кроз речи његове |
| ити док један од вас не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мо |
| јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај <pb n="208" /> силни напор сломио га је.{S} Срце м |
| илно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душевни и телесни, оно велико изнен |
| пет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја |
| поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одговара нечујни |
| ће Ристивор да <pb n="177" /> навеже на онај разговор, који поче да се води па се прекиде због |
| здисања не могаху да свале са срца њена онај сињи камен нејасне туге и мутне слутње, што се на |
| „Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манастирској кујњи прао карлиц |
| јском, да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста као укопан око госпође Мандалене.{ |
| тале ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуда струјаше, зарза и узе де |
| више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо <pb n="172" /> да се он с целом с |
| као да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и баца к |
| ор.{S} Он поћута мало, погнут као да се онај брест на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у лицу, |
| лази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до уста, те с |
| /p> <p>Два пута или три пута прекиде се онај молитвени жубор, јер по пакосним сплеткама сотонин |
| ом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растопи лед к |
| >Седоше опет под грм.{S} Старац разложи онај део погаче што се још нађе у шареници Ристоворовој |
| овоме крају!{S} Ман’ се, човече, та сам онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну н |
| рбина уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, донесе о |
| {S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај кондир малвасије, и рече му да се мало поткрепи.</ |
| рече Боривоје, „ја разговетно чух како онај што запомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра |
| бију Хришћанску војску српску?!{S} Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хриш |
| дава у стан Господина Кнеза на Косову у онај час, у који он на светом крштењу прима српско име! |
| ="173" /> му заклоне очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута мало, погнут као да се онај бр |
| ор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећа |
| ком пажњом твога славнога деда!“</p> <p>Онај народ, што могаше видети како се господа поздравља |
| волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми не рече.{S} Него збиља, |
| о је многе помело!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> |
| а искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ настави кнез који је волео по |
| ширеним зеницама и отвореним устима.{S} Онакве га речи запрепастише и готово скаменише.</p> <p> |
| } Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поломила теби, седи соколе, обран |
| егову.{S} Једна мисао витлала је другу, онако како се зрикавци, у високој трави око оног храста |
| Кад сељанке угледаше госпођу Мандалену, онако бледу, с тугом у очима, с усиљеним осмехом на уст |
| е стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај |
| м некакве зле слутње своје, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила своја — |
| , метну их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласом, и ви |
| , па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или тр |
| ожно прихватише, и ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о перперама.</p> <p>Госпођ |
| одим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би |
| што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца јуначна |
| кроз њихове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, |
| } Чудо ми је само како је војвода могао онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Г |
| ораху паметно, и никако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кн |
| исто јој је чудно било како врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубови могу да уживај |
| лина, бела кћерка дужда Млетачкога, још онако млечно бела, да л’ још носи своје русе косе по ви |
| ас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, |
| дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегн |
| ару Душану, крваве сузе потицале кад си онаку књигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге пи |
| шатора, те се по пољани проходао овамо онамо на мирисном поветарцу а под небом, које се -— чин |
| вати и „Придите, последње цјелованије“, онда он полагано и свечано приђе први ка ковчегу у коме |
| инем на Косову у служби цара честитога, онда.... онда те молим.... подај то злато твојој младој |
| сав остави ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому |
| тењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући и кликћући, узе растапати своју ра |
| д јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како су се њих двојица, које Госп |
| па ако не изиђе најмање четири стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог го |
| јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу |
| и и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу |
| И кад се сва тројица смерно причестише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом |
| ма светости, праведности и сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад му митроносне сл |
| .{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“< |
| томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не стигну |
| на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n="44" /> рече Ристивор поу |
| ставили, те би сам под шатором остајао, онда би тек пао од силног умора на столицу, наслонио че |
| а заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у кој |
| ласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у |
| ка срца нехришћанска кора ухватила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше |
| о; ако те оборим или се ти први умориш, онда поштено да останеш на двору а место себе мене да п |
| осову у служби цара честитога, онда.... онда те молим.... подај то злато твојој младој дворкињи |
| све друкчије било за наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет пута више људи но оружја, и |
| било места у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тра |
| Орловића од Орлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, стари Орао од О |
| год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут |
| сно изненађен у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао |
| г и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb n="145" /> да погледа пољем иза српске |
| еликог човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али к |
| це навалио; једва се дубоки уздаси овда онда отимаху испод њега; али никоме не могаше ни једна |
| , ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: |
| о да се сакрије од свечевих погледа, па онда посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p> < |
| ништа помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога |
| хватише беле погаче и руменога вина, па онда старац рече:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја ћу мало д |
| S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не сва господа.</p> <p> |
| адојев посред лица турског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта |
| ци га далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву, који се на ноге дигао био, викну заповед |
| своју десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни |
| емо зором устати и Богу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или |
| рно дочека да се света песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори:</p> <p>„Н |
| кога од господе за Кнежевом трпезом, па онда зашушташе свилене завесе на шатору; нечија их рука |
| у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“ |
| исли се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Страшн |
| разумети што се они то толико смеју, па онда опет настави:</p> <p>„Сутра кад се будемо кретали |
| изви из њега своју сребрну челенку, па онда рече Боривоју, који још једнако стајаше поред свој |
| но и са светим страхом целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице млад |
| ни са страхом и поштовањем целиваху, па онда узе говорити:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти моје |
| те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте их и за пут припремите, па |
| и почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва хлеба пр |
| ни против господара свога!“ рече он; па онда настави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да ради |
| а јој се са срца тежак терет скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомично |
| писати што ми треба! <pb n="155" /> Па онда мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону |
| м блистању трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шаторо |
| ош јутрос до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена спусти своју главу на то узг |
| јој речи њене сузе њене обвијале.{S} Па онда, више као себи него њој говорећи, промрмља:</p> <p |
| се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једну кесу с новцима и пр |
| ија, јер игумана не могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем |
| тарога кнеза, па га окити цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрна |
| а, и стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез |
| тајало празнично војводско одело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, |
| ојим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни један!...{S} Искупише се л |
| а глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и |
| е!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну узде Лабуду, <pb n="144 |
| {S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, |
| итковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању к |
| реснуо о ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него опет нису сви такви.{S |
| а Милана, нека ми се скорим надају!“ Па онда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима |
| коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе!“</p> <p>Сељацима, који онде у густој гомили |
| им што гледаше узе се најпре крстити па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раздвојимо!“</ |
| д грма на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким трком пођоше уз ону косу, на вису које је ле |
| бодан, баци се стражњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, да се |
| и господственога Санџак-Бега.</p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да |
| јим очима видни колико их је.</p> <p>Па онда га освојише свакојаке тужне и црне мисли.{S} Под њ |
| чаше полугласно кнез Градоје.</p> <p>Па онда Гојко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше |
| ису и ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на свој |
| ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и ка |
| наше земље?!“</p> <pb n="97" /> <p>„Па онда,“ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жало |
| раше кнез Градоје задовољан.</p> <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи |
| {S} Он је примаче к очима својим, па је онда полагано одмицаше од себе, погледајући је испод св |
| Кад гледалац стане према средини слике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз које в |
| га двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први српски |
| беше само за неколико тренутака, па се онда ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звезд |
| Поцрвене у лицу, шкргутну зубима, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да ути |
| тивору, гледаше га сва растужена, па се онда растопи у тиху месечину којом се ходник и соба њих |
| викну Ристивор иза гомиле света, па се онда коњем својим прогура кроз сељаке, и додаде старом |
| !“ шапуташе старац неколико пута, па се онда пусти у некакве дубоке мисли, не скидајући погледе |
| десном руком сукну мач из корица, па се онда чврсто корачајући упути право к војводи, праћен са |
| хрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десним рукавом хладан зној са чела, |
| раста, под који се зауставио био, па се онда окрете Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуздано да рас |
| гну се и целива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену ј |
| ногу у сребрну широку подножицу, па се онда устави, јер се нечему беше присетио.</p> <p>„Чекај |
| ор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> чујаше |
| ди да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену духовницима, шкргутну мало зубима, поц |
| кнез Градоје горко подругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо, о |
| кана лута по ходницима од двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби Змаје |
| лет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за м |
| не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три пута побожно прекрсти, промрмља некакву м |
| , који иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на поњав |
| рестао <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањем срца уб |
| гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„Кнеже Орлови |
| е по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући се прогово |
| дом прелете кнез сваког свог војника, и онда, рекав нешто војводи који само климну главом одобр |
| но, готово побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сн |
| те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Видим! |
| вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шт |
| вљао све лаганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозборио би нешто кроз нос |
| сркну мало малвасије, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Кру |
| војим гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеше |
| ији; ја их унесох и полагано спуштах, и онда чух како Светогорац рече да су настала последња вр |
| ка ми донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шато |
| и и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га виш |
| сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо с |
| Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одјезди некуда |
| ити је чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си б |
| ца убрзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно прозборио; али је очевидно в |
| еве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда з |
| ело један паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним криком, па би онда — к |
| ине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као да |
| раше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Гојк |
| милу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи на |
| оже да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишљено погледао у свога господара, и фрк |
| Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује |
| е дубоко испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој тераси, у хладовини коју ј |
| пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по |
| иђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике ду |
| у коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти мене, Некудиме!“ прихва |
| м као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, |
| за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда се таласи од народа одбише од двора и повијаше за |
| што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шатор.</p> </div> <div type="c |
| илно залупа последњим куцањем.</p> <p>И онда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену с |
| е, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до ус |
| о је правих јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене во |
| кона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, као |
| шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд гледаше час један ча |
| да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерен |
| з, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тројица тужни невесели.</p> < |
| игурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Ход |
| несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која св |
| смо о јуначкој смрти његовој!“</p> <p>И онда стари кнез задену своју челенку у клобук Боривојев |
| вернога срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Лиц |
| следњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се Некудимово срце опет поче растапати у сузе. „Го |
| Станко, ох.... бедни Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снаг |
| да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче мантију, макну главом на Ристифора који |
| инемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда старац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, а |
| на, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ |
| крештали би својим ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско и у |
| ахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се ју |
| је чувати своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучил |
| се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесе |
| ад што је остало, то није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, неш |
| ритврђују цвеће за своје клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни |
| p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке, он онда јетко рече Ристивору: „Од овога часа ниси више мој |
| убише, да освете смрт свога цара, па му онда тело предадоше калуђерима Грачанице, да га у њихов |
| с са царем час опет између себе; али су онда духовници упадали с крстом у руци међу укрштене ма |
| или.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и преклињах, како своје синове и |
| оји остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора ж |
| >„Кад је тако,“ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нама опојте како треба нашег војводу, а с |
| p>„Е, кад јесте закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и |
| брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, |
| /p> <p>По зеленој ледини лежало је овде онде пет тешко рањених Турака, а бар толико их је понел |
| ци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од њих да п |
| з подрума војводиних потицаху, а сва се онде <pb n="125" /> искупљена војска растопи у народ и |
| е мени у мојој души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само |
| а, коме сва господа и сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стојећи гологлави, стари |
| га.</p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> < |
| ву или ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара сви |
| ез замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око ст |
| </p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног срца и из једног грла.</p> |
| ња па онда себе!“</p> <p>Сељацима, који онде у густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о к |
| <p>Старац се понашаше као да он једини онде нема ни од кога смртног какав опроштај да тражи.</ |
| иња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој клети,... овде измеђ мене и те |
| > <p>Кад се сврши јутрења, Градоје, још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево с |
| Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уочи тога д |
| ло час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке снове, владаше мрак у ходнику; али сад, кад |
| мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пустити поглед поврх мраморне авлије и цветн |
| а земљи пред скрињом и при светлости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом к |
| значку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете распршташе, сваки њен коњаник, који оста |
| од собе па се устави на самом уласку од оне позорнице, у којој је кнегиња стајала.</p> <p>„Звал |
| елику господу и властелу.{S} Храбрио је оне који казиваху како их нека зла слутња осваја; стиша |
| SRP18990_C1.5"> <head>V</head> <p>После оне велике синоћне кише и олује освануо је био диван су |
| о чујем није друго него свечано брујање оне свете погребне песме „Со свјатими упокој!“ Него куд |
| своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну челенку окићену драгим |
| ер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Богу? |
| {S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама |
| војвода исто тако шапатом.</p> <p>Истом оне две прзнице оставише један за другим трпезарију, а |
| жја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху |
| погледима пуним презривости погледаше у оне, који то тако јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чини, |
| ви заједно прегледати оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, |
| егова.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне тегобе, која се свалила беше на јуначног старца, па |
| се преко усана превали.{S} Беше то чета онемелих јунака.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници свога цара, св |
| ер тако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако наредише јер је један од најтежих грехова пред |
| о, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши |
| у сунчаном зраку.{S} Чудила се како да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, да у |
| да велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и |
| </p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не ви |
| не могаше ни видети ни разумети што се они то толико смеју, па онда опет настави:</p> <p>„Сутр |
| д десет година — све преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима: „Благо |
| о њихово питање.{S} Најпосле престаше и они са својим питањима старцу; а већ један с другим ни |
| јеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права д |
| да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаштвом хвале, има |
| амо што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ настављаше кнез па нем |
| зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ настављаше кнез па немирно ходаше и |
| ај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у |
| ле.{S} Ту им старац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањем целиваху, па онда узе говор |
| ош док су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени као „српски соколови“, а већ од ка |
| b n="51" /> нека иде властела; зашто су они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него |
| имо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они као ђачад манастирска!{S} Нека их док се мало поумо |
| p> <p>„Видесте ли нашега кнеза?“ питаху они млађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} |
| едник српског престола.{S} Цар је, пишу они, дао преко светих калуђера Хришћанских и преко хоџа |
| од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> <pb n="199" /> <p>Заповедник Турака да |
| .</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ рече она оним својим чудесно меким гласом; „ето за твојим пасом |
| ерна наша слуго Ристиворе!“ рече му она оним својим чудним гласом, јасним као сребро а мекшим о |
| а види своју милолику белу Перунику, са оним њеним крупним граорастим очима, из којих свагда св |
| кад год га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, и у знак свога поштовања положи ма било |
| а војском овом заповедају.{S} Него пред оним непобусаним гробом његовим, и на догледу непобусан |
| и наслањало, — све то гледати па дихати оним слатким поветарцем,који се напојио мирисом од боси |
| ди властелин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше узе се најпре крстити па онда шапну Ри |
| ећ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да ис |
| мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} Из ових |
| и, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ових страда |
| да наступају напред.{S} Чух Кнеза како онима око себе рече: „Има их много њих који су требали |
| А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток, на коме сам се ја већ уми |
| те се редови коњаника који стојаху иза оних у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, |
| могаше од оног танког извијања и зуцања оних лакокрилих свираца!</p> <p>Узе будан мислити о вој |
| би а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо как |
| старац био један од ретких остатака од оних јунака, који су под Душаном ширили границе царства |
| на Ристивор се био наслонио на један од оних бршљаном застрвених ступова што у мраморној авлији |
| у видела радост, што ето стиже један од оних јунака, с којима је Душан ширио границе царевини с |
| листове Некудимове верне службе још од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама сво |
| оре, који је некако, пошто сврши читање оних писама, несвесно пустио да га мати к себи привуче |
| ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јунака који ће на Косову јуначки погинути, па их з |
| ор, викну оклопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косово! |
| ам срца, јер осећам као да је издајство оних на Косову потекло од мога немара да вас <pb n="148 |
| десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столова као да су Агарјански пеливани а не два доб |
| јецање, које брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби |
| о полагано спуштање са висине у дубине, оно његово застајивање, она очевидна борба његова, чудн |
| Онај силни напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да види човека, од којега је сенк |
| осово за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, само што орлови лете |
| мко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као |
| а ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која с |
| оје никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам но |
| ружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред |
| екидно и убрзано крекетање жаба, као да оно велико коло од млина окреће некакву џиновску чегрта |
| а вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у манастиру,“ — ту многи почеше да му се |
| смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манастиру, једне зимње вечери игуман и |
| што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега што му је сме |
| исту у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала теби, војводо, што м |
| зато, што у Светом Писму не видеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крв |
| клони њему!{S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb n="137" /> лако било поверовати ни |
| што што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чим |
| Гојко, који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у прошлост. „Прво |
| и сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља своме непријатељу.</p> <p>Миросав ћу |
| И лево и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтарем — велики гвоздени светњаци, ис |
| у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: ст |
| а удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он п |
| лиже, спусти се на колена, загледа се у оно пребледо младо лице од тако велике лепоте; гледаше |
| оследња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристивор. „Онај Вито |
| <p>»Ако ћеш право,“ прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и ника |
| а цару плаћате цареву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повика |
| добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш?!“ упита кнез снаху своју као изн |
| ти, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лакокрилих свираца!< |
| Витомира; у трећем тренутку дохватно је оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као в |
| /p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мраморног кладенца шетаху се невесело један паун и |
| о како се зрикавци, у високој трави око оног храста, жустро гањаху и надметаху непрекидним и св |
| да витеза, не разумеваху ништа од свега онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и |
| /p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога луга, којим прелажаху, зло слагала са бољом, коју |
| а се сав стресе и отвори очи,</p> <p>Од онога кандила пред иконом просипала се тиха и слаба све |
| е сукнене плаштове по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише се |
| , Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали пог |
| еву.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.</p> <p>„Ст |
| издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p> |
| бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога издајника на левоме крилу, ни Вука на д |
| >„Тако, не може!{S} Не да црква опојати онога ко се сам убије!“ одговори Пајсеј.</p> <p>„Разуме |
| > <p>„Разумем ја да не да црква опојати онога, који, за то што је кукавица, не ће или не сме да |
| та, исписана је била сва великом сликом онога удеса, од којега се властелинска кућа Голубовића |
| ну Кнезу по моме дворанину Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Об |
| ,а загледао се био у шаторове турске на оној коси према њему.{S} У бледој светлости од свитања |
| једног Санџак-бега још једнако стоји на оној тихој западној падини Голеша на којој је синоћ зам |
| са места, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој према крчми, пре него што војвод |
| S} Беше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гомили око њега сваки притајиваше дах свој само да |
| икоме милије него постаријим сељанима у оној гомили света.</p> <p>„Видесте ли нашега кнеза?“ пи |
| и округластог лица.{S} Опружио се био у оној храстовој високој столици, наслонио главу на крила |
| А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гласе!{S} Пр |
| ко поноситој срдњи <pb n="140" /> викну оној господи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: су |
| ен, па се удари руком о колено. „Зар од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, до |
| е да спава, него да прибере мисли после оноликих потреса тога дана, и да смисли шта сутра да св |
| т коњаника, па пође полагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотин |
| ка склопити.{S} Мишљаше да се успава на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристиворову као на љу |
| у насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти слатког снивањ |
| старог Војводу Милојка, који заповедаше оном стражом, па му рече да се она не боји остати сама |
| <pb n="137" /> лако било поверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није мога |
| их страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном храсту, како се сва моба искупи око Ристивора, как |
| и зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве и прора |
| ладог сокола, ког му Дубровачки трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у |
| едрина природе као да се гласно смејала ономе тешком облаку, који се над душом старога кнеза на |
| крсти се од чуда, па, окренув се целоме ономе доиста у препаст и жалост порушеноме збору господ |
| окрете се госпођа Мандалена кметовима и ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поч |
| али да се договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече старац.</p> |
| амо под ону липу, па да се договоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</p> <p>Она бојазна с |
| војвода невесело.</p> <p>„На крај само ономе, што чух од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али |
| есеље на све стране, па се разлегаше по ономе пољу у певању, кликтању, гласном смејању, и у тре |
| {S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно вре |
| увео у царство Божје, и наместио нас у ономе крају раја где су Косовски јунаци с Господином Кн |
| ирци, која сав спод застираше.</p> <p>У ономе усеку к прозору, што право гледаше на југ у перив |
| кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа ономлане на Плочнику дала многославни прилог у славној |
| ука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи ономлани на Плочнику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети д |
| ремили смо малу доворану у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте н |
| ив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим кроком јежђаше к тројици |
| дим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином Кнезом на Косо |
| гом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{ |
| едах на постељу, док ми се очи отеше на ону другу страну постеље на велики сто поред ње.{S} На |
| лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе што сад прво стој |
| ме као да хоће да продре погледима кроз ону танку паучину, којом су јој речи њене сузе њене обв |
| пре ходом па онда лаким трком пођоше уз ону косу, на вису које је лежао турски стан.</p> <p>„Ра |
| „Пут у небески Јерусалим води право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике |
| ше по свима кутовима шатора; отворише и ону велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смештен |
| ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о перперама.</p> <p>Госпођа Мандалена, која с |
| рхталим гласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне |
| је!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљавину од кликтања, онај наш радосни занос!{S} А |
| дело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова |
| лики брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> </div> </div> |
| јском својом, па се на широкој пољани с ону страну потока узе световати с кнежевима и властелом |
| вну и нареди те унесох под шатор к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му ј |
| је прошле ноћи, тако пред поноћ, прошла онуда повелика чета Босанских коњаника.{S} Уставише се |
| или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, и у знак свога поштов |
| без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било |
| олибама војнога стана.{S} Тек кад народ опази да војвода, кнез Градоје, праћени неколицином вла |
| ћ првих дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен |
| бучила и одјездио натраг у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се сеоске старешине, збијени сви за |
| не да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, да према теби руку п |
| довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе |
| је пре једном приликом видео.{S} И још опазише како прстима леве руке тражаше нешто о левоме с |
| најтиши шапат са усана његових.</p> <p>Опазише како старац узе дихати равномерније и мирније и |
| а, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето такв |
| д њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него што се сва српска |
| хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</p> <p>А млади Боре, који је некако, пошто с |
| зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности било!“</p> <p>„Тако је!“ привикаше многи од г |
| <pb n="107" /> оружане миротворце нешто опасности у првим тренуцима.{S} По више њих имало је да |
| Учини ми се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем није друго него свечано брујање |
| костима здравим и читавим, или ћете га опевати оплакујући своје кости изломљене!{S} Ето то вам |
| у превелику милост Божју свршићемо ето опело над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинит |
| } И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си и куд си науми |
| а, који ношаше обућу од мекане коже.{S} Опет му удари у образе ледени и влажни трепер, који сад |
| ети што се они то толико смеју, па онда опет настави:</p> <p>„Сутра кад се будемо кретали за Ко |
| није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену духовницима, шкргутну мало зубима, поцрвене |
| и иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} |
| о <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањем срца убрзано |
| у за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„Кнеже Орловићу!{S |
| неколико пута.{S} Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући се проговорио:< |
| све лаганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозборио би нешто кроз нос и не |
| би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки |
| ка нас топи, нека опет пушта глад, нека опет пушта морије, само нека не пушта да нас у отворено |
| раштати, па добро, нека нас казни, нека опет пусти сушу, или поводањ, нека нас пржи, нека нас т |
| дањ, нека нас пржи, нека нас топи, нека опет пушта глад, нека опет пушта морије, само нека не п |
| </p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом, наслони се л |
| Приђоше по један корак један другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Ст |
| ио би нешто кроз нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким сво |
| {S} Крупне капље дажде почеше падати па опет престадоше.{S} Кнез и госпођа Манда оставише терас |
| и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однекуд потмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се |
| ње свога отачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отровно семе |
| то војвода Радич, блед, преблед, оборив опет главу на прса, са затвореним трепавицама — као да |
| Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не бејаше. „Што ли је на |
| господине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја |
| истивора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену још једном према Р |
| же Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме |
| Гојко.</p> <p>„Господине војводо!“ узе опет реч смерно и невесело Ристивор, — „ја још не доврш |
| та ти, кнеже, приговорити не могу!“ узе опет реч игуман Пајсије. „Све је како велиш.{S} Истина |
| ених срдаца мало стиша, кнез се Градоје опет нестрпљиво окрете к војводи:</p> <p>„Молим те, вој |
| ве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезови и властела, те сваки баци гру |
| а за неколико тренутака испунише, да се опет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к с |
| у учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше неколико пута |
| д ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; али не м |
| и и други још су много кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо! |
| загледаше у гриву својих коња; други се опет погледаху значајним погледима.{S} Кнез Вукан, који |
| слетеше сви у голубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац викну неколи |
| ...{S} Пољубите се!{S} Тако!{S} Сад сте опет моји синови!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} |
| убим!“</p> <p>И онда се Некудимово срце опет поче растапати у сузе. „Господо!“ рече кнез Градој |
| е, читаше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини славе људске, о пролазности богатс |
| д прихватимо мало хлеба!“</p> <p>Седоше опет под грм.{S} Старац разложи онај део погаче што се |
| вета, — пуна извезених белих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Испред <pb n=" |
| привенчана за Милана Градојева сина, и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на П |
| ан Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придође |
| абаља се склопише над главом његовом, и опет се расклопише под витлањем мача кнежева, да се по |
| “ проговори војвода тужно и невесело, и опет некако свечано окренув се властели својој. „Да пох |
| м отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господи |
| лом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и опет њима дође одморна војска, |
| но, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе што |
| ило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, да својим очи |
| розбори; он њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуг |
| има је око срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити д |
| вала одјецима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, с |
| испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет поседаше у столове око трпезе.</p> <pb n="104" /> |
| се с једног краја трпезарије на други и опет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос да тресн |
| о да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах коме <pb n=" |
| знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се успава на |
| је да неко може бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ |
| м двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ говораше Боривој својој матери, |
| урио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и опет сасвим поуздано кнез Градоје, — „Славе ми, ништа м |
| Града могли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око |
| , имаће да се прича годинама!“</p> <p>И опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше |
| авне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућу |
| но њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет се млади властелин заустави.{S} Изгледаше као да с |
| опрости му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше |
| на, о погибији њихова цара...“</p> <p>И опет га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране г |
| и како покропи сузама својим.“</p> <p>И опет рањеник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио.{ |
| да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно ју |
| ну оној господи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин |
| повикаше кнезови и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови иг |
| егова чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што је |
| уби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам добродошлицом, верни и славни кнеже! |
| куда полазимо, је ли?!“</p> <p>Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама пола |
| овице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада сва Србадија спала на н |
| а, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би о |
| з Градоје.</p> <p>Па онда Гојко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, како је Кнез Лаза |
| егови клетвенице.{S} Пријатељи Милошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Мур |
| њих као у истини запрепашћени, а други опет ударише у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати за Ко |
| ти него настави да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је госпо |
| сваког помињаше поименце војводи, који опет са своје стране дочекиваше сваког војника поздраво |
| “ рече с уздрхталим гласом војвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. „Немојте да |
| есмо се, на нашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека ду |
| !“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу с |
| !“</p> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихвати опет војвода гласом у коме благ прекор трепташе. „Нећем |
| хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косо |
| з Градоје.</p> <p>„Ти, брате,“ прихвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао |
| и Божји, ви жене!“ рече старац седајући опет на свој сто; „сузе лијете кад сте несрећне, сузе л |
| ануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет примицати и одмицати <pb n="158" /> листину, оштро |
| дзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се оп |
| амо, почни, брате!“ привикаше неки, док опет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро, ил |
| ’, јадан наш Господин Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> ок |
| нка коју душевна боља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту сетност благородство њене душе, |
| р!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има |
| и нешто као и невесело, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз |
| оћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезарију.{S} Ето питај вој |
| о, како си црне среће!“</p> <p>„Сигурно опет издаја!“ привикаше неколико од властеле из свите в |
| одницима од двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што |
| се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно слетали ка голубињаку, те загушеним и усплах |
| , час при свећи нешто сриче у њима, час опет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ некакве траве |
| а властела се завађала час са царем час опет између себе; али су онда духовници упадали с крсто |
| разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари песницом о сто |
| причати:{S} У очи самог Видовдана бејах опет на старажи пред великим шатором Господина Кнеза.{S |
| наређивао трубачима да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свету гласно довикује |
| с не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа у смех, који се још гласније заори |
| и пијан, Винко!“</p> <p>„Обојица смо се опили њеном лепотом!“ прихваташе Винко, па се грохотом |
| у оштрицу свакога мача, и прстом својим опипао сваки кајиш и сваки ланчић на коњским опремама, |
| име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљавину од кликтања, онај наш радосни зан |
| в Град, а речима је тешко лепоту његову описати.{S} То није само град са голим зидинама и беспр |
| <p>Турци их раздвојише и сваког од њих опколеше, позивљући их једнако са истинским дивљењем и |
| бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољена Турцима са свих страна,</p> <p>„Предајте се, љ |
| здравим и читавим, или ћете га опевати оплакујући своје кости изломљене!{S} Ето то вам је!{S} |
| ла, сребрнасто сивог коњића Боривојева, оплетена била, читав венац од белих и румених ружа.</p> |
| изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него ника |
| а Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајни |
| .</p> <p>„Тако, не може!{S} Не да црква опојати онога ко се сам убије!“ одговори Пајсеј.</p> <p |
| јсеј.</p> <p>„Разумем ја да не да црква опојати онога, који, за то што је кукавица, не ће или н |
| о ово једно од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима здравим и читавим, или ћете га |
| божно.{S} Како може бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако гов |
| Бог на рамена положио; разумем до не да опојати човека, лакога срца и малене душе, који залуди |
| ем!“</p> <p>„По закону нашем не може се опојати!“ прихвати одмах и одважно игуман Пајсеј.</p> < |
| моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као побожна Хришћанина и добра јунака:{S} Остав |
| б, спремите се да се тело нашег војводе опоји како треба по закону нашем!“</p> <p>„По закону на |
| хвати кнез Градоје, „онда ви данас нама опојте како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста м |
| вас све, у име целе моје дружине, молим опојте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваш |
| сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у том |
| ји му притрча с кондиром пуним воде.{S} Опра поп руке, уми лице, дохвати своје разбарушене косе |
| е послужио како је требало послужити... опраштај ме по великој твојој доброти!{S} И нека теби з |
| кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере које нашем двору дугујете.{S} И пу |
| амо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, нека опет пусти су |
| же наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придворну црквиц |
| прекора да се из његове ризнице допуни опрема по каквога сиромаха, а богме је пуно њих таквих |
| о сваки кајиш и сваки ланчић на коњским опремама, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим |
| ји је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздра |
| пише око рањеника.</p> <p>„Тек ти бејах опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори војводи, |
| и под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем опремљен како треба, ја уђох под шатор да јавим.{S} Вој |
| алио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; наређивао би, без икаква прекора да |
| а, кад млади војници, потпуно оружани и опремљени, вадајући своје коње, удараху навалице на те |
| је властеле, нека доведе што више добро опремљених војника.{S} Ако стигну на збориште код мога |
| зјаха арапског једног белог коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног свиленог |
| и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако |
| и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад се само поменуше лажи, за које сви знамо д |
| о се огрешише о вас, само ето нека прво опросте један другом, и нека пруже руке један другом.{S |
| Ристивору из милости своје према мени, опрости му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се тихо на |
| другом опростили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и друж |
| који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисм |
| среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и наме |
| p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки царе наш!...{S} Опрости моме уну |
| си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам; јер и ако јесмо љу |
| ене изгуби славу да тебе послужи!...{S} Опрости и мени, некада твоме верном другу а сада твоме |
| е на Косово, да те верно послужи!...{S} Опрости моме слузи Ристивору, јер служећи мене изгуби с |
| Опрости нам, и витешки царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете није криво што не стиже на |
| а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Нема |
| чине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како да не |
| да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем на Кос |
| че: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> <p>Старац се понашаше као да он једини он |
| еливамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војском свој |
| ш Ристиворе, немам шта да праштам, него опрости ти мени!</p> <p>„Сад још једно, децо моја!“ реч |
| ди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Тројици да |
| узбуђена и забринута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о |
| шкргутну зубима и севну очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, к |
| погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!...{S} Много сам те |
| слику Исусову, а шапуташе тихо:</p> <p>„Опрости ми, Господине!{S} Мишљах више о слабоме срцу же |
| аници, — узе да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки |
| шта му је Господин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и |
| ке, потопише и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо, — опростите ми, господо и господск |
| во су се јутрос измирили и један другом опростили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име |
| ене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кнез за |
| роз њих пројахати.{S} Него да се најпре опростимо!{S} Оди, синко!“</p> <p>Рекав то стари кнез п |
| ин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опростио, како ти од свега срца ми овде на земљи прашта |
| авите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, |
| свјатими упокој!“ Него куд ја одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога како је мени у мој |
| злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо, — опростите ми, господо и господска дружино!“ узе стари к |
| вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о вас, само ето нека прво опр |
| просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у чело, |
| иче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два |
| ди. „Не могу ја једном бунтовнику никад опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор |
| им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростити што оскврнише моју трпезу, са које заједнички |
| , чему треба мудро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p> |
| и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три пута побожно пре |
| лим те, дедо!“ рече Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору из милости своје према мени, опрост |
| S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није ж |
| е војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{ |
| ашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица |
| се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ испречи се |
| тим првим и последњим зрачним загрљајем опростише се нежно једно од другога.</p> <p>Ристивор ос |
| дини онде нема ни од кога смртног какав опроштај да тражи.</p> <p>Ристивор приђе к руци младог |
| ко Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опроштаја у славан живот!“</p> <p>„Нисам |
| кајање, .. из покајања у опроштај,.. из опроштаја у славан живот!“</p> <p>„Нисам видовит, као Л |
| неш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му |
| Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми опроштајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити |
| ву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај м |
| је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S} Народе, чувај нам двор и слушај кнеги |
| адом око руменог и округластог лица.{S} Опружио се био у оној храстовој високој столици, наслон |
| и, кнеже Орловићу?{S} Каква те је брига опхрвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису д |
| м чекићем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац |
| . ниси ли ти главом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?!“</p> <p>Кнез Градоје — који не с |
| једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркановићу, као своме цару поклонимо, да му данак плаћа |
| дите овамо, да пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад на |
| разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко силно раздраган. |
| многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишаве шије своје.{S} По средини слике |
| па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићима бил |
| ине тихо спушта у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, од старина двор властелинске куће Орловића. |
| цртане слике могло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову описати.{S} |
| м походу на Угре свратио к Орловићима у Орлов Град.</p> <pb n="25" /> <p>Дугачка зидина на десн |
| ћу.{S} Млади кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпо |
| {S} Сад се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пратиш свог |
| гаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа Орловића има само д |
| дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег |
| мо, да пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гин |
| , и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отвореноме прозору од шестостране к |
| е Новака, жене кнеза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом к |
| куцањем.{S} Паде мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p> <mileston |
| већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави под једним гранатим стогодишњим хра |
| p>ЧЕДА МИЈАТОВИЋ</p> <p>КНЕЗ ГРАДОЈЕ ОД ОРЛОВА ГРАДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА Н |
| ?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко силно раздраган.</p> <p> |
| ерни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога дома од стари |
| ељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом п |
| ивојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега честит |
| и ти главом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?!“</p> <p>Кнез Градоје — који не скидаше с |
| до!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, виш |
| а не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци старешина.{S} Камо наше среће |
| ена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли савија и завија сва |
| чегртаљку.</p> <p>Из села, десно испод Орлова Града, допираху узбуњива запевања петлова, као д |
| је најубедљивије предсказивање био бој орлова са ждраловима, коме су скоро сељани из многих се |
| вуји и косови и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" / |
| м и златнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Града,</p> <p>Једнога топлог сунчаног дана, крај |
| дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у чист |
| а, крајем маја 1389., баш на томе крилу Орлова Града могли сте угледати слику мирну и опет пуну |
| енка тако често падала на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило га је.{S} Срце м |
| орлови славно победили.{S} А кога значе орлови него Србадију, која их на својим заставама носи? |
| ла од храстовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке бех |
| истина и кукавице имају крила, само што орлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипра |
| а долама од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови златном жицом богато извезени; па мека |
| з многих села сведоци били, и у коме су орлови славно победили.{S} А кога значе орлови него Срб |
| А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко,“ — рече старац отварајући писмо |
| стим мостовима између кула.{S} Сваки је Орловић од пет стотина година овамо волео да дода по не |
| је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе д |
| одине војводо!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ово овако:{S} В |
| се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци старешина.{S} Камо |
| n="126" /> Твој клетвеник кнез Градоје Орловић.{S} Ово је писано руком Боривоја, унука кнеза Г |
| S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — не може он дома остати, као што му н |
| х боја и мирне свечаности.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да не ускликне:</p> <p>„Косово!...{ |
| ест година.{S} Син Градојев, кнез Милан Орловић, погинуо је пре две године у славној бици на Пл |
| апутну му на ухо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда п |
| може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо |
| b n="21" /> други неки јунак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p> <p>Па стара |
| “ одазваше се весело млади огранак дома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока истер |
| кћери војводе Новака, жене кнеза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли |
| о у Орлов Град, старинска и славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, старц |
| х запалио пламен у ватреном срцу младог Орловића.{S} Свака реченица старчева убрзаваше куцање с |
| госпоштини и о јунаштву славне господе Орловића.{S} Са правим заносом, као да говори о каквом |
| о а моју памет подсетио да ја носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да м |
| са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића кнежина поста у брзо као кошница од винове лоз |
| Град, од старина двор властелинске куће Орловића.{S} Народ прича да је прве темеље и прву кулу |
| ћи велику, али још неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те, браћо, р |
| им поносом.{S} Он разви свилену заставу Орловића, и кад стари кнез силно раздраган <pb n="72" / |
| ладнела срца.{S} Велику свилену заставу Орловића побио у читаву умку од пољскога цвећа; испред |
| да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића!“</p> <p>„Само те слушам шта и како говориш, г |
| уздованима, викнуше под оружје сву чету Орловића па с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ов |
| на Светог Јована Крститеља, кога је дом Орловићев славио као своје крсно име.</p> <p>Причало се |
| ојеручице, коју је један игуман од рода Орловићева пре стотину година донео из Свете Горе.</p> |
| Громадом, на добар стреломет од шатора Орловићева.</p> <p>Спустио се на поњаву под својим шато |
| , кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје стадоше |
| е!“ Што је најчудније у тој слици свеца Орловићеве куће било, јесте то: што, ма из кога кута и |
| мо!“</p> <p>Прво млади Боривоје проведе Орловићеве људе.{S} Ристивор приклони заставу те јој св |
| високом папрати, искупила и сместила уз Орловићеву чету скоро сва војска војводина, јер кнез Гр |
| раштаја овамо утврдио се обичај у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоћ |
| а Витомира били пола пијани, то трезним Орловићевцима није било тешко да их раздвоје.</p> <p>Кн |
| и јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једна трећина патоса од тр |
| жицама прешивале темеље од Голубиња.{S} Орловићи дадоше те руднике неким Дубровчанима под закуп |
| а бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагда ишли <pb n="196" |
| хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се |
| е властелинска кућа Голубовића прозвала Орловићима.{S} Кад гледалац стане према средини слике о |
| ки соколови“, а већ од како се прозваше Орловићима старали су се да не посраме ни то име, ни ца |
| д је на војном походу на Угре свратио к Орловићима у Орлов Град.</p> <pb n="25" /> <p>Дугачка з |
| у, ту милосрдан поглед из ока Мандалене Орловићке, дотицај њене руке, и неколико њених речи, ша |
| ја копљем у трње!“</p> <p>„Збиља, кнеже Орловићу!“ прихвати кнез Добромир, „ја не видим што нас |
| кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби, кнеже Орловићу?{S} Каква те је брига опхрвала?{S} Да ти није |
| Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орловићу!“ привикаше многи од гостију. „Пусти Гојка да |
| p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше Миросав упорно. „Ја сам човек као |
| војводе Радича!“</p> <p>„Хоћемо, кнеже Орловићу!{S} Хоћемо!“ привикаше сложно кнезови и власте |
| игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„Кнеже Орловићу!{S} Немој мислити да се ми клањамо твоме буздо |
| ти у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без мене у |
| p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без мене у Орлово!“ прихвати старац све већма запрепашћен и збуњен |
| е и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„Ка |
| жевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кнез шк |
| ви крш по врховима којега виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишав |
| а, нека иде кад му у староме кошу младо орловско пиле жустро кљуца!{S} Пустите човека нека иде |
| ј. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочекује с пева |
| сагледах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам |
| чна времена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли савија и за |
| спричах му како је спасла своје чедо од орлушине, <pb n="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на |
| усте на врата — мал’ не рекох као какве орлушине!“</p> <p>„То треба да чујеш, млади властелине, |
| е већ погодила, јер се под левим крилом орлушине види половина стреле која је оштрицом својом п |
| погледом и поузданом руком прострелила орлушину, те спасла живо и здраво чедо своје, које јој |
| атном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлушину, која раширеним крилима лети у вис носећи у ка |
| лени, која му је смерно пољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, господар |
| излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а |
| борце.{S} Било је за ове <pb n="107" /> оружане миротворце нешто опасности у првим тренуцима.{S |
| јачких грла, кад млади војници, потпуно оружани и опремљени, вадајући своје коње, удараху навал |
| рске страже бити сада око педесет добро оружаних војника, који ће кнеза на Косово пратити.{S} К |
| ш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш мање казнићу те мачем; |
| „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је послао људе, да зађу по старим ризница |
| Вика од јунака, топот од коња, звека од оружја њега раздрага и срце му запали, те, кличући као |
| о муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну! |
| ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не гово |
| мо имали свагда десет пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и |
| о!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли |
| ију мачевима и буздованима, викнуше под оружје сву чету Орловића па с њоме улетеше међу борце.{ |
| ује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у |
| И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађоше некакве високе маџарс |
| ом прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су последња времена!“ |
| е у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коњани |
| мо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Не |
| једнако оштри!{S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе р |
| Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони испричаше как |
| е који казиваху како их нека зла слутња осваја; стишавао плаховите, световао на скромност понос |
| његова лажнога свеца православне земље освајају.{S} И још нам поклисар његов каза, да цар њего |
| сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и |
| азати како то би, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада војска, још једнако полу ма |
| у у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, по одласку Кнеза Лазара, појахао коња и праће |
| ша на којој је синоћ замркнула и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Турака искупила се пред зеленим |
| p>После оне велике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и |
| ив у руке Турцима, који га погубише, да освете смрт свога цара, па му онда тело предадоше калуђ |
| росјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће |
| ош светлости на Косову било, те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији тако нагло спусти |
| ори, на своје чудо види да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом светлошћу.{S} Такву |
| главе младога војводе догоревала, то је осветљавало бледо као крпа <pb n="152" /> лице војводин |
| несигурном и танком светлошћу недовољно осветљаваше мрачну собу.{S} Како је било запарно остави |
| </p> <p>У двору у једној омањој и слабо осветљеној соби, са осетним задахом од уља које гораше |
| попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јова |
| дину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија освојити победу баш са те две ваше мишице; а може је из |
| а видни колико их је.</p> <p>Па онда га освојише свакојаке тужне и црне мисли.{S} Под њиховом т |
| да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз која на тера |
| смех неколике господе.{S} Стари се кнез осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети ни разум |
| е.{S} И опет се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, да својим очима видни колико их је.</p> <p>Па |
| стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко |
| кнез Градоје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде |
| гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру |
| о после да се сети нечега па, никако не осврћући се, викну:</p> <p>„О, Боривоје, синко!...{S} О |
| Што не послушасте кнеза Градоја, који, оседео у војнама, преклињаше нас све редом да не оклева |
| и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте их и за пут припремите, па дођите да се још ј |
| е узе сам да прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље притегне пас у |
| ца вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а заглед |
| , повезао двадесет и пет ватрених коња, оседланих, заузданих и поткованих, па их цвећем окитио |
| S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и |
| црквицу где јутрења тек почела беше.{S} Осем духовника у олтару и по једнога или двојице иза пе |
| .{S} Оде војска весело певајући.</p> <p>Осем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да ј |
| и им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према другоме, да се греше о добро |
| а његову, као лед хладну, леву руку.{S} Осети како му се очи сузама напунише; пригну се и пољуб |
| у ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да |
| нежно једно од другога.</p> <p>Ристивор осети како му је срце пуно, како се укрепило новом једн |
| с коња да дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се слободан, баци се стражњим ногама у вис па он |
| во хоћу, господине кнеже!“ рече Некудим осетив се некако окрепљен речју кнежевом. „Прво је доша |
| нија и постове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите ко |
| им очима тако сетно жалостиво гледа, да осетих како ми његова туга срце моје стегну, те ми из њ |
| дној омањој и слабо осветљеној соби, са осетним задахом од уља које гораше у сребрним кандилима |
| удила се како да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се запл |
| пиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти |
| удо на оваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="1 |
| да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да тебе, снахо мој |
| аном зраку.{S} Чудила се како да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, да уздише и |
| само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поузда |
| ад помислим колико се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — |
| оја господо и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство оних на Косову потекло од мо |
| ет, и срце му се пунило некаквим чудним осећањима у којима се с милином растуженост мешала.{S} |
| и Боривоје у својој детињској невиности осећао неописану неку сладост пролазећи туда, сладост к |
| било покривено погинулим и рањеницима, осећасмо сви да се победа нагиње к нама и надасмо се да |
| не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рука његова дотиче и слушах шапат његов: |
| срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рука његова дот |
| ашту поред свог унука, и склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очним поклопцима; али <pb n |
| ма од панцера његова.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне тегобе, која се свалила беше на јуна |
| војвода, „са моје стране опростити што оскврнише моју трпезу, са које заједнички једосмо со и |
| и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе |
| “ рече Ристивор поуздано; и сад се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; али не могаше |
| ни дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао непомично у старог |
| кнегиња Мандалена, сетна и невесела, и ослушкивала одјецима који до ње допираху.{S} И опет кад |
| тајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухота стезаше му грло и |
| оје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушкује топот од коња у војске која му следоваше.{S} |
| но, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, те ситно звоно и не чујете? |
| а, из којих свагда светли невини детињи осмех.{S} Сети се једне њене миле, детињасте речи, па с |
| им очима из којих муње севаху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше га с пеха |
| ре.{S} Госпођа се Мандалена још једнако осмехиваше, али јој низ беле образе суза једна другу су |
| е блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у некако поносит |
| пезарији да допуни метанија.{S} Кнез се осмехну једним брком па рече младим људма: „Ходите, дец |
| је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осмехом, „мени се чини да није тако!{S} Наше је место н |
| и ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Пат |
| нако бледу, с тугом у очима, с усиљеним осмехом на устима, како мирно корача, и кад угледаше мл |
| очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти слатког снивања.</p> <p>Није их д |
| евидно радосно раздраган. <pb n="64" /> Осмехујући се пролажаше он кроз гомиле народа, поздрављ |
| кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући се проговорио:</p> <pb n="184" /> <p>„Ха,... |
| следио свога оца, подигао је две високе осмоугле куле, везао их једном мраморном терасом на мра |
| оме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог |
| шка брига лежи страноме витезу на срцу; особито се за столом у трпезарији чудно понаша, час кри |
| се што ме не поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знајући какви то светац витла |
| чмарица Крушевљанка Ката“, кад пођосмо, оста она „Катинка бела кћерка дужда од Млетака“.{S} Хах |
| н својом свитом одјездио пут Косова.{S} Оста на двору главни двородржица Голубан.{S} Оста само |
| на двору главни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјезди |
| ино, које још не хте отварати.{S} Манда оста стојећки пред старцем, брижно погледаше кроз уске |
| с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда оста са сином у дворани на првоме кату.</p> </div> <pb |
| ојој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да им гово |
| видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ |
| поњавицом, наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ете распршташе, сваки њен коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу |
| оспођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем опрем |
| ти док се не уморе, сав онај други свет оста као укопан око госпође Мандалене.{S} Женскадија те |
| анда приђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што је почео; може бити |
| шанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту дворану; се |
| ластелин Витомир; „али ако кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се |
| а свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубоки покл |
| ше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекрати свој млађани живот, кал си мога |
| и и ђакони испричаше како млади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац узда |
| дај право по мојој руци!“</p> <p>Старац остави Ристивора па по руци Боривојевој тражаше неће ли |
| и господару, вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бу |
| жно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда би тек па |
| за спомен себи, граду који су му стари оставили; и сваки је <pb n="3" /> век ударао на те грађ |
| е још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицо |
| жиш да те овде на догледу турске војске оставим сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево дев |
| ом па рече младим људма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да доврши што је почео!“</p> <p>Ристи |
| и се скромно, па настави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој госпо |
| с а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, није ли он у књизи, коју ти посла, |
| 18990_C2.2"> <head>II</head> <p>Кнез је оставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно вечера |
| је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, који би срећан био да |
| шатору.{S} Не може бити да војвода није оставио своје последње заповести!{S} Не рече ли он сам |
| воде, коју му је Ристифор пред шатором оставио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под шатор п |
| е какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим?“</p> <p>Некудим |
| је моје људе: „Тако вам јуначке среће, оставите ми струк босиљка, који ћете наћи под мојим пан |
| кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мога сина, него што бих |
| ка ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите сама под мојим шатором с мојим тешким теретом |
| жемо ми тебе, на догледу турске војске, оставити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћати!{S} |
| се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти запре |
| вером у слаткога мога Христа, који неће оставити Хришћански народ свој да пропадне, и с уздањем |
| ="32" /> и мало као увређен. „Ниси хтео оставити свој кисели оцат, па да се у писму Господина К |
| еших се тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да т |
| но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива виде |
| пет престадоше.{S} Кнез и госпођа Манда оставише терасу па се склонише у једну повелику одају у |
| о шапатом.</p> <p>Истом оне две прзнице оставише један за другим трпезарију, а дотрчаше слуге д |
| наоружаше <pb n="105" /> се, и певајући оставише Крушевац пут Косова!“</p> <p>„Господо!“ викну |
| ше мрачну собу.{S} Како је било запарно оставише отворена врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго ј |
| — преклињаху да ни по што голубињак не остављају!</p> <p>Из једне баруштине близу јаза од воде |
| вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Остављам вам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа |
| о побожна Хришћанина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно од овога двога: и |
| Госпођо кнегињо, снахо моја!{S} На теби остављам сигурност, славу почаст овога стародревног дво |
| о све што нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо оп |
| м изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под свој шатор |
| ним као да је плава ластавица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим ил |
| да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење војводина сина.{S} И свр |
| четом и свиленом заставом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче з |
| га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда би тек пао од силног умора на столицу, на |
| вори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади иза мене?!{S} Махни се, човече!{S |
| гу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте!“</p> <p>Па се старац мало пригну са високог ко |
| ме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ питаше |
| ети глава, није тешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје |
| /> <p>„Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом о ономе што па |
| а по кућама својим.{S} А ово сад што је остало, то није имало срца ни онда, па га нема ни сада! |
| ога мртвог војводу.{S} Ниједно око није остало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кне |
| рни сто, била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} На овоме снижем патосу било је неко |
| јега се рука дотицала руке цара Душана, остане да прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, драги м |
| ћанској земљи нашој <pb n="123" /> нека остане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјанској! |
| у спалимо и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену!“</p> <p>Стари кнез Градоје с |
| дан од вас не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Ил |
| Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој |
| тавља Гојко, „наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет оклопника, да двор чувају.{S} Ниј |
| доју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; али м |
| или се ти први умориш, онда поштено да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„ |
| ти Светога Јована, твога крсног имена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменит |
| во и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођ |
| S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење свога сина!“</p> <p>„Шта |
| оца пуног милости!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и не |
| твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и |
| а ни кнез не може хтети да му по селима остану само старци, удовице и ситна деца без отаца!“ Др |
| година — све преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима: „Благо вама шт |
| еговом отишло је по доста духовника.{S} Остао је, да одслужује придворну црквицу, протопоп Неде |
| с мушком главом, поузданим јунаком.{S} Остао је он само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је пр |
| сео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је ула |
| еже,“ узе Каритон да говори: „колико си остарео још ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се |
| е од месец дана овамо од туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, |
| х јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљ |
| авито што је старац био један од ретких остатака од оних јунака, који су под Душаном ширили гра |
| он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> други н |
| рави Орловић, не може — не може он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, а да за |
| м стражом, па му рече да се она не боји остати сама у средини верних Крушевљана, те да би с тог |
| ва.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метанија.{S} Кнез се осме |
| , на једну значку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете распршташе, сваки њен коњаник, |
| раше продавнице и радионице и одоше.{S} Осташе отворене продавнице и радионице од сребра и злат |
| жев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи старци!“</p> <p>„Тако, |
| ни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те, |
| ену свога убојног коња к Југу, ободе га острицама, те Лабуд полете пољем зеленим као да је плав |
| мекане жуте чизме до колена са сребрним острицама којих широки колутови зврктаху на сваки и нај |
| о грудва снега отапала уз пут, отапала, отапала, док се није свела само на десетак људи с којим |
| а чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, отапала, док се није свела само на десетак људ |
| аника, па се и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, отапала, док се није свела сам |
| оји ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <pb |
| S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти кажем.... |
| ожно.</p> <p>„Само, разуме се,“ настави отац Харалампије нешто мало загушеним гласом, „наравно, |
| еби, кога љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор јуна |
| роспавао — или управо „пробдио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде |
| и пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим зем |
| ћам се ја добро што је мени мој покојни отац причао о јунаштву свога и нашега старога господара |
| ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац, а мој син, својим јунаштвом на Плочнику заслужио, |
| носиш једно славно име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, које ти треба светло да |
| !{S} Устави се!“ викну промуклим гласом отац Харалампије. „Устави се, јер из тебе говори прокле |
| } Господин је Кнез Лазар нама свима као отац; ова српска земља нама свима је као рођена мати.{S |
| у само старци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада сва Ср |
| ацити наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“</p> <p>»О, Ка |
| „Да потуримо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, |
| што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ће |
| >„Не да јер тако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако наредише јер је један од најтежих гре |
| издајом својом да спрече спасење свога отачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад |
| дајници свога цара, своје браће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез |
| ука на десноме, да буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</p> <p>„Страшну истину го |
| е Србадије, која не жали крви у одбрани отачаства, љубим те и поздрављам те, верни мој војводо. |
| ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је двојином више пелена но малвасије као |
| мишица и свака кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, то теби није ништа“ рече кнез Гр |
| ло и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја ве |
| тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се с њиме |
| и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на о |
| и дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак |
| то сриче у њима, час опет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} |
| </p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три кро |
| Орловић си, ево, синко,“ — рече старац отварајући писмо, „ево, синко, читај, у име Божје, књиг |
| у руци писмо војводино, које још не хте отварати.{S} Манда оста стојећки пред старцем, брижно п |
| собу.{S} Како је било запарно оставише отворена врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Р |
| ти старац Харалампије. „Као да читаш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта се |
| е мрак великога ходника, у који се кроз отворена врата могло гледати.{S} До мало час, пре него |
| па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, |
| одавнице и радионице и одоше.{S} Осташе отворене продавнице и радионице од сребра и злата, што |
| Ристивора немо, с раширеним зеницама и отвореним устима.{S} Онакве га речи запрепастише и гото |
| део.{S} Гледаше непомичан и очима широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му с |
| а у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ |
| ка.{S} У зиду на исток лежало је велико отворено огњиште од белих камених плоча.{S} На њему су |
| грну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа како кроз капију д |
| ека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном пољу разбијају неверни и погани Агарјани!{S} |
| шта морије, само нека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном пољу разбијају неверни и по |
| хну под зидинама од Орлова Града.{S} На отвореноме прозору од шестостране куле седела је кнегињ |
| то ено сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да прогледају, озари им памет да увиде, о |
| донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред свом господом својом и гласно га прочита:</ |
| /p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:</p> <p>„Па, молим те |
| а.{S} Младоме Боривоју задрхта рука кад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче д |
| узе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори очи,</p> <p>Од онога кандила пред иконом просипа |
| а кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шестостраној конати у Жутој |
| ад Иван потресан чудном неком језом очи отвори, на своје чудо види да је се ходник осветлио нек |
| зе дихати равномерније и мирније и како отвори очи, и како погледе своје заустављаше на свакоме |
| ше и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што сам за последње <p |
| „Дед’те, браћо, размакните се мало, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ст |
| лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио; ако ко маштом својом не успе да чује шта то он |
| гледао у далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се ска |
| рањеник. „Позлеђујем само своје ране, а отворићу ране у срцу вашем!“</p> <p>„Казуј само!{S} Каз |
| лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка срца загреј |
| и да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде на небу; чух јечање рањених ју |
| <p>Потражише по свима кутовима шатора; отворише и ону велику скрињу, преврнуше све што у њој б |
| бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отворише једна уска врата у зиду на који се тераса насл |
| реба светло да очуваш!“</p> <p>У том се отворише широм врата на дворишту, и на прагу се указа в |
| гору заљуљао.{S} Многима се од господе оте узвик, који показиваше како их је заповест кнежева |
| унише.{S} Тек се једној од њих уз уздах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Госпођо наша!{S} Ш |
| горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан тако речит ту |
| пријатеље — поробио, и срамним начином отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, шт |
| сам на твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је п |
| о знај, господару: не ћеш ти мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љуто |
| не и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ристивор је уч |
| ијом, којом нас војвода служи, не могох отети некаквој чудној сети и жалости!“</p> <p>„И није с |
| че старац хучући; али чим му се погледи отеше на мртвог војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени |
| ану, погледах на постељу, док ми се очи отеше на ону другу страну постеље на велики сто поред њ |
| пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала ру |
| ок их к себи позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степеницу на први кат.{S} Полагано пролажаше |
| а — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде право к своме шатору не рекав више ником од њих н |
| гослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи стар |
| лади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пе |
| пусто и чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат свога сина.{S} Погледа празну постељу њег |
| ам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви Крушевљани трговци, мајстори, радници.{S} Н |
| е да има данас владика које буздованима отимају епархије; Истина је да има и калуђера који сами |
| валио; једва се дубоки уздаси овда онда отимаху испод њега; али никоме не могаше ни једна реч д |
| духовници с игуманом Пајсијем мало час отишли.</p> <p>„И ништа боље, синовци моји, него да одс |
| С Господином Кнезом и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Остао је, да одслужује |
| вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето отказао послушност Ристивору па га насупрот вољи његово |
| ин, који је цело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат |
| адава, нема више ни старог јунаштва, па откуд може бити старе славе?!...{S} У истину ево су пос |
| међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену духовници |
| ј нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора?“</p> <p |
| „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину одморних људ |
| ини му се да од десног крила ходникова, откуда и она светлост долажаше, чује полагани и тихи ти |
| брните копља к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, којим послом овуда нагосте?!“</p> <p>Стари |
| а»?{S} Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем к |
| нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да није откуда какав светац сутра, Ристиворе?“ запита кнез.</p> |
| а да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Не |
| <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама откупљујете моју душу од небесних митара, нити тражим д |
| ак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву |
| а су многој господи српској писали неки отпадници од наше свете вере што су сада велике војводе |
| његов поздрав живим и сложним ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на крај левоме крилу, окрете |
| </p> <p>„Синко Ристиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на н |
| и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорили, са |
| а ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него што се сва српска војска искупи.{S} Ми |
| и што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове собе на првоме спр |
| разе као крупан бисер.{S} Одједанпут се отрже својим мислима, устаде на ноге, права и витка као |
| , како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила те је од мес |
| а су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по |
| ијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед твога |
| т кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отровно семе истребити са ове лепе наше земље?!“</p> <p |
| /p> <p>Осем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај |
| и мирисан поветарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидин |
| да посрче сав онај свежи поветарац што отуда струјаше, зарза и узе десном копитом копати ледин |
| ахо моја!{S} Ево Станка!....{S} Станко, ох.... бедни Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и с |
| Турци.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Боривој, пребледе као крпа |
| .{S} Видим!...{S} Видим те ко си!...{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{S} Ево Станка!....{S} |
| Видим те ко си!...{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{S} Ево Станка!....{S} Станко, ох.... бе |
| их људи?!“...{S} Али ни од куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} |
| други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Бо |
| ад је пре педесет година наследио свога оца, подигао је две високе осмоугле куле, везао их једн |
| о рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздрави мога Милана, нека ми се |
| м се ја поносио дружбом твога јуначкога оца, и очинском пажњом твога славнога деда!“</p> <p>Она |
| Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p>Старац сад пољуби свога унука у |
| ровник, да дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У планини Рогозин ухвати ме плаховита дажда, те |
| н Кнез, који у прсима носи срце доброга оца пуног милости!{S} Али за тај посао останите ето ти |
| о је, кажу, на свога покојнога витешког оца.{S} Према своме деду имао је право страхопоштовање, |
| иђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што је почео; може бити сад ће |
| се хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека |
| два пута мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта с |
| вређен. „Ниси хтео оставити свој кисели оцат, па да се у писму Господина Кнеза напојиш небеском |
| Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако |
| као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Градоје духовницима, „чим се ископ |
| т и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростит |
| што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми опроштајну молитву и облакша ми, |
| знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чу |
| ма, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита ве |
| горивост и Хришћанска милосрдност!{S} А Оче Харалампије, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из с |
| {S} Помислите како ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јунака који ће на |
| окривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и |
| е у дубине, оно његово застајивање, она очевидна борба његова, чудновато посресаше!{S} Учини ми |
| оја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је приспео час да се растајем |
| <p>„Зар само три?“ запита кнез Градоје, очевидно незадовољен у својим очекивањима.</p> <p>„Зар |
| дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорили, само су забора |
| .{S} Усне јој на угловима задрхташе.{S} Очевидно беше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе |
| е прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути,“ |
| нешто би неразговетно прозборио; али је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} Рањени |
| камена с рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно радосно раздраган. <pb n="64" /> Осмехујући се |
| удне ми књиге војводине!“ прозбори кнез очевидно изненађен и полу срдит. — „Што ли је било војв |
| <p>„Опрости ми, дедо!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринута госпођа Манда, — „опрости |
| ћу...“ одговори кнез Градоје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у не |
| и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком себи нож у срце сјур |
| ора, зар ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јаб |
| ривика по више њих из свите војводине у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем? |
| ика иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n="174 |
| Градоје, очевидно незадовољен у својим очекивањима.</p> <p>„Зар је мало три ране за једнога де |
| са половином војске, коју има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми с |
| ка прво чедо којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му с |
| S} Као да са неким страхом и поштовањем очекују да се нешто збуде.</p> <p>Под шатором стојао је |
| корице, па стајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти |
| ред шаторова, мирно и у највећој тишини очекујући нешто.{S} Није дуго трајало, па из великог зе |
| и се силно стари кнез.{S} Сав поцрвене, очи му севнуше гневно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди |
| ше ту као да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише суза.</p> <pb n="187" /> <p>„Децо!“ |
| вакој се од њих срце некако размекша, а очи брзо сузама напунише.{S} Тек се једној од њих уз уз |
| нез Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ |
| е стегну, те ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет про |
| Господару!“</p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано |
| ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га много заговарат |
| и три ране!“ понављаше старац подигнув очи увис, као да мери колико то на вази јунаштва вреди. |
| а к десном крилу наднесав леву руку над очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече само толико: „З |
| у!“ настави Санџак-Бег поднесав је пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод свиленог |
| цу руке његове напрезаше своје старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ ви |
| , који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он да буде без |
| дајући у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</p> <p>„О |
| оп Каритон, па мало преврну закрвављене очи своје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо |
| полагано растапаше у тугу; крупне њене очи напунише се сузама, које би затрептале на дугим тре |
| Сељаци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањају нечисте духо |
| гледаше с великом слободом право у њене очи.{S} Она му ништа не прозбори; он њој ништа не прозб |
| ао да хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута мало, погну |
| јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи напунише сузама.{S} Усне јој на угловима задрхташе. |
| ински просто расплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га |
| , усправи се у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, кога |
| о јутрос ако могу прочитати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовн |
| страну, погледах на постељу, док ми се очи отеше на ону другу страну постеље на велики сто пор |
| сио на рукама својим.{S} Напунише му се очи сузама, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој вер |
| хладну, леву руку.{S} Осети како му се очи сузама напунише; пригну се и пољуби мртва војводу у |
| тети главом па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним и разговетно исписаним писменима у |
| алеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</p> |
| је.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњав |
| сти своју главу на то узглавље, поклопи очи рукама и — плакаше горко...</p> </div> </div> <pb n |
| е речи, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у с |
| своме плашту поред свог унука, и склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очним поклопцима; а |
| } До мало час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке снове, владаше мрак у ходнику; али са |
| а чудна језа, па се сав стресе и отвори очи,</p> <p>Од онога кандила пред иконом просипала се т |
| ти равномерније и мирније и како отвори очи, и како погледе своје заустављаше на свакоме од при |
| ну руку над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пр |
| стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај им |
| д, кад Иван потресан чудном неком језом очи отвори, на своје чудо види да је се ходник осветлио |
| жем у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи сузама, и стегао му срце горком тугом.{S} Па онда б |
| <p>Ристивор скочи на ноге, протре мало очи, преви се и дубоко поклони кнезу па смерно рече:</p |
| да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај само |
| хрвање.{S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само чело. <pb n="34" /> Румени образи кнежеви |
| о не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не зн |
| само ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видовдана бејах опет на старажи пред великим |
| ако што помињала старом господару сад у очи самог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би |
| /p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да ти каже |
| црвеном ватром.{S} Не смеде погледати у очи госпође кнегиње, него гледаше преда се, као грешник |
| !“ питаше старац по ново, погледајући у очи час своме унуку а час Ристивору.</p> <p>„Па певају, |
| ину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца, јер |
| вицама — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз гомилу своје властеле, и от |
| следње писмо, које јој је писао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рон |
| сад се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; али не могаше дуже од једног тренућа да |
| Најпосле подиже главу и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако |
| и му босиљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} Примајући мирисне струкове из њене руке Ристиво |
| смеде да погледа господи својој право у очи, него, оборив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„Го |
| , али <pb n="58" /> кад год му сагледах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш! |
| дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде на небу; чух јечање рањених јунака и п |
| ргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару!{S} Нити се |
| к небу, упрла погледе из крупних црних очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркоси |
| ој је красан младић од петнаест година; очима и обликом подсећао је живо на своју матер; а свој |
| , како мало што се у самоме двору, пред очима кнежевим, мачевима не исекоше, како је по њима на |
| обично; у очима јој умор и сетност, под очима плава сенка коју душевна боља подвлачи.{S} Него о |
| Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер је јас |
| санчић и Милан Топлица.{S} Милош севаше очима гневно и срдито викну момцима: „Коње!{S} Овамо ко |
| ју, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очеви |
| воту није видео.{S} Гледаше непомичан и очима широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S |
| јсеју да је прочита.{S} Он је примаче к очима својим, па је онда полагано одмицаше од себе, пог |
| теде <pb n="174" /> осврнути, да својим очима видни колико их је.</p> <p>Па онда га освојише св |
| ље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, брате!“ привик |
| а нашег у подруме доње, нека сам својим очима види је ли му коњу положено <pb n="36" /> како тр |
| ноћи, тако око поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу гд |
| и старац са руменим образима и ватреним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се |
| ним образима, по дебелим носом, крупним очима, проседом густом косом и брадом, обојима небрежљи |
| , а главу на руке, па ме својим крупним очима тако сетно жалостиво гледа, да осетих како ми њег |
| даше мирно, и тек само мало као уморним очима, по господи што се искупи око њега.{S} Војвода се |
| м, образима препланулим од сунца, црним очима из којих муње севаху, и кад се осмехиваше.{S} При |
| срезаним руменим уснама, крупним црним очима, танким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом |
| телом мало напред као да крупним црним очима својим вреба <pb n="24" /> некога, пружио леву ру |
| унику, са оним њеним крупним граорастим очима, из којих свагда светли невини детињи осмех.{S} С |
| о лепоти стаса и милини лика — вила; по очима, по кадифеној мекости погледа, по сунчаној светло |
| андалена.{S} Била је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, под очима плава сенка коју ду |
| и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао непомично у старог рањеника, и напрезао се |
| спођу Мандалену, онако бледу, с тугом у очима, с усиљеним осмехом на устима, како мирно корача, |
| ту Турака.{S} Турци не могаху да верују очима својима, беху се чисто скаменили за неколико трен |
| <p>И стари кнез шкргутну зубима и севну очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Боривој. |
| усто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздр |
| поносио дружбом твога јуначкога оца, и очинском пажњом твога славнога деда!“</p> <p>Онај народ |
| чинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми опроштајну молитву и облакша ми, а још ће ми л |
| ајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево |
| се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву |
| опи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очним поклопцима; али <pb n="190" /> не беше умора у ср |
| светло предали, које ти треба светло да очуваш!“</p> <p>У том се отворише широм врата на двориш |
| ци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви оштре маче, прихватите шестоперне буздоване, па се пожу |
| е могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече, |
| идим јесу вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у ср |
| је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је тако |
| рстима каквог калуђера.{S} Послуша мало оштрије и јасно чу тихо шуштање свиленога скута и полаг |
| морите се!“ понављаше кнез Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је |
| “</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изм |
| почеше да падају прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у љу |
| а средини првога реда а испред њега.{S} Оштрим погледом прелете кнез сваког свог војника, и онд |
| е да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Им |
| р. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојча |
| дозиваху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{S} Обојица видеше јасно како са свих стра |
| веро Агарјанска!“ цикну Ристивор кад га оштриц турске сабље дохвати по левој плећки.</p> <p>„Де |
| м орлушине види половина стреле која је оштрицом својом пробила у срце њено.{S} Кнегиња Василиј |
| дао сам сваког свог војника, загледао у оштрицу свакога мача, и прстом својим опипао сваки каји |
| цати и одмицати <pb n="158" /> листину, оштро гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па рече:</p> |
| е ти сад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чудноватом времену у коме ж |
| стави се пред Ристивором, па поче да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да пох |
| својој чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S} Сам прихвати из ру |
| отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају |
| гарка и крвавим од крви невиних жртава, па траже светитељска кола за своје главе!“</p> <p>„Стој |
| и наши поверљиви људи из Константинова, па јавили Господину Кнезу, да цар Агарјански истом чека |
| н раније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми |
| } Бадава, нема више ни старог јунаштва, па откуд може бити старе славе?!...{S} У истину ево су |
| лом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан |
| нак дома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје коње у лево од старог |
| као да се сакрије од свечевих погледа, па онда посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p |
| покора напољу!“ говораше госпођа Манда, па се узе <pb n="15" /> крстити, јер напољу удари негде |
| је остало, то није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто ист |
| ше ништа помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мо |
| воране извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.< |
| в стресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, окренув се целоме ономе доиста у препаст и жалост п |
| снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори очи,</p> <p>Од онога кандила |
| е к Лабуду, убојном коњу старога кнеза, па га окити цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, у које |
| рице пуне свакојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који с кнезом на Косово |
| а радосно изненађен у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми |
| икну:</p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе па |
| о за другим, неколико дворана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто на ухо вој |
| достан беше само за неколико тренутака, па се онда ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу |
| иза завесе од неколиких лаких облачака, па да види тај красни призор!</p> <p>Стари кнез посматр |
| кнез Гојко са својом стотином коњаника, па се и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапал |
| двоје од сваке стотине по пет коњаника, па нека јуре путевима, који овамо на Косово воде од Ибр |
| двоји друга чета од четрнаест коњаника, па пође полагано у корак за оном првом.{S} И тек да је |
| а у Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити да је разбију док не порасте већом!“ одг |
| да се на Косову велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гл |
| ижна и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити о |
| а својим.{S} Напунише му се очи сузама, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Некудиме! |
| пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ настави |
| ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и а |
| е људи надвикиваху псовкама и претњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запомагање.</p |
| оје би затрептале на дугим трепавицама, па падале низ образе као крупан бисер.{S} Одједанпут се |
| ви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Град |
| о.{S} Поцрвене у лицу, шкргутну зубима, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, |
| “</p> <p>Стари кнез нешто рече својима, па потера Лабуда напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Б |
| ма Ристивору, гледаше га сва растужена, па се онда растопи у тиху месечину којом се ходник и со |
| а.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, проговара то шапутом.{S} Као |
| прихватише беле погаче и руменога вина, па онда старац рече:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја ћу мал |
| ници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} Ником |
| телина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао шт |
| ницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунац |
| ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до |
| ривоја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред во |
| га погубише, да освете смрт свога цара, па му онда тело предадоше калуђерима Грачанице, да га у |
| , нек се прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по |
| вног двора нашег.....{S} Од овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с |
| дару!“ викну Ристивор иза гомиле света, па се онда коњем својим прогура кроз сељаке, и додаде с |
| прости!“ шапуташе старац неколико пута, па се онда пусти у некакве дубоке мисли, не скидајући п |
| и.{S} Кнегиња се диже са свога седишта, па у своме беломе руху а према растопљеноме злату и пур |
| S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А |
| таву, десном руком сукну мач из корица, па се онда чврсто корачајући упути право к војводи, пра |
| њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица, па се окрете, да код свога стола дочека Миросава.</p> < |
| оја се свалила беше на јуначног старца, па и сам корачаше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И |
| , као без душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража |
| у ти...!“ рикну као бесан кнез Миросав, па се баци сребрним пехаром на Витомира, скочи на ноге |
| јим цвркутом да надцврчи сваког другог, па ма танка грла попрштала.</p> <p>Голубови су немирно |
| еднога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Гос |
| се насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климн |
| ају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си се с |
| братима!{S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па п |
| збили у гомиле, спустили сниско главе, па убрзаним дахом дактаху од врућине.</p> <p>Нигде обла |
| едла — ставио се испред велике заставе, па би наизменце час наређивао трубачима да дувају, а ча |
| апрснице.{S} Све то смести око заставе, па растури по ново огласнике по селима и засеоцима, и п |
| астирској кујњи прао карлице и котлове, па се својима хвалио како тобож учи књигу| Ех, тај узео |
| удину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око паса и стаде да га повија т |
| е.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не сва господа.</p> |
| Стари Градоје састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди |
| ачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говор |
| Градојев посред лица турског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распр |
| </p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и власте |
| шње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„Кнеже |
| баци га далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву, који се на ноге дигао био, викну запо |
| ебе мантију, засука рукаве од антерије, па искочи као помаман на чист патос према кнезу. „И сам |
| аднесе десну руку над густе веђе своје, па се пови мало унапред као да боље види и сигурније чу |
| и нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам по |
| а?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше севати муњама.</p |
| е Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је |
| /> да погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам |
| гови притврђују цвеће за своје клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам |
| нио лактове на колена, а главу на руке, па ме својим крупним очима тако сетно жалостиво гледа, |
| него колико су га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што сам за последње <pb n="96" / |
| ош нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, |
| себе, засука рукаве од свилене кошуље, па викну попу:</p> <p>„Ходи, попе, да меримо снагу!“</p |
| маче, прихватите шестоперне буздоване, па се пожурите за Господином кнезом!{S} Могу њему затре |
| е да хвата, букну весеље на све стране, па се разлегаше по ономе пољу у певању, кликтању, гласн |
| за часак предомишљати коме да помогне, па је веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго нег |
| какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се, попе, те раб |
| ка не само из близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поод |
| чно се небо наслонило на плаве планине, па их пушта да се преливају на модру перунику.{S} Сунце |
| нађоше некакве високе маџарске кљусине, па на њима прођоше кроз град, наоружани свакојако, али |
| Ристивор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, ал |
| раш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине, онда ја окат да |
| скидоше своје шубарице и сукнене капе, па гологлави слушаху што им он нешто говораше.{S} Није |
| ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева |
| вах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежд |
| коње, оседлајте их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</ |
| хуктао си се само да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну ст |
| коње, удараху навалице на те гомилице, па их распрштаваху својим веселим а покашто и дрским до |
| ест војводину спустише мачеве у корице, па стајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће |
| ле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} А |
| аху, беше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше довикивати: „Тако, сиви соколе!{S} Тако, го |
| таше од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у некако поноситој срдњи <pb |
| ва свете песме, служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног једног прор |
| нама умро?“ <pb n="206" /> питаше кнез, па се загледа у свога унука, који се сав тресаше од пла |
| е живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не разумеваху ништа од свег |
| иви предајемо?!“ одговараше стари кнез, па се мачем, који му Ристивор додаде, залете <pb n="202 |
| да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком премишљању настави:</p> <p>„Испадосмо сви |
| ара двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три крока истрча уза степенице горе на први кат.</ |
| ужи своју десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у де |
| ебају и молитве, и метанија, и постови, па..... разуме се, према греху и прилози!“</p> <p>„Кад |
| своје причање. „Наша војска одби први, па други, па и трећи напад непријатеља.{S} Сунце није б |
| чање. „Наша војска одби први, па други, па и трећи напад непријатеља.{S} Сунце није било одскоч |
| едан гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу нешто т |
| римо шта је право и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест нашег старешине |
| х чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, |
| коња, скиде клобук, поклони се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јахања, узе д |
| х веђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде доста светлости, |
| газиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устр |
| дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде |
| S} Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата |
| вље људе; ево јечмови почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, љу |
| их било живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се |
| право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, нека опет пусти сушу, или пов |
| то тражиш!{S} Али ћу те радо послушати, па, колико ми Бог помогне, <pb n="57" /> чуваћу његову |
| до и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кн |
| а ћемо зором устати и Богу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, |
| је он још ту, као ишчекујући заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не м |
| ака који ће на Косову јуначки погинути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ |
| ше однекуд некакви танкогласни комарци, па, час око његова носа час око његова уха, зузујаху не |
| њу и хркању Ристиворову као на љуљашци, па не могаше.{S} Приђоше однекуд некакви танкогласни ко |
| ети се једне њене миле, детињасте речи, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оно |
| мирно дочека да се света песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори:</p> <p |
| ра да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окушамо попову мудрост!“ реч |
| е нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно поклонити.{S} Али тек што превали подне, про |
| стелин, који је цело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на л |
| се била над једним по широким разбојем, па час погледа на једну икону испред себе, час хитлено |
| ологлав дубоко се поклони пред старцем, па, савив руке на прса с погнутом главом, узе да говори |
| испаде, поклони се дубоко пред старцем, па рече:</p> <p>„Дворанин војводе Радича, властелин Ива |
| и сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој крвни непријатељ кнез |
| очита.{S} Он је примаче к очима својим, па је онда полагано одмицаше од себе, погледајући је ис |
| S} Приђоше по један корак један другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p |
| све дугим а невеселим једним погледом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Х |
| Милојка, који заповедаше оном стражом, па му рече да се она не боји остати сама у средини верн |
| некога од господе за Кнежевом трпезом, па онда зашушташе свилене завесе на шатору; нечија их р |
| ио једну притоку Ибра с војском својом, па се на широкој пољани с ону страну потока узе светова |
| нда закрештали би својим ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе нис |
| алене душе, који залуди за неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с |
| у неко доба устави се пред Ристивором, па поче да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљ |
| кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга госп |
| се окрете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p> <p>„Шта ти је, синко, смешно? |
| ратима, поздравите госта добродошлицом, па га доведите право к мени!“ заповедаше старац, и умах |
| да у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављај |
| “ упита кнез снаху своју као изненађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику ни |
| „Како?!“ запита старац силно изненађен, па уставу Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} Зар певају |
| ги мој кнеже,“ настави војвода узбуђен, па метну обе своје руке на рамена кнезу Градоју; „ето м |
| стини тако?!“ викну старац запрепашћен, па се удари руком о колено. „Зар од онолике војске нико |
| си чуо, кнеже,“ пресече га поп Каритон, па мало преврну закрвављене очи своје, — „и ако смо дру |
| пре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десним рукавом хладан зној са |
| ојим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као мехур!“ Па онда у |
| ивно!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио |
| ечи летимо, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отач |
| е само окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуним презривости погледаше у оне, који то |
| .{S} Стари кнез га је чекао нестрпљиво, па је <pb n="49" /> најпосле — праћен Боривојем и попом |
| о од храста, под који се зауставио био, па се онда окрете Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуздано |
| био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао непомично у старог рањеника |
| опили њеном лепотом!“ прихваташе Винко, па се грохотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она просто |
| з Нинко, прозван од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигивати на своју најближу |
| “ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари песницом о сто, да кондири и пехари на њему за |
| очекујући нешто.{S} Није дуго трајало, па из великог зеленог шатора, пред којим високо копље с |
| ог камена, са кога се на коње ускакало, па се некуда преко беле калдрме од авлије упутила била. |
| господару!“ одговори Ристивор невесело, па скочив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни г |
| у; пригну се и целива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се ок |
| ини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју о |
| на Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од радости у чело пољуби.</p> </div> <div type="c |
| нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, |
| им жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у овај часи испред ове цркве појахали крилате |
| е!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп наву |
| S} Сав поцрвене, очи му севнуше гневно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо |
| а омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, тако ти срећ |
| !“ рече Ристивор поклонивши се скромно, па настави: „Него вино да оставимо за после, а сад да у |
| борио би нешто кроз нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким |
| „Тако и ја велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мантију, засука рукаве од антерије, па |
| е виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи руку правцем к Југоистоку. „Ето гледај само пр |
| Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам ма |
| оп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и г |
| а погледе из крупних црних очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлушину, |
| . „Ниси хтео оставити свој кисели оцат, па да се у писму Господина Кнеза напојиш небеском малва |
| замисли се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Стр |
| ари кнез хитро скочи с коња као младић, па скиде калпак, те гологлав приђе к младоме војводи и |
| ј се, несретниче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу в |
| ни разумети што се они то толико смеју, па онда опет настави:</p> <p>„Сутра кад се будемо крета |
| лавно погинути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ в |
| ук, изви из њега своју сребрну челенку, па онда рече Боривоју, који још једнако стајаше поред с |
| обук са челенком, пољуби старца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, |
| арога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз народ.</p> <p |
| и је просто, синко Ристиворе!“ рече му, па кад се Ристивор подиже, пољубив му руку по други <pb |
| се за неколико тренутака у младу жену, па јој рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, што ти је?{S} Ш |
| > <p>Манда приђе полагано к своме сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби |
| божно и са светим страхом целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице м |
| се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе што сад прво стоји на реду! |
| !“ одјекиваше Ристивор своме господару, па својим копљем устави бесног једног црног Арапина, ко |
| азите одмах у своје собе у овоме двору, па ће сутра порота од властеле казати, шта сте дужни је |
| Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косово.</p> |
| у они са страхом и поштовањем целиваху, па онда узе говорити:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти м |
| е он само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, по одласку Кнеза Ла |
| у леву ногу у сребрну широку подножицу, па се онда устави, јер се нечему беше присетио.</p> <p> |
| S} Клече поред њега, пољуби му десницу, па дубоко узбуђена, запињући језиком на свакој другој и |
| оња, оседланих, заузданих и поткованих, па их цвећем окитио као да су коњи сватовски; по страна |
| ви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S |
| иступа код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Св |
| а, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпан |
| прекрстих се и поклоних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну |
| ите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте их и за пут припремите, |
| па пружив руку према њему да га устави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце |
| крстови златном жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до колена са сребрним острицама ко |
| мови почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва хлеба |
| буни против господара свога!“ рече он; па онда настави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да р |
| о да јој се са срца тежак терет скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомич |
| ен сребрним ланцима о широк златан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по коме су орло |
| м вриском као да кликће, <pb n="200" /> па полете на чету Турака.{S} Турци не могаху да верују |
| сам писати што ми треба! <pb n="155" /> Па онда мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему |
| е!“ заповеди им војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај пок |
| >„Хвала ти; то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнег |
| е свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па д |
| унаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S |
| о, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p |
| бе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, |
| вном блистању трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шат |
| а још јутрос до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена спусти своју главу на то |
| тако сетан невесео?“ питах сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан невесео кад озго с неб |
| мо да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, старац му викну:</p> <p |
| својих војника и јецање женскадије.{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласно <pb n="70" /> |
| су јој речи њене сузе њене обвијале.{S} Па онда, више као себи него њој говорећи, промрмља:</p> |
| ћи се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једну кесу с новцима и |
| тли као да је румен образ девојачки.{S} Па се светац мрке коже и разбарушене косе повио горњим |
| разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> |
| ротија, јер игумана не могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му каж |
| у старога кнеза, па га окити цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, среб |
| зама, и стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, којој је к |
| да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену духовницима, шкргутну мало зубим |
| хвати кнез Градоје горко подругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војв |
| !“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те |
| е стајало празнично војводско одело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаниц |
| својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни један!...{S} Искупише с |
| а на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке |
| себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свога побратима — „е |
| оша, или си на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти уз |
| расплакана лута по ходницима од двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби |
| } Проклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали погинути, нек пођ |
| роде!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну узде Лабуду, <pb n=" |
| ече му: „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шестостраној |
| ити збор, викну оклопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на К |
| ма!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по ду |
| а Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читањ |
| е пре ових страданија и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ настају последња времена, чувај свак |
| ћу ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па млади унук Градојев удараше хитро мачем по Турцима и |
| е треснуо о ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него опет нису сви такви |
| мога Милана, нека ми се скорим надају!“ Па онда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корац |
| „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“ |
| p> <p>Раздрага се малена војска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару |
| а сам онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и |
| <p>Тек ће мало после да се сети нечега па, никако не осврћући се, викну:</p> <p>„О, Боривоје, |
| вај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам право |
| олазим готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеја како згодно приклопи кнежево пи |
| и нас учиш чему ваља!“ прихвати војвода па скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви други учиниш |
| ди иза свога паса киту мирисног босиљка па је пружи младоме витезу на његову високом Јабучилу.{ |
| Стари кнез убриса рукавом зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше д |
| апред, јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила па са заставом изиђе испред свога господара и пође напр |
| > <p>Санџак-Бег се окрете својим људима па с њима нешто разговараше турским језиком.</p> <p>„Ев |
| атиш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари |
| хову!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и |
| таше.{S} Стојаше ту као да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише суза.</p> <pb n="187" |
| >„Како да нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Р |
| Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} Т |
| есвешћен.</p> <p>Турци одјахаше од коња па се искупише око рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху |
| је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе!“</p> <p>Сељацима, који онде у густој гоми |
| о неће, викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га |
| а жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, ка |
| наца слушали, стиже један сељак са Ибра па рече кнезу:{S} Хиљадама рањеника ударило је Ибром са |
| ј руци!“</p> <p>Старац остави Ристивора па по руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увр |
| смотри, која је трајала од ранога јутра па до после подне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ри |
| а, викнуше под оружје сву чету Орловића па с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n=" |
| то о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет о |
| елики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> |
| данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не изги |
| славном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем как |
| па само настављаше:</p> <p>„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чу |
| скипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас бит |
| е, Ристивор пређе преко средине од собе па се устави на самом уласку од оне позорнице, у којој |
| ране.{S} После неколико тренутака борбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, остаци од |
| ци пред строгим учитељем, погнуше главе па учинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градој |
| едох убити!{S} Везуј ме коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и |
| рним пехаром на Витомира, скочи на ноге па полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица, па |
| је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну Ристив |
| високо изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристивору:</p> <p>„На тебе је сад ред, синко!{S |
| уздрхтао. „Господо, пуните пехаре своје па их подигнимо у славу наше честите браће српске са Пр |
| тани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, |
| м Градојем и четом његовом преко пољане па тихом једном узбрдицом на којој дуги редови зеленим |
| ам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли н |
| ао ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у јед |
| Јадан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војск |
| "48" /> <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{ |
| „На тебе је сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“< |
| рати на сваком твоме кораку — смилуј се па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се гр |
| е, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Ор |
| ор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена наст |
| вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> |
| искупљају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Карит |
| цати као стара дадиља, него стегни срце па нам као Некудим, који и јеси, испричај мирно све што |
| ра, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Ристиво |
| <p>„Кад сам ти је ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ев |
| или они твоји паметни!“ настављаше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско н |
| >„А мој слуга Ристивор>“ питаше кнез па брижним погледом прелеташе све кутове од шатора.</p> |
| /p> <p>Рано пред зору устаде стари кнез па <pb n="112" /> гологлав приђе пред шатор.{S} Погледа |
| нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се прекрсти. „Е сад... шта ћемо сад?!“</p> <p>„Шта ћ |
| " /></p> <p>„Како?“ питаше озбиљно кнез па се узе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан |
| и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто |
| на онај разговор, који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености старчеве.</p> <p> |
| доје, још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један д |
| , и узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе |
| био наредио беше те су војници одјахали па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном за |
| беху некако с почетка сетни и невесели па тихо разговараху у гомилицама пред главном капијом о |
| ај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење свога сина!“</p> <p>„Шта велиш?! |
| лади властелин, смерно се кнезу поклони па рече:</p> <p>„Хвала ти, господару, на тој дивној при |
| по одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских го |
| снег <pb n="8" /> седи на сниској клупи па пун сажаљивости гледа у Марију Магдалену, која, у бл |
| му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb n="155" |
| бо.{S} Крупне капље дажде почеше падати па опет престадоше.{S} Кнез и госпођа Манда оставише те |
| љној даљини наслањало, — све то гледати па дихати оним слатким поветарцем,који се напојио мирис |
| оним што гледаше узе се најпре крстити па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раздвојимо! |
| ред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправ |
| ладан.{S} Од запада ударише црни облаци па се брзо развијаху и застираху небо.{S} Крупне капље |
| е већ беше малаксало!“ говораше рањеник па захвалне погледе упираше у старога кнеза. „Да ме он |
| на бојишту, нити смо пред непријатељем па да ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој р |
| ед војводу стари кнез га поздрави мачем па стојећи под калпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо |
| колике старије људе.</p> <p>Мало за тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше на неколико |
| ро гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним и разго |
| спод грма на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким трком пођоше уз ону косу, на вису које је |
| танија.{S} Кнез се осмехну једним брком па рече младим људма: „Ходите, децо, оставимо сад попа |
| за јуначко здравље, раздрага се милином па узе гласно кликтати.{S} Те усклике прихваташе и друг |
| {S}1!“ упита га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пу |
| о мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њиме растера Турке око себе.</p> <pb n="201" /> <p>„ |
| алпак, загрли старца, пољуби га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градој |
| „али ако кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људим |
| па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, али настављао све лаганије и све нижим гла |
| о, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и намигну на Ристифора, као да му даје |
| {S} Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући се проговорио:</p> <pb n="184 |
| оде Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађих људ |
| ружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се прави с |
| по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе запрепашћени, јер им |
| нешто говораше.{S} Није дуго потрајало па сељани и сељанке журно покупише српове, и виле и гра |
| о и дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмуло као неком јек |
| и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојк |
| д ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и р |
| ако им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња |
| им мудар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да пада |
| доје виде првим погледом шта се учинило па задовољан викну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала в |
| те веђе, невесело окреташе најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може нек |
| „Нека је слава Богу!“ рече кнез побожно па се прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а |
| аквих разговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше својим домовима!“</p> <p> |
| уле на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па залајаше лавежом у коме беше нешто угушеног урликања |
| и зубима, врати се и сам на своје место па одатле, не седајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас |
| њ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико стотина коњаника стало у редове испред ш |
| његовој војсци јездила.</p> <p>Мало час па се од турске војске одвоји једна четица од седам коњ |
| уго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однекуд потмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми |
| е Јабучила и тепаше му.</p> <p>Мало час па Ристивор дође пешице носећи буздован.</p> <p>„Господ |
| е оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом |
| слободан, баци се стражњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, да |
| и кнез већ у велико почео своју молитву па само настављаше:</p> <p>„......{S}Е па шта ћу ти сад |
| ло очи, преви се и дубоко поклони кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, г |
| и око њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} |
| >Кнез Градоје се пригну к уху војводину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапсити, <pb n="93" / |
| да међу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђо |
| село; „ето отказао послушност Ристивору па га насупрот вољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се |
| S} Кнез и госпођа Манда оставише терасу па се склонише у једну повелику одају у којој беше већ |
| с, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да ј |
| га и господственога Санџак-Бега.</p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде застајући и запињући, |
| својим очима видни колико их је.</p> <p>Па онда га освојише свакојаке тужне и црне мисли.{S} По |
| јечаше полугласно кнез Градоје.</p> <p>Па онда Гојко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко прич |
| р нису и ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на с |
| а војску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненадно из срца плам |
| било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљени |
| !{S} И сад.... с Богом остајте!“</p> <p>Па се старац мало пригну са високог коња свога и пружи |
| ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три пута побожно прекрсти, промрмља нек |
| правцем. „Натраг, кад ти кажем!“</p> <p>Па у срдњи својој кнез дохвати буздован, који му о јабу |
| еро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из |
| ј нама, који иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на |
| и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и |
| чеду његову у златној колевци|“</p> <p>Па се слегао радостан народ око мале војске кнежеве, ре |
| епе наше земље?!“</p> <pb n="97" /> <p>„Па онда,“ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге ж |
| ише а очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> < |
| тренућа да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах са старим господарем!...{S} Зашт |
| овораше кнез Градоје задовољан.</p> <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмла |
| ас своме унуку а час Ристивору.</p> <p>„Па певају, дакако!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео |
| ори, Ристивор узе да се правда:</p> <p>„Па, молим те, господару, кажи по правди и по души, ко м |
| зуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави |
| ки град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p> |
| ет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима на |
| олети, кукавицо, у своје јато!“</p> <p>„Па стани мало, господару, молим те!“ рече збуњен Ристив |
| ви: „Ко поче овај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав је |
| то ви бацате један на другога, али које пада на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срди |
| свецима, да умоле Господа Бога, нека не пада таква срамота на наше јуначко име једног јуначког |
| сте, јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами |
| о мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији и |
| о да крупна зрнад на некаквој бројаници падају под прстима каквог калуђера.{S} Послуша мало ошт |
| ло корито од шареног мрамора, у које је падала вода, која је из кљуна једног тучног ждрала најп |
| и човека, од којега је сенка тако често падала на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно |
| би затрептале на дугим трепавицама, па падале низ образе као крупан бисер.{S} Одједанпут се от |
| ео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли облетале један цвет, и срце |
| још мрак био.{S} Што је мало светлости падало од једне воштане свеће, која је више главе младо |
| раху небо.{S} Крупне капље дажде почеше падати па опет престадоше.{S} Кнез и госпођа Манда оста |
| које меки румени зраци сунца на заходу падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене, плаве |
| дима.{S} Уставила се на прагу.{S} Од ње падаше танак прамен плаве светлости на Ристивора, који |
| ја, који, како дође с вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан на једној шарениц |
| и силно закуца — последњим куцањем.{S} Паде мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не |
| !“ промуца Боривој, пребледе као крпа и паде с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи јурили поље |
| рекрсти се неколико пута.{S} Пружи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} И |
| а, па онда посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да |
| а њим у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да са |
| плакаше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињства другу, и кроз гласно ри |
| њој, сав блистајући од радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јец |
| и баци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буздован на ледину само један корак на десно од Ја |
| ош једнако стоји на оној тихој западној падини Голеша на којој је синоћ замркнула и јутрос осва |
| >I</head> <p>На једној малој заравњи, у падини која се од Голубињске Планине тихо спушта у Голу |
| ље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на господу; није њу Господин Кнез на |
| раво је да тешка клетва Господина Кнеза падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам |
| бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко |
| ном мачевима борити док један од вас не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти св |
| ршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести л |
| ем коњу, јер <pb n="146" /> му прва два падоше под ранама — полете са својим дворским оклопници |
| тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео своју молит |
| веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усп |
| дружбом твога јуначкога оца, и очинском пажњом твога славнога деда!“</p> <p>Онај народ, што мог |
| лим не као слугу него као млађег брата, пази и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће |
| по крчмама Крушевачким, молим ја тебе: пази ти како са мном говориш!“</p> <p>Пријатељи повукош |
| ше кнез нестрпљиво. „Пази, ево мене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати попа снажно око |
| о су се њих двојица, које Господин Кнез пази као своја два крила, грозно завадили, како мало шт |
| примам, попе!“ викаше кнез нестрпљиво. „Пази, ево мене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохв |
| мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Мн |
| поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико |
| м старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога; али се |
| појати онога ко се сам убије!“ одговори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да не да црква опојати онога |
| Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти мене, Некудиме |
| лико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет примицати и одмицати <pb n="158" /> листину |
| Божји, не може то тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој глас, пола као срдећи се |
| сам себи живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј, слаб на читању ситних рукописа, али силан у књи |
| пусти мене, Некудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к поповој кући, |
| ојати!“ прихвати одмах и одважно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Градоје з |
| > <p>У томе часу стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, |
| апутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„Кнеже Орловићу!{S} Немој мисл |
| артије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека доне |
| ића његових.</p> <p>Додадоше је игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је примаче к очима својим, |
| на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми опроштајну молитву и облакша ми, а јо |
| е замени сложно и смерно појање игумана Пајсија и његове браће духовника, који као с договором |
| н’те, децо, пехаре свима!“ викну игуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехар |
| иговорити не могу!“ узе опет реч игуман Пајсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас |
| све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад вама, ц |
| а јутрењу, куда су духовници с игуманом Пајсијем мало час отишли.</p> <p>„И ништа боље, синовци |
| прекиде се онај молитвени жубор, јер по пакосним сплеткама сотониним снађе попа неко зевање.{S} |
| и хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ј |
| кле око допире.{S} По њивама и ливадама пала танка маглица као велики свилени вео обојен бледом |
| у Магдалену, која, у бледоплавој хаљини пала беше на колена, да својом густом и дугом русом кос |
| ; Истина је да има и калуђера који сами пале своје манастире: истина је да имамо два пута више |
| а пљачкају богата села по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S |
| S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу докле год од цекина и један д |
| кнез ни Ристивор не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p |
| кле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти с |
| 1" /> док ова војна траје!{S} Како моја памет сече, ова се војна свршила, и биће најправије и н |
| када до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај |
| те, људи, нека једном на збору Србадије памет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и |
| и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једном на збору Ср |
| игу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиво |
| !{S} А више ми немој будаласто помињати памет људи у којих јунаштва нема!“</p> <p>И пођоше сва |
| } Отвори им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један |
| договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како б |
| за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази од мене.{S} Није Косово |
| один Кнез је срце моје подмладио а моју памет подсетио да ја носим име Орловића!“</p> <p>„Немој |
| ри двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој з |
| е створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства; али је све |
| а се одмори, и као да тражаше по својој памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изне |
| у православни Срби.{S} По нашој људској памети право би било да нам дарује победу, и да му се н |
| старчеве.</p> <p>„Све ми звони у ушима паметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта ћемо на Косово |
| а би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си се срди |
| ђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ настављаше кнез па немирно ходаше и тамо и ам |
| S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се смерно Ристивор.</p> |
| боје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} |
| који мисли да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми |
| синко, ако ћемо ми тражити само шта је паметно, најпаметније је чувати своју главу и своју кож |
| го онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не |
| ега што се десило има само двоје што се паметно учинити може: или да се разиђемо својим кнежеви |
| на реду да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати запо |
| заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видећемо на мах, да после с |
| у за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца јуначна?!“</p |
| оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и |
| ио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Косову хватајући зраке док је |
| издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом изви мач из руке Вито |
| ко себе погледа, носећи поносито сребрн панцер на прсима и мач у левици својој — кад све то угл |
| повила по златним и сребрним плочама од панцера његова.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне те |
| ена, и готово сва застрвена, штитовима, панцерима, клобуцима, мачевима, копљиме и буздованима.{ |
| у убојној спреми, с калпаком на глави, панцером на прсима, широким зеленим мачем о бедрима, ду |
| хо дуваше, његова широка прса покривена панцером од позлаћених плоча, у које се на јутарњем сун |
| арцу нису ране привезали; скинули су му панцир, размакли му прсник те обнажили прса да му облак |
| је, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педе |
| коњским опремама, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама од клобука својих јуна |
| струк босиљка, који ћете наћи под мојим панциром на срцу моме, и сахраните ме испод ногу мога г |
| Господин Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у руке Турцима, који га погубише, да освете смр |
| рече Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао је покривен грдним ранама!“</p> <p>„Колико је рана |
| е био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихов |
| мо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, трг |
| у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше војвода.< |
| и изгинула, српски је цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p>Продера Ристив |
| би сам под шатором остајао, онда би тек пао од силног умора на столицу, наслонио чело на руку, |
| љства с царевима и народима који се Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <pb n="89" /> |
| у се на једној пољани, обраслој високом папрати, искупила и сместила уз Орловићеву чету скоро с |
| де га је већ био разапео на оној пољани папратовој према крчми, пре него што војвода стиже.{S} |
| метни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом! |
| ла мислити, шта ли ће пијани попови без парохија о њему причати, и шта ли ће слепци по саборима |
| ина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пута више калуђера него што се може да |
| и нареди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градо |
| рукаве од антерије, намести свој црвени пас да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Не |
| итврђен сребрним ланцима о широк златан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по коме су |
| о и право к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисног босиљка па је пружи младоме витезу н |
| p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина танку свилу завијену једн |
| ка на ноге, па стегну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Уз |
| ћем тренутку дохватно је оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне св |
| старац полете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на |
| тканине, утегнуте око витког јој стаса пасом од плавог аксанита извезеног сребрном жицом и спу |
| им чудесно меким гласом; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{S} Додај је на |
| је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га много заговарати, ј |
| е вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку пол |
| ренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти П |
| <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом кнез Миросав |
| Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ цикну Вито |
| најбоље знаш, колико је ова наша земља патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не |
| знаш, колико је ова наша земља патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет го |
| ти им твога сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, д |
| пет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнако разговара |
| ва час у плаво а час у румено, није као патос од шареног мрамора, и зар нису српски јунаци, гин |
| антерије, па искочи као помаман на чист патос према кнезу. „И само да се поштено <pb n="33" /> |
| била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} На овоме снижем патосу било је неколико храс |
| овићем.</p> <p>Од прилике једна трећина патоса од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао |
| } Са те терасе гледало се доле у авлију патосану великим белим каменим плочама; на средини авли |
| од осталога патоса.{S} На овоме снижем патосу било је неколико храстових трпеза са столовима и |
| агано и свечано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који воли да се хрве, над |
| ш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога попа Карит |
| орног кладенца шетаху се невесело један паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим |
| нца шетаху се невесело један паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним кри |
| звади из свиленог паса свога белу и као паучина танку свилу завијену једну као колајну о златно |
| хоће да продре погледима кроз ону танку паучину, којом су јој речи њене сузе њене обвијале.{S} |
| еног сребрном жицом и спутаног сребрним пафтама.</p> <p>Нагнула се била над једним по широким р |
| говор кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на господу; није њу Господин Кнез намењивао јадно |
| а Јеротија, који високим гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духовницима, кнезов |
| је коње, и да послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у невиности свога срца.</p> <p>„Ка |
| а читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па да безбожн |
| своме унуку а час Ристивору.</p> <p>„Па певају, дакако!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, д |
| ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаше старац по ново, погледајући у очи час |
| Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} Зар певају?!“</p> <p>Саставни своје густе веђе, невесело ок |
| ље Господара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући и кликћући, узе растапати своју радост у потоц |
| дионице, наоружаше <pb n="105" /> се, и певајући оставише Крушевац пут Косова!“</p> <p>„Господо |
| упоредо загрљена.{S} Оде војска весело певајући.</p> <p>Осем нешто деце и момчадије која отрча |
| е војводе Радича крену за Косово весело певајући.{S} Народ је испраћаше узвицима и усклицима же |
| може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бистре |
| ако се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{S} Обојица видеше јасн |
| Као враћамо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас китом <pb n= |
| роведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, кретаће се сутра натмурени, маму |
| стране, па се разлегаше по ономе пољу у певању, кликтању, гласном смејању, и у треску од лакога |
| тез далеко, далеко тамо у царству снова певао некаквоме скупу од јунака <pb n="40" /> једну од |
| > <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb n="31" |
| момчад удари у кликтање, женскадија узе певати песме од сто руку, народ весело довикиваше кнезу |
| {S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последње цјелованије“, онда он полаг |
| о!{S} Али Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу б |
| а у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мало по |
| ружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коњанике винуло се убојним коњима у седла.</p> |
| је било доста твога славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нам |
| наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет оклопника, да двор чувају.{S} Није Кнез стигао |
| „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте управ педесет!“ прихвати и Ристивор живо.</p> <p>„Педесет шат |
| з и сва Србадија знаде колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо д |
| печате.{S} Сам кнез Градоје, кад је пре педесет година наследио свога оца, подигао је две висок |
| /p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет хиљада људи, који су далеко од Косова, кад се б |
| ном сталне дворске страже бити сада око педесет добро оружаних војника, који ће кнеза на Косово |
| .{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте управ педесет!“ прихвати и Ри |
| мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди |
| сет!“ прихвати и Ристивор живо.</p> <p>„Педесет шаторова, по четири војника под сваким, то је с |
| ченик за отачаство, да је двојином више пелена но малвасије као цар попио, да су га се истина б |
| и око оних столова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства д |
| урђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени |
| о су славуји и косови и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb |
| лета седети на тераси, гледати у шарени перивој, преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко |
| има од мириса, које је њихов цвећа пуни перивој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та |
| у к прозору, што право гледаше на југ у перивој, седела је на сниској лепо изрезаној скрињи гос |
| у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвала |
| лије се по каменој степеници силазило у перивој, који се својим цветним лејама пружао низ зелен |
| врх мраморне авлије и цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, што кроз грање од дрвља и |
| имаху котарице пуне свакојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који с кнезом |
| цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивоју, хитро су вијугале плаве ластавице.</p> <p>У г |
| сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не однесе у своје чудесно царство.</p> <p>Не |
| , са свиленом чалмом на глави и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског једног белог коња, |
| и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па |
| кве си књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — настављаше кнез као <pb n="19 |
| час кнез онако попреко одби ону молбу о перперама.</p> <p>Госпођа Мандалена, која се до тога ча |
| По сили те власти ево вам опраштам све перпере које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одм |
| } Што ти опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је просто и од мене, и |
| е ли царев закон да цару плаћате цареву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да н |
| рате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви, дај одрад |
| гујемо што си за нас цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их плат |
| и једнога младог дечка, који на меканим персијским простиркама лежаху у шатору.</p> <p>Дечку то |
| ња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, кћери некаквога малог властелина у двору војв |
| ћа, тражаше да види своју милолику белу Перунику, са оним њеним крупним граорастим очима, из ко |
| е, па их пушта да се преливају на модру перунику.{S} Сунце се на Западу спуштало у таласе од ра |
| арушене косе те их сави <pb n="35" /> у перчин, намаче петрахиљ, приђе смерно пред велику икону |
| <pb n="40" /> једну од многих јуначких песама, које је тако лепо уз гусле казивати знао.</p> < |
| и.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гласом, узе да |
| пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела |
| и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за погибију <pb n= |
| него свечано брујање оне свете погребне песме „Со свјатими упокој!“ Него куд ја одох?!{S} Опрос |
| ије узеше тужним гласом појати погребне песме, читаше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно |
| постао!{S} Али Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову кад те Агарјани на живу жера |
| јска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани |
| удари у кликтање, женскадија узе певати песме од сто руку, народ весело довикиваше кнезу и чети |
| час око његова уха, зузујаху неку тужну песмицу без конца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је п |
| ет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало |
| е посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“ |
| ка, који као с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа исповедамо!“</p |
| кам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и плакати.</p> <p>„Некудиме!“ викну кн |
| кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез је срце моје по |
| пет оздо са трпезе кнез Винко, па удари песницом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе |
| p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, сам |
| те <pb n="202" /> на најближе Турке.{S} Пет сабаља се склопише над главом његовом, и опет се ра |
| } Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагда ишли <pb n="196" /> напред а |
| има између кула.{S} Сваки је Орловић од пет стотина година овамо волео да дода по неку грађевин |
| p>По зеленој ледини лежало је овде онде пет тешко рањених Турака, а бар толико их је понело лак |
| један властелин, по имену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога п |
| амо два пута више попова но парохија, и пет пута више калуђера него што се може да смести у хиљ |
| ика, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> <p>„Молим ја тебе, господине |
| између две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, оседланих, заузданих и поткованих, п |
| ег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и удари |
| т и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, са |
| ; „мени је седамдесет а теби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, к |
| Косову, ти старац један од седамдесет и пет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади госп |
| теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека м |
| неже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твоје стотине нека појашу путем к Ибру. |
| ан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви |
| !{S} Нека се одвоје од сваке стотине по пет коњаника, па нека јуре путевима, који овамо на Косо |
| је пролазио народ наш, од ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни м |
| војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне |
| рлова Града, допираху узбуњива запевања петлова, као да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не |
| ше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепавице.{S |
| унука његова Боривоја, младог дечка од петнаест година.{S} Син Градојев, кнез Милан Орловић, п |
| есет лета, са унуком својим, дететом од петнаест лета, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и |
| еди.</p> <p>Боривој је красан младић од петнаест година; очима и обликом подсећао је живо на св |
| молећи их и корећи их, и једва једвице петорица приђоше да се руком прихвате заставе, и да изб |
| може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао одмичући од бојнога ок |
| их сави <pb n="35" /> у перчин, намаче петрахиљ, приђе смерно пред велику икону великога свеца |
| ао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право к њему под шатор дођеш.“ С |
| па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва хлеба прихваћају, те им је и |
| ужана и права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ |
| вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча дворска момчадија, те ж |
| ваљала са уста хладног неког гроба, или пећине некакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана о |
| Хришћанске земље натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез т |
| плаховита дажда, те се склоних у једну пећину.{S} Нађох ту старца испосника.{S} Седа му брада |
| ше полагано и свечано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који воли да се хрв |
| у сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше ис |
| кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздр |
| ам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да овлажи грло, и онда поч |
| ри кнез тихим гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко |
| оброћудно поп, дохвати и испразни један пехар вина, узе исправљати рукаве од антерије, намести |
| и!“ прихвати поп Каритон спустив празан пехар на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крсти |
| ривикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у једну крчму,“ |
| које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p> <pb n="186" /> <p>„Где је? |
| преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него нава |
| рпезе, нити се весела господа дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни г |
| аљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико с |
| бе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ викну игуман Пајсије слугама. „Дајте, го |
| очише на ноге сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док |
| {S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаштвом хвале, имали твоје јуначко срце |
| ности, и сав уздрхтао. „Господо, пуните пехаре своје па их подигнимо у славу наше честите браће |
| угама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се н |
| здрагана, скочи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет поседаше у столо |
| н, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме обилаз |
| икоме цару нашем.{S} Господо, подигнимо пехаре наше у славу Господа Бога, који је у овако мучни |
| а смо му сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други ухватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је |
| несу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти реч |
| , па удари песницом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је |
| ко и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизаху од пеха |
| реће вечери, тек се при трпези обредише пехарима по један пут, а он скочи на ноге, најпре закло |
| у, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу |
| {S} Пријатељи и познаници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за јуна |
| бесан кнез Миросав, па се баци сребрним пехаром на Витомира, скочи на ноге па полете на њ.</p> |
| арао на те грађевине своје неизгладљиве печате.{S} Сам кнез Градоје, кад је пре педесет година |
| 2.1"> <head>I</head> <p>У Четвртак пред пече са једнога виса кнез Градоје показа своме унуку и |
| ше му.</p> <p>Мало час па Ристивор дође пешице носећи буздован.</p> <p>„Господару,“ рече он сме |
| има својима облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помиловао с |
| аква кћерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пијан, Винко!“</p> <p>„Обојица смо се опили њеном лепот |
| иросава и властелина Витомира били пола пијани, то трезним Орловићевцима није било тешко да их |
| њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани попови без парохија о њему причати, и шта ли ће |
| а Господина Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немој тако, кне |
| о два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегле |
| загрејала; напојих свакога ко хтеде да пије; момчадија узеде уз свирале окретати колом; зрели |
| свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио б |
| Дајте вина овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не |
| аде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако мучки на попове к |
| и колом; зрели људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се |
| де кад му у староме кошу младо орловско пиле жустро кљуца!{S} Пустите човека нека иде кад му се |
| ства, и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијем |
| пезе један властелин, који је цело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, наслонио б |
| вој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је Ристивор једнако одбијао |
| а писма, која су многој господи српској писали неки отпадници од наше свете вере што су сада ве |
| који је некако, пошто сврши читање оних писама, несвесно пустио да га мати к себи привуче и обг |
| етвеник кнез Градоје Орловић.{S} Ово је писано руком Боривоја, унука кнеза Градоја, код цркве Б |
| е није врло јак на читању књига и туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, али нема доста |
| исао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — на |
| ођу да чита последње писмо, које јој је писао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајућ |
| то казивати, кад то Господин Кнез није писао народу него војводама и кнезовима, великој и мало |
| удо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ прихвати тихо и очев |
| ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати само бистре очи |
| ош ми Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред с |
| крваве сузе потицале кад си онаку књигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге писао кад ти и |
| ј, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb n="155" /> Па онда мене зовну |
| м и при светлости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „ |
| отрљаху се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, сави их полагано, готово поб |
| {S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна писма, која су многој господи српској писали неки отпад |
| у даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила те је |
| овикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску коју светац у десн |
| обвикле крупним и разговетно исписаним писменима у нашим црквеним књигама, а ово је наш сирома |
| мо и предаде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо у своје руке стари се кнез окрете Ристивору:{S} С |
| > затичу своју госпођу да чита последње писмо, које јој је писао Милан у очи саме битке на Плоч |
| ојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред свом госпо |
| о, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој смрти његовој!“</p> <p>И онда стари кн |
| нички једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу |
| , ево, синко,“ — рече старац отварајући писмо, „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину |
| у велику столицу, држећи једнако у руци писмо војводино, које још не хте отварати.{S} Манда ост |
| илене, лепо извезене, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо у свој |
| о му нема придворнога попа да војводино писмо прочита.{S} Као обично кад је срдит узе шкргутати |
| давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или га доведи или |
| руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снах |
| да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“</p> <p>Одједаред духну поветарац, влажа |
| {S} Него је и наша и његова несрећа што писмо моје није њему у руке стигло!“</p> <p>„Такав ти ј |
| спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста |
| живе спаљивали само зато, што у Светом Писму не видеше све оно, што саме владике хоће да се ви |
| о оставити свој кисели оцат, па да се у писму Господина Кнеза напојиш небеском малвасијом!{S} Н |
| Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како су се њих двојица, кој |
| ојим заставама носи? „Не треба ни да се пита, <pb n="62" /> ко ће победити!“ говораше један жив |
| ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, старац |
| ало нашим пехарима у трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а |
| ше видети како се господа поздрављају и питају за јуначко здравље, раздрага се милином па узе г |
| p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кнез Л |
| <p>„Молим те, витешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли м |
| Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска на Косово сти |
| че?“ одговори Миросав јетко.</p> <p>„Не питам то,“ рече војвода, „него који су овде напољу били |
| смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не |
| танијама држите моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву перперу |
| Кнез и где је?“ понављаше старац своја питања.</p> <p>„Добро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ п |
| зио у разговоре, кратко је одговарао на питања као и на пријатељска изазивања.</p> <p>За софром |
| о?!</p> <p>„Куда полазимо?“ понови кнез питање свога унука. „Мој синко, ми полазимо куда нас об |
| но насмеја како згодно приклопи кнежево питање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљада војника, а тр |
| , а камо ли да одговори на какво њихово питање.{S} Најпосле престаше и они са својим питањима с |
| доје на свој начин решио једно незгодно питање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још није |
| м себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља своме непријатељу.</p> <p>Миросав ћуташе |
| е.{S} Најпосле престаше и они са својим питањима старцу; а већ један с другим ни реч да прозбор |
| је наш славни цар тако сетан невесео?“ питах сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан нев |
| вета.</p> <p>„Видесте ли нашега кнеза?“ питаху они млађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га |
| ехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} Никоме се од својих друго |
| каше неки од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, |
| Ил’ је под ранама умро?“ <pb n="206" /> питаше кнез, па се загледа у свога унука, који се сав т |
| га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то н |
| наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крст |
| и се теби толико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез |
| ати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покушаваше да је подигне. </p> < |
| буђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком премишљању настав |
| ошао на крај казивању о јадима нашим?!“ питаше војвода невесело.</p> <p>„На крај само ономе, шт |
| нама!“</p> <p>„Колико је рана стекао?!“ питаше кнез као да је реч о тековини некаквога великога |
| ене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаше старац по ново, погледајући у очи час своме унук |
| 31" /> ме Агарјани на жеравицу метну?!“ питаше поп Каритон, који је више вина попио него кнез и |
| Ристиворе!{S} Јесте ли још у животу?!“ питаше сиромах млади Боривој, промуклим гласом, крвав п |
| ог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} |
| разни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ питаше кнез <pb n="27" /> младога властелина, — „да се |
| уше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор>“ питаше кнез па брижним погледом прелеташе све кутове од |
| да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p |
| ну има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и з |
| ком клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то казивати, кад т |
| клони се.</p> <p>„Ко стражари на кули?“ питаше стари кнез.</p> <p>„Марјан!“ рече Ристивор.</p> |
| <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом у коме прекор трепт |
| вода рече. <pb n="83" /></p> <p>„Како?“ питаше озбиљно кнез па се узе крстити од чуда. „Како?.. |
| л’ ти Ристивор причао како је то било?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста |
| а!“</p> <p>„Што сам те давао на књигу?“ питаше старац више самог себе него друге око себе; „што |
| е прве ране, синко!{S} Колико их имаш?“ питаше старац.</p> <pb n="205" /> <p>„Три, дедо!“ рече |
| је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по реду, гос |
| ехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче, как |
| ма сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода |
| овника, у славу красног Котора, у славу питоме Будве беле, у славу српског Приморја!“</p> <p>За |
| убима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Боривој питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку к |
| јавањем старога кнеза спреме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те је кнез мога |
| ђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати у |
| је само како је војвода могао онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господин К |
| у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разго |
| а кожна листина, на којој црним словима пише: „Покајте се!“ Што је најчудније у тој слици свеца |
| ара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе.{S} Т |
| Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак н |
| т. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге, да стојећки |
| де на небу; чух јечање рањених јунака и пиштање рањених коња; хладан ноћни поветарац запириваше |
| наследник српског престола.{S} Цар је, пишу они, дао преко светих калуђера Хришћанских и преко |
| елике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапа |
| у.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем опремљен к |
| ; у очима јој умор и сетност, под очима плава сенка коју душевна боља подвлачи.{S} Него опет кр |
| те Лабуд полете пољем зеленим као да је плава ластавица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се догов |
| ичицом.{S} Источно се небо наслонило на плаве планине, па их пушта да се преливају на модру пер |
| них стаза у перивоју, хитро су вијугале плаве ластавице.</p> <p>У густом грању од стародревног |
| на прагу.{S} Од ње падаше танак прамен плаве светлости на Ристивора, који сад мирно лежаше не |
| онат, те изношаху на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која |
| да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом светлошћу.{S} Такву <pb n="42" /> светлост |
| елено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, које се руменило на ивици где се на модре п |
| ?{S} Зар то поље, које се прелива час у плаво а час у румено, није као патос од шареног мрамора |
| илице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског измешанога са јечмовим |
| утегнуте око витког јој стаса пасом од плавог аксанита извезеног сребрном жицом и спутаног сре |
| ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом ма |
| ји одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се стари кнез, намргоди се поп Кар |
| дам!“ Узе се ударати песницама у прса и плакати.</p> <p>„Некудиме!“ викну кнез Градоје нестрпљи |
| прошаптале нису!“</p> <p>И онда бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ питаше стар |
| ним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, доиста, г |
| на то узглавље, поклопи очи рукама и — плакаше горко...</p> </div> </div> <pb n="74" /> <pb n= |
| здржати својих суза, него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводи |
| око није остало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на прса сво |
| на своје груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </div> </div> <pb n="127" /> <div |
| ла!?“ говораше Боривој мирно, али му се пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ ре |
| </p> <p>У млечне образе Босиљкине удари пламен.{S} Од белога крина поста румена ружа.{S} Послуш |
| ојих погледа са старога витеза.{S} Онај пламен што из срца старчева сијну кроз речи његове, беш |
| ну кроз речи његове, беше одмах запалио пламен у ватреном срцу младог Орловића.{S} Свака речени |
| рдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који се на источној страни Косова видео.</p> < |
| ав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, успр |
| гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ у |
| >I</head> <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич истом |
| .{S} Источно се небо наслонило на плаве планине, па их пушта да се преливају на модру перунику. |
| заравњи, у падини која се од Голубињске Планине тихо спушта у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, |
| је се руменило на ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало, — све то гледати па |
| ћа Боривоја, који, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме де |
| >„Ухвати нас ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S |
| дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У планини Рогозин ухвати ме плаховита дажда, те се склони |
| S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у планини Голубињу, која је већим делом њихова баштина, п |
| свекру. „Боривој је с момцима одјахао у планину да огледају младог сокола, ког му Дубровачки тр |
| знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћ |
| Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам их о |
| а баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чу |
| била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Старцу нису ране привезали; скинули су му п |
| како је се наместио на свиленоме своме платну војводскоме?{S} Видите ли како је положио свој в |
| , као своме цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године |
| Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да јесте зак |
| ога оца.{S} У планини Рогозин ухвати ме плаховита дажда, те се склоних у једну пећину.{S} Нађох |
| ако их нека зла слутња осваја; стишавао плаховите, световао на скромност поносите, мирио завађе |
| андалене.{S} Женскадија тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није више било с |
| а у свога унука, који се сав тресаше од плача.</p> <p>„Издахнуо је на рукама мојих јунака, док |
| ојводиној.{S} Неко од господе грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се некакав о |
| сваку заставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрс |
| заставу те јој свилене кићанке целиваху плашт и шлем војводин.{S} Само Ристивор не могаше при т |
| по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, како ће им ка |
| едне калуђерице и са дугачким, свиленим плаштем једне игуманије.{S} Левом руком бројила је пола |
| аспасаше коње, простреше црвене сукнене плаштове по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштев |
| >Око тога ковчега, покривена војводским плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јероти |
| аду!“</p> <p>И старац се пружи по своме плашту поред свог унука, и склопи очи.{S} Осећаше умор |
| рни.{S} Млади се Боривој пружи по своме плашту, обори седло рукама својим и на мах заспа.{S} А |
| S} Без речи прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се неуморљиви зрикавц |
| десно, док се не распршта прва чета као плева коју је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим |
| овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте вина овамо!..{S} Одите овамо, |
| повећало срећу.{S} Изгледало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које за |
| S} Кнез Вукан, који по господству свога племена и бејаше најугледнији, узе реч:</p> <p>„Није ов |
| лада витеза, две властелинске слуге два племенита господара, брзо спријатељише, те Иван, који с |
| р, гунђајући: „Да не знам православне и племените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не в |
| говори глава од Србадије, <pb n="95" /> племенити јунак који је одрастао уз колено великоме цар |
| а, па га окити цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрнасто сивог к |
| некакав од Тројанових градова срушио на плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш |
| та мало, погнут као да се онај брест на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у лицу, шкргутну зубим |
| ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци их раздвој |
| еда се, и ниско погнут као да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p |
| га оштриц турске сабље дохвати по левој плећки.</p> <p>„Дедо!“ викаше силно раздраган млади Бор |
| току, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше |
| да се изненадно негде у близини камена плоча одваљала са уста хладног неког гроба, или пећине |
| елико отворено огњиште од белих камених плоча.{S} На њему су стојали велики и тешки, од дима по |
| а прса покривена панцером од позлаћених плоча, у које се на јутарњем сунцу једва гледати могло; |
| мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мраморног кладенца шетаху |
| у авлију патосану великим белим каменим плочама; на средини авлије начињено је округло корито о |
| просто само простртих поњава по каменим плочама од спода — стајаше снизак а по дугачак ковчег о |
| , а ова се повила по златним и сребрним плочама од панцера његова.{S} И Лабуд као да осећаше те |
| ша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добро, кнеже!“ прихвати доброћ |
| ли главе ниско и узели кљуцати у камене плоче.</p> <p>Ниско поврх леја од цвећа и поврх широких |
| еки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у најгушће ч |
| јој је писао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на |
| и на тебе.{S} Твоја је кућа ономлане на Плочнику дала многославни прилог у славној крви својој. |
| згибоше ли толики наши људи ономлани на Плочнику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по сели |
| нуо је пре две године у славној бици на Плочнику, допринев знаменитим својим личним јунаштвом т |
| ој отац, а мој син, својим јунаштвом на Плочнику заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз |
| гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да их пале, да секу нар |
| атраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да |
| истивор живо.</p> <p>„Педесет шаторова, по четири војника под сваким, то је свега две стотине в |
| по очима, по кадифеној мекости погледа, по сунчаној светлости њиховој, по тајанственој дубљини |
| нез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поздрављао се ми |
| цу, па је првом зором која је осванула, по одласку Кнеза Лазара, појахао коња и праћен својом с |
| рокога лица, с вински руменим образима, по дебелим носом, крупним очима, проседом густом косом |
| рно, и тек само мало као уморним очима, по господи што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну |
| и стаса и милини лика — вила; по очима, по кадифеној мекости погледа, по сунчаној светлости њих |
| ој храстовој столици, млада једна жена, по високог, вижљавог, танкоструког раста, с нешто мало |
| _C1.4"> <head>IV</head> <p>Ристивор је, по жељи Ивановој, наредио те млађа чељад простре постељ |
| штаваше њихове мачеве.</p> <p>„Станите, по Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу |
| јне ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што н |
| погледа, по сунчаној светлости њиховој, по тајанственој дубљини њиховој не више жена, него неко |
| десило:“ узе реч млад један властелин, по имену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, |
| ; по лепоти стаса и милини лика — вила; по очима, по кадифеној мекости погледа, по сунчаној све |
| ; заспао; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу његових испружила се |
| цвећем окитио као да су коњи сватовски; по странама, и десној и левој, подигао вењаке покривене |
| лонима <pb n="6" /> од столице; заспао; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>По |
| ају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204" /> ди |
| развијени цвет; жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; по очима, по кади |
| ати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринутости и замишљености |
| еже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p |
| е нешто опасности у првим тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је |
| зујаху неку тужну песмицу без конца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је поступно јачало у громк |
| .{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере које наш |
| орлићи пружају голишаве шије своје.{S} По средини слике пукла, докле око допире, њива са златн |
| е, нити скидаше свога погледа са ње.{S} По румени, која му се расу не само по образима него и п |
| .{S} Пукла равница докле око допире.{S} По њивама и ливадама пала танка маглица као велики свил |
| од коња који му из далека следоваше.{S} По топоту, који допираше до њега, покушаваше да процени |
| зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људској памети право би било да нам дарује поб |
| властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини |
| е иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уочи тога дана, — другог по одласку Кнежеву — |
| р и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је Ристивор једнако одбијао од шато |
| Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скакања у колу, пов |
| нскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у с |
| м, испод њих наместио дрвене столове, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне цр |
| о више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву бе |
| очнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима |
| ај властелин, рањен у бутину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује |
| ним плочама од спода — стајаше снизак а по дугачак ковчег од храстовине, на који је Ристивор до |
| се тело нашег војводе опоји како треба по закону нашем!“</p> <p>„По закону нашем не може се оп |
| постеља — просто само простртих поњава по каменим плочама од спода — стајаше снизак а по дугач |
| нда помиловао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким речен |
| јко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агар |
| а ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, па м |
| нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по неко мекано срце!“</p> <milestone unit="subSection" |
| допуни пехар вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p |
| кад јесте закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу |
| пет стотина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који су му ста |
| ј, тако ти крсног имена твога!“ привика по више њих из свите војводине у очевидно силном узбуђе |
| з душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у р |
| изгубили у седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од панцера његова.{S} И Л |
| е насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим |
| а да се из његове ризнице допуни опрема по каквога сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косо |
| етелице; прионули били у дугим редовима по њиви; пригибљу се ниско по класју и светлуцавим српо |
| апитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S} Како војвод |
| а ће они што остану живи говорити онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ових страданија и |
| ри, тек се при трпези обредише пехарима по један пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицо |
| ло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин |
| пољима, или помрло од рана и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што је остало, то није и |
| вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком премишљању настави:</p> <p>„Испадосмо сви из |
| уци!“</p> <p>Старац остави Ристивора па по руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увреба |
| па до колена долама од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови златном жицом богато извезе |
| сли, или да пушта памтење своје да лута по Косову хватајући зраке док је још светлости на Косов |
| да се види како тужна и расплакана лута по ходницима од двора!“ Па се онда Ристивор опет врати |
| уздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора било није!“</p> |
| млади Боривој, промуклим гласом, крвав по лицу, стегнут сад већ гомилом једном тако, да не мог |
| .{S} По вечери уочи тога дана, — другог по одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи па јој рече: „И |
| и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше вино |
| ас с друге стране око Ристивора, узалуд по правцу руке његове напрезаше своје старачке очи да п |
| зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по високо у углу од два зида стајала је некаква велика |
| коње, простреше црвене сукнене плаштове по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза |
| јем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска весело |
| и преко мере уморио, казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја!“</p |
| кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко казати!“</p> <p>„Нека је слава Богу!“ рече кне |
| аше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по реду, господине кнеже!“ поче старац хучући; али чим |
| могаше ништа чути од жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања поветарца кроз грање и |
| онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити док не |
| себе, час хитлено свиленим концем везе по једном комаду румене свиле, чврсто затегнуте у шимши |
| оје с пуно горчине и презривости, и узе по свом обичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шт |
| ц говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и радије |
| кнежевим, мачевима не исекоше, како је по њима настала велика завада и у самом двору и међу за |
| ом Кнезом и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Остао је, да одслужује придворну |
| тити војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој заповести, коју му стари кнез <pb n="66" /> |
| из оближњих села који тражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у најближе с |
| о заставе, па растури по ново огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по |
| ни вешто изрезанога змаја, положио руке по наслонима <pb n="6" /> од столице; заспао; по тешко |
| вода хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче после по дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво |
| ако је требало послужити... опраштај ме по великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју госп |
| оја, који, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и сво |
| гне!{S} Нека се одвоје од сваке стотине по пет коњаника, па нека јуре путевима, који овамо на К |
| лопише под витлањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуна |
| далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степеници силазило у перивој, који се својим |
| } Око поноћи изишао је из шатора, те се по пољани проходао овамо онамо на мирисном поветарцу а |
| ио с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до бит |
| а три дана пред саму битку проносило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има изда |
| го ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се |
| но бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто расплетене, да л’ јој црне очи још и |
| огласнику придао по једног бубњара, те по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и |
| х вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с |
| га му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придворну црквицу на јутрењу, к |
| им малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај н |
| ска прича.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си |
| з једне свилене, лепо извезене, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</p> <p>Прихватив пи |
| свога господара, и фркнуо би узастопце по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда опет потапка |
| у весеље на све стране, па се разлегаше по ономе пољу у певању, кликтању, гласном смејању, и у |
| ни!“</p> <p>Госпођа Мандалена погледаше по својој свити од дворских девојака.{S} У влажном јој |
| застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети чега још да се сети, и шта још да прик |
| арици, која се као зелен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега |
| драл и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе по више пута час десно час лево ухо к поветарцу, који м |
| дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} В |
| .{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, |
| ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потражише по свима кутовима шатора; отворише и ону велику скрињу, |
| повуче, војвода и кнез Градоје стадоше по средини између једних и других војника.{S} На запове |
| е.{S} Изгледаху оба збуњена.{S} Приђоше по један корак један другом, па опет стадоше и гледаше |
| чује одговор Ристиворов.{S} Млади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда |
| о мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себе разговараху, видесмо ми на |
| засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио, не |
| по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез |
| ново огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стар |
| з руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга |
| ез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Пр |
| емама, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама од клобука својих јунака.{S} Вежба |
| еђу вама који би по слави свога имена и по крепости свога срца боље од мене могли да војском ов |
| > отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне и |
| ао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, као |
| , молим те, господару, кажи по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да ис |
| тњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запомагање.</p> <p>Него је права борба већ била |
| а му се расу не само по образима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим с |
| и, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор> |
| чела беше.{S} Осем духовника у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога другог у цркв |
| ам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринутости и замишљености старијих војвода и кнезо |
| је да нареди, јер има међу вама који би по слави свога имена и по крепости свога срца боље од м |
| трмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади издиж |
| мргоди се поп Каритон.{S} Потекоше људи по гомилама расплакане женскадије, и покушаваху прекори |
| :</p> <p>„Па, молим те, господару, кажи по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога |
| о своје хрвање са свецем мора да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребиј |
| ају к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по своме плашту поред свог унука, и склопи очи.{S} Осећ |
| беху уморни.{S} Млади се Боривој пружи по своме плашту, обори седло рукама својим и на мах зас |
| начајним погледима.{S} Кнез Вукан, који по господству свога племена и бејаше најугледнији, узе |
| е слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по прегрш сребрних динара или по који Млетачки цекин, а |
| поклањали по прегрш сребрних динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којим |
| нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драгов |
| веди у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино |
| ред њима крила своја — преклињаху да ни по што голубињак не остављају!</p> <p>Из једне баруштин |
| у једну сабљу која склизну те га обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њиме растер |
| ладоме Боривоју задрхта рука кад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита: |
| } Све то смести око заставе, па растури по ново огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, |
| ња.{S} Њима се одазваше многобројни пси по разним крајевима двора.{S} Врапци се ућуташе.{S} Гол |
| ивор кад га оштриц турске сабље дохвати по левој плећки.</p> <p>„Дедо!“ викаше силно раздраган |
| уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се неуморљиви |
| хија о њему причати, и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него да махнемо <pb n="20 |
| рећа чета растави у три четице у свакој по седам коњаника, те док једна наваљиваше на Србе с ли |
| а у куту према његовој постељи у једној по широкој соби при земљи одмах испод терасе.</p> <pb n |
| а у служби земље господара макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Б |
| млади унук Градојев удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека |
| е бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, да санак један проспавам, него да лег |
| тама.</p> <p>Нагнула се била над једним по широким разбојем, па час погледа на једну икону испр |
| е к мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, и све што му треба да чита мол |
| после њих ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши |
| есет лета!</p> <p>Сад приђе други један по стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа жена. |
| метанију начини, не диже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне оч |
| S} Него, како ја нисам с тобом друговао по крчмама Крушевачким, молим ја тебе: пази ти како са |
| S} Ристивор је свакоме огласнику придао по једног бубњара, те по селима и засеоцима узбунише и |
| гледај!{S} Овамо, овамо, погледај право по мојој руци!“</p> <p>Старац остави Ристивора па по ру |
| ем к Југоистоку. „Ето гледај само право по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се стари кнез пригибаше ч |
| Малвасија,“ настави кнез који је волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Малвасија |
| оведио те је сваки његов војник положио по један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слу |
| , који траже да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба да је наследник српског пр |
| њима живог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, гос |
| гим редовима по њиви; пригибљу се ниско по класју и светлуцавим срповима жњу зреле јечмове.</p> |
| оше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p> |
| оглав приђе пред шатор.{S} Погледа мало по небу, те на једну те на другу страну, загледа се под |
| их војвода и кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту који |
| љавог, танкоструког раста, с нешто мало по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивн |
| и у знак свога поштовања положи ма било по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине година |
| .{S} По румени, која му се расу не само по образима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор |
| просипала се тиха и слаба светлост само по соби а није ни покушавала да пробије мрак великога х |
| едно, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам |
| бранимо по коју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначк |
| кнез Градоје; „да сви заједно потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода није оставио свој |
| прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску |
| S} Левом руком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисла крс |
| била готово као нека црква, само нешто по сниска.{S} У зиду на исток лежало је велико отворено |
| ође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, |
| знам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштр |
| кој земљи толике цркве и манастири, зар по црквама толике чудотворне иконе, и толике свете моћи |
| та прекиде се онај молитвени жубор, јер по пакосним сплеткама сотониним снађе попа неко зевање. |
| аједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво |
| е окрете према својој чети.{S} Ристивор по заповести коју је од кнеза добио наредио беше те су |
| кад озго с неба погледа, како је данас по нашој Србадији све друкчије, него што је под њим бил |
| н Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађ |
| се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у образе |
| епоте светлили су као пун месец на небу по коме танки облаци лутају.{S} Њен псалтир, у своме кр |
| моје дружине, молим опојте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца н |
| Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар.. |
| а оружја; истом је послао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли иск |
| само нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још само десетак ј |
| /p> <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу по моме дворанину Душку јутром онога дана у који нам ти |
| кад се Ристивор подиже, пољубив му руку по други <pb n="197" /> пут, кнез му шапутом рече: „Иди |
| ?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по селима остану само старци, удовице и ситна деца без |
| не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добро, кнеже!“ прихвати |
| е Боривој мирно, али му се пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем |
| водина, јер кнез Градоје устављаше чету по чету како која пристизаше.</p> <p>Не одјахујући војв |
| во зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Град |
| збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј узети реч:</p> < |
| цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, погледах на једну страну, погледах на другу стр |
| е му казиваху како се стари кнез, одмах по свршеном крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо |
| <p>„Зар доиста певају?!“ питаше старац по ново, погледајући у очи час своме унуку а час Ристив |
| и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у |
| овима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега виде се многа орловска гнезда, из ко |
| ти слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мраморног кладенц |
| била заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде онде пет тешко рањених |
| о се у нешто, чисто се скаменио.</p> <p>По дужем ћутању проговориће кнез: „Ето вам, децо, најве |
| здрављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не смедијаше да што проговори, а |
| био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами |
| } Најстарији од њих рече само оволико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужн |
| ји како треба по закону нашем!“</p> <p>„По закону нашем не може се опојати!“ прихвати одмах и о |
| S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p>И та |
| инулим и рањеницима, осећасмо сви да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, сам |
| не победи!{S} Зар да Агарјани неверници победе Богу верни народ српски?{S} Ман’те се, људи!“</p |
| срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверници победе Богу верни |
| наиђосмо, казиваху о великој и славној победи наше војске, о поразу Агарјана, о погибији њихов |
| сведоци били, и у коме су орлови славно победили.{S} А кога значе орлови него Србадију, која их |
| а време Господину Кнезу да му помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S} Огреших се теш |
| реба ни да се пита, <pb n="62" /> ко ће победити!“ говораше један живахан старчић. „Била би сра |
| ко топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну се високо по |
| да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојног |
| ико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p>„Славе ми,“ п |
| н светац постао!{S} Али Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову кад те Агарјани на ж |
| Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, в |
| ској памети право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини д |
| нашем честитоме Господину Кнезу дарује победу над неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна до |
| у.{S} Може бити да ће Србадија освојити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити са |
| бадији и Хришћанској вери нову и светлу победу славно задобије!“</p> <p>Скочише на ноге сви при |
| ико молепствије за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа |
| ваком вечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома жив |
| роклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо с |
| д којим високо копље с коњским реповима побијено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од ц |
| великим једним зеленим шатором у земљу побијено високо копље, о коме вишаху три коњска репа.</ |
| рца.{S} Велику свилену заставу Орловића побио у читаву умку од пољскога цвећа; испред ње сложио |
| р, „и једни и други још су много кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их р |
| еда са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} Напрегнувши све своје силе подиже се живо, |
| у реч: ви ћете лепо војводу опојати као побожна Хришћанина и добра јунака:{S} Остављам вам да б |
| аше.{S} Прекрсти се живо неколико пута, побожно и са светим страхом целива икону, па онда приђе |
| стити!“</p> <p>Па се онда кнез три пута побожно прекрсти, промрмља некакву молитвицу, и скочи у |
| ч, скиде сребрни шлем свој, прекрсти се побожно, и чисто се сав стресе при помисли на такву стр |
| права и витка као јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и три пута целива слику Исусову, а ша |
| </p> <p>„Нека је слава Богу!“ рече кнез побожно па се прекрсти; „нека је слава Богу на добрим г |
| му старац пружи, и целива је полагано и побожно као да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам доша |
| .{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати такво |
| у свога унука, сави их полагано, готово побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче онако не |
| и и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива крст, и како покропи сузама својим.“</p> |
| војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише |
| вера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се сад рањен |
| а погледа у вис као да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, што ја теби говорах: „Човеч |
| у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мога побратима!{S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од с |
| ну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздрави мога Милана, нека ми се скорим на |
| кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето |
| амти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знај |
| чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у капели дв |
| хвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам православне |
| P18990_C4.3"> <head>II</head> <p>Пут их поведе уз бистар а поширок један поток, којега обале бе |
| нак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се, попе, те работе!</p> |
| есна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу његову, јер је ето много с |
| раво си рекао да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше кнез Градоје сниским гласом, и погле |
| које духовници слаткогласно калуђерски поведоше.</p> <p>Кад се та бура одушевљених срдаца мало |
| а похватају коње са ливада наших, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} |
| кама лежаху у шатору.</p> <p>Дечку томе повезана је била глава и мишица десна танким белим плат |
| а конопац, затегнут између две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, оседланих, заузда |
| шле ноћи, тако пред поноћ, прошла онуда повелика чета Босанских коњаника.{S} Уставише се да нап |
| оставише терасу па се склонише у једну повелику одају у којој беше већ тако мрачно, да наредиш |
| д погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти свега што |
| ко пута помишљах да је најправије да се поверим старом господару, који ме је учио витештву, и к |
| а. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви људи из Константинова, па јавили Господину Кн |
| о прво, а није <pb n="137" /> лако било поверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову зе |
| b n="170" /> <p>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе оте уз |
| е, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуда струјаше, зарза и узе десном копито |
| ка и пиштање рањених коња; хладан ноћни поветарац запириваше ми у лице, али се узалуд напрезах |
| е се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, донесе од некуд запов |
| и у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и |
| писмо прочита!“</p> <p>Одједаред духну поветарац, влажан и хладан.{S} Од запада ударише црни о |
| ре воде по шареном шљунку, и од шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене ле |
| — све то гледати па дихати оним слатким поветарцем,који се напојио мирисом од босиљка, ружа, и |
| е по више пута час десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али никако да ухва |
| пољани проходао овамо онамо на мирисном поветарцу а под небом, које се -— чинило му се — више н |
| исило је госпоштину њихову, али им није повећало срећу.{S} Изгледало је као да племе њихово хоћ |
| десну руку над густе веђе своје, па се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p |
| танку трску коју светац у десници држи, повија уска кожна листина, на којој црним словима пише: |
| ну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и нос |
| д огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је исписана велика икона Свет |
| а се таласи од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољан |
| едној шумарици, која се као зелен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах и |
| ад трећу метанију начини, не диже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да по |
| снама, крупним црним очима, танким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S} Бил |
| вету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето отказао послушност Ристиво |
| омак, још онако врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, н |
| погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд |
| ан.</p> <p>„Како?....{S} Из Крушевца?!“ повикаше гости војводини изненађени, а неки од њих уста |
| ј!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>Кнезу Градоју се че |
| о, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, |
| да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад јесте закон,“ п |
| љу!“</p> <p>„Проклето му име и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док други питаху: „Ам |
| је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} |
| е брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од панцера његова. |
| се светац мрке коже и разбарушене косе повио горњим телом мало напред као да крупним црним очи |
| сило славу, али је није ни засенило.{S} Повисило је госпоштину њихову, али им није повећало сре |
| јем златних пчела.{S} Богатство им није повисило славу, али је није ни засенило.{S} Повисило је |
| , развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега стојаше као звезда |
| ка нас казни, нека опет пусти сушу, или поводањ, нека нас пржи, нека нас топи, нека опет пушта |
| у канџама румено чедо у белом свиленом повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју је већ погодила, |
| , још срећнијега пута, и још срећнијега повратка у славни свој двор и међу нас, који би сви рад |
| но је било са оне терасе пустити поглед поврх мраморне авлије и цветног и шареног перивоја до с |
| оче.</p> <p>Ниско поврх леја од цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивоју, хитро су вију |
| ли кљуцати у камене плоче.</p> <p>Ниско поврх леја од цвећа и поврх широких и шарених стаза у п |
| стари кнез, одмах по свршеном крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио. |
| како са мном говориш!“</p> <p>Пријатељи повукоше Винка натраг у последњи ред гомиле, да га скло |
| јвода!“</p> <p>И кад се Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје стадоше по средини измеђ |
| гињин приликом великих свечаности, живо повуче за <pb n="54" /> рукав, Ристивор се трже из свог |
| стари борче... верни мој Лабуде!...{S} Погађаш куда полазимо, је ли?!“</p> <p>Лабуд би опет фр |
| „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу |
| уше наше предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се с |
| ке око себе.</p> <pb n="201" /> <p>„Их, погана веро Агарјанска!“ цикну Ристивор кад га оштриц т |
| у на отвореном пољу разбијају неверни и погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим срп |
| ас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбили српску војску, и да је наш добр |
| дину Кнезу дарује победу над неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а |
| 3" /> нека остане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја теби, в |
| ма, да се сложе са Србијом те протерају погану Агарјанску аждају са Хришћанске земље натраг у њ |
| тио дрвене столове, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он |
| Ристивором те се најпре прихватише беле погаче и руменога вина, па онда старац рече:</p> <p>„Си |
| пет под грм.{S} Старац разложи онај део погаче што се још нађе у шареници Ристоворовој, и подел |
| а дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина природе као да се гласно смеја |
| кроз погибију улази!“</p> <p>„За јунака погибије нема!....{S} Има смрти,“.... рече кнез мирно и |
| обеди наше војске, о поразу Агарјана, о погибији њихова цара...“</p> <p>И опет га прекидоше узв |
| нову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни за |
| песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за погибију <pb n="182" /> нашу!“ рече кнез Градоје поузда |
| да се у тај твој славни живот само кроз погибију улази!“</p> <p>„За јунака погибије нема!....{S |
| што је имао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби земље господара!“</p> <p>И Ристивор ућу |
| неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије може да се види како ту |
| гарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње причају како често <pb n |
| а дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнез |
| своје дадиље, како, кад год прави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у |
| и и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињи јој мо |
| у и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити могу!“</ |
| ожја воља да са другим срећним јунацима погинем на Косову у служби цара честитога, онда.... онд |
| е, докле је око стицало, било покривено погинулим и рањеницима, осећасмо сви да се победа нагињ |
| а.{S} Син Градојев, кнез Милан Орловић, погинуо је пре две године у славној бици на Плочнику, д |
| ништа необично десило није, као да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није била вели |
| да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„Сачувај нас тога, Господе Боже!“ рече |
| жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</p> <p>„ |
| некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S} Наступасмо ми слобод |
| ега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чинило му се све то |
| и Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, јер га ус |
| е оних јунака који ће на Косову јуначки погинути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову д |
| “ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је про |
| уза свога цара у часу у коме је славно погинути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да разумеш м |
| у!{S} Један ће од нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слав |
| опоштовање, не само што му је дед, него поглавито што је старац био један од ретких остатака од |
| ровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени срце у |
| , пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ гов |
| је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли |
| “, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одговара нечујним дахом: „Славо моја!“ Ово двоје |
| {S} Дивно је било са оне терасе пустити поглед поврх мраморне авлије и цветног и шареног периво |
| луђера не могу да помогну, ту милосрдан поглед из ока Мандалене Орловићке, дотицај њене руке, и |
| приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растопи лед који стега |
| на ноге, допуни пехар вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим гласом поче да го |
| упа ка Приштини!....{S} Кнез се устави, погледа к десном крилу наднесав леву руку над очи, прол |
| олике господе.{S} Стари се кнез осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети ни разумети што |
| ше!</p> <p>Отиде у конат свога сина.{S} Погледа празну постељу његову, празни сто његов.{S} Пог |
| ну постељу његову, празни сто његов.{S} Погледа на гусле његове што лежаху у једном куту испод |
| ="112" /> гологлав приђе пред шатор.{S} Погледа мало по небу, те на једну те на другу страну, з |
| а не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, како је данас по нашој Србадији све друкчије, |
| е могаше да поднесе светлост од свечева погледа, наднесе десну руку над густе веђе своје, па се |
| ?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристивор га погледа за неколико тренутака мало као збуњен не знајућ |
| ни, он се не мицаше, нити скидаше свога погледа са ње.{S} По румени, која му се расу не само по |
| о дворанки Босиљки, и не подижући свога погледа према њену лицу, и не видећи како га она испод |
| се овда онда окренуо <pb n="145" /> да погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Децо м |
| } Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи својој право у очи, него, оборив поглед |
| — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде пра |
| ворству те иконе.{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, к |
| бе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свога побратима — „ето |
| адо дете Боривоја, како весело око себе погледа, носећи поносито сребрн панцер на прсима и мач |
| ко Србадија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим једним погледом, па р |
| говораше кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе међу грање од липе као да види да није отк |
| илу прође, кад се од један пут окрете и погледа к пољу, којим су три Србина право к његовој вој |
| еја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив м |
| ивор поуздано; и сад се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; али не могаше дуже од је |
| ива девојка.{S} Најпосле подиже главу и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</ |
| иса рукавом зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светл |
| — вила; по очима, по кадифеној мекости погледа, по сунчаној светлости њиховој, по тајанственој |
| м у трпезарији чудно понаша, час кришом погледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час |
| се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“</p> <p>„П |
| видећи како га она испод ока милокрвно погледа, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад |
| шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно погледа у свога старог седог слугу Некудима.{S} Подуго |
| над једним по широким разбојем, па час погледа на једну икону испред себе, час хитлено свилени |
| ом главу, као да се сакрије од свечевих погледа, па онда посрћући приђе к моме деду и паде на к |
| вуче и обгрљена држи, не скидаше својих погледа са старога витеза.{S} Онај пламен што из срца с |
| p>Кнез Градоје — који не скидаше својих погледа са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} |
| ише мртвог војводе, не скидајући својих погледа са лица његова.{S} Беше погружен у некакве тужн |
| дњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћути, бола |
| .</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав према Истоку, који својим руменилом поче да га |
| и издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како се св |
| унце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, овамо, погледај право по мојој руци |
| } Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, овамо, погледај право по мојој руци!“</p> <p>Старац остави Рис |
| ена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми в |
| опрсна слика госпође Мандалене.</p> <p>„Погледај у ову слику!“ настави Санџак-Бег поднесав је п |
| , па је онда полагано одмицаше од себе, погледајући је испод својих густих веђа нешто натмурено |
| доиста певају?!“ питаше старац по ново, погледајући у очи час своме унуку а час Ристивору.</p> |
| о траје, и нестрпељиво извијаху вратове погледајући према главној капији од двора.</p> <p>Тек н |
| <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да ти кажем?{S |
| говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца, јер осећ |
| удио и тако разгневио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{ |
| p>Лабуд би овда и онда некако замишљено погледао у свога господара, и фркнуо би узастопце по не |
| да своје клобуке оките.{S} Беше милина погледати како лепе дворанке девојке пружају пуне руке |
| запламтели црвеном ватром.{S} Не смеде погледати у очи госпође кнегиње, него гледаше преда се, |
| еног злата и пурпура.{S} Милина је било погледати на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне |
| то у празничном руху.{S} Било је дивно погледати како се сјајна и шарена та гомила извијаше из |
| сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.</p> <p>Угледав војводу стари кнез хитро скоч |
| ан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, погледах на једну страну, погледах на другу страну, пог |
| једну страну, погледах на другу страну, погледах на постељу, док ми се очи отеше на ону другу с |
| ледах по њој, погледах на једну страну, погледах на другу страну, погледах на постељу, док ми с |
| оме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, погледах на једну страну, погледах на |
| даше у гриву својих коња; други се опет погледаху значајним погледима.{S} Кнез Вукан, који по г |
| из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он право у т |
| н, висок и личан младић, <pb n="136" /> погледаше мирно, и тек само мало као уморним очима, по |
| ем претрпани!“</p> <p>Госпођа Мандалена погледаше по својој свити од дворских девојака.{S} У вл |
| Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погледаше се.{S} Изгледаху оба збуњена.{S} Приђоше по ј |
| /p> <pb n="189" /> <p>Стари кнез подуже погледаше к тим шаторовима, као да је оком мерио колико |
| и лево, па погледима пуним презривости погледаше у оне, који то тако јуначки викаху.</p> <p>„М |
| анда оста стојећки пред старцем, брижно погледаше кроз уске прозоре на црне облаке које сад већ |
| тешкаше се што јој сина нема.{S} Старац погледаше к вратима и узе се срдити што му нема придвор |
| русом косом, подигла лице к небу, упрла погледе из крупних црних очију у вис, па златном стрело |
| осподи својој право у очи, него, оборив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у |
| о моја!“ Ово двоје младих пустише своје погледе, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сун |
| само моли свеца свога да скине са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и н |
| "99" /> дремаше, а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као |
| алаксало!“ говораше рањеник па захвалне погледе упираше у старога кнеза. „Да ме он на своје рук |
| могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах са старим |
| ти у некакве дубоке мисли, не скидајући погледе своје са красног лица личнога и господственога |
| ије и мирније и како отвори очи, и како погледе своје заустављаше на свакоме од присутних Турак |
| еже!“ поче старац хучући; али чим му се погледи отеше на мртвог војводу, он гласно зајаука: „Ја |
| ожји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањају нечисте духове из људи, лече бесомучн |
| тивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли облетале један |
| амо окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуним презривости погледаше у оне, који то та |
| аше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону танку паучину, којом су јој речи њен |
| коња; други се опет погледаху значајним погледима.{S} Кнез Вукан, који по господству свога плем |
| вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук?!“ запит |
| аздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде првим погледом шта се учинило па задовољан викну својима: „Хв |
| ене, о њеној чудотворној моћи да својим погледом и полагањем своје руке лечи болне и невољне.{S |
| њено.{S} Кнегиња Василија је поузданим погледом и поузданом руком прострелила орлушину, те спа |
| огледа нас све дугим а невеселим једним погледом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуш |
| га Ристивор>“ питаше кнез па брижним погледом прелеташе све кутове од шатора.</p> <p>„Твој с |
| ни првога реда а испред њега.{S} Оштрим погледом прелете кнез сваког свог војника, и онда, река |
| , је ли?!“</p> <p>Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати |
| гледају онај покор.{S} Он поћута мало, погнут као да се онај брест на плећа његова свалио.{S} |
| ше Ристивор гледајући преда се, и ниско погнут као да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} |
| пред старцем, па, савив руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, доб |
| а су грешни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе па учинише како им је заповедио био.</p> |
| 1" /> гледати да се с Господином Кнезом погоди те на миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што би |
| .{S} Јест, не гађа само, него ју је већ погодила, јер се под левим крилом орлушине види половин |
| мо да се поштено <pb n="33" /> о једном погодимо!{S} Ако ме обориш или се ја први уморим, не тр |
| и се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за |
| {S} Не чекај да те мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу, мало иза стар |
| је друго него свечано брујање оне свете погребне песме „Со свјатими упокој!“ Него куд ја одох?! |
| кон Јеротије узеше тужним гласом појати погребне песме, читаше и апостол и јеванђеље, појаше оп |
| својих погледа са лица његова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се |
| а умукле.{S} Седе на његову постељу.{S} Погружена у тужне мисли гледаше у подглавље на коме је |
| ранама, пао жив у руке Турцима, који га погубише, да освете смрт свога цара, па му онда тело пр |
| јечмовим класјем.{S} Мало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка о |
| сну, „да се одмакнемо од овога шатора, под којим наш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, вели |
| оком мерио колико су далеко од храста, под који се зауставио био, па се онда окрете Ристивору: |
| Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти имаш слободе и приступа код Свете Тројиц |
| беше к једином храсту на ивици од њиве, под којим је угледао неколике старије људе.</p> <p>Мало |
| ољу!{S} Не, не, моје је место, војводо, под шатором у средини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте |
| Моји ће људи у час разапети мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ п |
| но обично; у очима јој умор и сетност, под очима плава сенка коју душевна боља подвлачи.{S} Не |
| сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћу од свитања, показала само — мртвог |
| левом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене простирке, подглавњаци, дрвене заструге |
| војише свакојаке тужне и црне мисли.{S} Под њиховом тежином беше оборио главу на прса, пустио в |
| ead> <p>Кнез Градоје на своме Лабуду, а под својом црвеном свиленом заставом, коју Ристивор раз |
| баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни ум |
| дао овамо онамо на мирисном поветарцу а под небом, које се -— чинило му се — више но икада заст |
| ма!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да |
| е главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разгов |
| <p>„Педесет шаторова, по четири војника под сваким, то је свега две стотине војника!“ рачунаше |
| и; одморите се и ви; мене оставите сама под мојим шатором с мојим тешким теретом на души.{S} Зо |
| ћи дадоше те руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудн |
| сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нек |
| и ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а преда мном мачевима борити док један |
| реба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шатор.</p> </div> <div type="chapter" x |
| му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под шатор. </p> <p>Под шатором је још мрак био.{S} Што |
| че кнез Гојко.</p> <p>У томе часу стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад ви |
| аћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да се пом |
| воре!...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је под ранама умро?“ <pb n="206" /> питаше кнез, па се заг |
| ашој Србадији све друкчије, него што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштв |
| вио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада властелина.{S} Рече им |
| простирака и свакојаких тканина што се под богатим шатором нађоше и запојише га мирисном малва |
| а само, него ју је већ погодила, јер се под левим крилом орлушине види половина стреле која је |
| ад главом његовом, и опет се расклопише под витлањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му |
| , јер <pb n="146" /> му прва два падоше под ранама — полете са својим дворским оклопницима к ле |
| емљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листину, исписану руком војводином а прибодену |
| н кад они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одоле |
| те бију мачевима и буздованима, викнуше под оружје сву чету Орловића па с њоме улетеше међу бор |
| и, али би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањем срца убрзано дизала и спуштала.{S} |
| сену под красном зеленом колибом, или и под још краснијим звезданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ в |
| се кнез Градоје од Орлова Града устави под једним гранатим стогодишњим храстом на ивици једне |
| C3.5"> <head>V</head> <p>Кад се већ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво |
| лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког путника и војника, који б |
| рињу, видеше лепо како многи народ седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају уста |
| речју кнежевом. „Прво је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и |
| и.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под мојим шатором, сваки ће од њих мирно спавати на мир |
| ади и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног једног пророка разбију Хришћанску в |
| водиним беху разапети на зеленој пољани под Царевом Громадом, на добар стреломет од шатора Орло |
| ђи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, |
| ојих јунака, док га ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, с |
| сву своју властелу, нека се одмах скупи под твоје стегове, те је <pb n="18" /> води к мени на К |
| ив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан на јед |
| стадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не мог |
| Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, |
| тавите ми струк босиљка, који ћете наћи под мојим панциром на срцу моме, и сахраните ме испод н |
| стари кнез га поздрави мачем па стојећи под калпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда вер |
| Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи под једним од њихових шаторова, који с војводиним беху |
| ве то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем опремљен како тре |
| {S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда би тек пао од силног умора на |
| м, старче, рећи ко је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га је жива |
| јане, доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окрете према својој че |
| ча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Приштини!....{S} Кнез |
| ртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе што сад прво |
| то посресаше!{S} Учини ми се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем није друго нег |
| гну мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се т |
| добрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ово <pb n |
| хватимо мало хлеба!“</p> <p>Седоше опет под грм.{S} Старац разложи онај део погаче што се још н |
| Орловићева.</p> <p>Спустио се на поњаву под својим шатором не да спава, него да прибере мисли п |
| лу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу друма с ону |
| ако преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али с |
| упна зрнад на некаквој бројаници падају под прстима каквог калуђера.{S} Послуша мало оштрије и |
| своје погледе, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачни |
| х с петрахиљем и требником право к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некуд |
| е од њих мирно спавати на мирисном сену под красном зеленом колибом, или и под још краснијим зв |
| звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отвореноме прозору |
| ретких остатака од оних јунака, који су под Душаном ширили границе царства српског, а о којима |
| Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов шатор сва три Србина јунака, било да су мртви |
| ан с коњем опремљен како треба, ја уђох под шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред ск |
| > Па онда мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видит |
| :id="SRP18990_C1.6"> <head>VI</head> <p>Под непосредним настојавањем старога кнеза спреме за хр |
| <p>Кнез Градоје уђе под шатор. </p> <p>Под шатором је још мрак био.{S} Што је мало светлости п |
| вањем очекују да се нешто збуде.</p> <p>Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет |
| а честитога, онда.... онда те молим.... подај то злато твојој младој дворкињи Босиљки!{S} Него |
| под очима плава сенка коју душевна боља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту сетност благо |
| у.{S} Погружена у тужне мисли гледаше у подглавље на коме је лепа глава њена јединца још јутрос |
| гранат храст; под њим шарене простирке, подглавњаци, дрвене заструге с јестивом, шарене чутуре, |
| ики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, на које се цепанице намештаху, кад је у зи |
| подели га на три комада.{S} Свој комад подели са својим коњем.{S} Хранећи Лабуда шапуташе му н |
| се још нађе у шареници Ристоворовој, и подели га на три комада.{S} Свој комад подели са својим |
| а богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио како треба! прихвати кнез Добромир. „Помислите, |
| рши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S} А д |
| пољем без јахача, престрављени и чисто подивљали.{S} Лабуд стојаше као укопан поред свога госп |
| пре педесет година наследио свога оца, подигао је две високе осмоугле куле, везао их једном мр |
| атовски; по странама, и десној и левој, подигао вењаке покривене липовином, испод њих наместио |
| ела у лицу, с разбарушеном русом косом, подигла лице к небу, упрла погледе из крупних црних очи |
| мљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</ |
| питаше старац нежно, и покушаваше да је подигне. </p> <p>У томе часу закуца сребрно клепало са |
| колено великоме цару нашем.{S} Господо, подигнимо пехаре наше у славу Господа Бога, који је у о |
| ао. „Господо, пуните пехаре своје па их подигнимо у славу наше честите браће српске са Приморја |
| криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; „нека н |
| „Двадесет и три ране!“ понављаше старац подигнув очи увис, као да мери колико то на вази јунашт |
| ржала громада од камења, прост споменик подигнут рукама Турака јунака, двојици јунака од Косовс |
| ма.</p> <p>Приђоше неколико њих Турака, подигоше полагано старчеву главу и прса, подупреше га г |
| ркву код гроба војводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, с |
| боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље м |
| као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десним рукавом хладан зној са чела, и, к |
| “</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} К |
| побледе.{S} Напрегнувши све своје силе подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и |
| да се као стидљива девојка.{S} Најпосле подиже главу и погледа право у очи госпођи кнегињи, и у |
| „Не!“ викну Ристивор сав престрављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, |
| у зубима, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господ |
| некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се сад рањеник подиже мало, дохвати са огњишта један кондир вина, и ср |
| } Лабуд је разумео свога господара, јер подиже главу високо према турском стану, рашири уздрхта |
| Ристиворе!“ рече му, па кад се Ристивор подиже, пољубив му руку по други <pb n="197" /> пут, кн |
| да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљеним рукама сасл |
| који је следовао дворанки Босиљки, и не подижући свога погледа према њену лицу, и не видећи как |
| Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подизале су се високе тополе, дохвативши се глатким сре |
| заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставити у њој калуђера |
| , колико нас овде има, братском ревеном подићи цркву код гроба војводина!“</p> <p>И сви подигош |
| Свима је нама наше отачаство и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво н |
| ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Нека не буде кривде у оружју, ако |
| трашно и ужасно!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако о Господина Кнеза огрешили!“ рече старац Гра |
| не ће ништа теби пребацити, јер сви смо подједнако пред Господином Кнезом и пред Богом криви!“< |
| мати себарка продала властелинци, да те подметне као своје дете!“</p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ |
| у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} Полети, кукавицо, |
| пезу, — „наш Господин Кнез је срце моје подмладио а моју памет подсетио да ја носим име Орловић |
| г попа Каритона, који, кад се мало више поднапије, узме да прича хрвање своје са Светим Јованом |
| 18990_C4.7"> <head>VII</head> <p>Већ је подне превалило, а турска војска једног Санџак-бега још |
| је трајала од ранога јутра па до после подне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ристивор се би |
| начно поклонити.{S} Али тек што превали подне, пронесе се глас да је на левом крилу неки војвод |
| не малу радост његову, тек је сутра дан подне превалило било, а Ристивор долете на коњу да јави |
| часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у |
| ubSection" /> <p>Још није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: ша |
| гледај у ову слику!“ настави Санџак-Бег поднесав је пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату |
| гледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од свечева погледа, наднесе десну руку |
| и већ метну леву ногу у сребрну широку подножицу, па се онда устави, јер се нечему беше присет |
| , сва тројица тужни невесели.</p> <p>На подножју једнога виса сјахали су били да коњима својима |
| it="subSection" /> <p>У двору, на самом подножју велике степенице која води на први кат, рече с |
| р и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако м |
| их јунака!“ прихвати кнез Градоје горко подругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам на тв |
| ев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите седла, и |
| своју радост у потоцима од вина који из подрума војводиних потицаху, а сва се онде <pb n="125" |
| телина војводина и милога госта нашег у подруме доње, нека сам својим очима види је ли му коњу |
| ију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше ку |
| “ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; скинуо мантију, засукао рукаве, на једном буре |
| нез је срце моје подмладио а моју памет подсетио да ја носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бр |
| ојим вижљавим растом и својим покретима подсећао је, кажу, на свога покојнога витешког оца.{S} |
| дић од петнаест година; очима и обликом подсећао је живо на своју матер; а својим вижљавим раст |
| олазећи туда, сладост која га чудновато подсећаше на часове милине које је као дете на крилу св |
| аљада претварати пост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и још једнако срдит.</p> <p>„То је најмање |
| тарчева убрзаваше куцање срца његова, и подстицаше жар у образима његовим.{S} А кад седокоси ст |
| о не проговори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док га сам рањеник не прекиде наставив своје при |
| у свога старог седог слугу Некудима.{S} Подуго га гледаше — као да у мислима прелистава све лис |
| сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже почивке — рећи ће Ристивору:</p> <p>„Учинићу ти |
| на једну те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању трепташе изнад |
| рова. </p> <pb n="189" /> <p>Стари кнез подуже погледаше к тим шаторовима, као да је оком мерио |
| нас већ неколико пута нека чудна страва подузимље!“</p> <p>„Није чудо на оваквој мајини.{S} Зар |
| одигоше полагано старчеву главу и прса, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких тканина |
| и који само климну главом одобравајући, пође живим кораком својој чети.{S} Дошав до заставе, ви |
| оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косово!“</p> <p>„Тако је требало!{S} Знам ја Ми |
| пролажаху кроз њихове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стиз |
| вим да се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караманију.{S} Ено му је предња војск |
| о десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, |
| ји друга чета од четрнаест коњаника, па пође полагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и о |
| , којим су мало час прошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, а сиромах Ристивор унатр |
| ћа чета од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> <pb n="199" /> <p>Заповедник Т |
| заставом изиђе испред свога господара и пође напред.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њим |
| ива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену још једном пр |
| а јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да |
| биће најправије и најпаметније да сваки пође најпречим путем своме дому, да тамо дочека вести о |
| се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и |
| крете к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесм |
| рију војводина младог властелина, и сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда оста |
| ажи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади.{S} |
| бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор |
| ду, деветога Јунија, <pb n="53" /> рано пође.{S} Рачунао је да са својим људима стигне пред веч |
| сподин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ |
| , и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо Господину Кнезу |
| на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигне |
| д Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то |
| и у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да пок |
| ше. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра с |
| кнежевинама, или да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Мил |
| зите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у зам |
| , и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубо |
| кога убио!“</p> <p>„Потецимо, синко!{S} Пођи с нама, Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, и види шт |
| луго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнеже |
| и ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има биста |
| росто „Крчмарица Крушевљанка Ката“, кад пођосмо, оста она „Катинка бела кћерка дужда од Млетака |
| човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова, па да |
| Тако им заповедаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> <p>Није дуго по |
| непокајани!“</p> <p>И појахаше коње, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном с |
| су били да коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и о |
| еље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунц |
| т људи у којих јунаштва нема!“</p> <p>И пођоше сва тројица напред ка Косову.</p> </div> <pb n=" |
| ји једна четица од седам коњаника, који пођоше низ зелену косу у сретање тројици Срба.{S} Није |
| оље, и најпре ходом па онда лаким трком пођоше уз ону косу, на вису које је лежао турски стан.< |
| адоје већ сместио, а да неколике страже пођу друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у д |
| до да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему треба мудро поучити, и да ћеш ми опрости |
| војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Ал |
| охитало је у чистом празничном руху, да пожеле срећан пут староме кнезу и рођацима својим, који |
| „Хвала вам што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене |
| и му твоја милост дала нову прилику, да поживи животом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за |
| баније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Б |
| шај, синко Ристиворе!{S} Прегази поток, пожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан в |
| јводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, д |
| да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није би |
| охитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“</p> <pb n="170" /> |
| прихватите шестоперне буздоване, па се пожурите за Господином кнезом!{S} Могу њему затребати ј |
| зраку полетети могле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега гол |
| оплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице старога витеза на једном сребр |
| ници.{S} Наоружаше се како је ко могао, позатвараше продавнице и радионице и одоше.{S} Осташе о |
| а Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И позатвараше продавнице и радионице, наоружаше <pb n="10 |
| спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики б |
| , али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степеницу на први |
| <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана |
| ато, што нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несре |
| ом поред војника, који му јутарњи његов поздрав живим и сложним ускликом отпоздрављаху.{S} Доша |
| оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве и проразговарају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ уз |
| /p> <p>Дошав пред војводу стари кнез га поздрави мачем па стојећи под калпаком поче да говори:< |
| „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздрави мога Милана, нека ми се скорим надају!“ Па онд |
| а, пољуби га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за |
| пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S} И ниј |
| у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздрави мога Мил |
| то вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он је |
| пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио, немојте његове седе власи срамотити; немојте |
| p>„Потеци с момцима ка главним вратима, поздравите госта добродошлицом, па га доведите право к |
| арод, што могаше видети како се господа поздрављају и питају за јуначко здравље, раздрага се ми |
| ући се пролажаше он кроз гомиле народа, поздрављајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, дец |
| пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам добродошлицом, верни и славни кнеже!{S} Нека |
| ли крви у одбрани отачаства, љубим те и поздрављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико |
| по цео дан би на коњу обилазио војску, поздрављао се милостиво с властелом и са заповедницима |
| е да говори:</p> <p>„Господине војводо, поздрављате мој <pb n="130" /> господар, моли те похита |
| очекаше га с пехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} Никоме се о |
| ској земљи, теби војводо Радичу, љубимо поздрављење.{S} Војводо, ево нам стигоше поуздане вести |
| Градоју, љубимом ми пријатељу, срдачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушев |
| своје стране дочекиваше сваког војника поздравом: „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док г |
| мо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда с |
| о војни на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не мож |
| >„Ево ко ће се јуначки одазивати твојим позивима, кад мене више не буде било!“</p> <p>Млади вој |
| их срдаца, то се све за раније одзивало позивима својих господара, и то ти је све изгинуло на б |
| Кљештевице рече: „У незгодно време кнез позивље људе; ево јечмови почињу сазревати, па их ваља |
| их раздвојише и сваког од њих опколеше, позивљући их једнако са истинским дивљењем и жаљењем, д |
| са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек |
| егова широка прса покривена панцером од позлаћених плоча, у које се на јутарњем сунцу једва гле |
| и не казујем!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђујем само своје ране, а отворићу ране у срцу ваше |
| да говори: „колико си остарео још ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb |
| иких.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права ти је напаст.{S} Тек |
| ху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се позд |
| позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зат |
| гинемо уз нашега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари к |
| у несрећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина Кн |
| ише и тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ристивор невесело на терасу где га ј |
| те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез г |
| оклисар његов стигао, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркановићу, као своме ц |
| обе па се устави на самом уласку од оне позорнице, у којој је кнегиња стајала.</p> <p>„Звала са |
| ом великом сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да није отк |
| ше гласно своје људе те сваког помињаше поименце војводи, који опет са своје стране дочекиваше |
| црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неколико дворана и |
| стеле поче да помаже духовницима, да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе јас |
| осподе, те их не замени сложно и смерно појање игумана Пајсија и његове браће духовника, који к |
| {S} Зајеча она трпезарија слаткогласним појањем као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршил |
| у старца испосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Раз |
| едла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то см |
| ој некаквој морастој мантији са црвеним појасем.</p> <p>„Хоћеш ли ти, кнеже, силазити у трпезар |
| о војводи.{S} Он мало пребледе и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма довр |
| а господа — сви смерно стојећки — узеше појати.{S} Зајеча она трпезарија слаткогласним појањем |
| сети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом појати погребне песме, читаше и апостол и јеванђеље, по |
| па ма сад у овај часи испред ове цркве појахали крилате ждрале и вите ластавице!“</p> <p>„Тако |
| а је осванула, по одласку Кнеза Лазара, појахао коња и праћен својом свитом одјездио пут Косова |
| а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао одмичући од бојнога окршаја!“ „Тако је!“ громко |
| Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађих људи р |
| одина Кнеза овако непокајани!“</p> <p>И појахаше коње, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а п |
| “</p> <p>„Кад је тако,“ предузе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда |
| не песме, читаше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини славе људске, о пролазности |
| игу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди д |
| да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божј |
| полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест, кој |
| „дај пет коњаника од твоје стотине нека појашу путем к Ибру..... “ „Не, Господару, молим те!“ п |
| њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потец |
| сладости световне грешности, а који ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска са |
| пречим путем!“</p> <p>И ободоше коње, и појурише за Ристивором.{S} Сви снуждени, сви натуштени |
| ружани свакојако, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, децо, пеха |
| војвода, који не пропушташе прилику да покаже колико поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко, вој |
| е могаше да прстом и поуздано издајника покаже!{S} На три дана пред саму битку проносило се по |
| места ни прилике да се некакво јунаштво покаже!{S} Што ћемо сад тамо!?“</p> <p>„Ево зашто, кнеж |
| г од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим |
| кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом у коме пр |
| а Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисмо ј |
| човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми |
| пред пече са једнога виса кнез Градоје показа своме унуку и својој чети беле куле и зидине од |
| би му, под бледом светлошћу од свитања, показала само — мртвог војводу Радича с малим златним н |
| Могу ти је сутра, пре но што се кренеш, показати.{S} Нисам веровао њену причању, док летос о Ве |
| да исприча о једној прилици?{S} Тек му показах кнегињу Василију и испричах му како је спасла с |
| с властелом и са заповедницима од чета, показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао н |
| } Многима се од господе оте узвик, који показиваше како их је заповест кнежева изненадила.{S} Ј |
| ка његова дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, несретниче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бо |
| илно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исп |
| Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опроштаја у славан живот!“</p |
| ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ ре |
| жја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опроштаја у с |
| шио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у срцу на |
| ц не виче напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора |
| , ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Г |
| угом русом косом утире са ногу Исусових покајничке сузе, што се мешаху са скупоценим мирисима.{ |
| јунак.{S} Његово је дело — дело великог покајништва пред Богом и пред људима.{S} За мене је њег |
| ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто! |
| листина, на којој црним словима пише: „Покајте се!“ Што је најчудније у тој слици свеца Орлови |
| ов чин. „Нека светац не виче напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да |
| це, па их распрштаваху својим веселим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се |
| већ наиђоше на саму пољану пред дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, |
| ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ говораше Боривој својој матери, пришав к ру |
| т година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У планини Рогозин ухвати |
| аш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по прегрш сребрних динара или по који Млетачк |
| Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански покл |
| поља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једном позове да се њ |
| равославне земље освајају.{S} И још нам поклисар његов каза, да цар његов долази с војском на К |
| војну спремате, јер не веровах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопољу скупља, да пође п |
| аму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, |
| ја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се кр |
| и се тераса наслањала, Ристивор испаде, поклони се дубоко пред старцем, па рече:</p> <p>„Дворан |
| S} Не одјахујући од коња, скиде клобук, поклони се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од |
| о остатак мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљати свакога од њих ко нам данас и у до |
| езу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому наследника!“< |
| а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади властелин, смерно се кне |
| мерно и Ристивор.{S} Гологлав дубоко се поклони пред старцем, па, савив руке на прса с погнутом |
| гологлав следоваше Ристивору, смерно се поклони, дохвати се руком скута кнежева и прихвати десн |
| се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони му се.</p> <p>Пред самим огњиштем била је омања |
| , те гологлав приђе к младоме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој ка |
| сподару!“ викну он оздо, скиде калпак и поклони се.</p> <p>„Ко стражари на кули?“ питаше стари |
| есто, него хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И |
| ара, само ако се иза тога престо српски поклони њему!{S} Нико није хтео да верује оно прво, а н |
| оге, протре мало очи, преви се и дубоко поклони кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и |
| сиромаху, Бог на небесима велику милост поклони!“</p> <p>Старац му мету своју десну руку на гла |
| иже се млади властелин, смерно се кнезу поклони па рече:</p> <p>„Хвала ти, господару, на тој ди |
| бар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се скромно, па настави: „Него вино да остави |
| Емиру Мурату Оркановићу, као своме цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбо |
| Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</p> <p>Снужди се кнез Градоје, обори главу н |
| крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богд |
| .{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси твојом дружбом и твојом сл |
| другим неким светим моћима кнез Градоје поклонио своме манастиру Милостину.{S} Журила се, јер ј |
| г, само још кроз који часак, па коначно поклонити.{S} Али тек што превали подне, пронесе се гла |
| и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ окр |
| астелина, — „да се прекрстиш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у ову трпезарију?“</p> <p |
| лена спусти своју главу на то узглавље, поклопи очи рукама и — плакаше горко...</p> </div> </di |
| и.{S} Осећаше умор у костима и на очним поклопцима; али <pb n="190" /> не беше умора у срцу њег |
| алуђера да сваким даном чита молитве за покој душе војводе Радича!“</p> <p>„Хоћемо, кнеже Орлов |
| ош грђе срамотите своје родитеље а моје покојне пријатеље!{S} Какви су јунаци обојица били, њих |
| ма велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, док је по н |
| и.{S} Сећам се ја добро што је мени мој покојни отац причао о јунаштву свога и нашега старога г |
| ио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш к |
| м покретима подсећао је, кажу, на свога покојнога витешког оца.{S} Према своме деду имао је пра |
| овах у Дубровник, да дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У планини Рогозин ухвати ме плаховита |
| кнеза, да не узнемирују мирно почивање покојнога кнеза, пређе и на све његове другове, те се б |
| да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче |
| " /> му заклоне очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута мало, погнут као да се онај брест н |
| и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор!“</p> <p>„Не рекох ли ти, постави стражу на њихов |
| свашта по овој нашој земљи; али таквога покора било није!“</p> <p>„Ништа ти, кнеже, приговорити |
| моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа Манда, па се узе <pb n |
| раво шта то он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез прими у |
| атер; а својим вижљавим растом и својим покретима подсећао је, кажу, на свога покојнога витешко |
| како је срце у народа ускипело јуначким покретима!...{S} Ама ко ће то вама све испричати!!{S} Н |
| тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац покри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећ |
| тих сељана чух да је наш Господин Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у руке Турцима, који га |
| амо један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших очева да кнез |
| нџак-Бег. „жив се предавао није, пао је покривен грдним ранама!“</p> <p>„Колико је рана стекао? |
| сака склопљен.</p> <p>Око тога ковчега, покривена војводским плаштом и шлемом, девет духовника |
| ем који тихо дуваше, његова широка прса покривена панцером од позлаћених плоча, у које се на ју |
| анама, и десној и левој, подигао вењаке покривене липовином, испод њих наместио дрвене столове, |
| јој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених колиба беху постројени.</p> <p>Свакоме беше |
| ако је поље, докле је око стицало, било покривено погинулим и рањеницима, осећасмо сви да се по |
| на Косову пролио!“</p> <p>Војвода Радич покрио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у ј |
| нуте у шимшировим оквирима.{S} Везла је покров једној сребрној скрињи коју је са комадићем од ч |
| дех га како побожно целива крст, и како покропи сузама својим.“</p> <p>И опет рањеник ућута.{S} |
| журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођо |
| уго потрајало па сељани и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чуту |
| и слаба светлост само по соби а није ни покушавала да пробије мрак великога ходника, у који се |
| ди по гомилама расплакане женскадије, и покушаваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа с |
| е.{S} По топоту, који допираше до њега, покушаваше да процени колико коњаника иде за њим.{S} И |
| је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покушаваше да је подигне. </p> <p>У томе часу закуца ср |
| буд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати крај од доламе старо |
| ан Пајсеј, уздигнув у висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потурим |
| висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе |
| рац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и |
| који се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“ |
| еза Миросава и властелина Витомира били пола пијани, то трезним Орловићевцима није било тешко д |
| у глад, ни за велику морију која помори пола народа!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље |
| староставне.{S} Читао им је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколи |
| а, откуда и она светлост долажаше, чује полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на |
| јасно чу тихо шуштање свиленога скута и полагани ход некога, који ношаше обућу од мекане коже.{ |
| нагађати, да се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи свечаним, кораком свога коња у |
| есном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим кроком јежђаше к тројици Срба у крв обливених |
| па, снужден, уздрхтан, запита Ристивора полаганим говором и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељ |
| зице од црвеног свиленог конца, и прође полаганим и таласастим кроком поред војника, који му ју |
| астелин стави на чело своје чете, да је полаганим кораком проведе гологлаву поред мртвог војвод |
| јани!“</p> <p>И појахаше коње, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном ступу од |
| велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спусти своју руку на његову, као лед хладну |
| ама отиде уза степеницу на први кат.{S} Полагано пролажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дв |
| н је примаче к очима својим, па је онда полагано одмицаше од себе, погледајући је испод својих |
| , погнуо мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати крај од доламе старога кнеза, као да з |
| другове, те се без разговора и без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној липи, на св |
| вести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> <p>На |
| ори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к своме сину, па, кад га старац пусти, узе га |
| уга чета од четрнаест коњаника, па пође полагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она од |
| твенога Санџак-Бега.</p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да говори С |
| ницу, коју му старац пружи, и целива је полагано и побожно као да је каква светиња,</p> <p>„Доб |
| не игуманије.{S} Левом руком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном ј |
| е старе шуме.{S} Према тој шуми поље се полагано уздизаше к другој једној шумарици, која се као |
| Магдалену.{S} Гледајући је срце јој се полагано растапаше у тугу; крупне њене очи напунише се |
| к, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на колена.{S} Прекрсти се неколико пута |
| је свега две стотине војника!“ рачунаше полагано кнез Градоје.</p> <p>„Зар свега двеста војника |
| е на јуначног старца, па и сам корачаше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И није то била само |
| јући попу Каритону, који и сам корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећки Патријарах а |
| p>Приђоше неколико њих Турака, подигоше полагано старчеву главу и прса, подупреше га гужвом од |
| } Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до полови |
| е на ватру у трпезарији; ја их унесох и полагано спуштах, и онда чух како Светогорац рече да су |
| Придите, последње цјелованије“, онда он полагано и свечано приђе први ка ковчегу у коме мртав в |
| ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово полагано спуштање са висине у дубине, оно његово застај |
| уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред ње |
| оба писма из руку свога унука, сави их полагано, готово побожно, метну их у недра, и онда седе |
| м као сребро а мекшим од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане |
| ј чудотворној моћи да својим погледом и полагањем своје руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом д |
| рођацима својим, који с њиме на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка се |
| поведи да се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје коњ |
| вима војницима, који с кнезом на Косово полазе, додаду цвећа, да своје клобуке оките.{S} Беше м |
| подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја пр |
| што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и треба да сам први |
| з јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опро |
| е реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!< |
| .. верни мој Лабуде!...{S} Погађаш куда полазимо, је ли?!“</p> <p>Лабуд би опет фркнуо, погнуо |
| и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ понови кнез питање свога унука. „Мој синко, |
| кнез питање свога унука. „Мој синко, ми полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води! |
| метови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате таквом молбо |
| а много заговарати, јер њему ваља зором полазити натраг к своме господару.{S} А и ти, синко, по |
| ло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би с |
| >„Ево, господару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећнијега пута, и још срећнијега повратка |
| мињала старом господару сад у очи самог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он том |
| 146" /> му прва два падоше под ранама — полете са својим дворским оклопницима к левом крилу, ка |
| риском као да кликће, <pb n="200" /> па полете на чету Турака.{S} Турци не могаху да верују очи |
| м пехаром на Витомира, скочи на ноге па полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица, па се |
| ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један |
| ња к Југу, ободе га острицама, те Лабуд полете пољем зеленим као да је плава ластавица.</p> <p> |
| зи, ево мене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку љ |
| кочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта! |
| мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде |
| ачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади издиже се вис |
| ним гласом јасне и кратке заповести.{S} Полетеше витезови све кликћући, срећни што носе својима |
| да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} Полети, кукавицо, у своје јато!“</p> <p>„Па стани мало, |
| , јер се под левим крилом орлушине види половина стреле која је оштрицом својом пробила у срце |
| збуђења, „кад ето још ми није стигла ни половина војске која треба!...{S} Ево ти књиге коју <pb |
| га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни пехар в |
| ио да се јавим Господину Кнезу једва са половином војске, коју има право да очекује!...{S} Боље |
| њу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне дворске страже бити сада око педесет д |
| игне, него мучки нападе кнеза док тек с половином српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти загази |
| у гласови да непријатељ наступа на наше положаје!{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да нас бла |
| дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у ковчег на брзу руку од сухих храстових дасак |
| ека сам својим очима види је ли му коњу положено <pb n="36" /> како треба.{S} Док то сам не вид |
| ним гробовима, и у знак свога поштовања положи ма било по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз |
| га у храстовини вешто изрезанога змаја, положио руке по наслонима <pb n="6" /> од столице; засп |
| оси свој крст, који му је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати човека, лакога срца и |
| латну војводскоме?{S} Видите ли како је положио свој војводски шлем поред своје главе; видите л |
| дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под |
| г је заповедио те је сваки његов војник положио по један камен на гробове кнеза Градоја и верно |
| жалост за сином, онаким соколом, крила поломила теби, седи соколе, обрано наша на крајини.{S} |
| не!“ прозбори кнез очевидно изненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?! |
| реда, и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше коње.</p> <p>Војвода тражаше кнез |
| /p> <p>„Е, мој Господине Кнеже!“ јечаше полугласно кнез Градоје.</p> <p>Па онда Гојко настави о |
| у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега стојаше као звезда сам запов |
| овде одриче!“.</p> <p>С муком изведоше полупијана властелина из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гој |
| атим стогодишњим храстом на ивици једне полупрокрчене старе шуме.{S} Према тој шуми поље се пол |
| е био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су с |
| мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да г |
| би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њ |
| а кнезом Градојем и четом његовом преко пољане па тихом једном узбрдицом на којој дуги редови з |
| мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољани на којој се ова господска свита савила око војво |
| и рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече |
| Ибра с војском својом, па се на широкој пољани с ону страну потока узе световати с кнежевима и |
| </p> <pb n="135" /> <p>Ту се на једној пољани, обраслој високом папрати, искупила и сместила у |
| и с војводиним беху разапети на зеленој пољани под Царевом Громадом, на добар стреломет од шато |
| еста, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој према крчми, пре него што војвода сти |
| ко поноћи изишао је из шатора, те се по пољани проходао овамо онамо на мирисном поветарцу а под |
| зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољану пред дворем, покидаше се кола, те и мушко и женс |
| вде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено погинулим и |
| прокрчене старе шуме.{S} Према тој шуми поље се полагано уздизаше к другој једној шумарици, кој |
| Господско јединче, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Јадна мајко!“ прон |
| ни слике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које ср |
| је бог наместио над Косовом?{S} Зар то поље, које се прелива час у плаво а час у румено, није |
| три Србина испадоше испод грма на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким трком пођоше уз ону |
| стари кнез свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати |
| Молим <pb n="106" /> вас да похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су к |
| онда окренуо <pb n="145" /> да погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да |
| гу, ободе га острицама, те Лабуд полете пољем зеленим као да је плава ластавица.</p> <p>_ Остад |
| као мртав.</p> <p>Многи су коњи јурили пољем без јахача, престрављени и чисто подивљали.{S} Ла |
| оглави као покајници да пређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама |
| низ брдо па појахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и |
| S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, |
| дара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућама својим |
| еоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио, немој |
| воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског измешанога са јечмовим класјем.{S} Мало испред |
| заставу Орловића побио у читаву умку од пољскога цвећа; испред ње сложио у три купе мачеве, буз |
| ушам твоје заповести!{S} Ми смо овде на пољу, на коме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да |
| а мене, да ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје је место, војводо, под шатором у |
| ра!“ викну кнезовима и властели који на пољу пред шатором стојаху сабијени у једну од препасти |
| о и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крштењ |
| "SRP18990_C2.3"> <head>III</head> <p>На пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вин |
| ајпре не закити цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него што му је |
| и!{S} Нека би наше друговање на бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> |
| на све стране, па се разлегаше по ономе пољу у певању, кликтању, гласном смејању, и у треску од |
| кад се од један пут окрете и погледа к пољу, којим су три Србина право к његовој војсци јездил |
| та да нас у отвореном боју на отвореном пољу разбијају неверни и погани Агарјани!{S} Молим те, |
| Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били |
| оближњих села који тражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у најближе село |
| ражена, уздрхтала.{S} Клече поред њега, пољуби му десницу, па дубоко узбуђена, запињући језиком |
| ицу од радости, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отворен |
| пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти ј |
| је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суз |
| аву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни и |
| јвода скиде свој калпак, загрли старца, пољуби га у један па у други образ и поздрави га доброд |
| га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна п |
| кад Боривој, примив клобук са челенком, пољуби старца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав б |
| руг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор |
| риђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те позд |
| мога оца постидети!“</p> <p>Старац сад пољуби свога унука у оба <pb n="22" /> образа, и шапутн |
| њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза <p |
| да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који |
| тивор се приви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако заж |
| војводе.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздра |
| му се очи сузама напунише; пригну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама промуц |
| у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш |
| полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше у |
| у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитр |
| кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви |
| незу беше мило, па га од радости у чело пољуби.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990 |
| жи десницу Мандалени, која му је смерно пољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећ |
| е!“ рече му, па кад се Ристивор подиже, пољубив му руку по други <pb n="197" /> пут, кнез му ша |
| се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих нево |
| те један другом руке!...{S} Тако!...{S} Пољубите се!{S} Тако!{S} Сад сте опет моји синови!{S} Х |
| ора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут живом |
| n="68" /> за њим једна омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Г |
| ге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{S} Ето чуј један од многих доказа.{S} Дошао не |
| о си толико скроман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана |
| здраган.{S} Први он од властеле поче да помаже духовницима, да им појање што пуније буде.{S} Та |
| а узе јасним младићким својим гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви |
| шапутом управљених Мајци Божјој, свагда помажу!</p> <p>Била је сасвим просто одевена у хаљини о |
| С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима |
| асука рукаве од антерије, па искочи као помаман на чист патос према кнезу. „И само да се поштен |
| </p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир из Белог Пото |
| аредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву зап |
| и старом господину ни мени ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да с |
| исте као жеравицом опржени, кад се само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочист |
| це.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату |
| о код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, прозван од другова кнез |
| , ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала старом господару сад у очи самог поласка нашег |
| це, синовче мој!“ рече му. „Србадија ће помињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поб |
| и заставу!{S} А више ми немој будаласто помињати памет људи у којих јунаштва нема!“</p> <p>И по |
| , призиваше гласно своје људе те сваког помињаше поименце војводи, који опет са своје стране до |
| /p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се |
| га што ти је најмилије и најсветије, не помињи му тога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде |
| и, говораше:</p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај милости према љуби сина твога!{S} Не |
| ај милости према љуби сина твога!{S} Не помињи име, које усне моје, од ових шеснаест година как |
| гинем, онда јој предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи напу |
| најсветије, не помињи му тога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Кос |
| > и мојој војсци сачувао чист образ.{S} Помисли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се м |
| и се побожно, и чисто се сав стресе при помисли на такву страшну могућност.</p> <p>„Само тако ш |
| !{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нек |
| ми, <pb n="133" /> стеже ми се срце кад помислим колико се огреших о вас!{S} Осећам као да сам |
| ретишташе срце Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега, да се изг |
| бе јуначке на <pb n="111" /> Косову!{S} Помислите како ће бити душама ваших очева на небу, кад |
| ио како треба! прихвати кнез Добромир. „Помислите, људи, како би страшно било да нам је — не да |
| смо <pb n="132" /> ти среће, брате?!“ „Помислите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби |
| д старога кнеза.</p> <pb n="176" /> <p>„Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате |
| о да о томе што кажем.{S} Неколико пута помишљах да је најправије да се поверим старом господар |
| одине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се скромно, па наст |
| оследњим својим часовима на овоме свету помишљаш: како је мало верних људи у народу, који си ти |
| нас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше |
| е може ни за часак предомишљати коме да помогне, па је веровао <pb n="41" /> да и не може бити |
| ћу те радо послушати, па, колико ми Бог помогне, <pb n="57" /> чуваћу његову сребрну главу и зл |
| одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу по |
| > <p>„Треба ли ти што, господару, да ти помогнем?“ упита га стари слуга његов који не знађаше к |
| одведох на време Господину Кнезу да му помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S} Огре |
| овога света молитве калуђера не могу да помогну, ту милосрдан поглед из ока Мандалене Орловићке |
| не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ет |
| још ти се молим, помози нашем војводи, помози војсци његовој, помози нама свима да здраво и че |
| и нашем војводи, помози војсци његовој, помози нама свима да здраво и честито нашем Господину К |
| ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози нашем војводи, помози војсци његовој, помози нам |
| погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим српским свецима, да умоле Господа Бога, не |
| оклевати, него притеци брзо и снажно и помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој човек, а ти си м |
| да, поздрављајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаш |
| е својој малој дружини:</p> <p>„Ходите, помозите ми да пребројимо шаторове турске, не би ли сиг |
| с, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Тројици да нашем честитоме Господину К |
| к их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погл |
| „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онд |
| наступа на наше положаје!{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас хра |
| оток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; п |
| авославни народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика н |
| лио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте их и за пут п |
| е.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћете се ви |
| а велику глад, ни за велику морију која помори пола народа!{S} Ја му испричах све велике беде и |
| допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, него притеци бр |
| раћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе |
| еду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар |
| и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Ман |
| ти, и нека вам је свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун |
| м кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала ти што |
| и и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупне сузе низ бледе |
| Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити своју мајку нека ти |
| господара.</p> <p>„Нико мени више ништа помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно додаде: „Ј |
| кчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанском насупрот роду Агарјанском.{S} З |
| да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа у смех, који се јо |
| изивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} Тебе призивље |
| дство још овај пут, када ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи |
| ма што сте пре ових страданија и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ настају последња времена, ч |
| и је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућама својим.{S} А ово с |
| S} И никако друкчије него црна излаја!“ понављаше рањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, издало га с |
| ри ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ понављаше старац подигнув очи увис, као да мери колико |
| „Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко од њ |
| синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидно дубоко ганут.</p> |
| прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац своја питања.</p> <p>„Добро је, хвала |
| особито се за столом у трпезарији чудно понаша, час кришом погледа на мога деда, а час на свеца |
| подара да ти опрости!“</p> <p>Старац се понашаше као да он једини онде нема ни од кога смртног |
| ам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми са |
| римир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле, стићи ће |
| евић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар п |
| абила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао велики јунак, те му ј |
| ешко рањених Турака, а бар толико их је понело лаке ране.{S} После неколико тренутака борбе па |
| ез дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без с |
| онда мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну |
| ло је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али к |
| ака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робљ |
| „Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристивор га погледа |
| ам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој глас, пола |
| ивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ понови кнез питање свога унука. „Мој синко, ми полазимо |
| S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>Кнез понови наредбу Ристифору, да доведе у трпезарију војвод |
| арода, јер наша срамота не може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози наш |
| бин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то говораше стари кнез тихим гласо |
| е син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси твојом дружбом и твојом службом, како сам се ја |
| вати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да в |
| ружбом и твојом службом, како сам се ја поносио дружбом твога јуначкога оца, и очинском пажњом |
| ишавао плаховите, световао на скромност поносите, мирио завађене, и свагда при сваком растанку |
| а, у томе часу личнији, господственији, поноситији, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икад |
| никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим гласом <pb n="32" /> и мало као увређен. „Нис |
| ће у животу, ако један део војске твоје поносито ујездава у стан Господина Кнеза на Косову у он |
| ом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се поносито; диже главу поносито.{S} Беше, господо моја, у |
| а, како весело око себе погледа, носећи поносито сребрн панцер на прсима и мач у левици својој |
| дло.{S} Усправи се поносито; диже главу поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу личнији, г |
| ше, па, винув се коњу у седло, у некако поноситој срдњи <pb n="140" /> викну оној господи што с |
| укрепило новом једном храброшћу и новим поносом.{S} Он разви свилену заставу Орловића, и кад ст |
| ца причају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, прошла онуда повелика чета Босанских коњаника.{S |
| утра да светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по пољани проходао ов |
| се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближњих |
| о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете |
| што војвода стиже.{S} Не хте примити ни понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Доброми |
| њихових постеља — просто само простртих поњава по каменим плочама од спода — стајаше снизак а п |
| </p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве на којој је лежао био, а својим узвиком разбудив |
| {S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и |
| бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Град |
| захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом, наслони се леђима на зид, и оста будан до зо |
| шатора Орловићева.</p> <p>Спустио се на поњаву под својим шатором не да спава, него да прибере |
| врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваше и |
| о!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо гр |
| во да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још |
| црвену кулу, нек <pb n="12" /> се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати |
| а станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо своје коње, и да послушамо како моба дивно п |
| несе десну руку над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристиво |
| аквом трпезом вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} Ристивор је с |
| о га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском под |
| се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас китом <pb n="191" /> бо |
| “</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га поп Каритон, па мало преврну закрвављене очи своје, — „ |
| се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у капели дворској велико молепствије з |
| ор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрвање са свецем мора да одлежи |
| као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекинути прекрштање обичнога домаћега вина у |
| решном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче мантију, макну главом на Ристифора који му п |
| притрча с кондиром пуним воде.{S} Опра поп руке, уми лице, дохвати своје разбарушене косе те и |
| књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, ка |
| један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли х |
| {S} Намргоди се стари кнез, намргоди се поп Каритон.{S} Потекоше људи по гомилама расплакане же |
| са, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око паса и |
| кох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претв |
| икупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да |
| не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему |
| е!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ — рече поп; „пуштајмо се, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И |
| о године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи стари кнез, одгурну љутито свој сто, |
| ине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје! |
| у, коју овај смерно целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни м |
| гледа како кроз капију дворску излажаше поп Каритон у богатој златотканој одежди носећи на рука |
| ме Агарјани на жеравицу метну?!“ питаше поп Каритон, који је више вина попио него кнез и млади |
| си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом у коме прекор трепташе.</p |
| чедо од орлушине, <pb n="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као какве |
| попови можемо само кад хоћемо!“ настави поп Каритон. „Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и |
| p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година... |
| анастира; истина је да је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су се у гуса |
| титеља!{S} Молим те, ко ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам |
| > <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мантију, засука рукаве од антериј |
| ах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да |
| да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон спустив празан пехар на трпезу.</p> <p>„Мар |
| >„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и намигну на Ристифора, ка |
| “ продера се нешто мало храпавим гласом поп Каритон не ступајући са прага у дворану. „Ја ето уд |
| бро, добро, кнеже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати и испразни један пехар вина, узе исправљат |
| прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пр |
| свих седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти побед |
| некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми не рече.{S} Него збиља, једнако |
| кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ настави кнез који је волео по некад да |
| ми чита војводино писмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> |
| и узе се срдити што му нема придворнога попа да војводино писмо прочита.{S} Као обично кад је с |
| јарха Спиридона, а некамо ли од старога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам те давао на књигу?“ пит |
| иту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез гологлав; његове сребрне власи |
| !“ рече старац. „Ево чекамо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, |
| е мораш кроз живот држати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глав |
| е; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу д |
| S} Млади кнежевић, који је волео бесног попа Каритона, као што га је сва дворска чељад волела, |
| S} Причаше му о славним делима убојитог попа Каритона, који, кад се мало више поднапије, узме д |
| адим људма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван от |
| у, икону Светог Јована Крститеља; поред попа корачаше ђаче једно у белом стихару носећи сребрн |
| и из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и В |
| р по пакосним сплеткама сотониним снађе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини с |
| стојим ја теби на белези!“ пресече кнез попа пружив руку према њему да га устави; па настави ок |
| Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али |
| и у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино пи |
| онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотица |
| ш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са све већом |
| „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то |
| да те поведемо| Али овако.... махни се, попе, те работе!</p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ наста |
| не кошуље, па викну попу:</p> <p>„Ходи, попе, да меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже! |
| ене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, попе!“ викаше кнез нестрпљиво. „Пази, ево мене!{S} Пази |
| аменом бацаш...“</p> <p>„Причекај мало, попе, стојим ја теби на белези!“ пресече кнез попа пруж |
| је.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш велику воштаницу; |
| глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испрат |
| , кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није не |
| и л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Каритоне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не |
| ва кћи у једној Крушевачкој крчми мозак попила!{S} Него, како ја нисам с тобом друговао по крчм |
| почео да старим, нису мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не осећа шта се |
| “ питаше поп Каритон, који је више вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p> <p>„Не з |
| ојином више пелена но малвасије као цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили |
| лена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше својим домови |
| стире: истина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пута више калуђера него што с |
| не могу те пустити да се тако мучки на попове каменом бацаш...“</p> <p>„Причекај мало, попе, с |
| ихова просто само поповска прича.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви з |
| Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом му |
| оље где, уместо да нас мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прога |
| ит.</p> <p>„То је најмање чудо, које ми попови можемо само кад хоћемо!“ настави поп Каритон. „Е |
| есна властела мислити, шта ли ће пијани попови без парохија о њему причати, и шта ли ће слепци |
| му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони испричаше како млади Југовић остави дво |
| јсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом <pb n="156" /> другом |
| да су свеци и чудеса њихова просто само поповска прича.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и |
| дај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окушамо попову мудрост!“ рече кнез Ристивору. „Али мрка капа зл |
| n="49" /> најпосле — праћен Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, |
| на младог властелина, и сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда оста са сином у д |
| „Шта ти је, синко, смешно?“ запита кнез попреко.</p> <p>„Смешно ми једа видим какве муке има Ри |
| рихватише, и ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о перперама.</p> <p>Госпођа Манд |
| адцврчи сваког другог, па ма танка грла попрштала.</p> <p>Голубови су немирно час узлетали до н |
| p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само чело. <pb n=" |
| {S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде бла |
| ла извијаше из дворске капије следујући попу Каритону, који и сам корачаше полагано и свечано, |
| војим војницима да сваки од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водиц |
| у последња времена!“ рече кнез снуждено попу Каритону. „Ти се сећаш како је то све друкчије бил |
| сука рукаве од свилене кошуље, па викну попу:</p> <p>„Ходи, попе, да меримо снагу!“</p> <p>„Так |
| великој и славној победи наше војске, о поразу Агарјана, о погибији њихова цара...“</p> <p>И оп |
| ка, па ће навалити да је разбију док не порасте већом!“ одговори још једнако сасвим стрпљиво кн |
| слоњену, икону Светог Јована Крститеља; поред попа корачаше ђаче једно у белом стихару носећи с |
| сине мога побратима!{S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бра |
| в мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</ |
| /> преплету од сребрних жица, лежао је поред њене десне руке; према њој је висила на зиду у ср |
| ани мога слугу Ристивора с десне стране поред мене, нека сви јунаци, који поред наших гробова б |
| па се окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p |
| S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа |
| бледа, пренеражена, уздрхтала.{S} Клече поред њега, пољуби му десницу, па дубоко узбуђена, запи |
| рече Боривоју, који још једнако стајаше поред своје матере држећи једном руком њену руку а друг |
| тране поред мене, нека сви јунаци, који поред наших гробова буду <pb n="207" /> пролазили, виде |
| а огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За |
| би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје је место, вој |
| ли како је положио свој војводски шлем поред своје главе; видите ли како је воштаницу углавио |
| , и прође полаганим и таласастим кроком поред војника, који му јутарњи његов поздрав живим и сл |
| евоме крилу, окрете коња, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прође, кад се од ј |
| адан је сунце обасјало два гроба, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки ње |
| подивљали.{S} Лабуд стојаше као укопан поред свога господара, који у тешким ранама лежаше на к |
| ону другу страну постеље на велики сто поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно угледах цар |
| . „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина н |
| је полаганим кораком проведе гологлаву поред мртвог војводе, да заставници сваку заставу прикл |
| нежевима и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испред војс |
| p> <p>И старац се пружи по своме плашту поред свог унука, и склопи очи.{S} Осећаше умор у кости |
| равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу његових испружила се беху и спаваху два хрта |
| аваше кнез Ристивора, а овај се не даде пореметити него настави да прича:</p> <p>„Други опет уз |
| м вас — све саме моје добре пријатеље — поробио, и срамним начином отео вам драгоцене челенке в |
| ије кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те пустише вод |
| у своје собе у овоме двору, па ће сутра порота од властеле казати, шта сте дужни један другом а |
| у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p> <p>Насмеја се грохотом кнез |
| људе спремљене колибе, <pb n="82" /> и Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} А |
| живо растави таласе од народа.{S} Иван Порубовић, сав светао у лицу од радости, допре до старо |
| Дворанин војводе Радича, властелин Иван Порубовић од Дреновца!“</p> <p>Млад човек, који гологла |
| ћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да |
| рати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету |
| уге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Ива |
| искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде своје г |
| азбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, да у што већем бр |
| е да саслушамо све што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’, млади властелине, казуј нам даље шта |
| целоме ономе доиста у препаст и жалост порушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешт |
| пођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом, поузданим јунаком.{S} Остао |
| прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} Дв |
| <p>Кад већ запалише свеће стари се кнез посади у једну велику столицу, држећи једнако у руци пи |
| {S} Само кнез Градоје, ког војвода беше посадио себи уз десно колено, никако не улажаше у весел |
| а сад ово прекинути, нити се може после посао настављати.{S} Преча је мени малвасија.{S} Нек че |
| оброга оца пуног милости!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан |
| за свету веру Хришћанску, крвљу својом посветили ту цркву на славу Божју?!“</p> <p>„А ја мишља |
| пехаре.{S} И једва се уталожише и опет поседаше у столове око трпезе.</p> <pb n="104" /> <p>„С |
| „Кажи господину кнезу: хвала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у к |
| на страну, није ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнемо на Косово у Недељу пред Ви |
| а људи, али нема доста оружја; истом је послао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све |
| ку заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој смрти његовој!“</p> <p>И онд |
| само ако он <pb n="102" /> хоће, могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} |
| ш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу по моме дворанину Душку |
| у, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем у трње!“</p> <p>„Збиља, кнеже Орловић |
| и нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После наше велике несреће, бруке и срамоте, што не стиг |
| а бар толико их је понело лаке ране.{S} После неколико тренутака борбе па се, на једну значку б |
| ето опело над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ |
| рио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна вре |
| а сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже почивке — рећи ће Ристивору:</p> <p>„Учини |
| и хладно размислимо видећемо на мах, да после свега што се десило има само двоје што се паметно |
| , па настави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој господар заповеди |
| могу ја сад ово прекинути, нити се може после посао настављати.{S} Преча је мени малвасија.{S} |
| та војвода хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче после по дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш |
| вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли ум |
| ором не да спава, него да прибере мисли после оноликих потреса тога дана, и да смисли шта сутра |
| , која је трајала од ранога јутра па до после подне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ристивор |
| и малобројне коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се сети нечега па, никако не осврћући се, викн |
| а другог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по један, дође |
| ико тренутака испунише, да се опет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Ск |
| н га окреће правцем к Северу а Јабучило после два три корака окреће к Југу!{S} Сиромах Ристивор |
| ивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само после говора Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђ |
| је право и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест нашег старешине!“</p> < |
| ко не умеде казати како то би, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада војска, још је |
| l:id="SRP18990_C1.5"> <head>V</head> <p>После оне велике синоћне кише и олује освануо је био ди |
| цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>После овог призора, коме сва господа и сав народ, што с |
| ни хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је мно |
| чух како Светогорац рече да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз десетак годин |
| и, Ристиворе, да су ово сад баш настала последња времена»?{S} Е кад <pb n="50" /> не знате — а |
| и запрепашћен.</p> <p>„Ваистину насташе последња времена, кад се једна слуга буни против господ |
| стан.</p> <p>„Разви моју заставу!“ беше последња заповест Кнеза Градоја слузи своме Ристивору.< |
| оља помрли!“ Па, брате, кад већ настају последња времена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш |
| и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су последња времена!“ рече кнез снуждено попу Каритону. „Т |
| ити старе славе?!...{S} У истину ево су последња времена!...{S} Кад нема јунаштва, не може бити |
| доје да допочеше већ певати и „Придите, последње цјелованије“, онда он полагано и свечано приђе |
| риле, па да вам све испричам што сам за последње <pb n="96" /> две недеље дана у Крушевцу слуша |
| n="38" /> затичу своју госпођу да чита последње писмо, које јој је писао Милан у очи саме битк |
| може бити да војвода није оставио своје последње заповести!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо |
| ена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише на последњем <pb n="165" /> целивању, кнез Градоје заповед |
| рбадије и треба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, |
| ази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабор |
| долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p |
| да пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се Некуд |
| p> <p>Пријатељи повукоше Винка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа ст |
| а је.{S} Срце му нагло и силно закуца — последњим куцањем.{S} Паде мртав кнез Градоје од Орлова |
| р сломио га је.{S} Срце му силно залупа последњим куцањем.</p> <p>И онда — узбуђење бејаше и су |
| под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљајем опростише се нежно једно од |
| се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњим својим часовима на овоме свету помишљаш: како |
| те ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет година од како га у двору служим!{S} Уз |
| туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кнеже!“ јеч |
| же Нинко,“ рече властелин Витомир, коме последњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се дана |
| че да им говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест нашега војводе.{S} Чули сте да ме је |
| што имамо да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, |
| тих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као побожна |
| ска свита савила око војводе.</p> <p>На послетку војвода, блед као крпа, снужден, уздрхтан, зап |
| и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витешким: али је војвода рекао само истину, д |
| љи и казујте: ко сте, откуда сте, којим послом овуда нагосте?!“</p> <p>Стари кнез нешто рече св |
| , јер служећи мене изгуби славу да тебе послужи!...{S} Опрости и мени, некада твоме верном друг |
| иво што не стиже на Косово, да те верно послужи!...{S} Опрости моме слузи Ристивору, јер служећ |
| го сам те пута расрдио... много пута не послужио како је требало послужити... опраштај ме по ве |
| естише седла, како ће им као узглавњаци послужити.{S} Сва тројица беху уморни.{S} Млади се Бори |
| много пута не послужио како је требало послужити... опраштај ме по великој твојој доброти!{S} |
| падају под прстима каквог калуђера.{S} Послуша мало оштрије и јасно чу тихо шуштање свиленога |
| на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војиславе! |
| редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар, кад нис |
| осиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мог |
| ак овде, да поодморимо своје коње, и да послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у невино |
| вор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не ус |
| а.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би |
| в?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што не послушасте кнеза Градоја, који, оседео у војнама, прекл |
| свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежевић може наћи пута у Орл |
| ушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који си с Господи |
| Није лако што тражиш!{S} Али ћу те радо послушати, па, колико ми Бог помогне, <pb n="57" /> чув |
| кад ми заповедаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор сме |
| јвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћас?“</p> <p> |
| } Од белога крина поста румена ружа.{S} Послушна својој госпођи, приђе она слободно и право к Р |
| !“ повика Боривоје весело; „ето отказао послушност Ристивору па га насупрот вољи његовој носи к |
| тарац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час |
| ди тај красни призор!</p> <p>Стари кнез посматраше за неколико тренутака, како му војници његов |
| и красну госпођу своју, која, седећи на посниском а широком одморнику, застрвеном богатим прост |
| једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми наказивао!{ |
| прозваше Орловићима старали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, |
| Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па млади унук Градојев удараше хитро мачем |
| о тренутака, док не звизну мач Градојев посред лица турског четовође, па онда и лево и десно, и |
| е, она очевидна борба његова, чудновато посресаше!{S} Учини ми се да се тамо под шатором неко о |
| се сакрије од свечевих погледа, па онда посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ев |
| ашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуда струјаше, зар |
| аља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва хлеба прихваћају, те им је и срце п |
| ољаца!“</p> <p>„Нећеш ваљада претварати пост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и још једнако срдит. |
| ебраре са Приморја, те Орловића кнежина поста у брзо као кошница од винове лозе са ројем златни |
| иљкине удари пламен.{S} Од белога крина поста румена ружа.{S} Послушна својој госпођи, приђе он |
| имо тај покор!“</p> <p>„Не рекох ли ти, постави стражу на њиховим вратима?“ прекораваше стари к |
| ина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његово име правду народима дели, иде сад |
| ва гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставити у њој калуђера да сваким даном чита молитве з |
| зумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога царства размакао, кад |
| знам то је: да нико још на небу свецем постао није ко за живота овде на земљи јунак био није!{ |
| своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орл |
| тира; истина је да је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су се у гусаре о |
| их!{S} Онда би и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти победне песме певаш у сл |
| е него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се не крен |
| види старога кнеза, никоме милије него постаријим сељанима у оној гомили света.</p> <p>„Видест |
| аки на своју постељу.{S} Између њихових постеља — просто само простртих поњава по каменим плоча |
| а се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по високо у углу од два зида стајал |
| и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као |
| ватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, несретниче!“ |
| док ми се очи отеше на ону другу страну постеље на велики сто поред ње.{S} На моју препаст, чис |
| рукчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ проспавао — или уп |
| е постељу за Ивана у куту према његовој постељи у једној по широкој соби при земљи одмах испод |
| ако?...{S} Зар ја достојан да легнем на постељу, на којој се наш велики цар одмарао?!...{S} Хва |
| анак један проспавам, него да легнем на постељу, на којој је наш славни цар лежао!“</p> <p>„Ако |
| ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова како ме гневно |
| еђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу његову, јер је ето много сањив те није за ову т |
| , погледах на другу страну, погледах на постељу, док ми се очи отеше на ону другу страну постељ |
| вановој, наредио те млађа чељад простре постељу за Ивана у куту према његовој постељи у једној |
| а су засвагда умукле.{S} Седе на његову постељу.{S} Погружена у тужне мисли гледаше у подглавље |
| о прекратио.</p> <p>Леже сваки на своју постељу.{S} Између њихових постеља — просто само простр |
| е у конат свога сина.{S} Погледа празну постељу његову, празни сто његов.{S} Погледа на гусле њ |
| тове од шатора.</p> <p>„Твој слуга није постидео свога господара!“ рече Санџак-Бег. „жив се пре |
| о, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p>Старац сад пољуби свога унука у оба |
| грешили — ударите у молитве, метанија и постове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог |
| греху требају и молитве, и метанија, и постови, па..... разуме се, према греху и прилози!“</p> |
| м сетан и невесео.{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је у ов |
| д срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрв |
| грањем и лишћем покривених колиба беху постројени.</p> <p>Свакоме беше мило да види старога кн |
| нца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може бити, на |
| м а прибодену у земљу једним од малених потајних ножића његових.</p> <p>Додадоше је игуману Пај |
| пут овда и онда помиловао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у к |
| ико пута.{S} Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући се проговорио:</p> < |
| ан</hi>!?“</p> <p>„Ето тако: ни један!“ потврђиваше Ристивор гледајући преда се, и ниско погнут |
| да танком иглом од биљура, још неколико потеза свиленим концем, још неколико завежљаја на налич |
| ећам као да је издајство оних на Косову потекло од мога немара да вас <pb n="148" /> на време Г |
| стари кнез, намргоди се поп Каритон.{S} Потекоше људи по гомилама расплакане женскадије, и поку |
| p> <p>Стари кнез нешто рече својима, па потера Лабуда напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Бори |
| час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика |
| аг к своме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти |
| ре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се |
| и коњаник, сам, без пратилаца!“</p> <p>„Потеци с момцима ка главним вратима, поздравите госта д |
| е ми је тамо неко некога убио!“</p> <p>„Потецимо, синко!{S} Пођи с нама, Ристиворе!{S} Не, потр |
| лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топ |
| оњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и опет њима дође одморна војска, а на |
| ли им притече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са својим оклопни |
| ступасмо ми слободно и све кликћући.{S} Потиснусмо лево крило непријатеља, а и средсреду му уск |
| стао уз колено цару Душану, крваве сузе потицале кад си онаку књигу писао!{S} Зар се не сећаш к |
| цима од вина који из подрума војводиних потицаху, а сва се онде <pb n="125" /> искупљена војска |
| т ватрених коња, оседланих, заузданих и поткованих, па их цвећем окитио као да су коњи сватовск |
| ше многи од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком малвасијом!{S} Путник је, сухо му |
| кондир малвасије, и рече му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло било!“ наста |
| с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном густом брадом око руменог и округластог лиц |
| ли се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као да негде грми, или да негде д |
| много.</p> <p>Мало час па опет однекуд потмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде |
| ајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмуло као неком јеком од гусала, као да је млади вите |
| војим коњем кроз џбуње и шибље, прегази поток, окрену копље своје наопако, да сељани, чим га уг |
| {S} Слушај, синко Ристиворе!{S} Прегази поток, пожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видо |
| Пут их поведе уз бистар а поширок један поток, којега обале беху обрасле у густи преплет од куп |
| стражу да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на |
| амо, видите, иза оних топола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Ид |
| ихвати Ристивор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, з |
| у, с које се видело како је тамо, преко потока Западу, пукла равнина застрвена зрелим класјем ј |
| м, па се на широкој пољани с ону страну потока узе световати с кнежевима и властелом својом да |
| увреба ко се то на сребрној месечини у потоку купа.{S} Слатко је било прелазити том свежом и м |
| виле, те пустише воду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо |
| може мирисним дахом да дише, да српски потоци могу сребрним жубором да роморе, као да се ништа |
| кликћући, узе растапати своју радост у потоцима од вина који из подрума војводиних потицаху, а |
| из девојачких грла, кад млади војници, потпуно оружани и опремљени, вадајући своје коње, удара |
| покајници да пређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим прел |
| до!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода није ос |
| осова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим |
| синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потражише по свима кутовима шатора; отворише и ону вели |
| ка, и нико не проговори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док га сам рањеник не прекиде наставив |
| сиромах Ристивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивор |
| што им он нешто говораше.{S} Није дуго потрајало па сељани и сељанке журно покупише српове, и |
| равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмуло као |
| рим другом и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за руку |
| а Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, предаде запечаћену књигу |
| да учине како им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двојица вратише водећи за собом сва |
| а, него да прибере мисли после оноликих потреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује вој |
| адаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудном неком језом очи отвори, на своје чудо в |
| Поручи свима да их молим и преклињем да потруде своје господство још овај пут, када ћемо са Бож |
| , те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање.{S} Млада момчад |
| еће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бле |
| како са свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном храсту, како се сва моба искупи око Рис |
| а тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше на неколико страна и махаху рукама жетеоцима и |
| инко!{S} Пођи с нама, Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање! |
| срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забацимо |
| о властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да као Хришћ |
| стадоше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је |
| е то красно, кнеже!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо |
| не очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута мало, погнут као да се онај брест на плећа његов |
| ведницима од чета, показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опре |
| е се сливају невина сећања на пупољак и поуздана надања на пуно развијени цвет; жена и девојка |
| оздрављење.{S} Војводо, ево нам стигоше поуздане вести како се цар Агарјански са силном војском |
| ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рукама за |
| ебало да се посаветује с мушком главом, поузданим јунаком.{S} Остао је он само једну ноћ у двор |
| ила у срце њено.{S} Кнегиња Василија је поузданим погледом и поузданом руком прострелила орлуши |
| <pb n="182" /> нашу!“ рече кнез Градоје поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна |
| слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави о |
| видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаже!{S} На три дана пред саму бит |
| ..{S} Има смрти,“.... рече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> < |
| онда окрете Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуздано да распознаш јесу ли то тамо турски шаторови?! |
| p>„Славе ми!“ рече смерно и опет сасвим поуздано кнез Градоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да |
| нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: нико у српској војсци није те ноћ |
| обар знак!“ <pb n="44" /> рече Ристивор поуздано. „Нека је слава Богу!{S} Један ће од нас двоји |
| свега овде збивало није!“ рече Ристивор поуздано; „само наше авети нису зли дуси, него чисти и |
| само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет ослободи и погледа право у очи |
| негиња Василија је поузданим погледом и поузданом руком прострелила орлушину, те спасла живо и |
| у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управљању коњима.{S} Ристивор је пратио свога |
| то голубова!“ додаде сам војвода с пуно поузданости.</p> <p>„Кнез Лазар је“ наставља Гојко, „на |
| ве, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Ист |
| чад манастирска!{S} Нека их док се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мирно како |
| е можеш само пожалити, чему треба мудро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио |
| :</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да похватају коње са ливада наших, да их повежу конопцима |
| кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше војводу Радича мртва у своме |
| те мој <pb n="130" /> господар, моли те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са |
| пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор!“</p> <p>„Не рекох ли |
| {S} Изгледало је као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од неколиких лаких об |
| упе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом празничном руху, да пожеле срећан |
| нства.{S} Моја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стић |
| столове!{S} Молим <pb n="106" /> вас да похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јав |
| свечано окренув се властели својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли староме |
| и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на Угре свратио к Орловићима у Орлов Град.</p> < |
| рену духовницима, шкргутну мало зубима, поцрвене у лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим |
| е онај брест на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у лицу, шкргутну зубима, па се онда исправи у |
| <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} Сав поцрвене, очи му севнуше гневно, па викну Ристивору:</p |
| p> <p>Стари кнез скочи са столице и сав поцрвене. „Ни један?!“ узвикну запрепашћен. „Како може |
| <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи својој право у |
| е!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много |
| ишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле од препеке у пустињи, те се према њима она сух |
| њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, на које се цепанице нам |
| а!{S} На теби остављам сигурност, славу почаст овога стародревног двора нашег.....{S} Од овога |
| сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет примицати и одмицати <pb n="158 |
| азаћу ти све по реду, господине кнеже!“ поче старац хучући; али чим му се погледи отеше на мртв |
| иди шта војвода хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче после по дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да |
| кнегиња стајала.</p> <p>„Звала сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да п |
| >„Добро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{ |
| ?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко.</p> <p>„Не питам то,“ ре |
| ластела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу запо |
| мало малвасије, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Крушевац |
| неко доба устави се пред Ристивором, па поче да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш |
| дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, Господина с |
| рно пољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци т |
| невиних девојака и неискусне момчадије поче брујити све то веселији жагор, што их сунце све то |
| силно раздраган.{S} Први он од властеле поче да помаже духовницима, да им појање што пуније буд |
| о којешта причао Ристивор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен |
| божно, метну их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласом, |
| што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да |
| ="177" /> навеже на онај разговор, који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености с |
| поздрави мачем па стојећи под калпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме заве |
| дав према Истоку, који својим руменилом поче да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зор |
| да по дружини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србад |
| ити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па се разлег |
| кад виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом |
| “</p> <p>И онда се Некудимово срце опет поче растапати у сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „д |
| и Иван; „него видех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја но њему прекрстих се и по |
| је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич истом бејаше прегазио је |
| итеза у дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S} Осем духовника у олтару и по једнога ил |
| Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез продрма Ристивора и Боривој |
| мене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало |
| ецо, оставимо сад попа да доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на пр |
| остави оца Каритина нека доврши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но што му је до |
| тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају |
| е пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео своју молитву па само настављаше:</p> <p>„......{ |
| ...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени вране мозак попиле!{S} Нити |
| нез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе и |
| мо наше среће да њега слушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, војници <pb n="159" /> моји, пр |
| аху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо разговараху у гомилица |
| заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збораше тихо у два маха.</p> <p>„Лак |
| и застираху небо.{S} Крупне капље дажде почеше падати па опет престадоше.{S} Кнез и госпођа Ман |
| 183" /> деду: „Ето лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, |
| а се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији и оштрији, и све к |
| оно учио књигу у манастиру,“ — ту многи почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја |
| Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ при |
| и румених ружа.</p> <p>Још пре него што почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Рис |
| а њена јединца још јутрос до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена спусти своју |
| а старога кнеза, да не узнемирују мирно почивање покојнога кнеза, пређе и на све његове другове |
| воје гута.{S} Најпосле — а после подуже почивке — рећи ће Ристивору:</p> <p>„Учинићу ти све как |
| пехара.{S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћ |
| но време кнез позивље људе; ево јечмови почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, брате, ово |
| а пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода рече: „Немој, |
| и, који су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, во |
| што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну мало |
| ци моји, него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хај |
| војим очима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, брате!“ привикаше неки, док опет други говораху: |
| шао, или и својим очима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, брате!“ привикаше неки, док опет дру |
| ?“ прекораваше стари кнез свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати |
| м и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је и како |
| да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са својом стотином коњаника, па |
| се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети коли |
| >II</head> <p>Пут их поведе уз бистар а поширок један поток, којега обале беху обрасле у густи |
| целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на б |
| ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са својом |
| ло поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло било!“ настави он своје причање. „Наша војска одб |
| грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се окрете Ристифору; мрдну гла |
| а останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, попе!“ викаше кнез нес |
| му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да похватају коње са ливада наших, да их по |
| S} Немој нам слати ни дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека доведе што више добр |
| убње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају |
| га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам вој |
| е да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је м |
| нову прилику, да поживи животом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш?! |
| сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да |
| еднога и другога из дружине, у којој је поштених људи и честите Србадије!“</p> <p>„Како бих ја, |
| о те оборим или се ти први умориш, онда поштено да останеш на двору а место себе мене да пошљеш |
| а чист патос према кнезу. „И само да се поштено <pb n="33" /> о једном погодимо!{S} Ако ме обор |
| ао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, |
| и.</p> <p>А млади Боре, који је некако, пошто сврши читање оних писама, несвесно пустио да га м |
| ане пред оним гробовима, и у знак свога поштовања положи ма било по један шљунак на њих!{S} Так |
| ац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањем целиваху, па онда узе говорити:</p> <p>„Синк |
| о шапутом.{S} Као да са неким страхом и поштовањем очекују да се нешто збуде.</p> <p>Под шаторо |
| је слуга јуначки заслужио, да му толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да о |
| земљи у којој се ето никаква светиња не поштује?!“</p> <p>„Господару, кад год нам хвалиш Душана |
| не пропушташе прилику да покаже колико поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би ра |
| е зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те |
| к с леве стране младом кнежевићу, који, прав као прави млади бор, стојаше само на један корак о |
| што збуде.</p> <p>Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, зап |
| е отрже својим мислима, устаде на ноге, права и витка као јела.{S} Прекрсти се побожно три пута |
| ље знамо и познајемо: али с оним малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му |
| ти и по неко запомагање.</p> <p>Него је права борба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристи |
| Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Ви |
| пред лицем непријатеља држе сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под |
| подин Кнез је једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати |
| И још те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S |
| гаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:</p> <p>„Па, молим те, господару, кажи по правди |
| че упорно Миросав. „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечи |
| га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, ти опет мислиш, света |
| p> <p>„Па, молим те, господару, кажи по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога дв |
| оји траже да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба да је наследник српског прест |
| ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отро |
| р, кога је Бог поставио да у његово име правду народима дели, иде сад с војском само на Лазара, |
| хове из људи, лече бесомучне, малодушне праве јунацима, а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и |
| „Војводо!“ поче после по дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће славно име тво |
| жју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивости, онда не може бити да се он н |
| , слушао од своје дадиље, како, кад год прави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нову је |
| баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — не може он дома остати, као шт |
| песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми |
| обар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти каж |
| стране младом кнежевићу, који, прав као прави млади бор, стојаше само на један корак од старога |
| ео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је двојином више пелена |
| вини коју је западна кула својом сенком правила, седео је у високој храстовој столици старац је |
| јунаштву славне господе Орловића.{S} Са правим заносом, као да говори о каквом небеском анђелу, |
| Нинко управио, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се прави |
| не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да носим бреме прек |
| ар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају пре |
| ије.{S} А на Косову ћу видети колико је правих јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје ср |
| о га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар прошле Суботе?“</ |
| од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољ |
| то јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам |
| оне!{S} Камо да си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што те не поведох!“ гово |
| ога, али које пада на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, што изгубисте славну п |
| тавих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза падне на мене |
| м.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред ко |
| здано; и сад се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; али не могаше дуже од једног тре |
| јка.{S} Најпосле подиже главу и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Н |
| езу једва са половином војске, коју има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, т |
| е и погледа к пољу, којим су три Србина право к његовој војсци јездила.</p> <p>Мало час па се о |
| ође кроз гомилу своје властеле, и отиде право к своме шатору не рекав више ником од њих ни једн |
| смо грешни, јесмо; <pb n="114" /> да је право да због наших грехова мало и прострадамо и јесте |
| згледати старе хрисовуље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар господар код живога |
| рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и |
| да прво на реду да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слуш |
| тешког оца.{S} Према своме деду имао је право страхопоштовање, не само што му је дед, него погл |
| <p>„Право ти је?...{S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре |
| твој Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полази |
| ите госта добродошлицом, па га доведите право к мени!“ заповедаше старац, и умах нестаде Ристив |
| аших грехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека н |
| Пружајући му босиљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} Примајући мирисне струкове из њене руке |
| з Лазар је већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се његову соколову оку ништа изм |
| мо из близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, до |
| на својој госпођи, приђе она слободно и право к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисног |
| име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике б |
| иво кнез. „Пут у небески Јерусалим води право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кр |
| тога младога јунака до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, тако ти среће јуначке, није ли ово слика |
| славни Срби.{S} По нашој људској памети право би било да нам дарује победу, и да му се не молим |
| ица, па се онда чврсто корачајући упути право к војводи, праћен само својим младим унуком.</p> |
| до, погледај!{S} Овамо, овамо, погледај право по мојој руци!“</p> <p>Старац остави Ристивора па |
| .{S} Не смеде да погледа господи својој право у очи, него, оборив погледе на земљу, рече им:</p |
| уке Ристивор гледаше с великом слободом право у њене очи.{S} Она му ништа не прозбори; он њој н |
| јвода да одмах с петрахиљем и требником право к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, к |
| аш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће б |
| > си се срдио на ме.{S} Сигурно си имао право што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином чудно |
| и што клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, сам, без пратилаца!“ |
| правцем к Југоистоку. „Ето гледај само право по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се стари кнез приги |
| ше.</p> <p>У ономе усеку к прозору, што право гледаше на југ у перивој, седела је на сниској ле |
| рече млади унук његов.</p> <p>»Ако ћеш право,“ прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и кнез Ву |
| ти, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођ |
| да целива скут свога господара.</p> <p>„Право ти је?...{S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад |
| ецу, кад уђе у ову трпезарију?“</p> <p>„Право да ти кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; |
| ца српска не боје Турака!“ одговараше с правом радошћу стари кнез баш у тренутку у коме се њего |
| ди, све то тобож у богоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има све |
| љемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље освајају.{S} И још нам поклисар његов |
| де у свој шатор, гунђајући: „Да не знам православне и племените родитеље ваше, рекао бих да сте |
| рећно боримо за свете цркве његове и за православни народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо се |
| о шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људској памети право би б |
| и пођоше полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који се на ис |
| раг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило после два три корака окреће |
| доиста напрезаше да окрене коња другим правцем. „Натраг, кад ти кажем!“</p> <p>Па у срдњи свој |
| >„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи руку правцем к Југоистоку. „Ето гледај само право по мојој р |
| и, молим те, дедо, погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како се светлуца крст као да је |
| с друге стране око Ристивора, узалуд по правцу руке његове напрезаше своје старачке очи да прод |
| p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове собе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Т |
| е онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену још једном према Ристивору, гледаше га |
| авим гласом поп Каритон не ступајући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви |
| ном ланцу на грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} Од ње падаше танак прамен плаве светлости на |
| дговори Иван; „него видех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја но њему прекрстих с |
| отворише широм врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људина, широкога л |
| рло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове собе јави прилика једне високе, сувоњав |
| ицу срди!“ прихвати поп Каритон спустив празан пехар на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и т |
| — пуна извезених белих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Испред <pb n="26" / |
| сина.{S} Погледа празну постељу његову, празни сто његов.{S} Погледа на гусле његове што лежаху |
| д да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ питаше кнез <p |
| кан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други ухватише Славу Крилатицу!{S} Е н |
| но тамо видите, и у којој му је стајало празнично војводско одело.{S} Па онда ми заповеди да за |
| S} И старо и младо похитало је у чистом празничном руху, да пожеле срећан пут староме кнезу и р |
| ељад дворска, и млада и стара, све то у празничном руху.{S} Било је дивно погледати како се сја |
| дворане.{S} Све јој сад тако страховито празно и пусто и чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у |
| <p>Отиде у конат свога сина.{S} Погледа празну постељу његову, празни сто његов.{S} Погледа на |
| вила се на прагу.{S} Од ње падаше танак прамен плаве светлости на Ристивора, који сад мирно леж |
| што је неко време у манастирској кујњи прао карлице и котлове, па се својима хвалио како тобож |
| јер напољу удари негде гром са страшном праском и трештањем, а киша се спусти као да је неко ка |
| уга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p |
| је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда на помоћи!“</p> |
| ђи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Оста |
| момчадије која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста као уко |
| реће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се па ми пусти си |
| о к вратницама некаки коњаник, сам, без пратилаца!“</p> <p>„Потеци с момцима ка главним вратима |
| онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми је једн |
| ник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем м |
| зданом управљању коњима.{S} Ристивор је пратио свога господара и дворио га на тој смотри, која |
| ужаних војника, који ће кнеза на Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од радости у чело по |
| в Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пратиш свога <pb n="193" /> младог господара, и да га ч |
| него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Орлов |
| сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кн |
| врсто корачајући упути право к војводи, праћен само својим младим унуком.</p> <p>Дошав пред вој |
| трпљиво, па је <pb n="49" /> најпосле — праћен Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и |
| по одласку Кнеза Лазара, појахао коња и праћен својом свитом одјездио пут Косова.{S} Оста на дв |
| д народ опази да војвода, кнез Градоје, праћени неколицином властеле и слугу, журним кораком пр |
| сијом!{S} Путник је, сухо му је грло од прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како је Господин Кнез и г |
| мо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не да |
| дајте Ристивору чутуру вина, нека спере прашину са грла!“</p> <p>„Хвала теби, господине војводо |
| да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добро, кнеже!“ |
| али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„Како?....{S} Из Крушевца?!“ п |
| шеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде клобук, поклон |
| к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и р |
| раћо моја, војници <pb n="159" /> моји, праштајте мени злосрећном војводи вашем!“</p> <p>„Нека |
| ег до најнижег молим не куните ме, него праштајте.{S} Кнезове и властелу моју молим да се мојој |
| p> <p>За све време док војска пролажаше праштајући војводу, кнез Градоје стајаше гологлав и са |
| теби, добри наш Ристиворе, немам шта да праштам, него опрости ти мени!</p> <p>„Сад још једно, д |
| доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огре |
| како ти од свега срца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо!“ рече свечано стари кнез Г |
| ог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> <p>Прво млади Боривоје проведе Орловићев |
| за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили господару!“ рекох ја; „нема душевнијег ч |
| че:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јова |
| сно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева коју је вихор дохватио.</p> <p>У то |
| римам тога старешинства.{S} Моја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако |
| зеленој косини на којој се три Србина и прва чета од седам Турака сусретаху.</p> <p>Кад већ сти |
| ћ на трећем коњу, јер <pb n="146" /> му прва два падоше под ранама — полете са својим дворским |
| ске куће Орловића.{S} Народ прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан са |
| су му ране!“</p> <p>„Нека су ти сретне прве ране, синко!{S} Колико их имаш?“ питаше старац.</p |
| ни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По вече |
| нез Лазар изиђе са својим оклопницима у прве редове.{S} Његово око, његов глас, његов мач, њего |
| ски и нераздвајани јездити ка Косову, а првенац једнога од најславнијих домова у Хришћанској зе |
| јавише народу на пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крштењу име земље Господара, |
| жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу зам |
| ама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе ст |
| ере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни њему н |
| и кнез Градоје беше силно раздраган.{S} Први он од властеле поче да помаже духовницима, да им п |
| ом погодимо!{S} Ако ме обориш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те об |
| три крока истрча уза степенице горе на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада |
| подножју велике степенице која води на први кат, рече свити својој да сваки може ићи или у сво |
| би.</p> <p>Сама отиде уза степеницу на први кат.{S} Полагано пролажаше кроз ходнике и кроз вел |
| ији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном |
| није“, онда он полагано и свечано приђе први ка ковчегу у коме мртав војвода лежаше.{S} Прекрст |
| бити!{S} Господин Кнез као обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек |
| д сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте управ п |
| тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели, који њиме завладаше, звали Голубо |
| ави он своје причање. „Наша војска одби први, па други, па и трећи напад непријатеља.{S} Сунце |
| војвода, „него који су овде напољу били први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу свој |
| аљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, онда поштено да останеш на двору а место с |
| ер као Господар Србадије и треба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ заје |
| ош данас Господину Кнезу на Косову, као први део твоје војске!“</p> <p>„Што ли се теби толико х |
| ољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, |
| јводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас о |
| осподине војводо,“ настави Ристивор, — „први гласови, на које наиђосмо, казиваху о великој и сл |
| а их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде првим погледом шта се учинило па задовољан викну својим |
| загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљајем опростише се нежно |
| /> оружане миротворце нешто опасности у првим тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија удар |
| а овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам |
| и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Агарјана и њихов |
| ?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око њега иск |
| цареву друму наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмарица причају да је прошле ноћи, так |
| ко Ристиворе, ево ти моје заповести:{S} Прво одведи властелина војводина и милога госта нашег у |
| молитву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за мога унука, и |
| о мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је право и паметно да |
| те што се огрешише о вас, само ето нека прво опросте један другом, и нека пруже руке један друг |
| Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очекује да га госп |
| пу, па да се договоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</p> <p>Она бојазна старога кнеза, |
| ремена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дади |
| овек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си |
| а једном на збору Србадије памет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно разми |
| и што брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не пре |
| етири стотине није много!{S} Него да се прво сад прихватимо мало хлеба!“</p> <p>Седоше опет под |
| его што му је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе!“</p> <p>Сељацима, који онде у г |
| де пити него навали на њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</p> <p> |
| о му је грло од прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац |
| и њему!{S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb n="137" /> лако било поверовати ни оно |
| војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придворну црквицу на јутрењу, куда су духовници |
| } Не хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади између се |
| ојводо, као што ти ми праштамо!“</p> <p>Прво млади Боривоје проведе Орловићеве људе.{S} Ристиво |
| неже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да |
| м војводу какве има заповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опрост |
| тив се некако окрепљен речју кнежевом. „Прво је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео |
| е искрено излетање Винково у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и м |
| искупише, узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да испунимо последњу же |
| ира; у трећем тренутку дохватно је оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу |
| колике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај устави да |
| тао с развијеном заставом према средини првога реда а испред њега.{S} Оштрим погледом прелете к |
| м.{S} Мало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова дрве |
| д господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Неколике слуге жураху |
| амо једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, по одласку Кнеза Лазара, |
| аника, па пође полагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину кор |
| тише кнеза до на праг од његове собе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи десни |
| оспођа Манда оста са сином у дворани на првоме кату.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapte |
| ар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати Санџак-Бег некако свечан |
| редови коњаника који стојаху иза оних у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, и пови |
| ића.{S} Народ прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао и да се |
| мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе н |
| здраган млади Боривој! „Дело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно, синко!{S} Нека т |
| није, као да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна поги |
| и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кренеш, показати.{S} Нисам веровао њену п |
| на оној пољани папратовој према крчми, пре него што војвода стиже.{S} Не хте примити ни понуде |
| не приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трп |
| на врата могло гледати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке снове, влада |
| га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољу |
| коју је један игуман од рода Орловићева пре стотину година донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор |
| него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ |
| дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само да |
| о ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био |
| а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује |
| <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у планини Голубињу, која је |
| иве печате.{S} Сам кнез Градоје, кад је пре педесет година наследио свога оца, подигао је две в |
| радојев, кнез Милан Орловић, погинуо је пре две године у славној бици на Плочнику, допринев зна |
| а, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И још опазише како прстим |
| тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него што се сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли |
| онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ових страданија и невоља помрли!“ Па, брате, кад ве |
| а други и опет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнак |
| есмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без ве |
| о не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <pb n= |
| и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева к |
| Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кнез Г |
| а!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да |
| двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор при |
| „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду!{S} Ристивор |
| незу и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“< |
| рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја ве |
| јци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа Манда, |
| и развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мога сина |
| с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове |
| нац од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што почеше делити цвеће и китити војнике и њих |
| је то било?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отвори, Ристивор узе д |
| лад један властелин, по имену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мо |
| тихо, а очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути,“ настављаше Санџак-Бег своје при |
| з душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацити, јер сви смо подједнако пред Господином Кнезо |
| кнез баш у тренутку у коме се његов мач преби ударцем о криву једну сабљу која склизну те га об |
| га овде у овоме мрачном куту од шатора пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У |
| </p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, преблед, оборив опет главу на прса, са затвореним трепа |
| S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Боривој, пребледе као крпа и паде с коња као мртав.</p> <p>Многи |
| путаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало пребледе и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да с |
| ка једна жена у китњастом шареном руху; пребледела у лицу, с разбарушеном русом косом, подигла |
| це би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва чујна тутњава |
| p>„Стан’те, господо!“ викну војвода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте српску земљ |
| , спусти се на колена, загледа се у оно пребледо младо лице од тако велике лепоте; гледаше га; |
| дружини:</p> <p>„Ходите, помозите ми да пребројимо шаторове турске, не би ли сигурније рачун ух |
| е могаше ни једна реч да се преко усана превали.{S} Беше то чета онемелих јунака.</p> </div> <d |
| к, па коначно поклонити.{S} Али тек што превали подне, пронесе се глас да је на левом крилу нек |
| као грешник који ето преко усана својих превали признавање тешког једног греха!</p> <p>„О, наша |
| C4.7"> <head>VII</head> <p>Већ је подне превалило, а турска војска једног Санџак-бега још једна |
| у радост његову, тек је сутра дан подне превалило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да ј |
| клао!“</p> <p>Тек је старац преко усана превалио име „Станко“, а Манда једним кроком дође до ње |
| Ристиворово лукавство.{S} Али мене неће преварити! <pb n="179" /> Натраг!“ викну он, што га грл |
| шавамо на твоје молбе.{S} Уздајући се у превелику милост Божју свршићемо ето опело над нашим мр |
| истивор скочи на ноге, протре мало очи, преви се и дубоко поклони кнезу па смерно рече:</p> <p> |
| а час стресаше се као да је у грозници, превлачаше руком преко чела бришући хладан зној и дисаш |
| агледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше неколико пута својом руком преко његова чела |
| кнеже,“ пресече га поп Каритон, па мало преврну закрвављене очи своје, — „и ако смо другови од |
| бојица били, њихове би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вра |
| на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Каритоне!“ .</p> <p>„ |
| на — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима п |
| а шатора; отворише и ону велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смештено и не нађоше ништа |
| вакоме ко само чита молитве, метанише и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих с |
| коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се и наша |
| ет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господар |
| стивор својим коњем кроз џбуње и шибље, прегази поток, окрену копље своје наопако, да сељани, ч |
| Косову!{S} Слушај, синко Ристиворе!{S} Прегази поток, пожури се међу жетеоце, кажи им: била се |
| ла спуштати, Војвода Радич истом бејаше прегазио једну притоку Ибра с војском својом, па се на |
| а репа.</p> <p>Старац најпре узе сам да прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди да Ристиво |
| а Косово.</p> <p>У Уторак је стари кнез прегледао сам сваког свог војника, загледао у оштрицу с |
| .{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у оне војске што је већ с на |
| непобусаног гробља на Косову, ја се без преговора примам тога старешинства.{S} Моја вам је прва |
| ошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српску војску и с |
| Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио |
| луга!{S} Много сте ми пута поклањали по прегрш сребрних динара или по који Млетачки цекин, а и |
| трајало, па из великог зеленог шатора, пред којим високо копље с коњским реповима побијено беш |
| јутром онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао |
| ко ока склопити нисам могла.{S} Јутрос, пред саму зору, мало задремах, и тада снивах сан који Б |
| адили, како мало што се у самоме двору, пред очима кнежевим, мачевима не исекоше, како је по њи |
| зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, које несигурном и танком св |
| лавноме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дворем на главноме уласку стојаше млади војвода Ра |
| редише јер је један од најтежих грехова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ прихвати и |
| гово је дело — дело великог покајништва пред Богом и пред људима.{S} За мене је његово дело и ј |
| аше у стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одази |
| анко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је ста |
| истиворов.{S} Млади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљив |
| е и отвори очи,</p> <p>Од онога кандила пред иконом просипала се тиха и слаба светлост само по |
| весели па тихо разговараху у гомилицама пред главном капијом од двора.{S} Многима је око срца н |
| од уља које гораше у сребрним кандилима пред иконама у злато и драго камење окованим, беху иску |
| уздано издајника покаже!{S} На три дана пред саму битку проносило се по војсци од уха до уха да |
| , и устајао само да се спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Бо |
| а до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецање и пл |
| го нареди да се запали велика воштаница пред иконом Светога Јована Крститеља!{S} Молим те, ко т |
| само својим младим унуком.</p> <p>Дошав пред војводу стари кнез га поздрави мачем па стојећи по |
| м растанку преклињао све да се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно као права браћа!{S} |
| готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече му: „ |
| и кнез па <pb n="112" /> гологлав приђе пред шатор.{S} Погледа мало по небу, те на једну те на |
| ога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред крчму овај властелин, рањен у бутину стрелом, а по |
| слику!“ настави Санџак-Бег поднесав је пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод сви |
| тким речима!{S} Властелин Витомир ми је пред вама свима нанео срамоту, која се само мојом ил’ њ |
| ља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон ранога лета седети на тераси, гледат |
| ину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да прогледају, оза |
| ку и нудио му да му од своје драге воље пред српском господом уступи престо српски, само ако он |
| ија, кад год га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, и у знак свога поштовања положи ма |
| } Рачунао је да са својим људима стигне пред вече истога дана на бориште код војводина двора, д |
| вити његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, |
| анула.</p> <p>Гомила Турака искупила се пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Насл |
| на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивором, па поче да му оштро говори:</p> <p>„Јо |
| два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе п |
| као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да |
| осподе, која сва бледа и тужна, стојаше пред шатором војводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђ |
| пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело |
| аца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ |
| Она црква тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у ко |
| стави:</p> <p>„Испадосмо сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину сво |
| — дело великог покајништва пред Богом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и побо |
| смо подједнако пред Господином Кнезом и пред Богом криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војвода подиг |
| но од огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтарем — велики гвоздени светњаци, исковани мајст |
| и самог Видовдана бејах опет на старажи пред великим шатором Господина Кнеза.{S} Све наше главн |
| о сам често у свити његовој и на стражи пред царским шатором његовим!{S} Јадан, добри наш Кнез! |
| оња оседлана.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној |
| не хте отварати.{S} Манда оста стојећки пред старцем, брижно погледаше кроз уске прозоре на црн |
| ем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светињ |
| р да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред скрињом и при светлости од оне жуте воштанице писа |
| рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Неко |
| шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} |
| Ристивор.{S} Гологлав дубоко се поклони пред старцем, па, савив руке на прса с погнутом главом, |
| писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред свом господом својом и гласно га прочита:</p> <p>„ |
| ну турском.{S} Лепо се могло распознати пред великим једним зеленим шатором у земљу побијено ви |
| да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила своја — преклињаху да ни по што голубињ |
| >И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе па учинише како им |
| а се одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу п |
| 990_C2.1"> <head>I</head> <p>У Четвртак пред пече са једнога виса кнез Градоје показа своме уну |
| </p> <p>Испаде кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> |
| ад војвода Радич стиже са свитом својом пред малену крчму код Цареве Громаде. </p> <pb n="135" |
| јих невоља на дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је ув |
| гли да војском овом заповедају.{S} Него пред оним непобусаним гробом његовим, и на догледу непо |
| вори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ноге његове, гори у сребрној шкољци кандило, |
| ри има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и распа |
| теби пребацити, јер сви смо подједнако пред Господином Кнезом и пред Богом криви!“</p> <p>„Гос |
| чмарица причају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, прошла онуда повелика чета Босанских коњани |
| ала, Ристивор испаде, поклони се дубоко пред старцем, па рече:</p> <p>„Дворанин војводе Радича, |
| други народ који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети срцу, да не одј |
| а овде доста светлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} |
| и царска властела, и господа обнажујемо пред нашим сељанима, јер ће видети да нисмо змајеви нег |
| :{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред непријатељем па да ћутећки примамо заповести твоје |
| другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде стари кнез па <pb n="112" /> гологлав |
| у перчин, намаче петрахиљ, приђе смерно пред велику икону великога свеца; метаниса три пута и у |
| нађе ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шатором оставио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив с |
| p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опростио, како ти од свега срца |
| гну на збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Г |
| ву листину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљ |
| аповедио да стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да стигне |
| би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем |
| викну кнезовима и властели који на пољу пред шатором стојаху сабијени у једну од препасти занем |
| јајно.{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крштењу име |
| 8990_C2.3"> <head>III</head> <p>На пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, п |
| .</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољану пред дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и с |
| у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косово.</p> <p>У Уторак је стари кн |
| че он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пред непријатељем, <pb n="109" /> да ја не муцајући слу |
| Сутра дан, у Среду, раном зором стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села |
| м право к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крен |
| ранога јутра па до после подне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ристивор се био наслонио на |
| екрсти три пута и поклони му се.</p> <p>Пред самим огњиштем била је омања једна трпеза од белог |
| ти, или ћете се овде под овим шатором а преда мном мачевима борити док један од вас не падне мр |
| таја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} Најпосле подиже главу |
| је састави веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обузеше.</p> < |
| ати у очи госпође кнегиње, него гледаше преда се, као грешник који ето преко усана својих прева |
| " /> Градоја.{S} Дворске слуге изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} |
| стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„Како?....{S} И |
| један!“ потврђиваше Ристивор гледајући преда се, и ниско погнут као да на својим плећима носи |
| добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а ст |
| ук води преговоре с царем Муратом да му преда српску војску и српскога цара, само ако се иза то |
| сову!{S} Пре него ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости |
| га господара!“ рече Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао је покривен грдним ранама!“</p> <p>„ |
| ије дуго потрајало па изиђе пред шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој с |
| о ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави ста |
| епо извезене, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо у своје руке с |
| освете смрт свога цара, па му онда тело предадоше калуђерима Грачанице, да га у њиховој цркви с |
| са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у животу!?“ |
| ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“</p> <p>Кн |
| рдржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје одмах госпођи, него нека јој најпре каже, како |
| се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме да се предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не смедосте |
| о се предајите!“</p> <p>„Само душе наше предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, |
| и ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговараше стари кнез, па се мачем, који м |
| е се, људи!{S} Видимо, јесте јунаци!{S} Предајите се нама јунацима, који смо пријатељи јунака!{ |
| ро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“</p> <p>„Само душе наше предајемо Богу нашем |
| јунацима, који смо пријатељи јунака!{S} Предајте, се, море, не гините лудо!“ Тако довикиваху Ту |
| /p> <p>„Предајте се, махните делије!{S} Предајте се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме да се предај |
| пкољена Турцима са свих страна,</p> <p>„Предајте се, људи!{S} Видимо, јесте јунаци!{S} Предајит |
| у десници, викаше громогласно:</p> <p>„Предајте се, махните делије!{S} Предајте се, не гините |
| које су ти твој отац и твој дед светло предали, које ти треба светло да очуваш!“</p> <p>У том |
| ра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“</p> <p>Војвода би једва доче |
| ичуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Бо |
| ладог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека |
| пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми војводи |
| е преко мора у Караманију.{S} Ено му је предња војска данас на Константинову.{S} Не часи ни час |
| а ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испред војске јавише, да се види коњаник |
| ина.{S} Сада те молим, светла, велика и предобра моја госпођо: прими ово мало благо моје да га |
| изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу наиђе у ходнику на кнежевић |
| за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли см |
| о веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помогне, па је веровао <pb n="41" |
| {S} Многи узеше причати свакојака чудна предсказања, која то унапред ван сваке сумње стављаху.{ |
| ављаху.{S} Него за њих је најубедљивије предсказивање био бој орлова са ждраловима, коме су ско |
| ло за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу нешто тихим шапатом.{S} Кнез |
| ез Миросав хоће!“</p> <p>„Кад је тако,“ предузе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „к |
| емирују мирно почивање покојнога кнеза, пређе и на све његове другове, те се без разговора и бе |
| убор лишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се стари к |
| ирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе преко средине од собе па се устави на самом уласк |
| о босоноги и гологлави као покајници да пређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Господина Кнез |
| ратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати |
| е чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осмехом, „мени се чини да није тако!{S} Наше |
| шта“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по свом обичају шкргутати зубима.</p |
| коња и десно и лево, па погледима пуним презривости погледаше у оне, који то тако јуначки виках |
| а опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили господару |
| ву молитву, крстећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не раз |
| викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Молим те, витешки војводо, са |
| > <p>„Како то сад говориш, Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо! |
| се разгневи.</p> <p>„Не пресуђујем ја!“ прекиде га кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам када |
| <p>„Махни се ти сад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чудноватом време |
| ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао цар, нити би гра |
| д се будемо кретали....“ |</p> <p>Ту га прекиде гласни смех неколике господе.{S} Стари се кнез |
| ар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде се онај молитвени жубор, јер по пакосним сплетк |
| рпском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање у свити војводиној.{S} Неко од го |
| е потраја, подуго док га сам рањеник не прекиде наставив своје причање:</p> <p>„Свима је тешко |
| ај разговор, који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености старчеве.</p> <p>„Све м |
| гибији њихова цара...“</p> <p>И опет га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране господе. |
| устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекинути прекрштање обичнога домаћега вина у малвасију |
| слатку малвасију.{S} Не могу ја сад ово прекинути, нити се може после посао настављати.{S} Преч |
| бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из о |
| <pb n="131" /> нас кнез Градоје кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да |
| завађене, и свагда при сваком растанку преклињао све да се бар овде пред лицем непријатеља држ |
| како вас одмах онда световах и мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, да се одмах |
| им се и ширећи пред њима крила своја — преклињаху да ни по што голубињак не остављају!</p> <p> |
| још неке војводе и кнезови; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош |
| кнеза Градоја, који, оседео у војнама, преклињаше нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти |
| Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да |
| вљен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би та |
| али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: тако ти Светога Јована, твога крсног имена, |
| идов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде своје господство још овај пут, кад |
| не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весело |
| младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Светим Јованом, <pb n="59" /> не казу |
| ти на тераси, гледати у шарени перивој, преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у п |
| чистину, с које се видело како је тамо, преко потока Западу, пукла равнина застрвена зрелим кла |
| ала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме другом срце своје дала!...{S} О |
| ва горка сухота стегла беше јабучицу, а преко образа њихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим у |
| кога се на коње ускакало, па се некуда преко беле калдрме од авлије упутила била.{S} Него Рист |
| ше како неке дворкиње причају да је она преко своје воље доведена и привенчана за Милана Градој |
| и где ће ногом да стане, Ристивор пређе преко средине од собе па се устави на самом уласку од о |
| а се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караманију.{S} Ено му је предња војска дан |
| “</p> <p>Војвода му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уза то:</ |
| али никоме не могаше ни једна реч да се преко усана превали.{S} Беше то чета онемелих јунака.</ |
| преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, које се руменило на ивици где |
| а?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони исприча |
| дао преко светих калуђера Хришћанских и преко хоџа муслуманских разгледати старе хрисовуље, и в |
| е,“ рече војвода рањенику, „ако се ниси преко мере уморио, казуј нам даље све по реду, да чујем |
| јаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољане па тихом једном узбрдицом на којој дуги ре |
| као да је у грозници, превлачаше руком преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p> </di |
| } Превлачаше неколико пута својом руком преко његова чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, си |
| ског престола.{S} Цар је, пишу они, дао преко светих калуђера Хришћанских и преко хоџа муслуман |
| гледаше преда се, као грешник који ето преко усана својих превали признавање тешког једног гре |
| ли бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана превалио име „Станко“, а Манда једним кроко |
| рихвати опет војвода гласом у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не по |
| аше поп са мало загушеним гласом у коме прекор трепташе.</p> <p>„Кад сам ти је ја кратио?“ рече |
| о свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор староме, са три ране незадовољноме кнезу. „Не би |
| мљена војника; наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрема по каквог |
| једно!{S} Тешко је мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на другога, али које |
| ти, постави стражу на њиховим вратима?“ прекораваше стари кнез свога војводу пошав с њиме у пољ |
| људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прекораваше кнез Ристивора, а овај се не даде пореметит |
| по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупниј |
| ама расплакане женскадије, и покушаваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена |
| ате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекрати свој млађани живот, кал си могао часно да га п |
| и преноћи, не би ли разговором ноћ мало прекратио.</p> <p>Леже сваки на своју постељу.{S} Измеђ |
| сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, окренув се целоме ономе доиста |
| S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Лице му се чисто |
| војвода Радич, скиде сребрни шлем свој, прекрсти се побожно, и чисто се сав стресе при помисли |
| е да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони му се.</p> <p>Пред самим ог |
| ју му је Ристифор пред шатором оставио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди он |
| аде на ноге, права и витка као јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и три пута целива слику И |
| а сам се полагано спусти на колена.{S} Прекрсти се неколико пута.{S} Пружи се и паде на прсте |
| ковчегу у коме мртав војвода лежаше.{S} Прекрсти се живо неколико пута, побожно и са светим стр |
| рца!</p> <p>Пренерази се стари кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве б |
| цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{ |
| трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади влас |
| “ рече у највећем чуду стари кнез па се прекрсти. „Е сад... шта ћемо сад?!“</p> <p>„Шта ћемо?!“ |
| је слава Богу!“ рече кнез побожно па се прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а у доб |
| тивор бејаше доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трај |
| лем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што т |
| /p> <p>Па се онда кнез три пута побожно прекрсти, промрмља некакву молитвицу, и скочи у седло к |
| обуци окићени стари кнез викну:</p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у се |
| у поче крстити и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ј |
| n="27" /> младога властелина, — „да се прекрстиш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у ов |
| {S} Знао је добро да поп неће прекинути прекрштање обичнога домаћега вина у малвасију, и да ниј |
| <p>Некудим сам уђе унутра, гологлав, с прекрштеним рукама, сав уплакан.</p> <p>„Знаш ли нам, с |
| бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби пра |
| ва та лепота и милина онога луга, којим прелажаху, зло слагала са бољом, коју је стари витез у |
| оплије озараваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких |
| сечини у потоку купа.{S} Слатко је било прелазити том свежом и мирисном хладовином.{S} И доиста |
| ор>“ питаше кнез па брижним погледом прелеташе све кутове од шатора.</p> <p>„Твој слуга није |
| реда а испред њега.{S} Оштрим погледом прелете кнез сваког свог војника, и онда, рекав нешто в |
| ио над Косовом?{S} Зар то поље, које се прелива час у плаво а час у румено, није као патос од ш |
| ило на плаве планине, па их пушта да се преливају на модру перунику.{S} Сунце се на Западу спуш |
| роб Господина Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да земљу око њега |
| S} Подуго га гледаше — као да у мислима прелистава све листове Некудимове верне службе још од о |
| метанија, и постови, па..... разуме се, према греху и прилози!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати |
| нешто мало загушеним гласом, „наравно, према греху требају и молитве, и метанија, и постови, п |
| х жица, лежао је поред њене десне руке; према њој је висила на зиду у сребро окована чудотворна |
| жу, на свога покојнога витешког оца.{S} Према своме деду имао је право страхопоштовање, не само |
| вици једне полупрокрчене старе шуме.{S} Према тој шуми поље се полагано уздизаше к другој једно |
| свога седишта, па у своме беломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру којим небо на западу |
| м опазити, да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и д |
| ки Босиљки, и не подижући свога погледа према њену лицу, и не видећи како га она испод ока мило |
| етлост са севера.</p> <p>Дугачка зидина према овој, а лево од огњишта, исписана је била сва вел |
| „Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав према Истоку, који својим руменилом поче да гаси брилиј |
| еш опростити Ристивору из милости своје према мени, опрости му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опе |
| у о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буздован на ледину само је |
| звала Орловићима.{S} Кад гледалац стане према средини слике онда види десно од себе широко поље |
| а, поцрнеле од препеке у пустињи, те се према њима она суха мрка тиквица за воду, што му виси о |
| под облаке.</p> <p>Стари кнез се окрете према својој чети.{S} Ристивор по заповести коју је од |
| о се био у шаторове турске на оној коси према њему.{S} У бледој светлости од свитања лепо се мо |
| алене, него о јакости твоје сажаљивости према нама грешнима!“</p> <p>Старац прену иза сна и ско |
| те, бабо, не помињи га!{S} Имај милости према љуби сина твога!{S} Не помињи име, које усне моје |
| естрпељиво извијаху вратове погледајући према главној капији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето |
| ћи у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</p> <p>„Опрос |
| ћ био разапео на оној пољани папратовој према крчми, пре него што војвода стиже.{S} Не хте прим |
| да, а он сам стао с развијеном заставом према средини првога реда а испред њега.{S} Оштрим погл |
| зите сад!“</p> <p>И војвода махну руком према вратима од трпезарије.</p> <p>Кнез Градоје се при |
| одник.{S} Са прага се окрену још једном према Ристивору, гледаше га сва растужена, па се онда р |
| омекшај им срце да осете да греше један према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, |
| вога господара, јер подиже главу високо према турском стану, рашири уздрхтале ноздрве, као да ж |
| сусретаху.</p> <p>Кад већ стигоше једно према другом на својих двадесет корачаја, Турци се уста |
| је, па искочи као помаман на чист патос према кнезу. „И само да се поштено <pb n="33" /> о једн |
| } И нека теби за твоју господску милост према мени сиромаху, Бог на небесима велику милост покл |
| белези!“ пресече кнез попа пружив руку према њему да га устави; па настави окренув се Ивану: „ |
| <pb n="24" /> некога, пружио леву руку према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, ш |
| а чељад простре постељу за Ивана у куту према његовој постељи у једној по широкој соби при земљ |
| ком од скрлатне кадифе на глави.</p> <p>Према старцу, и само три или четири корачаја од њега, с |
| <head>IV</head> <p>Кнез Градоје не хте премештати свој шатор са места, где га је већ био разап |
| адоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" /> прихваћа |
| “ питаше се рањени витез, па по кратком премишљању настави:</p> <p>„Испадосмо сви из цркве и пр |
| >„Шта кажеш?!“ викну млади Витомир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја Патарен?“</p> |
| p>„Бог с тобом, снахо!“ рече старац сав пренеражен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита |
| а једним кроком дође до њега сва бледа, пренеражена, уздрхтала.{S} Клече поред њега, пољуби му |
| едним ножем сјуреним усред срца!</p> <p>Пренерази се стари кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: |
| дскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од руке војводе М |
| ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи под једним од њихових шаторова, који с војводин |
| ројахаше.{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколи |
| спи, мољаше Ристивора да у његовој соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало прекратио.</p> <p |
| и, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар п |
| ној кули, ону исту у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала теби, в |
| рани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми |
| славе ти, друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ проспа |
| , који ће њега и његову чету одвести на преноћиште ако је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају |
| сти према нама грешнима!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за не |
| најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, али настављао све |
| асно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја |
| Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају |
| олим те!“ рече збуњен Ристивор, који се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> < |
| огао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи стоји он, висок |
| а, па, окренув се целоме ономе доиста у препаст и жалост порушеноме збору господе, рече:</p> <p |
| теље на велики сто поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно угледах цара како седи у томе ст |
| ред шатором стојаху сабијени у једну од препасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ наста |
| ена, и голе ноге од колена, поцрнеле од препеке у пустињи, те се према њима она суха мрка тикви |
| д Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кн |
| у пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здрављ |
| пом црном брадом, дугом косом, образима препланулим од сунца, црним очима из којих муње севаху, |
| оток, којега обале беху обрасле у густи преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изна |
| псалтир, у своме красном <pb n="55" /> преплету од сребрних жица, лежао је поред њене десне ру |
| </p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песн |
| Ибру..... “ „Не, Господару, молим те!“ пресече говор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и д |
| мало, попе, стојим ја теби на белези!“ пресече кнез попа пружив руку према њему да га устави; |
| ви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га поп Каритон, па мало преврну закрвављене очи |
| довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{S} Обојица видеше јасно како |
| <p>„Да дамо, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>„И опет |
| о у младости заједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те |
| о на ухо војводи.{S} Он мало пребледе и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света пес |
| рупне капље дажде почеше падати па опет престадоше.{S} Кнез и госпођа Манда оставише терасу па |
| ње.</p> <p>Него је права борба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се |
| ом дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет прса |
| ори на какво њихово питање.{S} Најпосле престаше и они са својим питањима старцу; а већ један с |
| у и српскога цара, само ако се иза тога престо српски поклони њему!{S} Нико није хтео да верује |
| драге воље пред српском господом уступи престо српски, само ако он — Марко — у истини може да и |
| Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Л |
| аконима и треба да је наследник српског престола.{S} Цар је, пишу они, дао преко светих калуђер |
| незом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор сав престрављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње |
| >Многи су коњи јурили пољем без јахача, престрављени и чисто подивљали.{S} Лабуд стојаше као ук |
| нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу б |
| ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кн |
| као свагда кад се разгневи.</p> <p>„Не пресуђујем ја!“ прекиде га кнез Миросав; „нит сам вреда |
| кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело вино у слатку малвасију.{S} Не |
| реба драговољаца!“</p> <p>„Нећеш ваљада претварати пост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и још јед |
| ан сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „Није, брате, авет, него светиња!{ |
| орнику, застрвеном богатим простиркама, претискаше на своје груди младо своје чедо и горко плак |
| <p>И није то била само једна жалост што претишташе срце Градојево.{S} Кад год би помислио да се |
| се стотине људи надвикиваху псовкама и претњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запо |
| у спрати може!“</p> <p>„Кнез Миросав је претресао кости мога деда у гробу клеветом једном, која |
| ени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p>Госпођа Мандалена погледаше по својо |
| а ми не рече.{S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што ме н |
| нити се може после посао настављати.{S} Преча је мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода |
| , рекох, неки војвода са својом коњицом прешао к непријатељу!“</p> <p>„Проклето му име и колено |
| плака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војс |
| не руде, као да су виле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња.{S} Орловићи дадоше те руд |
| опет пусти сушу, или поводањ, нека нас пржи, нека нас топи, нека опет пушта глад, нека опет пу |
| исто тако шапатом.</p> <p>Истом оне две прзнице оставише један за другим трпезарију, а дотрчаше |
| ност поносите, мирио завађене, и свагда при сваком растанку преклињао све да се бар овде пред л |
| Кад <pb n="29" /> треће вечери, тек се при трпези обредише пехарима по један пут, а он скочи н |
| крсти се побожно, и чисто се сав стресе при помисли на такву страшну могућност.</p> <p>„Само та |
| ем војводин.{S} Само Ристивор не могаше при том уздржати својих суза, него се заплака, и плакаш |
| Војвода клечаше на земљи пред скрињом и при светлости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо, |
| еговој постељи у једној по широкој соби при земљи одмах испод терасе.</p> <pb n="37" /> <p>Два |
| застро некакве стародревне листине, час при свећи нешто сриче у њима, час опет <pb n="13" /> от |
| на ова два млада грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим |
| > <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S |
| под својим шатором не да спава, него да прибере мисли после оноликих потреса тога дана, и да см |
| је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, старац му викну:</p> <p>„Казуј, синко, је ли |
| им листину, исписану руком војводином а прибодену у земљу једним од малених потајних ножића њег |
| нким белим платном.{S} Старцу нису ране привезали; скинули су му панцир, размакли му прсник те |
| ма однесоше у најближе село где ми ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Господин Кнез |
| у да је она преко своје воље доведена и привенчана за Милана Градојева сина, и опет како су нек |
| и и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње |
| {S} Казуј, тако ти крсног имена твога!“ привика по више њих из свите војводине у очевидно силно |
| тојан те части!“</p> <p>Сложно и весело привика сва она господа да је све тако како војвода реч |
| за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ привикаше господа сложно у глас, неки од њих као у исти |
| и муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да јер тако наре |
| е среће!“</p> <p>„Сигурно опет издаја!“ привикаше неколико од властеле из свите војводине.</p> |
| </p> <p>„Тако је у истини!{S} Тако је!“ привикаше одважно многи од господе са свих страна око к |
| акве опасности било!“</p> <p>„Тако је!“ привикаше многи од господе.</p> <p>„Вама се чини да је |
| “</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије!“ привикаше живо многи од господе.</p> <p>Стари Градоје с |
| ео!“</p> <p>„Почни само, почни, брате!“ привикаше неки, док опет други говораху: „Кажи нам само |
| ти што нам исприча све како си видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</p> <pb n="147" / |
| <p>„Хоћемо, кнеже Орловићу!{S} Хоћемо!“ привикаше сложно кнезови и властела. „Ево се заветујемо |
| је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орловићу!“ привикаше многи од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи |
| ивати на своју најближу дружину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p> |
| дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беше.< |
| његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом руком обгрлила, као да хоће да га |
| сама, несвесно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше својих погледа са с |
| ојој руци.“</p> <p>Узалуд се стари кнез пригибаше час с једне час с друге стране око Ристивора, |
| А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и господар чиња |
| прионули били у дугим редовима по њиви; пригибљу се ниско по класју и светлуцавим срповима жњу |
| лице младога војводе.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на |
| } Осети како му се очи сузама напунише; пригну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у с |
| ке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се и целива Ристивора у чело, па се онда диже и |
| и што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ра |
| а од трпезарије.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к уху војводину па му шапатом рече: „Ако их неће |
| его приђе ближе к платнима од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором |
| огом остајте!“</p> <p>Па се старац мало пригну са високог коња свога и пружи десницу Мандалени, |
| ра било није!“</p> <p>„Ништа ти, кнеже, приговорити не могу!“ узе опет реч игуман Пајсије. „Све |
| Виса.{S} Ристивор је свакоме огласнику придао по једног бубњара, те по селима и засеоцима узбу |
| у Жутој Кули!“ говораше господско дете, придворица госпође кнегиње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево |
| Јована Крститеља!{S} Молим те, ко ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу |
| ерасама на ступовима, са кубетима изнад придворних црквица, са китњастим мостовима између кула. |
| е к вратима и узе се срдити што му нема придворнога попа да војводино писмо прочита.{S} Као оби |
| та духовника.{S} Остао је, да одслужује придворну црквицу, протопоп Недељко, два свештеника сре |
| опрема и да ће по своме обичају прво у придворну црквицу на јутрењу, куда су духовници с игума |
| азборно говорио.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очима г |
| кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последње цјелованије“, онда он полагано и свеч |
| а дође одморна војска, а нама — нико да придође, него ми једни исти боримо се од ране зоре са т |
| осећи у левој руци свој клобук а десном придржавајући велику, али још неразвијену, заставу Орло |
| рши јутрења, Градоје, још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос из |
| умена ружа.{S} Послушна својој госпођи, приђе она слободно и право к Ристивору, извади иза свог |
| зу срце стеже.{S} Он скиде свој клобук, приђе корак два ближе, спусти се на колена, загледа се |
| pb n="35" /> у перчин, намаче петрахиљ, приђе смерно пред велику икону великога свеца; метаниса |
| > <p>Ристивор се приви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још јед |
| едаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> му полагано као да се боји да га не |
| вон и великим крстом благослови све.{S} Приђе Господин Кнез к владици, прими из његових руку кр |
| да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к своме сину, па, кад га старац пусти, у |
| попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина |
| са светим страхом целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога в |
| ?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах сама приђе к Лабуду, убојном коњу старога кнеза, па га окити |
| ори Ристивор невесело, па скочив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми |
| е стари кнез па <pb n="112" /> гологлав приђе пред шатор.{S} Погледа мало по небу, те на једну |
| ао младић, па скиде калпак, те гологлав приђе к младоме војводи и поклони му се смерно.{S} А та |
| е старац од седамдесет лета!</p> <p>Сад приђе други један по стар сељак а <pb n="68" /> за њим |
| рупне сузе низ бледе образе.</p> <p>Сад приђе смерно и Ристивор.{S} Гологлав дубоко се поклони |
| има загрлиле чувајући стражу да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мање д |
| >Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, |
| м, пољуби старца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, она му паде око |
| спођу.{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком мо |
| pb n="191" /> босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Б |
| е од свечевих погледа, па онда посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти с |
| нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, по |
| старца, који сад већ немаде куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p |
| о да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од шатора, и пригну мало ухо сво |
| јелованије“, онда он полагано и свечано приђе први ка ковчегу у коме мртав војвода лежаше.{S} П |
| акав опроштај да тражи.</p> <p>Ристивор приђе к руци младог Боривоја, али му је овај не даде, н |
| киптио је зној.</p> <p>Тада им Ристифор приђе.</p> <p>„Уставите се, славна јуначка господо!“ ре |
| ег и отачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три пут |
| упита га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун добр |
| викну својим војницима да сваки од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећен |
| оводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> |
| смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј |
| ледаше се.{S} Изгледаху оба збуњена.{S} Приђоше по један корак један другом, па опет стадоше и |
| ворову као на љуљашци, па не могаше.{S} Приђоше однекуд некакви танкогласни комарци, па, час ок |
| х и корећи их, и једва једвице петорица приђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње |
| м!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p>Приђоше неколико њих Турака, подигоше полагано старчеву |
| јер му сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и властела редом, и исцелив |
| и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш како слатко снивах да |
| ?“</p> <p>„Лаке су моје ране, војводо!“ призбори тихим гласом рањени властелин; „лаке су моје р |
| м у десници и са заставом у левој руци, призиваше гласно своје људе те сваког помињаше поименце |
| е лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се и целива Ристивора у ч |
| 13" /> муња труо храст.{S} Тебе смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник ето |
| к ето већ седам стотина година!{S} Тебе призивљем, теби се клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А |
| Мурата да њега <pb n="98" /> — Марка — призна за краља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Ал |
| ник који ето преко усана својих превали признавање тешког једног греха!</p> <p>„О, наша верна с |
| господа и властела овде заједно са мном признати, да си међу нама свима ти једини који си досто |
| х лаких облачака, па да види тај красни призор!</p> <p>Стари кнез посматраше за неколико тренут |
| алим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи сузама, и стегао му срце горком туго |
| и на добро Србадије!“</p> <p>После овог призора, коме сва господа и сав народ, што се онде слег |
| ч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се изненадно указа.{S} Пукла равница до |
| о ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног ми оца.{S |
| у у кратким реченицама, као да му је то пријатељ који разуме све што му он каже, само што се не |
| а бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити прв |
| а изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само један измилити жи |
| срамотите своје родитеље а моје покојне пријатеље!{S} Какви су јунаци обојица били, њихове би с |
| ам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — поробио, и срамним начином отео вам драгоце |
| ди и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у |
| ким на Косово као његови клетвенице.{S} Пријатељи Милошеви опет на глас причаху, да Вук води пр |
| их муње севаху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше га с пехарима пуним вина |
| ас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о вас, само |
| S} Предајите се нама јунацима, који смо пријатељи јунака!{S} Предајте, се, море, не гините лудо |
| : пази ти како са мном говориш!“</p> <p>Пријатељи повукоше Винка натраг у последњи ред гомиле, |
| кратко је одговарао на питања као и на пријатељска изазивања.</p> <p>За софром у великој трпез |
| а од Агарјана и њихове најезде — везују пријатељства с царевима и народима који се Рим-папи као |
| о је у ноћ Ристивор причао своме новоме пријатељу о госпоштини и о јунаштву славне господе Орло |
| ојводе Радича кнезу Градоју, љубимом ми пријатељу, срдачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево д |
| ог војводе, да заставници сваку заставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се |
| је проведе Орловићеве људе.{S} Ристивор приклони заставу те јој свилене кићанке целиваху плашт |
| ода па се задовољно насмеја како згодно приклопи кнежево питање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљ |
| мујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други ухватише Славу |
| амети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руко |
| какви то светац витла колом девојака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ освет |
| Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здр |
| на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Нека сад нема!“ п |
| м на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, господо |
| господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије може да се види како тужна и ра |
| рече кнез Ристивору. „Али мрка капа зла прилика!“</p> <p>На велико чудо старога кнеза, и на не |
| </p> <p>„Није ово место, кнеже, нити је прилика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије на |
| томе часу на прагу од њихове собе јави прилика једне високе, сувоњаве, средњовечне жене, у црн |
| ања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једна трећина патоса од трпезарије, и то она до |
| се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике да се некакво јунаштво покаже!{S} Што ћемо сад |
| али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ рече кнез.</p> |
| чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју српску |
| е труди да се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И још опазише како прстима леве руке |
| ек кад га мали Маша, скутоноша кнегињин приликом великих свечаности, живо повуче за <pb n="54" |
| уша?!“ рече војвода, који не пропушташе прилику да покаже колико поштује старца Градоја.</p> <p |
| ,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслужиш челенку.{S} Д |
| је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да поживи животом добра и поштена човека!“</p> |
| сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику да умножите славу своју.{S} Верујте ми, <pb n=" |
| аше како се по Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански < |
| ва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S} Тек му показах кнегињу Василију и испричах |
| а не осећа шта се приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући |
| мало, господо!“ рече кнез Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Господин Кнез је ј |
| ми је срце утрнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, војвод |
| а ономлане на Плочнику дала многославни прилог у славној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва |
| , што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти саградио, окитио и обдарио!“</ |
| } А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Градоје на свој |
| г опростио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p |
| стови, па..... разуме се, према греху и прилози!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати кнез Градоје, |
| у онај час, у који он на светом крштењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом е |
| иљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} Примајући мирисне струкове из њене руке Ристивор гледаш |
| а Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе примакоше Дворињу, видеше лепо како многи народ седи по |
| о себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, попе!“ викаше кнез нестрпљиво. „Пази, ево мене! |
| г гробља на Косову, ја се без преговора примам тога старешинства.{S} Моја вам је прва заповест: |
| у а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, попе!“ викаше кнез нестрпљиво. „Пази, е |
| ити смо пред непријатељем па да ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи летимо, би |
| нез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари |
| игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је примаче к очима својим, па је онда полагано одмицаше од |
| све.{S} Приђе Господин Кнез к владици, прими из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ев |
| светла, велика и предобра моја госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са |
| , додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке, он онда јетко рече Ристивору: „Од ов |
| уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, примив клобук са челенком, пољуби старца у руку, па се |
| ас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио као своје, увео у царство Божје, и наместио нас |
| , пре него што војвода стиже.{S} Не хте примити ни понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кн |
| , се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет примицати и одмицати <pb n="158" /> листину, оштро глед |
| мо у славу наше честите браће српске са Приморја!{S} У славу славног Дубровника, у славу красно |
| Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића кнежина поста у брзо као кошница |
| лаву питоме Будве беле, у славу српског Приморја!“</p> <p>Затрешта кликтање какво се те ноћи јо |
| дно, а неколики Дубровчани сазваше све Приморце на збор.{S} Најстарији од њих рече само оволик |
| овчани, Которани, Будванци и други Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војском кренуо дн |
| да прошапута Ристивору да <pb n="16" /> принесе светњаке са воштаницама.{S} И сама дохвати једа |
| .{S} Угледаше многе жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њиви; пригибљу се нис |
| а ви сте, синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви оштре маче, прихватите шестоперне буздован |
| грању од стародревног бршљана, који се припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су држал |
| чини се неред на том крилу!“ настављаше приповедач своје казивање. „Тек Кнез Лазар — сад већ на |
| ће да се прича годинама!“</p> <p>И опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по св |
| <p>КНЕЗ ГРАДОЈЕ ОД ОРЛОВА ГРАДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТ |
| нда напојте коње, оседлајте их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједнички мало |
| и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина природе као да се гласно смејала ономе тешком облаку, к |
| , па се онда устави, јер се нечему беше присетио.</p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. „До Турака допр |
| а, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли д |
| e unit="subSection" /> <p>Још није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Р |
| биљно и са очевидним узбуђењем, „ево је приспео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме доп |
| како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тражаше.{S} Она |
| радоје устављаше чету по чету како која пристизаше.</p> <p>Не одјахујући војвода нареди да се р |
| светаца, под сигурно ти имаш слободе и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи с |
| не срди кад му митроносне слуге његове приступају с рукама црним од угарка и крвавим од крви н |
| и је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <pb n="58" /> кад год му сагледах очи |
| е, изгледаше као небесни анђео.</p> <p>„Приступи ближе, верна наша слуго Ристиворе!“ рече му он |
| себи смрт задао.{S} Али пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <pb n="160" /> ово:{S} |
| <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А |
| о задобије!“</p> <p>Скочише на ноге сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у с |
| погледе своје заустављаше на свакоме од присутних Турака, као да се труди да се сети где их је |
| облио.{S} У оној гомили око њега сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше |
| Ристивора, који сад дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; |
| ва гледати могло; његов широк зелен мач притврђен сребрним ланцима о широк златан пас; па до ко |
| олико тренутака, како му војници његови притврђују цвеће за своје клобуке, па им онда викну:</p |
| оседлан, и нареди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то сврши, к |
| , немој се оглушивати ни оклевати, него притеци брзо и снажно и помози, јер <pb n="115" /> ја с |
| а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S} Тада |
| зрно на дугачким бројаницама; десном је притисла крст са Распећем који јој лежаше о златном лан |
| јвода Радич истом бејаше прегазио једну притоку Ибра с војском својом, па се на широкој пољани |
| тију, макну главом на Ристифора који му притрча с кондиром пуним воде.{S} Опра поп руке, уми ли |
| не можемо још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Господина Кнеза овако непокајани!“</p> < |
| p>„Обојица смо се опили њеном лепотом!“ прихваташе Винко, па се грохотом насмеја. „Кад свратисм |
| м па узе гласно кликтати.{S} Те усклике прихваташе и други народ који ништа не виде шта тамо пр |
| ва једвице петорица приђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„В |
| p>„Сад си, војводо, подесио како треба! прихвати кнез Добромир. „Помислите, људи, како би страш |
| оји ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онд |
| ... шта ћемо сад?!“</p> <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Н |
| једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати Санџак-Бег некако свечаним гласом, у коме је д |
| р безазлено.</p> <p>„Какву Грачаницу?!“ прихвати кнез. „Не мислим ја цркву коју су људске руке |
| не би радосно послушао кнеза Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу |
| с таквом господом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје горко подругљиво.{S} Па се онда о |
| тешки старче, који нас учиш чему ваља!“ прихвати војвода па скиде одмах свој сребрни шлем, те и |
| овори Ристивор.</p> <p>„Нека сад нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Још није пол |
| у заносу свога свагда јуначкога срца!“ прихвати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас ов |
| није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из срца!“ прихвати старац Харалампије. „Као да читаш из отворена |
| долазимо!“</p> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихвати опет војвода гласом у коме благ прекор трепташ |
| емо!“</p> <p>„Све је то красно, кнеже!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ак |
| плочама!“</p> <p>„Добро, добро, кнеже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати и испразни један пехар |
| !“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерусалим води право |
| Богом, да човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј, слаб на читању ситних рукописа, |
| “</p> <p>„Е сад пусти мене, Некудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село |
| „О, наша верна слуго, добри Ристиворе!“ прихвати кнегиња узбуђена и растужена. „То си ти мало в |
| е као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон спустив празан пехар на трпезу.</p |
| p>„По закону нашем не може се опојати!“ прихвати одмах и одважно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да |
| е сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим гласом <pb n="32" /> и мало као |
| :“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши |
| ..{S} Ако не усхтеш без мене у Орлово!“ прихвати старац све већма запрепашћен и збуњен. „Како т |
| Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринута госпођа М |
| Ама то је баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш |
| а.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и намигну на Рист |
| “</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а |
| , а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим |
| десет!“</p> <p>„И јесте управ педесет!“ прихвати и Ристивор живо.</p> <p>„Педесет шаторова, по |
| а Ристивора?“</p> <p>„Нека, господару!“ прихвати Ристивор весело. „Нека је наша дружина окићена |
| трње!“</p> <p>„Збиља, кнеже Орловићу!“ прихвати кнез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на К |
| е му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад вама, црним калуђерима, овај |
| ојвода.</p> <p>„Јесте мучно што велиш!“ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се овај народ |
| то бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дан |
| ако има што!“</p> <p>„Нема много шта,“ прихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам вој |
| пљиво кнез Градоје.</p> <p>„Ти, брате,“ прихвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко син |
| е весело и радосно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радо |
| на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом кнез Миросав; „на чисто је да т |
| о кметови.</p> <p>„Е, кад јесте закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам |
| ади унук његов.</p> <p>»Ако ћеш право,“ прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан гово |
| > <p>„Нека ти, војводо, не буде криво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез Миросав остав |
| греху и прилози!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нама опојте како |
| о једно ја ти, војводо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини м |
| /p> <p>„Нисам видовит, као Лабуд твој;“ прихвати смерно, али нешто као и невесело, Ристивор; „н |
| ка дотицала руке цара Душана, остане да прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ |
| арога кнеза. „Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати могао!{ |
| и; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпез |
| клони, дохвати се руком скута кнежева и прихвати десницу, коју му старац пружи, и целива је пол |
| штро војницима да скину калпаке.{S} Сам прихвати из руку <pb n="81" /> Ристиворових заставу, де |
| велико писмо и предаде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо у своје руке стари се кнез окрете Ристи |
| слугу свога. „Дед казуј колико их је се прихватило руком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, гос |
| тине није много!{S} Него да се прво сад прихватимо мало хлеба!“</p> <p>Седоше опет под грм.{S} |
| је пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури |
| и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада сва Србадија спала на нас си |
| ђи од мене!{S} Припашите ви оштре маче, прихватите шестоперне буздоване, па се пожурите за Госп |
| Градоје седе с Ристивором те се најпре прихватише беле погаче и руменога вина, па онда старац |
| ивео нам млади кнежевић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им мало час кнез онако попреко одби о |
| ају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" /> прихваћају руком заставе, једни ми рекоше:</p> <p>„Стан |
| ово је Петров Пост, људи се једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро |
| е пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, |
| ји, кад се мало више поднапије, узме да прича хрвање своје са Светим Јованом у трпезарији.{S} В |
| ј се не даде пореметити него настави да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је к |
| ора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се морало тих |
| ци и чудеса њихова просто само поповска прича.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљ |
| ор властелинске куће Орловића.{S} Народ прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора још ц |
| је трајао неколико сахата, имаће да се прича годинама!“</p> <p>И опет приповедач застаде да се |
| и ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви људи из Константи |
| прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега што му је смешно.</p> <p |
| ки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се |
| јеш, млади властелине, како је било.{S} Причају да сад међу млађом господом има пуно њих, који |
| удне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмарица причају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, прошла онуд |
| и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз гусле свакојаке лажи и гн |
| {S} Шапутом додаваше како неке дворкиње причају да је она преко своје воље доведена и привенчан |
| алице да погине!{S} И још како дворкиње причају како често <pb n="38" /> затичу своју госпођу д |
| него неко божанско створење.{S} Сељаци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то ње |
| ићев славио као своје крсно име.</p> <p>Причало се много шта о чудотворству те иконе.{S} Није н |
| испричати!!{S} Него једно треба да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви Крушев |
| ш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта се мени једном десило:“ узе реч млад ј |
| ок се не натоциљаше на танак лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о |
| а сам рањеник не прекиде наставив своје причање:</p> <p>„Свима је тешко било, никоме теже до са |
| издахнути,“ настављаше Санџак-Бег своје причање, „замолио је моје људе: „Тако вам јуначке среће |
| је добро пошло било!“ настави он своје причање. „Наша војска одби први, па други, па и трећи н |
| кренеш, показати.{S} Нисам веровао њену причању, док летос о Великој Госпођи једне ноћи, тако о |
| ог рода!“</p> <p>И још је много којешта причао Ристивор, док најпосле поче да запиње, па да зас |
| и њему заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор причао како је то било?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре |
| у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао своме новоме пријатељу о госпоштини и о јунаштву |
| н, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви |
| е ја добро што је мени мој покојни отац причао о јунаштву свога и нашега старога господара!{S} |
| а не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како су се њих двојица, које Господин Кнез паз |
| збити безбожне Агарјане.{S} Многи узеше причати свакојака чудна предсказања, која то унапред ва |
| прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По ужурбано |
| ли ће пијани попови без парохија о њему причати, и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{ |
| Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била ве |
| да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су као прошле ноћи од Босанаца слушали, сти |
| ице.{S} Пријатељи Милошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да му пр |
| је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је Ристивор једнако одбијао од шатора тала |
| као да говори о каквом небеском анђелу, причаше му о доброти госпође Мандалене, о њеној чудотво |
| узе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог попа Каритона, кој |
| </p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог |
| </p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; скинуо м |
| оје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ причаше Витомир.</p> <p>„Тако је у истини!“ рече упорно |
| док га ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиво |
| а о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, кћери некаквога малог власте |
| било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прилици нећ |
| у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не м |
| ко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да м |
| вао — или управо „пробдио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заје |
| 97" /> <p>„Па онда,“ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, в |
| етињства слушао тако многе и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, |
| 0" /> звезда.{S} Сетио се некакве старе приче коју је још, кад је малено дете био, слушао од св |
| суза за сузом капаше на листину. „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало |
| чки на попове каменом бацаш...“</p> <p>„Причекај мало, попе, стојим ја теби на белези!“ пресече |
| има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Ми |
| ом!“</p> <p>И кад се сва тројица смерно причестише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, гр |
| ај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Христос на неб |
| <p>„Хвала ти, господару, на тој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој |
| оспођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш ми г |
| сосмо!“ говораше Боривој својој матери, пришав к руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, |
| крило под Вуком Бранковићем одступа ка Приштини!....{S} Кнез се устави, погледа к десном крилу |
| Душан једну ноћ проспавао — или управо „пробдио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ова господ |
| у у лице Иван осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, који с |
| ст само по соби а није ни покушавала да пробије мрак великога ходника, у који се кроз отворена |
| стивор, огледајући да буздованом својим пробије себи пут ка гомили која му се око господара скл |
| половина стреле која је оштрицом својом пробила у срце њено.{S} Кнегиња Василија је поузданим п |
| упан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно као да притају |
| тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и |
| сти се и уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред |
| стиворе, лакше!{S} Бојим се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почел |
| не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и ми |
| и праштамо!“</p> <p>Прво млади Боривоје проведе Орловићеве људе.{S} Ристивор приклони заставу т |
| ело своје чете, да је полаганим кораком проведе гологлаву поред мртвог војводе, да заставници с |
| прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се треба |
| морни, чили и весели. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз пуне |
| вешта везиља, јер је као млада девојка провела неколико година у Дубровнику, учећи се од калуђ |
| ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју |
| ло замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче после |
| је као дете на крилу своје добре мајке проводио на тераси од двора, на којој је у хладовини та |
| млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез |
| оде нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало ј |
| з њене очи гледа, те за то њени погледи прогањају нечисте духове из људи, лече бесомучне, малод |
| пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај им срце да |
| уза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не бејаше. „Што ли је наш сла |
| у на рамена, па ако ко што и проговори, проговара то шапутом.{S} Као да са неким страхом и пошт |
| ивор.</p> <p>„Господо, јунаци и браћо!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет некако свеча |
| рдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Боривој питомо; „што си ти мене давао да учим |
| еде да жури уморног рањеника, и нико не проговори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док га сам ра |
| е друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, проговара то шапутом.{S} Као да са неким стр |
| дуго нико од млађих не смедијаше да што проговори, а старац не могаше, јер му некаква горка сух |
| и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три речи на само.{S} Ти си нам с |
| а да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах са старим господарем!...{S} Зашто не б |
| т потапкао па задовољно и осмехујући се проговорио:</p> <pb n="184" /> <p>„Ха,... стари борче.. |
| уда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, као да му је то |
| сто се скаменио.</p> <p>По дужем ћутању проговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша цр |
| ви и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља |
| е је брига опхрвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ си јун |
| ло. <pb n="34" /> Румени образи кнежеви прогрушали се модрином.{S} Са чела обојице киптио је зн |
| а гомиле света, па се онда коњем својим прогура кроз сељаке, и додаде старом кнезу једну кожну |
| и радионице и одоше.{S} Осташе отворене продавнице и радионице од сребра и злата, што их у Круш |
| ружаше се како је ко могао, позатвараше продавнице и радионице и одоше.{S} Осташе отворене прод |
| и кад нисмо једне цркве!“ И позатвараше продавнице и радионице, наоружаше <pb n="105" /> се, и |
| у властелу кад те је твоја мати себарка продала властелинци, да те подметне као своје дете!“</p |
| штење свога сина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, |
| у трпезарију, да вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто мало храпавим гласом поп Каритон не ст |
| ао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p>Продера Ристивор својим коњем кроз џбуње и шибље, прега |
| но гледаше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону танку паучину, којом су јој р |
| његове напрезаше своје старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад |
| ти га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да га ропац |
| >Кад је већ почело да свиће, стари кнез продрма Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Бож |
| тима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: |
| ако га она испод ока милокрвно погледа, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она з |
| оиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде право к своме |
| ке и узице од црвеног свиленог конца, и прође полаганим и таласастим кроком поред војника, који |
| ом поред војске своје а к десноме крилу прође, кад се од један пут окрете и погледа к пољу, кој |
| рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Г |
| кве високе маџарске кљусине, па на њима прођоше кроз град, наоружани свакојако, али из гласа и |
| старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде стари кнез па <p |
| 7" /> <p>„Да чудне ми књиге војводине!“ прозбори кнез очевидно изненађен и полу срдит. — „Што л |
| Мач!....{S} Где је мој мач, Ристиворе!“ прозбори старац тихо.</p> <p>„Запојте га вином!“ запове |
| ише суза.</p> <pb n="187" /> <p>„Децо!“ прозбори он свечано. „Децо!{S} Она звезда тамо трепти н |
| а му ништа не прозбори; он њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да |
| ом право у њене очи.{S} Она му ништа не прозбори; он њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је ви |
| му се очи сузама, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас сн |
| у мало зубима, поцрвене у лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да навед |
| м гласом, и онда опет застао; дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразговетно, па опет зас |
| а.{S} Овда и онда нешто би неразговетно прозборио; али је очевидно више у бунилу него разборно |
| којега се властелинска кућа Голубовића прозвала Орловићима.{S} Кад гледалац стане према средин |
| је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, прозван од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом |
| као „српски соколови“, а већ од како се прозваше Орловићима старали су се да не посраме ни то и |
| ред старцем, брижно погледаше кроз уске прозоре на црне облаке које сад већ муње просецаху, и т |
| } У њој су били просечени уски а високи прозори, који пропуштаху у трпезарију благу светлост са |
| беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у оквирима од извајаног камена, са терасама н |
| ле били су усечени уски пролази к самим прозорима, високим и уским, кроз које меки румени зраци |
| инама од Орлова Града.{S} На отвореноме прозору од шестостране куле седела је кнегиња Мандалена |
| ка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристиво |
| спод застираше.</p> <p>У ономе усеку к прозору, што право гледаше на југ у перивој, седела је |
| ћемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се најпре опростимо!{S} Оди, синк |
| е Царева Громада, а испод које мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју |
| је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском тајна договарања његова с Буг |
| цара, своје браће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком |
| е само толико: „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете |
| лампије. „Устави се, јер из тебе говори проклета бабунска јерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ викну мл |
| з Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога света!“ одјекну громко сва она |
| уташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници свога цара, своје браће и свог |
| док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све ш |
| коњицом прешао к непријатељу!“</p> <p>„Проклето му име и колено!“ повикаше неки од властеле гн |
| сме да заповеда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, к |
| дини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и све његов |
| ицином властеле и слугу, журним кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка стану, пође и он онако |
| ојводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше праштајући војводу, кнез Градоје стајаше голо |
| раздраган. <pb n="64" /> Осмехујући се пролажаше он кроз гомиле народа, поздрављајући га гласн |
| уза степеницу на први кат.{S} Полагано пролажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} |
| невиности осећао неописану неку сладост пролазећи туда, сладост која га чудновато подсећаше на |
| м зидинама од куле били су усечени уски пролази к самим прозорима, високим и уским, кроз које м |
| поред наших гробова буду <pb n="207" /> пролазили, виде, да је мој верни слуга мени моје десно |
| х све велике беде и невоље кроз које је пролазио народ наш, од ово двадесет пет година амо.{S} |
| ше опет дивно о таштини славе људске, о пролазности богатства, сјаја и среће <pb n="164" /> на |
| се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху се |
| есном крилу наднесав леву руку над очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече само толико: „Зар та |
| з корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади |
| мо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи их и кор |
| е проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу завађе |
| дике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило, колико домова, колико села и градова разорило, |
| благо теби, који си крв своју на Косову пролио!“</p> <p>Војвода Радич покрио беше лице рукама, |
| се онда кнез три пута побожно прекрсти, промрмља некакву молитвицу, и скочи у седло као да је м |
| онда, више као себи него њој говорећи, промрмља:</p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да знам где ј |
| животу?!“ питаше сиромах млади Боривој, промуклим гласом, крвав по лицу, стегнут сад већ гомило |
| „Стој, властелине!{S} Устави се!“ викну промуклим гласом отац Харалампије. „Устави се, јер из т |
| бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице петориц |
| S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војничке господе, те их не замени сложно и |
| ој добри дедо!..{S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Боривој, пребледе као крпа и паде с коња као мр |
| тва војводу у чело, и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мога побратима!{S} Зар <hi>ја< |
| {S} Иди за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази од мене.{S} Није |
| њу, која је већим делом њихова баштина, пронашле су се сребрне руде, као да су виле сребрним жи |
| оклонити.{S} Али тек што превали подне, пронесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не |
| <p>И онда се онај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до уста, те се начини као жубор лишћа п |
| о нека јој најпре каже, како се гласови проносе да се на Косову велика несрећа десила, па кад в |
| покаже!{S} На три дана пред саму битку проносило се по војсци од уха до уха да око Господина К |
| !... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну Ристивор |
| неће оставити Хришћански народ свој да пропадне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Србадије, |
| грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седам ру |
| и просечени уски а високи прозори, који пропуштаху у трпезарију благу светлост са севера.</p> < |
| ме да не слуша?!“ рече војвода, који не пропушташе прилику да покаже колико поштује старца Град |
| ном и светлом јутарњем зраку поздраве и проразговарају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Градо |
| жни Агарјани под заставом лажног једног пророка разбију Хришћанску војску српску?!{S} Само онај |
| азима, по дебелим носом, крупним очима, проседом густом косом и брадом, обојима небрежљиво одрж |
| розоре на црне облаке које сад већ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема.{S} Старац по |
| копљиме и буздованима.{S} У њој су били просечени уски а високи прозори, који пропуштаху у трпе |
| теле.{S} Али, добри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p>„О то |
| чи,</p> <p>Од онога кандила пред иконом просипала се тиха и слаба светлост само по соби а није |
| стина је да је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнул |
| света свакојака, пуно слепих и кљастих просјака, <pb n="78" /> сасвим као на каквом великом са |
| светац витла колом девојака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> |
| пружим по часној трпези, да санак један проспавам, него да легнем на постељу, на којој је наш с |
| Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и |
| на постељи, на којој је Душан једну ноћ проспавао — или управо „пробдио“ како ми отац причаше.{ |
| тотине година држала громада од камења, прост споменик подигнут рукама Турака јунака, двојици ј |
| „колико си остарео још ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb n="52" /> с |
| ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног срца и |
| тор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ понављаш |
| а те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапуташе старац неколико пута, па се онда пуст |
| е прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидно дубоко г |
| аки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> <p>Прво м |
| м слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапуташе ст |
| ву главу и прса, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких тканина што се под богатим шато |
| ладог дечка, који на меканим персијским простиркама лежаху у шатору.</p> <p>Дечку томе повезана |
| а широком одморнику, застрвеном богатим простиркама, претискаше на своје груди младо своје чедо |
| ке висок и гранат храст; под њим шарене простирке, подглавњаци, дрвене заструге с јестивом, шар |
| плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод застираше.</p> <p>У ономе усек |
| ни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и |
| ју постељу.{S} Између њихових постеља — просто само простртих поњава по каменим плочама од спод |
| , који веле да су свеци и чудеса њихова просто само поповска прича.{S} Да попови и калуђери хоћ |
| хотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она просто „Крчмарица Крушевљанка Ката“, кад пођосмо, оста |
| е то перпере, била то кривица — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S} Н |
| : „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти м |
| има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> |
| могао заборавити своју мајку нека ти је просто; али никад не заборављај да носиш једно славно и |
| главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“ рече му, па кад се Ристивор п |
| нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један страховит грех што га наш јадни војвода уч |
| к пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало за |
| л’ још носи своје русе косе по вилински просто расплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром |
| ста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какв |
| ј, свагда помажу!</p> <p>Била је сасвим просто одевена у хаљини од некакве танке вунене тканине |
| з Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињства другу, и кроз гл |
| с, његов мач, његова застава, чинили су просто чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на бе |
| а је право да због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опрашта |
| о жељи Ивановој, наредио те млађа чељад простре постељу за Ивана у куту према његовој постељи у |
| је поузданим погледом и поузданом руком прострелила орлушину, те спасла живо и здраво чедо свој |
| учинише.{S} Одседлаше и распасаше коње, простреше црвене сукнене плаштове по сухој земљи испод |
| ници, коју му Ристивор на мирисном сену простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторов |
| S} Између њихових постеља — просто само простртих поњава по каменим плочама од спода — стајаше |
| и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S |
| овораше Боривој мирно, али му се пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у на |
| ма и Власима, да се сложе са Србијом те протерају погану Агарјанску аждају са Хришћанске земље |
| следња времена, кад се једна слуга буни против господара свога!“ рече он; па онда настави срдит |
| } Она би се двојица може бити војводи и противила, али не могоше старом кнезу Градоју, кад овај |
| бињеске Реке, која испод њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пустити погле |
| тао је, да одслужује придворну црквицу, протопоп Недељко, два свештеника средњега доба и два мл |
| оба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и |
| ри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, протре мало очи, преви се и дубоко поклони кнезу па сме |
| гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p>Протурише се кроз своје војнике и један и други; оба на |
| о ви, велика господа и велика властела, протурујете за владике своје синова и синовце, који су |
| на добро оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог |
| роз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} |
| шевљени и љубави пуни народ у свој двор проћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У двору, |
| ћи изишао је из шатора, те се по пољани проходао овамо онамо на мирисном поветарцу а под небом, |
| ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтева, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш |
| , јер ниједноме се од мојих јунака није прохтевало да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не |
| у, који допираше до њега, покушаваше да процени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, шт |
| <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби, кнеже Орловићу |
| и пред свом господом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез Гр |
| p> <p>Додадоше је игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је примаче к очима својим, па је онда по |
| оглавог попа Каритона да дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли |
| ема придворнога попа да војводино писмо прочита.{S} Као обично кад је срдит узе шкргутати зубма |
| амо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“</p> <p>Одједаред духну поветарац, влажан и хл |
| игу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кнеза?“ рече стари кн |
| Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је |
| А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече старац сав |
| о и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никој |
| читам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а |
| брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није прошао ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете |
| како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда бризну плакати,</p> <p> |
| књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Манда прошапута Ристивору да <pb n="16" /> принесе светњаке с |
| ају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, прошла онуда повелика чета Босанских коњаника.{S} Устав |
| Прво, крчмар и крчмарица причају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, прошла онуда повелика чет |
| к крчмар и крчмарица причаху што су као прошле ноћи од Босанаца слушали, стиже један сељак са И |
| д правиш тако мудар, кад ниси био мудар прошле Суботе?“</p> <p>„Славе ми, кнеже Нинко,“ рече вл |
| абучила натраг путем, којим су мало час прошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, а си |
| оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p |
| оно и сувише искрено излетање Винково у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и |
| етрићем који тихо дуваше, његова широка прса покривена панцером од позлаћених плоча, у које се |
| му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци их раздвојише и сваког од |
| атотканој одежди носећи на рукама, а на прса своја наслоњену, икону Светог Јована Крститеља; по |
| Градоје стајаше гологлав и са рукама на прса скрштеним више мртвог војводе, не скидајући својих |
| као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нар |
| поклони пред старцем, па, савив руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„Опрости |
| и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да говори: „колико си |
| од њиховом тежином беше оборио главу на прса, пустио вођице Лабуду, склопио руке на јабуку од с |
| ич, блед, преблед, оборив опет главу на прса, са затвореним трепавицама — као да доиста не смед |
| грљаја своје матере па полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, |
| /> чуваћу његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога |
| ака, подигоше полагано старчеву главу и прса, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких тк |
| панцир, размакли му прсник те обнажили прса да му облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао |
| n="204" /> дихати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањем срца убрзано диза |
| ле ништа!{S} Старци се грувају рукама у прса, момчадија занемела, а од женскадије нека рони суз |
| тва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и плакати.</p> <p>„Некудиме!“ викну кнез Градоје н |
| се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед твога свеца следи крв |
| То је био човек средњега стаса, широких прсију, чврстих мишица, жилаве руке; сед, с дугом косом |
| преми, с калпаком на глави, панцером на прсима, широким зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о |
| гледа, носећи поносито сребрн панцер на прсима и мач у левици својој — кад све то угледаше, сва |
| еца следи крв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа |
| не може; најмање Господин Кнез, који у прсима носи срце доброга оца пуног милости!{S} Али за т |
| зали; скинули су му панцир, размакли му прсник те обнажили прса да му облакшају дихање.{S} Стар |
| се неколико пута.{S} Пружи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад тре |
| зрнад на некаквој бројаници падају под прстима каквог калуђера.{S} Послуша мало оштрије и јасн |
| опа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А |
| ва ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрмао и о |
| м приликом видео.{S} И још опазише како прстима леве руке тражаше нешто о левоме своме бедру.</ |
| осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаже!{S} На три дана пред |
| ика, загледао у оштрицу свакога мача, и прстом својим опипао сваки кајиш и сваки ланчић на коњс |
| право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори |
| на погледати како лепе дворанке девојке пружају пуне руке цвећа младим јунацима.{S} Изгледало ј |
| орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишаве шије своје.{S} По средини слике пукла, |
| е витезу на његову високом Јабучилу.{S} Пружајући му босиљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} |
| перивој, који се својим цветним лејама пружао низ зелену косину далеко до самих сребрнокорасти |
| > и у загрљају удави.{S} Са свих страна пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа |
| нека прво опросте један другом, и нека пруже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља т |
| :</p> <p>„На тебе је сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу |
| олена.{S} Прекрсти се неколико пута.{S} Пружи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три |
| иде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи руку правцем к Југоистоку. „Ето гледај само право |
| свога паса киту мирисног босиљка па је пружи младоме витезу на његову високом Јабучилу.{S} Пру |
| у клизају к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по своме плашту поред свог унука, и склопи очи.{S |
| Оди, синко!“</p> <p>Рекав то стари кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, па онда и сам |
| рац мало пригну са високог коња свога и пружи десницу Мандалени, која му је смерно пољуби и суз |
| з недара свилену једну кесу с новцима и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о Мит |
| осадило, па се окрете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај смерно целива.</p> <p>Рече |
| ројица беху уморни.{S} Млади се Боривој пружи по своме плашту, обори седло рукама својим и на м |
| ме спрату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањем целивах |
| жева и прихвати десницу, коју му старац пружи, и целива је полагано и побожно као да је каква с |
| м ја теби на белези!“ пресече кнез попа пружив руку према њему да га устави; па настави окренув |
| одо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, да санак један проспавам, него |
| чима својим вреба <pb n="24" /> некога, пружио леву руку према себи а у напред, као да хоће да |
| децо моја!“ рече стари кнез задовољно. „Пружите један другом руке!...{S} Тако!...{S} Пољубите с |
| оиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се неум |
| } Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода бе |
| ебу по коме танки облаци лутају.{S} Њен псалтир, у своме красном <pb n="55" /> преплету од среб |
| ликања.{S} Њима се одазваше многобројни пси по разним крајевима двора.{S} Врапци се ућуташе.{S} |
| ику, као да се стотине људи надвикиваху псовкама и претњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и п |
| до своје, које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду по |
| дело како је тамо, преко потока Западу, пукла равнина застрвена зрелим класјем јечмовим.{S} Угл |
| призора који им се изненадно указа.{S} Пукла равница докле око допире.{S} По њивама и ливадама |
| олишаве шије своје.{S} По средини слике пукла, докле око допире, њива са златним класјем, које |
| ла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него о |
| г <pb n="8" /> седи на сниској клупи па пун сажаљивости гледа у Марију Магдалену, која, у бледо |
| лиже.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растопи лед који стегао беше |
| <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори кнез Гр |
| споственост њене лепоте светлили су као пун месец на небу по коме танки облаци лутају.{S} Њен п |
| <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у једну крч |
| но појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ викну игуман Пајсије слуга |
| на њиви, колевка од шимширова дрвета, — пуна извезених белих тканина, и опет празна јер у њој н |
| и војницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: |
| и кнежево питање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и |
| и његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади иза мене?! |
| вима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњу Јабучил |
| кама, <pb n="65" /> које имаху котарице пуне свакојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима |
| <p>Скочише на ноге сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза Лазара |
| о!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаштвом хвале, имали твоје јуначко |
| у колу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, кретаће се сутра натмурени, мамурни и умор |
| дати како лепе дворанке девојке пружају пуне руке цвећа младим јунацима.{S} Изгледало је као да |
| таласима од мириса, које је њихов цвећа пуни перивој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се св |
| могаше кнегиња кроз одушевљени и љубави пуни народ у свој двор проћи.</p> <milestone unit="subS |
| да помаже духовницима, да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе јасним младићк |
| мисли облетале један цвет, и срце му се пунило некаквим чудним осећањима у којима се с милином |
| ше са коња и десно и лево, па погледима пуним презривости погледаше у оне, који то тако јуначки |
| тељи и познаници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за јуначко здрав |
| на Ристифора који му притрча с кондиром пуним воде.{S} Опра поп руке, уми лице, дохвати своје р |
| узбуђености, и сав уздрхтао. „Господо, пуните пехаре своје па их подигнимо у славу наше честит |
| о би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина него ко |
| ома, пуно младих девојака, пуно народа, пуно света свакојака, пуно слепих и кљастих просјака, < |
| Пуно младих мома, пуно младих девојака, пуно народа, пуно света свакојака, пуно слепих и кљасти |
| ака, пуно народа, пуно света свакојака, пуно слепих и кљастих просјака, <pb n="78" /> сасвим ка |
| у усталасана кола.{S} Пуно младих мома, пуно младих девојака, пуно народа, пуно света свакојака |
| ви Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мен |
| још шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што казује како је срце у народа ускипело јуна |
| нко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а на сигурн |
| шевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p |
| агач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов па |
| око колиба вијугају усталасана кола.{S} Пуно младих мома, пуно младих девојака, пуно народа, пу |
| тојаше млади војвода Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да ј |
| Причају да сад међу млађом господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто |
| ет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а на |
| сећања на пупољак и поуздана надања на пуно развијени цвет; жена и девојка уједно; по лепоти с |
| де Јованка спава, бело усијана лопта са пуно варница распрштаних у два крила!“</p> <pb n="39" / |
| опрема по каквога сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет се млади |
| ог гроба, или пећине некакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па с |
| .</p> <p>Ристивор осети како му је срце пуно, како се укрепило новом једном храброшћу и новим п |
| јвода Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била у |
| ољем, неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И |
| десет година.{S} Не више пупољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се сливају невина сећа |
| ојводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на колену и чекаше д |
| еб јато голубова!“ додаде сам војвода с пуно поузданости.</p> <p>„Кнез Лазар је“ наставља Гојко |
| то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по свом обичају шкргу |
| талим гласом војвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се ј |
| ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ при |
| х сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да ус |
| и га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знам |
| кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у |
| ком кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе |
| ез, који у прсима носи срце доброга оца пуног милости!{S} Али за тај посао останите ето ти и тв |
| ање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољани на којој се ова господ |
| кве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци обасјаше. |
| треску од лакога момачкога скока у колу пуном красних девојака.</p> </div> <pb n="86" /> <div t |
| а могли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног |
| на тој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да с |
| цвет у коме се сливају невина сећања на пупољак и поуздана надања на пуно развијени цвет; жена |
| око својих тридесет година.{S} Не више пупољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се слив |
| пуштало у таласе од растопљеног злата и пурпура.{S} Милина је било погледати на ову слогу од то |
| еломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше као неб |
| јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти |
| !{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад је, згрешио је, патио је, а |
| о да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и |
| желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он разапиње свој шатор где му је вољ |
| путаше старац неколико пута, па се онда пусти у некакве дубоке мисли, не скидајући погледе свој |
| уман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти мене, Некудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дође ђа |
| а сваком твоме кораку — смилуј се па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна ж |
| ти, па добро, нека нас казни, нека опет пусти сушу, или поводањ, нека нас пржи, нека нас топи, |
| олагано к своме сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p> |
| аштва, не може бити ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се неми |
| е да говори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од гос |
| Орловићу!“ привикаше многи од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком малвасијом!{S} |
| мало не препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи стоји он, висок готово као копље; завио се у не |
| е ноге од колена, поцрнеле од препеке у пустињи, те се према њима она суха мрка тиквица за воду |
| овом тежином беше оборио главу на прса, пустио вођице Лабуду, склопио руке на јабуку од седла, |
| аслонио чело на руку, а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке мисли, уздисао би тешко, суз |
| аху на својим главама велику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао |
| ли бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се рука д |
| звој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мога сина, не |
| ошто сврши читање оних писама, несвесно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не ск |
| шу младо орловско пиле жустро кљуца!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде!{S} Може ли он бе |
| им се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кош |
| отицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пустити поглед поврх мраморне авлије и цветног и шарено |
| ко ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако мучки на попове каменом бацаш...“</p |
| х него што је војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као да ј |
| и крштења мога сина, него што бих могао пустити кнеза <pb n="124" /> Градоја.{S} Вуканов дом ку |
| перпере које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико их год има у тамници |
| бљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје руднике, потопише и сребро и злато |
| е, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких н |
| м дахом: „Славо моја!“ Ово двоје младих пустише своје погледе, да се сусретну и загреју под јак |
| S} Све јој сад тако страховито празно и пусто и чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат св |
| ар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим а |
| пољубив му руку по други <pb n="197" /> пут, кнез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господар |
| , Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, и у знак с |
| па онда напојте коње, оседлајте их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједнички м |
| е и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, отапала, док се није свела само на десета |
| оше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда, потапкао га по |
| мо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и |
| ајући да буздованом својим пробије себи пут ка гомили која му се око господара склептала.</p> < |
| , говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да с |
| управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу за |
| ске!{S} Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази!“</p> <pb n="192" /> <p>Узеше с |
| х у руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се Некудимово срц |
| у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се мла |
| ђе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па |
| ем да потруде своје господство још овај пут, када ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се |
| с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече своме < |
| к десноме крилу прође, кад се од један пут окрете и погледа к пољу, којим су три Србина право |
| е при трпези обредише пехарима по један пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, |
| S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свет |
| истом празничном руху, да пожеле срећан пут староме кнезу и рођацима својим, који с њиме на Кос |
| те дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас |
| оси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све ж |
| ао коња и праћен својом свитом одјездио пут Косова.{S} Оста на двору главни двородржица Голубан |
| д ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не можемо још у |
| 05" /> се, и певајући оставише Крушевац пут Косова!“</p> <p>„Господо!“ викну млади војвода сав |
| :id="SRP18990_C4.3"> <head>II</head> <p>Пут их поведе уз бистар а поширок један поток, којега о |
| <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерусалим води право уз ону косу и кроз т |
| нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеж |
| о ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехо |
| растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са сво |
| ара нашег.{S} Она црква тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавд |
| седла!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Србина испадоше |
| моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њиме увредих мртва човека у гробу који не мож |
| своје манастире: истина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пута више калуђера |
| са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослуш |
| о како му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде се онај молитвени жубор, јер |
| зажелимо срећна поласка, још срећнијега пута, и још срећнијега повратка у славни свој двор и ме |
| т и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа како кроз капију дворску изла |
| и дворској велико молепствије за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари к |
| ри и мили господару!...{S} Много сам те пута расрдио... много пута не послужио како је требало |
| истиворев Јабучило.{S} Окреташе по више пута час десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше |
| сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по прегрш сребрних динара или по који Мл |
| е да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјури |
| лику икону великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачку некакву молитву, крстећи се |
| на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад трећу метанију начини, не диже се, — пов |
| и из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно се |
| опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три пута побожно прекрсти, промрмља некакву молитвицу, и ск |
| {S} Прекрсти се побожно три пута, и три пута целива слику Исусову, а шапуташе тихо:</p> <p>„Опр |
| да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени |
| грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“< |
| с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам добр |
| осподар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде се онај молитвени жубор, јер по пакосним с |
| ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони му се.</p> <p>Пред самим огњиштем била ј |
| ка као јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и три пута целива слику Исусову, а шапуташе тихо: |
| дога властелина, — „да се прекрстиш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у ову трпезарију?“ |
| шати не ћу.{S} Млади кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветова |
| .{S} Много сам те пута расрдио... много пута не послужио како је требало послужити... опраштај |
| е бити тамо турске војске!{S} Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази!“</p> <pb |
| рцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, само зато што неће да в |
| х смео да о томе што кажем.{S} Неколико пута помишљах да је најправије да се поверим старом гос |
| усти на колена.{S} Прекрсти се неколико пута.{S} Пружи се и паде на прсте од руку својих, и мет |
| до лице мртваца.{S} Превлачаше неколико пута својом руком преко његова чела, као да га милује.< |
| оји ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <pb n="58" /> кад год му сагледа |
| да лежаше.{S} Прекрсти се живо неколико пута, побожно и са светим страхом целива икону, па онда |
| дара, и фркнуо би узастопце по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољ |
| та ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва подузимље!“</p> <p>„Није чудо на |
| од грмљавине.{S} Старац викну неколико пута:</p> <pb n="10" /> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!“</ |
| да те прости!“ шапуташе старац неколико пута, па се онда пусти у некакве дубоке мисли, не скида |
| браћо, размакните се мало, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у зби |
| два пута више попова но парохија, и пет пута више калуђера него што се може да смести у хиљаду |
| ладости!{S} Онда смо имали свагда десет пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како да вр |
| е стотине по пет коњаника, па нека јуре путевима, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне |
| и са силном војском кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стига |
| но и снуждено, и окрену Јабучила натраг путем, којим су мало час прошли.</p> <p>Кнез пође с Бор |
| лити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, |
| у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана! |
| и најпаметније да сваки пође најпречим путем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} |
| омаду!{S} Ристиворе, води нас најпречим путем!“</p> <p>И ободоше коње, и појурише за Ристивором |
| т коњаника од твоје стотине нека појашу путем к Ибру..... “ „Не, Господару, молим те!“ пресече |
| се поткрепи мало слатком малвасијом!{S} Путник је, сухо му је грло од прашине!“</p> <p>„Казуј п |
| ј Громади под његов шатор доведу сваког путника и војника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кн |
| узвицима и усклицима желећи јој срећно путовање, славно војевање и још срећније и славније вра |
| елин, по имену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога покојнога оц |
| део близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> </div> </div> <pb n="166" /> <pb n= |
| ропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком час |
| н властелин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га |
| луге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели изл |
| упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Косову хватајући зраке д |
| д, нека опет пушта морије, само нека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном пољу разбија |
| с топи, нека опет пушта глад, нека опет пушта морије, само нека не пушта да нас у отвореном бој |
| нека нас пржи, нека нас топи, нека опет пушта глад, нека опет пушта морије, само нека не пушта |
| небо наслонило на плаве планине, па их пушта да се преливају на модру перунику.{S} Сунце се на |
| на светом крштењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши св |
| > <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ — рече поп; „пуштајмо се, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И пусти |
| као бих да вам нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ — рече поп; „пуштајмо се, да видим |
| на мајко!{S} Јадна Госпођо наша!{S} Што пушташ то младо своје Господско јединче, да излази на к |
| коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их |
| кошница од винове лозе са ројем златних пчела.{S} Богатство им није повисило славу, али је није |
| едемо| Али овако.... махни се, попе, те работе!</p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ настави поп; „ |
| ако је тамо, преко потока Западу, пукла равнина застрвена зрелим класјем јечмовим.{S} Угледаше |
| ра који им се изненадно указа.{S} Пукла равница докле око допире.{S} По њивама и ливадама пала |
| броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте управ педесет!“ прихват |
| .</p> <p>Опазише како старац узе дихати равномерније и мирније и како отвори очи, и како поглед |
| "6" /> од столице; заспао; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу њего |
| Не мичући се слушаше Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грл |
| ди сам, без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градој |
| љаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради!</p> < |
| смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по пољан |
| Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О |
| лим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може б |
| Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к своме сину, па, ка |
| који с толиком пажњом већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну дубоким дахом |
| уканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо |
| договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест нашег ста |
| крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не мари, јер се није он |
| земљама било више јунака, свеци чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда |
| одоше.{S} Осташе отворене продавнице и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дуб |
| о је ко могао, позатвараше продавнице и радионице и одоше.{S} Осташе отворене продавнице и ради |
| едне цркве!“ И позатвараше продавнице и радионице, наоружаше <pb n="105" /> се, и певајући оста |
| ине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич истом бејаше прегазио једну притоку Ибра с војско |
| дова срушио на плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Е |
| <p>Већ се био мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свитом својом пред малену крчму код Царе |
| а главноме уласку стојаше млади војвода Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно слугу, све то у |
| јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини, нема јунаштва?!{S} И овај млади кнез Гојко |
| риш, кнеже!“ рече тужним гласом војвода Радич. „Јест, страшну истину говориш!{S} Ето немам срца |
| Господе Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич, скиде сребрни шлем свој, прекрсти се побожно, и |
| е заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, преблед, оборив опет главу на прса, са зат |
| своју на Косову пролио!“</p> <p>Војвода Радич покрио беше лице рукама, као да га је стид да гле |
| куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па појахаше мало да |
| уци!“</p> <p>„Књига је од нашег војводе Радича!“ рече старац. „Ево чекамо тврдоглавог попа Кари |
| говетно и размерено:</p> <p>„Од Војводе Радича кнезу Градоју, љубимом ми пријатељу, срдачно поз |
| е му. „Србадија ће помињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша имена!“< |
| стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело певајући.{S} Народ је исп |
| аном чита молитве за покој душе војводе Радича!“</p> <p>„Хоћемо, кнеже Орловићу!{S} Хоћемо!“ пр |
| рцем, па рече:</p> <p>„Дворанин војводе Радича, властелин Иван Порубовић од Дреновца!“</p> <p>М |
| а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино по |
| свитања, показала само — мртвог војводу Радича с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призо |
| ле да похита к њима, јер нађоше војводу Радича мртва у своме шатору, с малим једним ножем сјуре |
| подина свој српској земљи, теби војводо Радичу, љубимо поздрављење.{S} Војводо, ево нам стигоше |
| и срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтева, него како ти се заповеда!{ |
| сав Крушевац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвод |
| идоше сви Крушевљани трговци, мајстори, радници.{S} Наоружаше се како је ко могао, позатвараше |
| !{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те радо послушати, па, колико ми Бог помогне, <pb n="57" / |
| лавни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар |
| се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пу |
| ати ону грмљавину од кликтања, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S |
| ез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији него ми који смо овде, и овај наш народ око н |
| не!“</p> <pb n="73" /> <p>Узе мушкадија радосно кликтати; узе женскадија на глас благосиљати до |
| лади војвода гледаше неколико тренутака радосно изненађен у младога Боривоја, па га онда загрли |
| о вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез Вукан, „нико |
| ?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S |
| а Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „ |
| рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно радосно раздраган. <pb n="64" /> Осмехујући се пролажаш |
| и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што ето стиже један од оних јунака, с којима је |
| евајући и кликћући, узе растапати своју радост у потоцима од вина који из подрума војводиних по |
| велико чудо старога кнеза, и на не малу радост његову, тек је сутра дан подне превалило било, а |
| ест, видим га сад!“ закликта стари кнез радостан.</p> <p>Али радостан беше само за неколико тре |
| акликта стари кнез радостан.</p> <p>Али радостан беше само за неколико тренутака, па се онда ућ |
| у златној колевци|“</p> <p>Па се слегао радостан народ око мале војске кнежеве, рекао би, хоће |
| влажном јој оку засја једна топла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ рече она оним сво |
| о пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од радости у чело пољуби.</p> </div> <div type="chapter" x |
| окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа |
| S} Иван Порубовић, сав светао у лицу од радости, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и у р |
| то ти је?{S} Што сузе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој пр |
| арен у лицу — али сад од велике душевне радости — сиђе доле на мраморну авлију.</p> </div> <div |
| ка не боје Турака!“ одговараше с правом радошћу стари кнез баш у тренутку у коме се његов мач п |
| војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} Сав поцрвене, очи му се |
| нешто што Боривој и Ристивор не могоше разабрати.{S} Лабуд је разумео свога господара, јер под |
| нешто крупно десило.{S} Али не могосмо разабрати шта се то управо десило, нити то и данас знам |
| х завеса на улазницама у шатор не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово полаг |
| свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој према крчми, пре него |
| ије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапети мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и мој с |
| ихових шаторова, који с војводиним беху разапети на зеленој пољани под Царевом Громадом, на доб |
| исли да треба!{S} Пусти ти њега нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти ње |
| > <p>Не одјахујући војвода нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној лепој |
| нтију, засукао рукаве, на једном бурету разастро некакве стародревне листине, час при свећи неш |
| Опра поп руке, уми лице, дохвати своје разбарушене косе те их сави <pb n="35" /> у перчин, нам |
| девојачки.{S} Па се светац мрке коже и разбарушене косе повио горњим телом мало напред као да |
| стом шареном руху; пребледела у лицу, с разбарушеном русом косом, подигла лице к небу, упрла по |
| о је мање светаца, то ја не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати!“ |
| њиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, те да виде други људи да му је |
| нас у отвореном боју на отвореном пољу разбијају неверни и погани Агарјани!{S} Молим те, гледа |
| јани под заставом лажног једног пророка разбију Хришћанску војску српску?!{S} Само онај, који н |
| ема велика војска, па ће навалити да је разбију док не порасте већом!“ одговори још једнако сас |
| била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо.. |
| ила крвава битка, да су погани Агарјани разбили српску војску, и да је наш добри и честити Госп |
| ним јунаштвом те је кнез Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацртане слике могло видети |
| бити друкчије, него да ће српска војска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи узеше причати свако |
| ош овај пут, када ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима д |
| стивора.</p> <p>Мандалена дохвати журно разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклони |
| p>Нагнула се била над једним по широким разбојем, па час погледа на једну икону испред себе, ча |
| рио; али је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} Рањени дечко био се придигао и на |
| /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони и обе рук |
| ан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава |
| три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој покојни о |
| на којој је лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор |
| /p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га |
| р је учинио дивне спреме, не би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела срца.{S} Велику |
| амести свој калпак.{S} Лице му се чисто разведрило, као да му се један велики терет с душе скин |
| ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, искуп |
| једном храброшћу и новим поносом.{S} Он разви свилену заставу Орловића, и кад стари кнез силно |
| вису које је лежао турски стан.</p> <p>„Разви моју заставу!“ беше последња заповест Кнеза Градо |
| д запада ударише црни облаци па се брзо развијаху и застираху небо.{S} Крупне капље дажде почеш |
| млад момак, красног лика, висок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он оздо, |
| година.{S} Не више пупољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се сливају невина сећања на |
| дећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена човека од својих четрдесет година, с лепом цр |
| ња на пупољак и поуздана надања на пуно развијени цвет; жена и девојка уједно; по лепоти стаса |
| се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према средини првога реда а испред |
| рвеном свиленом заставом, коју Ристивор развио беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише |
| ка који стојаху иза оних у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесе |
| Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да ост |
| а Хришћанских и преко хоџа муслуманских разгледати старе хрисовуље, и видео да је право што нар |
| вив своје чупаве веђе као свагда кад се разгневи.</p> <p>„Не пресуђујем ја!“ прекиде га кнез Ми |
| аш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледао не би; а на сигурн |
| ледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет оздо са тр |
| сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасмо о свачему добар део ноћи.{S} Тако ми је чу |
| на Кнеза, и по шапуту којим између себе разговараху, видесмо ми на стражи, да се нешто крупно д |
| да тресне.{S} И кроз све напоре једнако разговараху један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп |
| трепером свога лишћа нешто тајанствено разговараху са жубором Голубињеске Реке, која испод њих |
| како с почетка сетни и невесели па тихо разговараху у гомилицама пред главном капијом од двора. |
| се окрете својим људима па с њима нешто разговараше турским језиком.</p> <p>„Ево моји људи кажу |
| <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Војводе Радича кнезу |
| гање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја разговетно чух како онај што запомаже вели: „Ко ми <pb |
| p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним и разговетно исписаним писменима у нашим црквеним књигама |
| атором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све |
| стивор да <pb n="177" /> навеже на онај разговор, који поче да се води па се прекиде због велик |
| с други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је би |
| ређе и на све његове другове, те се без разговора и без шума полагано удалише, и упутише к дивн |
| оворим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца |
| ме док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, кратко је одговарао на питања као и на прија |
| ора да у његовој соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало прекратио.</p> <p>Леже сваки на сво |
| p>Није чудо да два млада витеза клизаху разговором низ брдо, док се не натоциљаше на танак лед |
| и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите |
| ним Орловићевцима није било тешко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде првим погледом шта с |
| нда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они као |
| јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци их раздвојише и сваког од њих опколеше, позивљући их једна |
| S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову на Мари |
| оздрављају и питају за јуначко здравље, раздрага се милином па узе гласно кликтати.{S} Те ускли |
| ка, топот од коња, звека од оружја њега раздрага и срце му запали, те, кличући као соко, лети н |
| мењем и утврди је у свој калпак.</p> <p>Раздрага се малена војска кнежева па громко грмну у уск |
| љу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шт |
| вој плећки.</p> <p>„Дедо!“ викаше силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих прву рану!“</ |
| </p> <p>И стари кнез Градоје беше силно раздраган.{S} Први он од властеле поче да помаже духовн |
| аставу Орловића, и кад стари кнез силно раздраган <pb n="72" /> викну громко: „Напред, јунаци!“ |
| од Орлова Града!“ рече кнез Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога |
| /p> <p>Стари кнез беше очевидно радосно раздраган. <pb n="64" /> Осмехујући се пролажаше он кро |
| ља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И |
| што се паметно учинити може: или да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овако заједно |
| ан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше својим домовима!“</p> <p>Стари кнез слушаше Ри |
| е с Господином Кнезом погоди те на миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам |
| у се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} Ристивор је свакоме |
| вата, букну весеље на све стране, па се разлегаше по ономе пољу у певању, кликтању, гласном сме |
| жда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разлика!“</p> <p>Старац је непомично гледаше за неко вр |
| лијете кад сте срећне!{S} У чему ли је разлика?!“</p> <p>„У свакој сузи, коју срећа натопи, тр |
| грешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари орле од Орлова Г |
| ужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Остављам вам само моју заповест.{S} Ја се и |
| „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам. |
| “</p> <p>Седоше опет под грм.{S} Старац разложи онај део погаче што се још нађе у шареници Рист |
| воме буздовану где се не клањамо твојим разлозима и не размекшавамо на твоје молбе.{S} Уздајући |
| стао цар, нити би границе свога царства размакао, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта |
| у ране привезали; скинули су му панцир, размакли му прсник те обнажили прса да му облакшају дих |
| лаго довикиваше народу: „Дед’те, браћо, размакните се мало, да отворимо пута кнезу!“ А војницим |
| завесе на шатору; нечија их рука силно размакну.{S} Испаде испод шатора војвода Милош, а за њи |
| угледаше, свакој се од њих срце некако размекша, а очи брзо сузама напунише.{S} Тек се једној |
| где се не клањамо твојим разлозима и не размекшавамо на твоје молбе.{S} Уздајући се у превелику |
| ривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Војводе Радича кнезу Градоју, љуб |
| Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо мал |
| , а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видећемо на мах, да после свега што се десил |
| {S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте вина овамо!..{S |
| {S} Њима се одазваше многобројни пси по разним крајевима двора.{S} Врапци се ућуташе.{S} Голубо |
| , па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу нешто тихим шапатом.{ |
| о, колико домова, колико села и градова разорило, колико је невине деце скапало од глади, све т |
| емо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену!“ |
| викнуше духовници сложно.</p> <p>„Само, разуме се,“ настави отац Харалампије нешто мало загушен |
| молитве, и метанија, и постови, па..... разуме се, према греху и прилози!“</p> <p>„Кад је тако, |
| ченицама, као да му је то пријатељ који разуме све што му он каже, само што се нем родио те не |
| Ни кнез, па ни она два млада витеза, не разумеваху ништа од свега онога жубора.{S} Него кнез би |
| крст, који му је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати човека, лакога срца и малене д |
| се сам убије!“ одговори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да не да црква опојати онога, који, за то шт |
| стивор не могоше разабрати.{S} Лабуд је разумео свога господара, јер подиже главу високо према |
| вога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и севну |
| гледа их мало, и не могаше ни видети ни разумети што се они то толико смеју, па онда опет наста |
| ти.{S} Имао си добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи как |
| <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао цар, н |
| е изабрали перивој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгледало да су шар |
| тво Божје, и наместио нас у ономе крају раја где су Косовски јунаци с Господином Кнезом!“</p> < |
| д стигнеш у Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје одмах госпођи, |
| же разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрк |
| ме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати човека, лакога |
| ода узбуђен, па метну обе своје руке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да |
| око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, проговара то шапутом |
| о да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле од препеке у пу |
| кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> < |
| да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно радосно раздраг |
| Па онда кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо, на које могаше боље чути, |
| зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоперним буздованом о јабуци од седла — ста |
| уку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Рис |
| згинуло на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што је |
| ривен грдним ранама!“</p> <p>„Колико је рана стекао?!“ питаше кнез као да је реч о тековини нек |
| џак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад |
| !...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је под ранама умро?“ <pb n="206" /> питаше кнез, па се загледа |
| р <pb n="146" /> му прва два падоше под ранама — полете са својим дворским оклопницима к левом |
| а је наш Господин Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у руке Турцима, који га погубише, да ос |
| ан поред свога господара, који у тешким ранама лежаше на крвавој ледини обнесвешћен.</p> <p>Тур |
| е предавао није, пао је покривен грдним ранама!“</p> <p>„Колико је рана стекао?!“ питаше кнез к |
| ојице само један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших очева д |
| еговим!{S} Јадан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обил |
| ридође, него ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморне војске, која једна за другом у |
| /> <pb n="48" /> <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са Змај |
| у ране!“</p> <p>„Нека су ти сретне прве ране, синко!{S} Колико их имаш?“ питаше старац.</p> <pb |
| ри тихо рањеник. „Позлеђујем само своје ране, а отворићу ране у срцу вашем!“</p> <p>„Казуј само |
| гласом рањени властелин; „лаке су моје ране, али је тешко испричати све како је било!{S} Ето, |
| све како је било?“</p> <p>„Лаке су моје ране, војводо!“ призбори тихим гласом рањени властелин; |
| Турака, а бар толико их је понело лаке ране.{S} После неколико тренутака борбе па се, на једну |
| па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати све како |
| е и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча дворска мом |
| ли ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} Властелин Витомир ми је |
| рукама однесоше у најближе село где ми ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Господин |
| ме је дрхтао тих прекор староме, са три ране незадовољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер није |
| ажу набројили су на њему двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ понављаше старац п |
| на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли још |
| сет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ понављаше старац подигнув очи увис, као да мери |
| им очекивањима.</p> <p>„Зар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати |
| ебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти сретне прве ране, синко!{S} К |
| Боривој је лежао у несвести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Т |
| на танким белим платном.{S} Старцу нису ране привезали; скинули су му панцир, размакли му прсни |
| „Позлеђујем само своје ране, а отворићу ране у срцу вашем!“</p> <p>„Казуј само!{S} Казуј, тако |
| емљи било јуначких срдаца, то се све за раније одзивало позивима својих господара, и то ти је с |
| те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слав |
| у Среду, деветога Јунија, <pb n="53" /> рано пође.{S} Рачунао је да са својим људима стигне пре |
| 4"> <head>IV</head> <p>Било је још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред двором ни |
| наших, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње |
| дан с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде стари кнез па <pb n="112" /> голо |
| мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли са |
| е нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био, али смо |
| а српског, а о којима је Боривој још од раног детињства слушао тако многе и тако дивне приче.</ |
| ио га на тој смотри, која је трајала од ранога јутра па до после подне.</p> <p>Пред вече тога и |
| и.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон ранога лета седети на тераси, гледати у шарени перивој, |
| <head>VII</head> <p>Сутра дан, у Среду, раном зором стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и се |
| ан млади Боривој! „Дело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно, синко!{S} Нека ти је |
| , војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Госпо |
| — кад стиже пред крчму овај властелин, рањен у бутину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам |
| ло за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер к |
| али поред кога на дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крч |
| више у бунилу него разборно говорио.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па |
| > <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком премишљању настави:</p> <p> |
| м, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{ |
| на Косову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо <pb n="172" /> да се он с целом својом |
| е ране, војводо!“ призбори тихим гласом рањени властелин; „лаке су моје ране, али је тешко испр |
| унака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990 |
| их, јер ово <pb n="142" /> што овај наш рањени јунак казује, страсно је јеванђеље које ваља гол |
| одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се сад рањеник подиже мало, дохвати са огњишта један кондир ви |
| о друкчије него црна излаја!“ понављаше рањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро |
| срце које већ беше малаксало!“ говораше рањеник па захвалне погледе упираше у старога кнеза. „Д |
| то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само да је било издајника; сви смо то |
| и.{S} Ћутање потраја, подуго док га сам рањеник не прекиде наставив своје причање:</p> <p>„Свим |
| о, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђујем само своје ране, а отворићу ране у |
| о покропи сузама својим.“</p> <p>И опет рањеник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио.{S} У |
| па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок и личан младић, <pb n="136" /> п |
| и речи, свечаном мирноћом гледаху у два рањеника, једног старца и једнога младог дечка, који на |
| ељак са Ибра па рече кнезу:{S} Хиљадама рањеника ударило је Ибром са Косова, ћуте као да су оло |
| ишина.{S} Нико не смеде да жури уморног рањеника, и нико не проговори речи.{S} Ћутање потраја, |
| сузе у очима гледао непомично у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат с |
| ластела.{S} Сви се ћутећки искупише око рањеника.</p> <p>„Тек ти бејах опремио Ристивора,“ узе |
| и сељанке из оближњих села који тражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у н |
| p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече војвода рањенику, „ако се ниси преко мере уморио, казуј нам даљ |
| >„Благо теби, синко,“ рече кнез Градоје рањенику, „благо теби, који си крв своју на Косову прол |
| бу; чух јечање рањених јунака и пиштање рањених коња; хладан ноћни поветарац запириваше ми у ли |
| их очи видех звезде на небу; чух јечање рањених јунака и пиштање рањених коња; хладан ноћни пов |
| рци одјахаше од коња па се искупише око рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да је мртав, али н |
| ој ледини лежало је овде онде пет тешко рањених Турака, а бар толико их је понело лаке ране.{S} |
| око стицало, било покривено погинулим и рањеницима, осећасмо сви да се победа нагиње к нама и н |
| .{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула, као <pb n="113" /> муња труо храст.{S} Тебе |
| склопише над главом његовом, и опет се расклопише под витлањем мача кнежева, да се по ново скл |
| у међу завађене, те својим голим рукама раскрштаваше њихове мачеве.</p> <p>„Станите, по Богу, г |
| “</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и распасаше коње, простреше црвене сукнене плаштове по су |
| се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситеља нашег!{S} Нека би Сила светога благ |
| бројаницама; десном је притисла крст са Распећем који јој лежаше о златном ланцу на грудима.{S} |
| може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по светини око двора да ли је ко видео кад |
| игуманије може да се види како тужна и расплакана лута по ходницима од двора!“ Па се онда Рист |
| и Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити |
| п Каритон.{S} Потекоше људи по гомилама расплакане женскадије, и покушаваху прекорима да је уст |
| носи своје русе косе по вилински просто расплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, |
| људи у стану турском.{S} Лепо се могло распознати пред великим једним зеленим шатором у земљу |
| Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуздано да распознаш јесу ли то тамо турски шаторови?!“</p> <p>„Ре |
| лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева коју је вихор дохватио.</p |
| удараху навалице на те гомилице, па их распрштаваху својим веселим а покашто и дрским доскочиц |
| ава, бело усијана лопта са пуно варница распрштаних у два крила!“</p> <pb n="39" /> <p>„Ја какв |
| p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћемо распрштати Агарјане као јастреб јато голубова!“ додаде |
| озго из стана, остаци од оне друге чете распршташе, сваки њен коњаник, који оста жив, ободе коњ |
| на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} |
| мили господару!...{S} Много сам те пута расрдио... много пута не послужио како је требало послу |
| и нису двори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје руднике, потопише |
| ена, по високог, вижљавог, танкоструког раста, с нешто мало по дугачким али ипак облим, као мле |
| а заповест свога вођа ова се трећа чета растави у три четице у свакој по седам коњаника, те док |
| томе дотрча дворска момчадија, те живо растави таласе од народа.{S} Иван Порубовић, сав светао |
| шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких напора.{S} Ста |
| им узбуђењем, „ево је приспео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довде!{S} |
| те, мирио завађене, и свагда при сваком растанку преклињао све да се бар овде пред лицем неприј |
| а, онда народ, певајући и кликћући, узе растапати своју радост у потоцима од вина који из подру |
| <p>И онда се Некудимово срце опет поче растапати у сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви |
| у.{S} Гледајући је срце јој се полагано растапаше у тугу; крупне њене очи напунише се сузама, к |
| .{S} Кнез дохвати свој буздован па њиме растера Турке око себе.</p> <pb n="201" /> <p>„Их, пога |
| Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута молити.{S} |
| Србадије!“</p> <p>„Како бих ја, кнеже, растеривао војску коју купим око себе, да је водим Госп |
| живо на своју матер; а својим вижљавим растом и својим покретима подсећао је, кажу, на свога п |
| у, гледаше га сва растужена, па се онда растопи у тиху месечину којом се ходник и соба њихова з |
| се онде <pb n="125" /> искупљена војска растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ в |
| еза Лазара, док се то бурно кликтање не растопи у сложно „Многаја љета“, које духовници слатког |
| ај њен поглед пун доброте и сажаљивости растопи лед који стегао беше срце Ристиворово.</p> <p>„ |
| Сунце се на Западу спуштало у таласе од растопљеног злата и пурпура.{S} Милина је било погледат |
| седишта, па у своме беломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру којим небо на западу букта |
| х убити!{S} Везуј ме коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуш |
| једном према Ристивору, гледаше га сва растужена, па се онда растопи у тиху месечину којом се |
| Ристиворе!“ прихвати кнегиња узбуђена и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старо |
| чудним осећањима у којима се с милином растуженост мешала.{S} Тек кад га мали Маша, скутоноша |
| снице.{S} Све то смести око заставе, па растури по ново огласнике по селима и засеоцима, и по с |
| е двору завадила те се један део војске растурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и опет сасвим |
| погледа са ње.{S} По румени, која му се расу не само по образима него и по челу, кнегиња виде д |
| е икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало одмори.{S} Владаше мртва тиш |
| имо шаторове турске, не би ли сигурније рачун ухватили, колико ће бити тамо турске војске!{S} Ј |
| ога Јунија, <pb n="53" /> рано пође.{S} Рачунао је да са својим људима стигне пред вече истога |
| аким, то је свега две стотине војника!“ рачунаше полагано кнез Градоје.</p> <p>„Зар свега двест |
| ађа грдну једну мркосиву орлушину, која раширеним крилима лети у вис носећи у канџама румено че |
| <p>Стари кнез слушаше Ристивора немо, с раширеним зеницама и отвореним устима.{S} Онакве га реч |
| одиже главу високо према турском стану, рашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да посрче сав она |
| ћемо ми, колико нас овде има, братском ревеном подићи цркву код гроба војводина!“</p> <p>И сви |
| рече Ристивору:</p> <p>„На тебе је сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу |
| јатељи повукоше Винка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кне |
| ицима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <pb n="63" |
| су војници одјахали па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према средини |
| ћемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p> <p>Насмеја се грохотом кнез Миросав.</p> <p> |
| азвијеном заставом према средини првога реда а испред њега.{S} Оштрим погледом прелете кнез сва |
| азар изиђе са својим оклопницима у прве редове.{S} Његово око, његов глас, његов мач, његова за |
| па је неколико стотина коњаника стало у редове испред шаторова, мирно и у највећој тишини очеку |
| p>Заповедник Турака даде заповест те се редови коњаника који стојаху иза оних у првоме реду, ра |
| па тихом једном узбрдицом на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених колиба беху п |
| венца и одмах испод њега беху неколики редови шаторова. </p> <pb n="189" /> <p>Стари кнез поду |
| теоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њиви; пригибљу се ниско по класју и светлуц |
| >Приђоше и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} Ниједно ок |
| и, оседео у војнама, преклињаше нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И ш |
| оговоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</p> <p>Она бојазна старога кнеза, да не узнемиру |
| S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је право и паметно да се ради |
| коњаника који стојаху иза оних у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у по |
| реко мере уморио, казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја!“</p> < |
| кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по реду, господине кнеже!“ поче старац хучући; али чим му |
| елете кнез сваког свог војника, и онда, рекав нешто војводи који само климну главом одобравајућ |
| астеле, и отиде право к своме шатору не рекав више ником од њих ни једне речи.</p> <p>На уласку |
| ете чути моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, преблед, оборив опет глав |
| рудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска! |
| ајпре опростимо!{S} Оди, синко!“</p> <p>Рекав то стари кнез пружи своју десницу да му је унук п |
| радостан народ око мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају |
| нда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљеш |
| православне и племените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав по |
| !“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам |
| рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, |
| био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се |
| може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — настави Ристивор, — „да ти, господар |
| им о пословима витешким: али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не м |
| шој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а мог |
| "175" /> беседу кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама |
| кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из се |
| амо да си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше кнез |
| ојском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb n="175" /> беседу кнеза Вукана?{ |
| то као и невесело, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погиб |
| у ли то тамо турски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи |
| вено разговараху са жубором Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је |
| еривој, преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, које се руменило на и |
| “ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и не |
| и и Ристивору <pb n="195" /> моја мајка рекла!?“ говораше Боривој мирно, али му се пламен просу |
| шта би сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, с |
| да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњицом прешао к непријат |
| ве друкчије, него што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни ди |
| ја шта теби праштати, мили господару!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и боља господара од т |
| о сетан невесео?“ питах сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан невесео кад озго с неба п |
| на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом |
| а.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ пита |
| поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као какве орлушине!“</p> <p>„То треба да чујеш, м |
| јмо, да уставимо тај покор!“</p> <p>„Не рекох ли ти, постави стражу на њиховим вратима?“ прекор |
| зуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине војводо,“ настави Ристивор, — „први гл |
| ило, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одм |
| ига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кре |
| а умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у једну крчму,“ настављаше Гој |
| оне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“</p |
| " /> прихваћају руком заставе, једни ми рекоше:</p> <p>„Стани мало, брате, та докле ћемо тако?{ |
| бињске Планине тихо спушта у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, од старина двор властелинске кућ |
| високо копље, о коме вишаху три коњска репа.</p> <p>Старац најпре узе сам да прегледа како је |
| м те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јак |
| тора, пред којим високо копље с коњским реповима побијено беше, изиђе висок и личан човек, у до |
| го поглавито што је старац био један од ретких остатака од оних јунака, који су под Душаном шир |
| в уплакан.</p> <p>„Знаш ли нам, старче, рећи ко је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је |
| {S} Најпосле — а после подуже почивке — рећи ће Ристивору:</p> <p>„Учинићу ти све како желиш!{S |
| ављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p> <p>Насмеја се грохотом |
| тмурено, као да се срди, па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде доста светлости, него да изиђем |
| несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи свечаним, кораком свога коња упутио се беше к једи |
| , пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог побрати |
| а су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристиво |
| погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо између себе данас више не |
| и, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} С |
| Витомир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чист |
| ="59" /> не казуј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин |
| узе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој крвни непријатељ кнез Н. |
| стила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом п |
| а од воденице <pb n="5" /> на Голубињој Реци чуло се непрекидно и убрзано крекетање жаба, као д |
| под њега; али никоме не могаше ни једна реч да се преко усана превали.{S} Беше то чета онемелих |
| е.</p> <p>„Све ми звони у ушима паметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој |
| е, мој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар ниј |
| >Кад се већ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то |
| вога племена и бејаше најугледнији, узе реч:</p> <p>„Није ово место, кнеже, нити је прилика, да |
| p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин К |
| говарају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кр |
| војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам с |
| </p> <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужд |
| има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смр |
| ху.</p> <p>„Мени се чини, господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да во |
| м само, шта се мени једном десило:“ узе реч млад један властелин, по имену Витомир. „Пре пет го |
| вих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростити што оскврнише мо |
| је рана стекао?!“ питаше кнез као да је реч о тековини некаквога великога блага.</p> <p>Санџак- |
| ам шта и како говориш, господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па ве |
| да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} У седла!{S} На коње!...{S} |
| итањима старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде стари кне |
| же, па ће онда опет игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„Кнеже Орловићу!{S} Немој мислити да се ми |
| се од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који |
| сподин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи |
| о.</p> <p>„Господине војводо!“ узе опет реч смерно и невесело Ристивор, — „ја још не доврших св |
| , кнеже, приговорити не могу!“ узе опет реч игуман Пајсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да |
| има.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, теб |
| еш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој |
| ине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе д |
| ињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и |
| е, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „ |
| /> и одмерено, тако да је сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, |
| “</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њиме увреди |
| ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, |
| лим гласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} |
| еби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кн |
| “ рече властелин Витомир, коме последњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим |
| и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као побожна Хришћанин |
| згледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хо |
| н и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта да прашт |
| као што га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види не |
| решина задруге ако није старешина села, рече ми: „Кажи господину кнезу: хвала му што те посла, |
| паст и жалост порушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Б |
| човек који се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зо |
| ујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју а |
| Онако добар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да |
| велике степенице која води на први кат, рече свити својој да сваки може ићи или у своје конати, |
| о у очи, него, оборив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{ |
| а погибије нема!....{S} Има смрти,“.... рече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сам |
| , онда је то добар знак!“ <pb n="44" /> рече Ристивор поуздано. „Нека је слава Богу!{S} Један ћ |
| му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и |
| ор пробуди она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али н |
| шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдегод у којој колиби где су |
| викује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ — рече поп; „пуштајмо се, да видимо шта светац хоће!“</p> |
| ка си глава, Орловић си, ево, синко,“ — рече старац отварајући писмо, „ево, синко, читај, у име |
| з Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пропушташе прилику да покаже коли |
| у моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристивор га погледа за неколико |
| /p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Не |
| ко себе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Јесте мучно што велиш!“ прихвати |
| млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи говорећи; „бадава, нема већег свец |
| , и да послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у невиности свога срца.</p> <p>„Како?!“ з |
| дна слуга буни против господара свога!“ рече он; па онда настави срдито: „Јес чуо ти... не може |
| ка је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека да се забор |
| газићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ето, ве |
| но збориш, стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно |
| ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, д |
| да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кнез задовољно. „Пружите један другом руке!. |
| ени!</p> <p>„Сад још једно, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један |
| већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к прозору да седне пор |
| по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се прекрсти. „Е сад. |
| „Ваистину настала су последња времена!“ рече кнез снуждено попу Каритону. „Ти се сећаш како је |
| p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је истина, бо |
| ј слуга није постидео свога господара!“ рече Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао је покривен |
| <p>„Књига је од нашег војводе Радича!“ рече старац. „Ево чекамо тврдоглавог попа Каритона да д |
| летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево |
| те чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> <p>Испаде кнез Градоје с |
| /p> <p>„Страшну истину говориш, кнеже!“ рече тужним гласом војвода Радич. „Јест, страшну истину |
| ш!“</p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже!“ рече Некудим осетив се некако окрепљен речју кнежевом. |
| p> <p>„Сачувај нас тога, Господе Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич, скиде сребрни шлем свој |
| >„Нико мени више ништа помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно додаде: „Јест, треба ми неш |
| штри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи руку правцем к Југоистоку. „Ето |
| о од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, немојте, |
| данас шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор поуздано; „само наше авети нису зли дуси, |
| час видех очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече |
| а радости.</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ рече она оним својим чудесно меким гласом; „ето за твој |
| од шатора пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу стиже под шатор игу |
| а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеја како згодно прикло |
| <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ рече старац седајући опет на свој сто; „сузе лијете кад |
| <p>„Добро нам дошао, млади властелине!“ рече кнез срдачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све зд |
| види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на |
| упи ближе, верна наша слуго Ристиворе!“ рече му она оним својим чудним гласом, јасним као сребр |
| . „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“ рече му, па кад се Ристивор подиже, пољубив му руку по |
| се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав према Истоку, који својим румени |
| p>„Па стани мало, господару, молим те!“ рече збуњен Ристивор, који се препаде видев да му се го |
| нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господине војводо!“ узе опет р |
| о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо, одвај |
| „Хвала теби, војводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране |
| крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под шатор. |
| м и треба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Мирослав. „Није <pb n="131" /> нас кнез Градо |
| подједнако о Господина Кнеза огрешили!“ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза с |
| ео војске растурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и опет сасвим поуздано кнез Градоје, — „Сла |
| Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Боривој је с мом |
| аше Витомир.</p> <p>„Тако је у истини!“ рече упорно Миросав. „Мени не треба да се правдам.{S} Т |
| итах му опроштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу н |
| <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет ослободи и поглед |
| p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати!“ рече старац љубазно младом властелину. „Што ја видим и |
| же Гојко!{S} Стегни срце, синовче мој!“ рече му. „Србадија ће помињати име војводе Радича, кад |
| се теби све тек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У самој ствари то је Ристиворово лукавство. |
| прилике да се покажеш колико си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ |
| и је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да ти кажем?{S} Можда ми |
| једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласом, готово шапато |
| и?“ питаше стари кнез.</p> <p>„Марјан!“ рече Ристивор.</p> <p>„Јавља ли што клепа2“</p> <p>„Вел |
| p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђ |
| утем ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору из милости |
| рац.</p> <pb n="205" /> <p>„Три, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез Градој |
| > <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез |
| Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пред непријат |
| Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је данас овде |
| на земљи праштамо, добри наш војводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе рон |
| споде.</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам |
| амота!“</p> <p>„Немојте тако, господо!“ рече с уздрхталим гласом војвода, али опет некако с пун |
| гомила.</p> <p>„Станите мало, господо!“ рече кнез Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо |
| ве.</p> <p>„Станите, по Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од је |
| >„Уставите се, славна јуначка господо!“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац |
| опет поче растапати у сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно потражимо по шатору. |
| и пред Богом криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув се свити св |
| ј је наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част |
| Ристивору.</p> <p>„Па певају, дакако!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази ошт |
| поде.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осмехом, „мени се чини да |
| ред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не само из близ |
| беше присетио.</p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кр |
| дара!“</p> <p>„Та већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине ни |
| прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече старац сав пренеражен; — „како бих ја давао једној |
| „Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени |
| е кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чим угледа слугу свога. „Дед казуј колико и |
| p>„Нећеш ваљада претварати пост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и још једнако срдит.</p> <p>„То ј |
| и?“</p> <p>„Да окушамо попову мудрост!“ рече кнез Ристивору. „Али мрка капа зла прилика!“</p> < |
| , децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачан |
| о казати!“</p> <p>„Нека је слава Богу!“ рече кнез побожно па се прекрсти; „нека је слава Богу н |
| , послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Јабучила натр |
| омаси за погибију <pb n="182" /> нашу!“ рече кнез Градоје поуздано, „Не би тај јадан народ дана |
| <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њиме увредих мртв |
| до, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се скромно, па настави: „Него |
| ки заслужио, да му толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана ум |
| друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше чо |
| и у ушима паметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војс |
| просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе |
| су у цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече војвода рањенику, „ако се ниси преко мере уморио, |
| .{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем ок |
| га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика тајна, „и о |
| гор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја разговетно чух како онај што запомаж |
| уботе?“</p> <p>„Славе ми, кнеже Нинко,“ рече властелин Витомир, коме последњу реч беше Нинко уп |
| <pb n="147" /> <p>„Благо теби, синко,“ рече кнез Градоје рањенику, „благо теби, који си крв св |
| ри Миросав јетко.</p> <p>„Не питам то,“ рече војвода, „него који су овде напољу били први напад |
| , он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај |
| орите се!“</p> <p>„Вере ми, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су много кивни; поб |
| це носећи буздован.</p> <p>„Господару,“ рече он смерно, „ево ти буздован твој!{S} Може ти треба |
| очита Боре из листине Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он |
| Како би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук његов.</p> <p>»Ако ћеш право,“ прихвати |
| таше.</p> <p>„Кад сам ти је ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па |
| ројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи стари кнез, одгурну љутито свој |
| частво од Агарјана, то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презривости, и узе п |
| кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним т |
| оду какве има заповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ак |
| на славу Божју?!“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у |
| из њега своју сребрну челенку, па онда рече Боривоју, који још једнако стајаше поред своје мат |
| мо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n="171" /> до |
| она господа да је све тако како војвода рече. <pb n="83" /></p> <p>„Како?“ питаше озбиљно кнез |
| очне казивати у перо.{S} Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писа |
| из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситеља нашег |
| аде, поклони се дубоко пред старцем, па рече:</p> <p>„Дворанин војводе Радича, властелин Иван П |
| е дугим а невеселим једним погледом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, |
| еза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа |
| а слушали, стиже један сељак са Ибра па рече кнезу:{S} Хиљадама рањеника ударило је Ибром са Ко |
| око изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристивору:</p> <p>„На тебе је сад ред, синко!{S} П |
| и властелин, смерно се кнезу поклони па рече:</p> <p>„Хвала ти, господару, на тој дивној причи |
| гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним и разговет |
| ија.{S} Кнез се осмехну једним брком па рече младим људма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да |
| силно изненађен, па уставу Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} Зар певају?!“</p> <p>Саставни сво |
| ици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“. |
| е одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ привикаше господа сложно у глас, неки од њих ка |
| над очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да с |
| апред.{S} Чух Кнеза како онима око себе рече: „Има их много њих који су требали да су стигли, а |
| сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече своме <pb n="183" /> деду: „Ето лепо чујем како же |
| драла.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје рече својој малој дружини:</p> <p>„Ходите, помозите ми |
| оставио своје последње заповести!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>П |
| ко, „онај наш поп Малвасија ништа ми не рече.{S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамти ш |
| > <p>„Право да ти кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се на прагу п |
| его витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да м |
| е и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно време кнез позивље људе; ево јечмови |
| и кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мени <pb n="117" / |
| е својом руком онај кондир малвасије, и рече му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро |
| b n="156" /> другом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требнико |
| сти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва твоја во |
| енерази се стари кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће |
| ја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нека |
| , па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније заповести не можеш ми ни издава |
| својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати твојим поз |
| шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; кад |
| даље зеленим пољем, неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред дво |
| за цара гину!“...{S} Него најправије ми рече старац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој зе |
| гумана не могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одма |
| , да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ питаше кнез <pb n="27" /> младога власт |
| мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску на |
| неколико тренутака у младу жену, па јој рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, што ти је?{S} Што сузе |
| ску Кнежеву — он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и |
| уне свакојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који с кнезом на Косово полазе |
| х двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двојица врат |
| се пригну к уху војводину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапсити, <pb n="93" /> стави стражу |
| уги <pb n="197" /> пут, кнез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> |
| е кнез прими усвоје руке, он онда јетко рече Ристивору: „Од овога часа ниси више мој слуга ни м |
| асније заори, кад стари кнез доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S |
| еви се и дубоко поклони кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, господару!“ |
| им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да непријатељ насту |
| вуда нагосте?!“</p> <p>Стари кнез нешто рече својима, па потера Лабуда напред.{S} За њим јахаше |
| p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз о |
| а устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво |
| ка, који заповедаше оном стражом, па му рече да се она не боји остати сама у средини верних Кру |
| још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом |
| и стојаху, беше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше довикивати: „Тако, сиви соколе!{S} Та |
| Приморце на збор.{S} Најстарији од њих рече само оволико: „По закону ове земље нисмо дужни да |
| погаче и руменога вина, па онда старац рече:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја ћу мало да отпочинем, |
| ано спуштах, и онда чух како Светогорац рече да су настала последња времена, и да ће се најдаље |
| егају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} У седла!{S} На коње!...{S} Нап |
| кнезу, коју овај смерно целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало остати у трпезарији да доп |
| ватреном срцу младог Орловића.{S} Свака реченица старчева убрзаваше куцање срца његова, и подст |
| по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, као да му је то пријатељ који разуме све шт |
| ницама и отвореним устима.{S} Онакве га речи запрепастише и готово скаменише.</p> <p>Ристивор ј |
| стојећки и са склопљеним рукама саслуша речи земље господара.{S} Младоме Боривоју задрхта рука |
| у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких сви |
| ору не рекав више ником од њих ни једне речи.</p> <p>На уласку у шатор заустави се.{S} Замишљен |
| .{S} Сети се једне њене миле, детињасте речи, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се |
| поклони!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и в |
| p>Ристивор бејаше доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго |
| пламен што из срца старчева сијну кроз речи његове, беше одмах запалио пламен у ватреном срцу |
| лазницама у шатор не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово полагано спуштање |
| опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу на уласку у |
| заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор |
| елене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, свечаном мирноћом гледаху у два рањеника, једног |
| ана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из седла издиг |
| и уморног рањеника, и нико не проговори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док га сам рањеник не п |
| а сам те, да проговорим с тобом две три речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио власт |
| ма кроз ону танку паучину, којом су јој речи њене сузе њене обвијале.{S} Па онда, више као себи |
| примамо заповести твоје, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, па ма то било |
| ући језиком на свакој другој или трећој речи, говораше:</p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S |
| војој матери.{S} Ристивор му у неколико речи исприча шта му је кнез заповедио.{S} Млади кнежеви |
| ке, дотицај њене руке, и неколико њених речи, шапутом управљених Мајци Божјој, свагда помажу!</ |
| огло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову описати.{S} То није само |
| знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} Властелин Витомир ми је пред вама свима нане |
| а ону господу, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говори |
| ко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу као да огледају |
| рече Некудим осетив се некако окрепљен речју кнежевом. „Прво је дошао војводи под шатор ђак ње |
| <p>И тако је кнез Градоје на свој начин решио једно незгодно питање.</p> <milestone unit="subSe |
| се стражњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави у равн |
| своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако ос |
| истом је послао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још ш |
| би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрема по каквога сиромаха, а богме је п |
| овој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади иза мене?!{S} М |
| е запрепашћени, јер им се учини да чују рикање једног џина.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаш |
| је дете!“</p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ рикну као бесан кнез Миросав, па се баци сребрним пехар |
| јатељства с царевима и народима који се Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <pb n="89" |
| ата у зиду на који се тераса наслањала, Ристивор испаде, поклони се дубоко пред старцем, па реч |
| ти, живо повуче за <pb n="54" /> рукав, Ристивор се трже из свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ |
| , и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе преко средине од собе па се устави на са |
| и цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој заповести, коју му стари кнез < |
| ре него што Иван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:</p> <p>„Па, молим те, господ |
| хвати смерно, али нешто као и невесело, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај твој славни |
| ева, и у поузданом управљању коњима.{S} Ристивор је пратио свога господара и дворио га на тој с |
| се учини да чују рикање једног џина.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у са |
| нца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} Ристивор је свакоме огласнику придао по једног бубњара, |
| ди Боривоје проведе Орловићеве људе.{S} Ристивор приклони заставу те јој свилене кићанке целива |
| се јави своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у неколико речи исприча шта му је кнез запо |
| ри кнез се окрете према својој чети.{S} Ристивор по заповести коју је од кнеза добио наредио бе |
| п Каритон и војводин властелин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно иза стола свога господара, и, |
| "72" /> викну громко: „Напред, јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила па са заставом изиђе испред сво |
| ек је сутра дан подне превалило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у с |
| а малог властелина у двору војводину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најмлађу дворанку госпође |
| и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где си |
| шло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ причаш |
| глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор>“ питаше кнез па брижним погледом прелеташе |
| о тихим шапатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и |
| како је сваки коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала.{S} |
| да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на св |
| лута по ходницима од двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби Змајевој, |
| <p>„Смешно ми једа видим какве муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му коњ натраг, него хоће |
| одне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ристивор се био наслонио на један од оних бршљаном заст |
| абучила и тепаше му.</p> <p>Мало час па Ристивор дође пешице носећи буздован.</p> <p>„Господару |
| о им кажи и ништа више!“</p> <p>Продера Ристивор својим коњем кроз џбуње и шибље, прегази поток |
| <p>„Зар свега двеста војника?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ев |
| p>„Јели мислиш цркву Грачаницу?“ запита Ристивор безазлено.</p> <p>„Какву Грачаницу?!“ прихвати |
| се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не мари, јер с |
| вора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци свој клобук а д |
| и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну |
| плакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез чекао.</p> < |
| запевати и нарицати!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да |
| Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: |
| угачак ковчег од храстовине, на који је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се з |
| о и вино пио.{S} По још причаху како је Ристивор једнако одбијао од шатора таласе народа шапућу |
| Примајући мирисне струкове из њене руке Ристивор гледаше с великом слободом право у њене очи.{S |
| зима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим силним узбуђењем.</p> <p>„Има |
| о, синко Ристиворе!“ рече му, па кад се Ристивор подиже, пољубив му руку по други <pb n="197" / |
| сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, ти опет мислиш, светац је као ти, |
| н не могаше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Карит |
| Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао нестрпљиво, |
| чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, старац му викну:</p> <p>„Казуј, синк |
| ко за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n="177" /> навеже на онај разговор, кој |
| а је то добар знак!“ <pb n="44" /> рече Ристивор поуздано. „Нека је слава Богу!{S} Један ће од |
| је вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> <p>Испаде кнез Градоје с Борив |
| очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи руку правцем к Југоистоку. „Ето глед |
| с шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор поуздано; „само наше авети нису зли дуси, него |
| томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет ослободи и погледа пра |
| господару, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да ти кажем?{S} Можда ми нећеш |
| иташе стари кнез.</p> <p>„Марјан!“ рече Ристивор.</p> <p>„Јавља ли што клепа2“</p> <p>„Вели: ид |
| ивору.</p> <p>„Па певају, дакако!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим с |
| лушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Јабучила натраг пу |
| оји си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се скромно, па настави: „Него вино |
| се!“</p> <p>„Вере ми, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су много кивни; побиће с |
| лаву Божју?!“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну К |
| не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ питаше кнез <pb n="27" /> младога властелина |
| p> <p>„Ето тако: ни један!“ потврђиваше Ристивор гледајући преда се, и ниско погнут као да на с |
| о су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме господару, па својим копљем устави бесно |
| и ми, господару, још у животу!?“ викаше Ристивор, огледајући да буздованом својим пробије себи |
| лутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, |
| Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три крока истрча уза степенице |
| ужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристивор уздрхталим гласом, запињући мало о ову или ону |
| твом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то казивати, кад то Госпо |
| куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ понови кнез |
| <p>„И јесте управ педесет!“ прихвати и Ристивор живо.</p> <p>„Педесет шаторова, по четири војн |
| а већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буз |
| Лабуда шапуташе му нешто што Боривој и Ристивор не могоше разабрати.{S} Лабуд је разумео свога |
| бледе образе.</p> <p>Сад приђе смерно и Ристивор.{S} Гологлав дубоко се поклони пред старцем, п |
| ине у служби земље господара!“</p> <p>И Ристивор ућута као човек који је казао све што је имао |
| проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну |
| !“</p> <p>„А рекао је истину“ — настави Ристивор, — „да ти, господару, ниси више млад, и да је |
| о ти рекох, господине војводо,“ настави Ристивор, — „први гласови, на које наиђосмо, казиваху о |
| нак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на своме месту као да је оловом ту зат |
| витлати.</p> <p>Али се ни стари кнез ни Ристивор не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и други! |
| о коње и клобуке цвећем окићене: једини Ристивор да нема ни једнога цветка?!{S} Није он лош дру |
| о, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Господо, јунаци и браћо!“ проговори в |
| им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Нека сад нема!“ прихвати старац; „бић |
| > <p>„Е мој славни господару!“ одговори Ристивор невесело, па скочив с коња приђе к руци кнежев |
| </p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике ве |
| смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор причао како је то било?“ питаше кнез Ивана.</p |
| емо сад?!“</p> <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете |
| баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што |
| ра?“</p> <p>„Нека, господару!“ прихвати Ристивор весело. „Нека је наша дружина окићена, и <pb n |
| његов.</p> <p>»Ако ћеш право,“ прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паме |
| ти!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево мене, господа |
| ати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с леве стране младом кнеж |
| {S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Града.{S} Не ст |
| тераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли само разбудио |
| мало, господару, молим те!“ рече збуњен Ристивор, који се препаде видев да му се господар од зб |
| !“</p> <p>И још је много којешта причао Ристивор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; п |
| калдрме од авлије упутила била.{S} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њ |
| .</p> <p>Не мичући се слушаше Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго потраја |
| ојводо!“ узе опет реч смерно и невесело Ристивор, — „ја још не доврших све што ми мој господар |
| целиваху плашт и шлем војводин.{S} Само Ристивор не могаше при том уздржати својих суза, него с |
| метни људи казиваху!“ брањаше се смерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, |
| из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао своме новоме пријатељу о госпоштини и о |
| својом црвеном свиленом заставом, коју Ристивор развио беше изнад њега, чекаше мирно док се не |
| лете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од к |
| вараше стари кнез, па се мачем, који му Ристивор додаде, залете <pb n="202" /> на најближе Турк |
| као заклан на једној шареници, коју му Ристивор на мирисном сену простро беше.</p> <p>„Не знам |
| а говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор сав престрављен, и подиже у вис обе руке као д |
| е!“</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну Ристивор иза гомиле света, па се онда коњем својим прог |
| <p>„Их, погана веро Агарјанска!“ цикну Ристивор кад га оштриц турске сабље дохвати по левој пл |
| од Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ |
| ва три корака окреће к Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није |
| ође с Боривојем даље унапред, а сиромах Ристивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Боривој се о |
| та и како говориш, господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим |
| :id="SRP18990_C1.2"> <head>II</head> <p>Ристивор се као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп |
| :id="SRP18990_C1.4"> <head>IV</head> <p>Ристивор је, по жељи Ивановој, наредио те млађа чељад п |
| стише се нежно једно од другога.</p> <p>Ристивор осети како му је срце пуно, како се укрепило н |
| едан корак на десно од Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигне буздован.{S} Јабучило, о |
| ма за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па |
| па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чис |
| тину година донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао дворанки Босиљки, и не подиж |
| запрепастише и готово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако ко |
| сам понесем?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристивор га погледа за неколико тренутака мало као збуњ |
| смртног какав опроштај да тражи.</p> <p>Ристивор приђе к руци младог Боривоја, али му је овај н |
| а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се |
| ад попа да доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове со |
| ецо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, протре мало очи, преви се и дуб |
| } А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој с |
| ако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри |
| прости ми, дедо!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; |
| изивље милост Божју; пригну се и целива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник. |
| ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора?“</p> <p>„Нека, господару!“ прихвати Ристивор |
| већ почело да свиће, стари кнез продрма Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у д |
| падаше танак прамен плаве светлости на Ристивора, који сад мирно лежаше не мичући се и не дишу |
| лед као крпа, снужден, уздрхтан, запита Ристивора полаганим говором и тихим гласом:</p> <p>„Је |
| по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо! |
| гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит Илдирим, чувши з |
| ени!“ заповедаше старац, и умах нестаде Ристивора.</p> <p>Мандалена дохвати журно разбој од шим |
| е да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби преноћи, не би ли разговоро |
| им домовима!“</p> <p>Стари кнез слушаше Ристивора немо, с раширеним зеницама и отвореним устима |
| жевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те |
| ак недокуван?!“ срдито прекораваше кнез Ристивора, а овај се не даде пореметити него настави да |
| <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдегод у којој |
| сврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо ма |
| II</head> <p>Кнез је оставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао |
| во по мојој руци!“</p> <p>Старац остави Ристивора па по руци Боривојевој тражаше неће ли где у |
| ј пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно као да притајује дах с |
| ја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грца |
| рањеника.</p> <p>„Тек ти бејах опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти |
| баше час с једне час с друге стране око Ристивора, узалуд по правцу руке његове напрезаше своје |
| ном храсту, како се сва моба искупи око Ристивора, како, кад овај скиде свој калпак, сви мушкар |
| о ћу да те молим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне стране поред мене, нека сви јунаци, к |
| p> <p>„Потецимо, синко!{S} Пођи с нама, Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати |
| <p>„Да није откуда какав светац сутра, Ристиворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ |
| збораше тихо у два маха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, лакше!{S} Бојим се рком својом пробудићеш Ту |
| Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала последња времена»? |
| у:</p> <p>„О, Боривоје, синко!...{S} О, Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „Ево мене, господ |
| ру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је мој мач, Ристиворе!“ прозбори старац тихо.</p> <p>„Запојте га ви |
| се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим гласом Боривој. |
| ој жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“ |
| та:</p> <pb n="10" /> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!“</p> <p>Однекуд доле испод терасе испаде на |
| на ноге и викну:</p> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!{S} Брате!{S} Јуначе!{S} Тако ти славе, устај |
| гли староме кнезу на Цареву Громаду!{S} Ристиворе, води нас најпречим путем!“</p> <p>И ободоше |
| већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте ли још у животу?!“ питаше сиромах м |
| Каритона да дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесе |
| , врати у Орлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пратиш свога <pb n="193" /> младог господ |
| еха!</p> <p>„О, наша верна слуго, добри Ристиворе!“ прихвати кнегиња узбуђена и растужена. „То |
| p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Боривој, пребледе као крпа и паде с |
| p> <p>„Приступи ближе, верна наша слуго Ристиворе!“ рече му она оним својим чудним гласом, јасн |
| десет и три ране!{S} Па добро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је под ранама |
| Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ понављаше стари кнез т |
| касмо!“</p> <p>„Бог да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапуташе старац неколико |
| шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристиворе!{S} Прегази поток, пожури се међу жетеоце, ка |
| га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“ рече му, па кад се Ристивор подиже, пољубив |
| ина, па онда старац рече:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај ст |
| ху, па онда узе говорити:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти моје заповести:{S} Прво одведи власте |
| јући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта да праштам, него опрости ти мени!< |
| ну неколико пута:</p> <pb n="10" /> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!“</p> <p>Однекуд доле испод тер |
| себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!{S} Брате!{S} Јуначе!{S} Тако т |
| идевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе по више пута час десно |
| оспођа Мандалена стаде, да чује одговор Ристиворов.{S} Млади витез по дуго стаја пред њом нем и |
| у ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по високо у углу од два зида стајала је нек |
| .{S} Сам прихвати из руку <pb n="81" /> Ристиворових заставу, десном руком сукну мач из корица, |
| мој!“ рече кнез. „У самој ствари то је Ристиворово лукавство.{S} Али мене неће преварити! <pb |
| вости растопи лед који стегао беше срце Ристиворово.</p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо; имам и ја |
| ко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмуло као неком јеком од гу |
| е, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, који упаде у шатор вичући;</p> <p>„Господа |
| ва на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристиворову као на љуљашци, па не могаше.{S} Приђоше од |
| у тужну песмицу без конца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је поступно јачало у громко крхање, |
| !“</p> <p>И ободоше коње, и појурише за Ристивором.{S} Сви снуждени, сви натуштени и намргођени |
| руги.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивором, па поче да му оштро говори:</p> <p>„Још веч |
| јник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и св |
| на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре прихватише беле погаче и румено |
| ло а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p> <p>„Шта ти је, си |
| атраг!“ викну он, што га грло доношаше, Ристивору, који се доиста напрезаше да окрене коња друг |
| буци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буздован на ледину само један ко |
| {S} Са прага се окрену још једном према Ристивору, гледаше га сва растужена, па се онда растопи |
| водину!“</p> <p>Госпођа Манда прошапута Ристивору да <pb n="16" /> принесе светњаке са воштаниц |
| рога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кн |
| едња заповест Кнеза Градоја слузи своме Ристивору.</p> </div> <pb n="198" /> <div type="chapter |
| оји се зауставио био, па се онда окрете Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуздано да распознаш јесу |
| писмо у своје руке стари се кнез окрете Ристивору:{S} Синко води нашег милог госта у црвену кул |
| слугама што јахаху иза њега, — „додајте Ристивору чутуру вина, нека спере прашину са грла!“</p> |
| осле — а после подуже почивке — рећи ће Ристивору:</p> <p>„Учинићу ти све како желиш!{S} Учинић |
| то га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли |
| знад Запада, кад се старац диже па рече Ристивору:</p> <p>„На тебе је сад ред, синко!{S} Пружи |
| з прими усвоје руке, он онда јетко рече Ристивору: „Од овога часа ниси више мој слуга ни мој вл |
| <p>Млад човек, који гологлав следоваше Ристивору, смерно се поклони, дохвати се руком скута кн |
| >„Да окушамо попову мудрост!“ рече кнез Ристивору. „Али мрка капа зла прилика!“</p> <p>На велик |
| ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="195" /> моја мајка рекла!?“ говораше Б |
| жје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачаницу.{S} Не можем |
| верно послужи!...{S} Опрости моме слузи Ристивору, јер служећи мене изгуби славу да тебе послуж |
| до!“ рече Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору из милости своје према мени, опрости му за љу |
| ј госпођи, приђе она слободно и право к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисног босиљка |
| иту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ристивору!“</p> <p>У млечне образе Босиљкине удари плам |
| а па се искупише око рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурн |
| м?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому пог |
| погледајући у очи час своме унуку а час Ристивору.</p> <p>„Па певају, дакако!“ рече Ристивор. „ |
| оривоје весело; „ето отказао послушност Ристивору па га насупрот вољи његовој носи к нама!“</p> |
| црвене, очи му севнуше гневно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дође!{S} |
| аше узе се најпре крстити па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не з |
| под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за м |
| } Па онда нађе ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шатором оставио; прекрсти се и уми се.{S} |
| ео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако к |
| обојице киптио је зној.</p> <p>Тада им Ристифор приђе.</p> <p>„Уставите се, славна јуначка гос |
| нда поп навуче мантију, макну главом на Ристифора који му притрча с кондиром пуним воде.{S} Опр |
| п Каритон па климну главом и намигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пу |
| то му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очевидно |
| ад умукнуше комарци, и устави се хркање Ристифорово.{S} Настала беше мртва тишина, како и треба |
| у да пошљете!“</p> <p>Старац, се окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубм |
| , време је!“</p> <p>Кнез понови наредбу Ристифору, да доведе у трпезарију војводина младог влас |
| ј део погаче што се још нађе у шареници Ристоворовој, и подели га на три комада.{S} Свој комад |
| ог џина.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збора |
| p>„Лакше, Ристиворе, лакше!{S} Бојим се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад |
| оста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и |
| их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо маче |
| поклад мога покојнога оца.{S} У планини Рогозин ухвати ме плаховита дажда, те се склоних у једн |
| нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду |
| оји не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван |
| им; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по прегр |
| еле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно разд |
| аче, све ми се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш |
| унца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешта причао Ристивор, д |
| це Тројеручице, коју је један игуман од рода Орловићева пре стотину година донео из Свете Горе. |
| уме све што му он каже, само што се нем родио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и он |
| другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, о свога војводу, |
| е чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамо |
| а вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а моје покојне пријатеље!{S} Какви су јунаци о |
| ћи: „Да не знам православне и племените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“< |
| его да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанском насупрот роду Агарјанском.{S} Зар у ср |
| ћански помоћи роду Хришћанском насупрот роду Агарјанском.{S} Зар у српској земљи толике цркве и |
| у, да пожеле срећан пут староме кнезу и рођацима својим, који с њиме на Косово полажаху.</p> <p |
| тац; ова српска земља нама свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо? |
| ло му се — више но икада застрло густим ројевима <pb n="150" /> звезда.{S} Сетио се некакве ста |
| та у брзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчела.{S} Богатство им није повисило слав |
| мачеве у корице, па стајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Г |
| српски потоци могу сребрним жубором да роморе, као да се ништа необично десило није, као да кн |
| о не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месеч |
| не у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, која, с |
| стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде при |
| омчадија занемела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S |
| ке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славни |
| у земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратн |
| у дубоке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на колена пред иконо |
| /p> <p>Ристивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десним рук |
| њихова баштина, пронашле су се сребрне руде, као да су виле сребрним жицама прешивале темеље о |
| и за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева Грома |
| з гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не можеш ти окренути кнеза Градоја.{S} Узалуд |
| а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића кнежина по |
| к расрдио виле, те пустише воду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми |
| меље од Голубиња.{S} Орловићи дадоше те руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Са |
| дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп К |
| цем,који се напојио мирисом од босиљка, ружа, и липова цвета!{S} Није чудо што су славуји и кос |
| } Не више пупољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се сливају невина сећања на пупољак и |
| пламен.{S} Од белога крина поста румена ружа.{S} Послушна својој госпођи, приђе она слободно и |
| да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху седам дебелих свећа од жутога |
| расле у густи преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне жив |
| поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаш |
| на била, читав венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што почеше делити цвеће и кит |
| це.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — об |
| може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но зна |
| викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не можеш ти окренути кнеза Градоја.{S} |
| па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи ономлани на Пл |
| господара.{S} Младоме Боривоју задрхта рука кад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе к |
| осећах како ме он гледа; осећах како ме рука његова дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, нес |
| отиде, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала руке цара Душана, остане да прихвати сина |
| аше свилене завесе на шатору; нечија их рука силно размакну.{S} Испаде испод шатора војвода Мил |
| вечаности, живо повуче за <pb n="54" /> рукав, Ристивор се трже из свога слаткога заноса.</p> < |
| оламу са златним токама са себе, засука рукаве од свилене кошуље, па викну попу:</p> <p>„Ходи, |
| и поп, па збаци са себе мантију, засука рукаве од антерије, па искочи као помаман на чист патос |
| празни један пехар вина, узе исправљати рукаве од антерије, намести свој црвени пас да стоји ка |
| инском подруму; скинуо мантију, засукао рукаве, на једном бурету разастро некакве стародревне л |
| од тешких напора.{S} Стари кнез убриса рукавом зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} |
| тегао, па се онда подиже, убриса десним рукавом хладан зној са чела, и, као човек који се из те |
| аније и брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор на |
| ресаше од плача.</p> <p>„Издахнуо је на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени под шат |
| аху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у најближе село где ми ране привезаше.{ |
| у богатој златотканој одежди носећи на рукама, а на прса своја наслоњену, икону Светог Јована |
| дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{S} Напунише му се очи сузама, па с дубок |
| оду, кнез Градоје стајаше гологлав и са рукама на прса скрштеним више мртвог војводе, не скидај |
| “</p> <p>Војвода Радич покрио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у |
| Србадијо?!“</p> <p>И старац покри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи т |
| мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно било |
| своју главу на то узглавље, поклопи очи рукама и — плакаше горко...</p> </div> </div> <pb n="74 |
| Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме треснуо о ле |
| повест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов шатор сва три Србина јунака, би |
| у гомилу међу завађене, те својим голим рукама раскрштаваше њихове мачеве.</p> <p>„Станите, по |
| о би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а |
| же на ноге, да стојећки и са склопљеним рукама саслуша речи земље господара.{S} Младоме Боривој |
| сам уђе унутра, гологлав, с прекрштеним рукама, сав уплакан.</p> <p>„Знаш ли нам, старче, рећи |
| ивој пружи по своме плашту, обори седло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с |
| му митроносне слуге његове приступају с рукама црним од угарка и крвавим од крви невиних жртава |
| мада од камења, прост споменик подигнут рукама Турака јунака, двојици јунака од Косовских Срба. |
| {S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама у прса, момчадија занемела, а од женскадије нека |
| ки потрчаше на неколико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу как |
| ђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи говорећи; „ |
| и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложени сребром, у коме је урезан био напис, |
| а кнез Градоје, којега се рука дотицала руке цара Душана, остане да прихвати сина мога на крште |
| наслонио лактове на колена, а главу на руке, па ме својим крупним очима тако сетно жалостиво г |
| боко се поклони пред старцем, па, савив руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„ |
| реносе глас да је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S} Наступасмо ми слободно и све кл |
| е живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S |
| а бегамо?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!. |
| че пред њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се и ц |
| вор сав престрављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!.. |
| широких прсију, чврстих мишица, жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткр |
| део.{S} И још опазише како прстима леве руке тражаше нешто о левоме своме бедру.</p> <p>„Мач!.. |
| прво опросте један другом, и нека пруже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају |
| аше у старога кнеза. „Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати |
| ави војвода узбуђен, па метну обе своје руке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти запо |
| ћи да својим погледом и полагањем своје руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом додаваше како нек |
| а кнезу.</p> <p>Прихватив писмо у своје руке стари се кнез окрете Ристивору:{S} Синко води наше |
| аставу.</p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке, он онда јетко рече Ристивору: „Од овога часа ниси |
| нез. „Не мислим ја цркву коју су људске руке градиле, него цркву коју је сам Бог саградио!{S} З |
| .{S} Примајући мирисне струкове из њене руке Ристивор гледаше с великом слободом право у њене о |
| з ока Мандалене Орловићке, дотицај њене руке, и неколико њених речи, шапутом управљених Мајци Б |
| ребрних жица, лежао је поред њене десне руке; према њој је висила на зиду у сребро окована чудо |
| како лепе дворанке девојке пружају пуне руке цвећа младим јунацима.{S} Изгледало је као да је и |
| гроба војводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци! |
| е свите на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, |
| алише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кроз оду |
| и кнез задовољно. „Пружите један другом руке!...{S} Тако!...{S} Пољубите се!{S} Тако!{S} Сад ст |
| стовини вешто изрезанога змаја, положио руке по наслонима <pb n="6" /> од столице; заспао; по т |
| на прса, пустио вођице Лабуду, склопио руке на јабуку од седла, саставио калпак с густим веђам |
| трча с кондиром пуним воде.{S} Опра поп руке, уми лице, дохвати своје разбарушене косе те их са |
| ге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна писма, која су многој господи српској писали |
| и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан п |
| Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у руке Турцима, који га погубише, да освете смрт свога ца |
| > Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“</p> <p>Војвода би једва |
| и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом напред једн |
| гова несрећа што писмо моје није њему у руке стигло!“</p> <p>„Такав ти је он свагда од самог св |
| стране око Ристивора, узалуд по правцу руке његове напрезаше своје старачке очи да продре што |
| е боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га |
| њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Бори |
| и једва једвице петорица приђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> |
| истивору, смерно се поклони, дохвати се руком скута кнежева и прихвати десницу, коју му старац |
| аше се као да је у грозници, превлачаше руком преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p |
| “ викну старац запрепашћен, па се удари руком о колено. „Зар од онолике војске никога нема да и |
| е и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Р |
| леним плаштем једне игуманије.{S} Левом руком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким број |
| мати тихо к себи привукла, па га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве не |
| аца.{S} Превлачаше неколико пута својом руком преко његова чела, као да га милује.</p> <p>„И оп |
| знесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај кондир малвасије, и рече му да се мало поткр |
| је сасвим очевидно да је он сам својом руком себи нож у срце сјурио, игуман се сав стресе од у |
| илија је поузданим погледом и поузданом руком прострелила орлушину, те спасла живо и здраво чед |
| тајаше поред своје матере држећи једном руком њену руку а другом узду од свога коња:</p> <p>„Си |
| n="81" /> Ристиворових заставу, десном руком сукну мач из корица, па се онда чврсто корачајући |
| најлакши крок старога витеза.{S} Десном руком својом водио је снаху своју а левом свога унука.{ |
| . „Дед казуј колико их је се прихватило руком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да |
| кнез Градоје Орловић.{S} Ово је писано руком Боривоја, унука кнеза Градоја, код цркве Богороди |
| мерно иза стола свога господара, и, час руком, час мигом, наређивао млађима шта да донесу на тр |
| навалих да се <pb n="46" /> прихваћају руком заставе, једни ми рекоше:</p> <p>„Стани мало, бра |
| главе, нађоше под њим листину, исписану руком војводином а прибодену у земљу једним од малених |
| } Одлазите сад!“</p> <p>И војвода махну руком према вратима од трпезарије.</p> <p>Кнез Градоје |
| о довршивало, а госпођа Мандалена махну руком неколиким дворским девојкама, <pb n="65" /> које |
| г!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви |
| е коњу у седло.</p> <p>Стари кнез махну руком, да устави кликтање својих војника и јецање женск |
| ти игуман Пајсеј, слаб на читању ситних рукописа, али силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ва |
| ра на столицу, наслонио чело на руку, а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке мисли, уздис |
| одошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па корач |
| аром кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гун |
| па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена човека од сво |
| лног умора на столицу, наслонио чело на руку, а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке мисл |
| би на белези!“ пресече кнез попа пружив руку према њему да га устави; па настави окренув се Ива |
| ко пута.{S} Пружи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад трећу метани |
| не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се Некудимово срце опет поче |
| рије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орловићева |
| е сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, сави их полагано, готово побожно, мет |
| љом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по гл |
| ма да скину калпаке.{S} Сам прихвати из руку <pb n="81" /> Ристиворових заставу, десном руком с |
| да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што г |
| p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи руку правцем к Југоистоку. „Ето гледај само право по мо |
| о, па се окрете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај смерно целива.</p> <p>Рече поп да |
| а Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопни |
| ла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме д |
| хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади између себе и |
| ање, женскадија узе певати песме од сто руку, народ весело довикиваше кнезу и чети његовој: „До |
| } По неко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме |
| мив клобук са челенком, пољуби старца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од рад |
| до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз народ.< |
| руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што ето стиж |
| нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му вој |
| их.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме к |
| уди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љуб |
| ју руку на његову, као лед хладну, леву руку.{S} Осети како му се очи сузама напунише; пригну с |
| Рањени дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао непомично у с |
| и, погледа к десном крилу наднесав леву руку над очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече само т |
| вреба <pb n="24" /> некога, пружио леву руку према себи а у напред, као да хоће да некога од он |
| ело војводино положено у ковчег на брзу руку од сухих храстових дасака склопљен.</p> <p>Око тог |
| а; гледаше га; полагано му спусти своју руку на његову, као лед хладну, леву руку.{S} Осети как |
| го ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих |
| , па кад се Ристивор подиже, пољубив му руку по други <pb n="197" /> пут, кнез му шапутом рече: |
| д своје матере држећи једном руком њену руку а другом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај |
| се онда исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Је |
| тлост од свечева погледа, наднесе десну руку над густе веђе своје, па се пови мало унапред као |
| упита живо стари кнез, и наднесе десну руку над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.< |
| они!“</p> <p>Старац му мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, |
| сподин Кнез к владици, прими из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас цели |
| квом кајишу о бедрима, светли као да је румен образ девојачки.{S} Па се светац мрке коже и разб |
| удари пламен.{S} Од белога крина поста румена ружа.{S} Послушна својој госпођи, приђе она слоб |
| о свиленим концем везе по једном комаду румене свиле, чврсто затегнуте у шимшировим оквирима.{S |
| азе, у очи и у само чело. <pb n="34" /> Румени образи кнежеви прогрушали се модрином.{S} Са чел |
| зорима, високим и уским, кроз које меки румени зраци сунца на заходу падаху у конат, те изношах |
| нити скидаше свога погледа са ње.{S} По румени, која му се расу не само по образима него и по ч |
| ке, и преко овога у плаво небо, које се руменило на ивици где се на модре планине у даљној даљи |
| мир, погледав према Истоку, који својим руменилом поче да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да |
| ма његовим.{S} А кад седокоси старац са руменим образима и ватреним очима громко грмну:</p> <p> |
| а једна људина, широкога лица, с вински руменим образима, по дебелим носом, крупним очима, прос |
| , као млеко белим лицем, дивно срезаним руменим уснама, крупним црним очима, танким лепо повије |
| , оплетена била, читав венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што почеше делити цве |
| ним крилима лети у вис носећи у канџама румено чедо у белом свиленом повоју.{S} Јест, не гађа с |
| ље, које се прелива час у плаво а час у румено, није као патос од шареног мрамора, и зар нису с |
| а округло поткресаном густом брадом око руменог и округластог лица.{S} Опружио се био у оној хр |
| м те се најпре прихватише беле погаче и руменога вина, па онда старац рече:</p> <p>„Синко Ристи |
| онако млечно бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто расплетене, да л’ јој црне |
| рисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је срце јој |
| еше на колена, да својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исусових покајничке сузе, што |
| руху; пребледела у лицу, с разбарушеном русом косом, подигла лице к небу, упрла погледе из круп |
| ће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да с |
| толици старац један, одевен у господско рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, меканим чиз |
| едали су као да су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци не |
| ку, коју беше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело као снег <pb n="8" /> седи на сниској клупи п |
| иже са свога седишта, па у своме беломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру којим небо на |
| кострука једна жена у китњастом шареном руху; пребледела у лицу, с разбарушеном русом косом, по |
| и младо похитало је у чистом празничном руху, да пожеле срећан пут староме кнезу и рођацима сво |
| а, и млада и стара, све то у празничном руху.{S} Било је дивно погледати како се сјајна и шарен |
| паде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци свој клобук а десном придржавајући велику, али још |
| м мачем у десници и са заставом у левој руци, призиваше гласно своје људе те сваког помињаше по |
| у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез гологлав; његове |
| } Овамо, овамо, погледај право по мојој руци!“</p> <p>Старац остави Ристивора па по руци Бориво |
| истоку. „Ето гледај само право по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се стари кнез пригибаше час с једн |
| овораше Боривој својој матери, пришав к руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“< |
| ивор невесело, па скочив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми је ову |
| оштај да тражи.</p> <p>Ристивор приђе к руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него загр |
| Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Ор |
| !“</p> <p>Старац остави Ристивора па по руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увребати |
| га деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег војводе Радича!“ рече |
| мурена и срдита; оба с голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ заповеди им војвода, <p |
| јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Господи |
| ли су онда духовници упадали с крстом у руци међу укрштене мачеве и оборена копља и мирили зава |
| једну велику столицу, држећи једнако у руци писмо војводино, које још не хте отварати.{S} Манд |
| ст, што ето стиже један од оних јунака, с којима је Душан ширио границе царевини српској.{S} Св |
| андалену, онако бледу, с тугом у очима, с усиљеним осмехом на устима, како мирно корача, и кад |
| јена човека од својих четрдесет година, с лепом црном брадом, дугом косом, образима препланулим |
| старац један од седамдесет и пет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади господар, и са |
| високог, вижљавог, танкоструког раста, с нешто мало по дугачким али ипак облим, као млеко бели |
| а и крупна једна људина, широкога лица, с вински руменим образима, по дебелим носом, крупним оч |
| p> <p>Некудим сам уђе унутра, гологлав, с прекрштеним рукама, сав уплакан.</p> <p>„Знаш ли нам, |
| сију, чврстих мишица, жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном густ |
| кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласно:</p |
| ву без старога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш се увери |
| исоком коњу Јабучилу, у убојној спреми, с калпаком на глави, панцером на прсима, широким зелени |
| > <p>Стари кнез слушаше Ристивора немо, с раширеним зеницама и отвореним устима.{S} Онакве га р |
| нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се |
| гледаше госпођу Мандалену, онако бледу, с тугом у очима, с усиљеним осмехом на устима, како мир |
| n="181" /> <p>Изиђоше на једну чистину, с које се видело како је тамо, преко потока Западу, пук |
| ше војводу Радича мртва у своме шатору, с малим једним ножем сјуреним усред срца!</p> <p>Пренер |
| њастом шареном руху; пребледела у лицу, с разбарушеном русом косом, подигла лице к небу, упрла |
| води бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте!“</p> <p>Па се старац мало пригну са ви |
| ови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађоше некакве високе маџарске кљусине, |
| и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кроз одушевљени и љубави пуни на |
| на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, |
| !{S} Него једно треба да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви Крушевљани трговц |
| учини крај узбуни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кне |
| а српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење свога сина! |
| {S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, види |
| ан и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ запо |
| ару Агарјанском тајна договарања његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са |
| и њихове најезде — везују пријатељства с царевима и народима који се Рим-папи као своме идолу |
| е.{S} Пријатељи и познаници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за ју |
| <p>Војводи се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кн |
| , који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што |
| нак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се |
| у Кнезу да му помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господина К |
| се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније з |
| стане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и |
| е старешине, него тражимо да се војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на гос |
| треб јато голубова!“ додаде сам војвода с пуно поузданости.</p> <p>„Кнез Лазар је“ наставља Гој |
| > <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће |
| све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, п |
| се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке |
| е чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом <pb n="156" /> другом братијом вечерао, и рече: |
| који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кн |
| клоних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристивору |
| ва загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да |
| } Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са својом стотин |
| > <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Господин |
| велики брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> </div> </di |
| ли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно радосно раздр |
| војим.{S} Напунише му се очи сузама, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} |
| p>Санџак-Бег се окрете својим људима па с њима нешто разговараше турским језиком.</p> <p>„Ево м |
| викнуше под оружје сву чету Орловића па с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n="107 |
| и и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, ко |
| стом бејаше прегазио једну притоку Ибра с војском својом, па се на широкој пољани с ону страну |
| само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи ша |
| молим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне стране поред мене, нека сви јунаци, који поред |
| ни пред старцем, па, савив руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, д |
| , показала само — мртвог војводу Радича с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напун |
| кну главом на Ристифора који му притрча с кондиром пуним воде.{S} Опра поп руке, уми лице, дохв |
| кораваше стари кнез свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма |
| “ одговори Ристивор невесело, па скочив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни господару, |
| </p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници сложно.</p> <p>„Само |
| ен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се прекрсти |
| и се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се |
| S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</ |
| бразе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти б |
| смо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече старац сав пренеражен; — „како би |
| егово име правду народима дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} |
| њаника, те док једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У |
| азви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају |
| простирке, подглавњаци, дрвене заструге с јестивом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог |
| омуца Боривој, пребледе као крпа и паде с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи јурили пољем без |
| и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре прихватише беле погаче и руме |
| ом разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као закл |
| им су мало час прошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, а сиромах Ристивор унатраг.{S |
| а дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није |
| јало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p> <p>„Шта ти је, |
| : „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред, Србадијо моја.{S} За крст ча |
| госпођа Манда своме свекру. „Боривој је с момцима одјахао у планину да огледају младог сокола, |
| софром у великој трпезарији вечерало је с војводом око двадесет које властеле које духовника.{S |
| са да му облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао <p |
| усплахирен.</p> <p>Испаде кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и зап |
| се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осмехом, „мени се чини да није тако!{S} Наш |
| , то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по свом обичају шкр |
| } Као враћамо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас китом <pb |
| и ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом, поузданим јунаком.{S} Остао је он само |
| дина младог властелина, и сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда оста са сином у |
| зеленог шатора, пред којим високо копље с коњским реповима побијено беше, изиђе висок и личан ч |
| у покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најни |
| ем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он ос |
| господски гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили сво |
| на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српску војску и српскога ца |
| рана пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петроваче.</p> |
| а од старина, следујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше |
| Агарјански <pb n="121" /> гледати да се с Господином Кнезом погоди те на миру разиђу.“</p> <p>„ |
| сом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет озд |
| о некаквим чудним осећањима у којима се с милином растуженост мешала.{S} Тек кад га мали Маша, |
| о наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уз |
| иде старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> <p |
| миру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и |
| ви бесног једног црног Арапина, који се с високо уздигнутом кривом сабљом залетео био на старог |
| но!“ усклицаваше кнез Градоје борећи се с читавом једном четом која га стезаше све тешње као да |
| млада витеза гледаху мирно како се носе с једног краја трпезарије на други и опет натраг, оглед |
| томир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка |
| е и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради! |
| у још само десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по дв |
| !“</p> <p>„Немојте тако, господо!“ рече с уздрхталим гласом војвода, али опет некако с пуно мир |
| струкове из њене руке Ристивор гледаше с великом слободом право у њене очи.{S} Она му ништа не |
| деца српска не боје Турака!“ одговараше с правом радошћу стари кнез баш у тренутку у коме се ње |
| и.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што |
| нешто са српским кнезовима, који дођоше с царем турским на Косово као његови клетвенице.{S} При |
| утуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло |
| рби Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све |
| ти Хришћански народ свој да пропадне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Србадије, која не жали |
| частво и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договорим |
| ="101" /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на п |
| е:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да |
| n="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа как |
| а сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчи |
| астављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Оста |
| а.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад |
| а у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао послати |
| д би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти жели |
| док се није свела само на десетак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„З |
| убио!“</p> <p>„Потецимо, синко!{S} Пођи с нама, Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, |
| оклисар његов каза, да цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш одгово |
| ћи под једним од њихових шаторова, који с војводиним беху разапети на зеленој пољани под Царево |
| ја, па им рече да свима војницима, који с кнезом на Косово полазе, додаду цвећа, да своје клобу |
| т староме кнезу и рођацима својим, који с њиме на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху не |
| о душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосм |
| аличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради!</p> <p>Млада с |
| прости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војском својом још на Косову, видеће да Србадија, има |
| већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да |
| еђу себе; али су онда духовници упадали с крстом у руци међу укрштене мачеве и оборена копља и |
| ну Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом господом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Г |
| на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ пр |
| војском својом, па се на широкој пољани с ону страну потока узе световати с кнежевима и властел |
| скупљена војска растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху с |
| ати мене свога војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко сме д |
| ом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни |
| ољани с ону страну потока узе световати с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде з |
| ељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да |
| и млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну |
| стеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да као Хришћански |
| ономе крају раја где су Косовски јунаци с Господином Кнезом!“</p> <p>И кад се сва тројица смерн |
| ик, сам, без пратилаца!“</p> <p>„Потеци с момцима ка главним вратима, поздравите госта добродош |
| у црквицу на јутрењу, куда су духовници с игуманом Пајсијем мало час отишли.</p> <p>„И ништа бо |
| >Угледав војводу стари кнез хитро скочи с коња као младић, па скиде калпак, те гологлав приђе к |
| есно од Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се слобод |
| томе часу стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад |
| есне, док Ристивор држаше други светњак с леве стране младом кнежевићу, који, прав као прави мл |
| уке на јабуку од седла, саставио калпак с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седо |
| стигне, него мучки нападе кнеза док тек с половином српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти зага |
| ми мозак попила!{S} Него, како ја нисам с тобом друговао по крчмама Крушевачким, молим ја тебе: |
| </p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече в |
| аше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина |
| ди.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор сав престрављен, |
| ћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, који као да је спавао тридесет година.{S} Ни |
| да говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три речи на само.{S} Ти си нам свагда био в |
| и; мене оставите сама под мојим шатором с мојим тешким теретом на души.{S} Зором ћете чути моје |
| та пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем опремљен како треба, ја уђох под шатор да јавим |
| са својим питањима старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору уста |
| оз све напоре једнако разговараху један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да вид |
| ањени јунак чуо <pb n="172" /> да се он с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће |
| сија и његове браће духовника, који као с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, т |
| па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према средини првога реда а испре |
| билазио војску, поздрављао се милостиво с властелом и са заповедницима од чета, показивао се ве |
| о не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као <pb |
| „Како да не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, како је данас по нашој Србадији све дру |
| ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца д |
| руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га |
| рхталим гласом војвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се |
| ажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо разговараху у гомили |
| стојећи гологлави, стари кнез, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, при |
| ко ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ак |
| екакве дубоке мисли и шеташе се немирно с једнога краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба |
| ора, на којој је у хладовини тако често с њиме седела, милујући га у таласима од мириса, које ј |
| икну <pb n="101" /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Вин |
| на очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни |
| аманије дође његова најбоља војска, јер с овом гомилом слабо наоружаних људи од сваке вере а и |
| о ми једа видим какве муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му коњ натраг, него хоће за нама!{ |
| се стари кнез пригибаше час с једне час с друге стране око Ристивора, узалуд по правцу руке њег |
| > <p>Узалуд се стари кнез пригибаше час с једне час с друге стране око Ристивора, узалуд по пра |
| изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховим |
| едрило, као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да |
| оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина |
| д му митроносне слуге његове приступају с рукама црним од угарка и крвавим од крви невиних жрта |
| и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, д |
| } И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с леве стран |
| сподара и пође напред.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све |
| је ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ п |
| </p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не |
| нда извади из недара свилену једну кесу с новцима и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама зна |
| јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и |
| ерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право к њему под шатор дођеш.“ |
| на Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом з |
| , повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни оп |
| ти, како је се он овде одриче!“.</p> <p>С муком изведоше полупијана властелина из трпезарије.</ |
| >„И још то није све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском његовом отишло је по до |
| јаног камена, са терасама на ступовима, са кубетима изнад придворних црквица, са китњастим мост |
| и, која се извијала испод белог камена, са кога се на коње ускакало, па се некуда преко беле ка |
| озорима у оквирима од извајаног камена, са терасама на ступовима, са кубетима изнад придворних |
| ед, преблед, оборив опет главу на прса, са затвореним трепавицама — као да доиста не смеде нико |
| мо он један, старац од седамдесет лета, са унуком својим, дететом од петнаест лета, Господину К |
| , са кубетима изнад придворних црквица, са китњастим мостовима између кула.{S} Сваки је Орловић |
| м, у коме је дрхтао тих прекор староме, са три ране незадовољноме кнезу. „Не би ни тога било, ј |
| од црвене чохе богато златом извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим перјем на чалми.{ |
| одско рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, меканим чизмама до колена.{S} То је био човек |
| једној омањој и слабо осветљеној соби, са осетним задахом од уља које гораше у сребрним кандил |
| танком ланцу, љуља се сиви соко један, са малим калпаком од скрлатне кадифе на глави.</p> <p>П |
| не опростити што оскврнише моју трпезу, са које заједнички једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и пи |
| е да види своју милолику белу Перунику, са оним њеним крупним граорастим очима, из којих свагда |
| о јунаштву славне господе Орловића.{S} Са правим заносом, као да говори о каквом небеском анђе |
| свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који неће оставити Хри |
| ли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са свих страна пружаху војницима бардаке и чутуре с вин |
| а се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену још једном према Ристивору, гледаше |
| рази кнежеви прогрушали се модрином.{S} Са чела обојице киптио је зној.</p> <p>Тада им Ристифор |
| х одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосану великим |
| е био да се јавим Господину Кнезу једва са половином војске, коју има право да очекује!...{S} Б |
| ини слике пукла, докле око допире, њива са златним класјем, које сељани и сељанке сребрним српо |
| убедљивије предсказивање био бој орлова са ждраловима, коме су скоро сељани из многих села свед |
| </p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Гојко!{S} |
| вог и црвенога цвећа пољског измешанога са јечмовим класјем.{S} Мало испред њега, под сунцем а |
| жио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем на Косову у служби ц |
| Кнез је оставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по до |
| b n="53" /> рано пође.{S} Рачунао је да са својим људима стигне пред вече истога дана на боришт |
| говори, проговара то шапутом.{S} Као да са неким страхом и поштовањем очекују да се нешто збуде |
| с узлетали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуд |
| е не мицаше, нити скидаше свога погледа са ње.{S} По румени, која му се расу не само по образим |
| бгрљена држи, не скидаше својих погледа са старога витеза.{S} Онај пламен што из срца старчева |
| радоје — који не скидаше својих погледа са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} Напрегн |
| ог војводе, не скидајући својих погледа са лица његова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубо |
| не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњицом прешао к непријатељу!“</p> <p>„Прокле |
| го никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову од |
| атосу било је неколико храстових трпеза са столовима и клупама.{S} За једном таквом трпезом веч |
| смо овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред |
| нога луга, којим прелажаху, зло слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледал |
| о негде у близини камена плоча одваљала са уста хладног неког гроба, или пећине некакве у којој |
| слова Његова и Сила Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима нама који излазимо да се бо |
| ло, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опа |
| збаци скрлатну доламу са златним токама са себе, засука рукаве од свилене кошуље, па викну попу |
| ћу ока бише три Србина опкољена Турцима са свих страна,</p> <p>„Предајте се, људи!{S} Видимо, ј |
| звезени; па мекане жуте чизме до колена са сребрним острицама којих широки колутови зврктаху на |
| на!“</p> <p>Диже се граја од одобравања са свих страна, али је надјача јека од горкога смеха кн |
| ед, јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила па са заставом изиђе испред свога господара и пође напред. |
| ндалена дохвати журно разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац |
| те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опро |
| у где Јованка спава, бело усијана лопта са пуно варница распрштаних у два крила!“</p> <pb n="39 |
| ом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда оста са сином у дворани на првоме кату.</p> </div> <pb n="23 |
| S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И позатвараше пр |
| а!“</p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве на којој је лежао био, а својим узвиком разбу |
| ту његову описати.{S} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор |
| е па до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} Ристивор је свакоме огласнику прида |
| таде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се изненадно указа.{S} Пукла |
| је!“ привикаше одважно многи од господе са свих страна око кнеза Градоја.{S} Старац се само окр |
| им људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо Господи |
| е потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са својим оклопницима у прве редове.{S} Његово око, њег |
| кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога седишта, па у своме беломе руху а према растоп |
| ио мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свитом својом пред малену крчму код Цареве Громаде. |
| ошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те протерају погану Агарјанску аждају са Хри |
| поста у брзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчела.{S} Богатство им није повисило с |
| е покров једној сребрној скрињи коју је са комадићем од часног дрвета и другим неким светим моћ |
| убоке мисли, не скидајући погледе своје са красног лица личнога и господственога Санџак-Бега.</ |
| е поднапије, узме да прича хрвање своје са Светим Јованом у трпезарији.{S} Војводин властелин н |
| ивору да <pb n="16" /> принесе светњаке са воштаницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривој |
| гнимо у славу наше честите браће српске са Приморја!{S} У славу славног Дубровника, у славу кра |
| ли сва њена уздисања не могаху да свале са срца њена онај сињи камен нејасне туге и мутне слутњ |
| и очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега |
| > хоћеш, само моли свеца свога да скине са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да |
| на, и да поп Каритон свако своје хрвање са свецем мора да одлежи по три дана, сав модар као да |
| м глас Кнежев, његово полагано спуштање са висине у дубине, оно његово застајивање, она очевидн |
| ечерас да пошљеш људе да похватају коње са ливада наших, да их повежу конопцима и изведу рано з |
| из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића кнежина поста у брзо као кошни |
| својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исусових покајничке сузе, што се мешаху са скуп |
| го ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморне војске, која једна за другом у борбу сту |
| апред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је исписана велика ик |
| о Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме п |
| ави; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо; па онда, као са неке висине |
| ло благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио бу |
| брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на цареву друму код Цареве Гром |
| му прва два падоше под ранама — полете са својим дворским оклопницима к левом крилу, кад дотрч |
| коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне дворске страже бити сада око педесе |
| <head>I</head> <p>У Четвртак пред пече са једнога виса кнез Градоје показа своме унуку и својо |
| ме се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко од млађе господе љубљаше га у рук |
| еза Градоја.{S} Старац се само окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуним презривости |
| том, какав је ето наш млади господар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, д |
| п, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића кнежина |
| ра а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту |
| ојводу, кнез Градоје стајаше гологлав и са рукама на прса скрштеним више мртвог војводе, не ски |
| жене, у црном оделу једне калуђерице и са дугачким, свиленим плаштем једне игуманије.{S} Левом |
| се старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљеним рукама саслуша речи земље господара.{S} М |
| кнез, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призиваше гласно своје људе т |
| , поздрављао се милостиво с властелом и са заповедницима од чета, показивао се ведар и поуздан; |
| ра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да као Хришћански јунаци одбијете |
| екрсти се живо неколико пута, побожно и са светим страхом целива икону, па онда приђе још ближе |
| о моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је приспео час да се раста |
| Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни |
| говарају; али са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихових народ чита, <pb n="134" /> д |
| ти.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S} И није дуго по |
| ним, у старој некаквој морастој мантији са црвеним појасем.</p> <p>„Хоћеш ли ти, кнеже, силазит |
| е поуздане вести како се цар Агарјански са силном војском кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} |
| говоре, ником ништа не одговарају; али са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихових на |
| га на три комада.{S} Свој комад подели са својим коњем.{S} Хранећи Лабуда шапуташе му нешто шт |
| хово питање.{S} Најпосле престаше и они са својим питањима старцу; а већ један с другим ни реч |
| S} Ту им старац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањем целиваху, па онда узе говорити: |
| треба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те ч |
| дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизаху од пехара.{S} |
| челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим силним узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти ме |
| не војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људи |
| >Ту се сад рањеник подиже мало, дохвати са огњишта један кондир вина, и сркну неколико гутљаја. |
| дно од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима здравим и читавим, или ћете га опевати |
| ће се једном то отровно семе истребити са ове лепе наше земље?!“</p> <pb n="97" /> <p>„Па онда |
| оша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу нешто тихим шапато |
| рапавим гласом поп Каритон не ступајући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а |
| а велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мантију, засука рукаве од антерије, па искочи к |
| не гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, |
| :{S} Ни један!“</p> <p>Стари кнез скочи са столице и сав поцрвене. „Ни један?!“ узвикну запрепа |
| пора.{S} Стари кнез убриса рукавом зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не |
| диже, убриса десним рукавом хладан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, |
| од Босанаца слушали, стиже један сељак са Ибра па рече кнезу:{S} Хиљадама рањеника ударило је |
| Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој с |
| х суза.{S} И кад Боривој, примив клобук са челенком, пољуби старца у руку, па се окрете и приђе |
| би где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> < |
| :{S} Хиљадама рањеника ударило је Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа не гов |
| /> крстити, јер напољу удари негде гром са страшном праском и трештањем, а киша се спусти као д |
| а срца тежак терет скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомично на слику, |
| /p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби, кнеже Орлов |
| </p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари песницом о сто, да конди |
| ам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са трпезе један властелин, који је цело вече пио као см |
| рушевачким, молим ја тебе: пази ти како са мном говориш!“</p> <p>Пријатељи повукоше Винка натра |
| рим ножем.{S} Обојица видеше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном храст |
| г од њих опколеше, позивљући их једнако са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p> |
| с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са својом стотином коњаника, па се и та чета као грудва |
| > <p>У томе часу закуца сребрно клепало са највише куле на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па |
| и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пустити поглед поврх мраморне авлије и цв |
| воје господство још овај пут, када ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{ |
| сва ова господа и властела овде заједно са мном признати, да си међу нама свима ти једини који |
| и <pb n="140" /> викну оној господи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовд |
| ху да војвода Милош Обилић шурује нешто са српским кнезовима, који дођоше с царем турским на Ко |
| ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом у коме прекор трепташе.</p> <p |
| а и беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у оквирима од извајаног камена, са терасам |
| ез Градоје не хте премештати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папр |
| Душаново доба властела се завађала час са царем час опет између себе; али су онда духовници уп |
| презао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана његових.</p> <p>Опазише како старац узе дихати |
| ог помињаше поименце војводи, који опет са своје стране дочекиваше сваког војника поздравом: „З |
| пропуштаху у трпезарију благу светлост са севера.</p> <p>Дугачка зидина према овој, а лево од |
| им бројаницама; десном је притисла крст са Распећем који јој лежаше о златном ланцу на грудима. |
| м те протерају погану Агарјанску аждају са Хришћанске земље натраг у њену Азијску пећину.“ И јо |
| и. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, кретаће се |
| м да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испред војске јавише, да се види коња |
| ешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка!“</p> <p> |
| љутито свој сто, збаци скрлатну доламу са златним токама са себе, засука рукаве од свилене кош |
| тајте!“</p> <p>Па се старац мало пригну са високог коња свога и пружи десницу Мандалени, која м |
| стивору чутуру вина, нека спере прашину са грла!“</p> <p>„Хвала теби, господине војводо, који с |
| шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не |
| ога лишћа нешто тајанствено разговараху са жубором Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих |
| Исусових покајничке сузе, што се мешаху са скупоценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у |
| нуо или оболео те не чу колико те виках са степеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у њеној |
| де њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах са старим господарем!...{S} Зашто не би могло бити да с |
| {S} Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их д |
| па овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ п |
| азима његовим.{S} А кад седокоси старац са руменим образима и ватреним очима громко грмну:</p> |
| бити да ће Србадија освојити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не б |
| које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, да према т |
| /p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростити што оскврнише моју трпезу, са |
| pb n="202" /> на најближе Турке.{S} Пет сабаља се склопише над главом његовом, и опет се раскло |
| стели који на пољу пред шатором стојаху сабијени у једну од препасти занемелу гомилу.</p> <p>„З |
| а!“ цикну Ристивор кад га оштриц турске сабље дохвати по левој плећки.</p> <p>„Дедо!“ викаше си |
| ака није прохтевало да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, |
| ин, рањен у бутину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“ |
| друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласно:</p> <p>„Предајте |
| ина, који се с високо уздигнутом кривом сабљом залетео био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, |
| е његов мач преби ударцем о криву једну сабљу која склизну те га обрани по мишици.{S} Кнез дохв |
| пише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка срца |
| од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били су се нешто силно узбунили и ужурбали, и |
| молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од ц |
| овници.</p> <p>„Не да јер тако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако наредише јер је један о |
| а о њему причати, и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него да махнемо <pb n="20" / |
| се и данас о њему не причају народу по саборима уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ |
| аш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И зн |
| n="78" /> сасвим као на каквом великом сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто се намрш |
| унутра, гологлав, с прекрштеним рукама, сав уплакан.</p> <p>„Знаш ли нам, старче, рећи ко је св |
| е са свецем мора да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> <p>Ни |
| а војском, да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста као укопан око госпође Мандале |
| рца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, она му паде око врата и ижљу |
| > <p>„Шта кажеш?!“ викну млади Витомир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја Патарен?“< |
| ви таласе од народа.{S} Иван Порубовић, сав светао у лицу од радости, допре до старога кнеза, п |
| </p> <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} Сав поцрвене, очи му севнуше гневно, па викну Ристивору |
| ше својих погледа са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} Напрегнувши све своје силе по |
| “</p> <p>„Господо!“ викну млади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Господо, пуни |
| /> <p>„Стан’те, господо!“ викну војвода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте српску |
| е и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод застираше.</p> <p>У ономе усеку к прозору, што |
| Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ено је сав Крушевац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кне |
| .{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори очи,</p> <p>Од онога кандила пред и |
| з, па се загледа у свога унука, који се сав тресаше од плача.</p> <p>„Издахнуо је на рукама мој |
| руком себи нож у срце сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, окренув с |
| м свој, прекрсти се побожно, и чисто се сав стресе при помисли на такву страшну могућност.</p> |
| здрхтале ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуда струјаше, зарза и уз |
| лади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Господо, пуните пехаре своје па их подиг |
| >После овог призора, коме сва господа и сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стојећ |
| !“</p> <p>Стари кнез скочи са столице и сав поцрвене. „Ни један?!“ узвикну запрепашћен. „Како м |
| тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери |
| е без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И |
| као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Ј |
| очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристиво |
| с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор сав престрављен, и подиже у вис обе руке као да је прек |
| S} Је ли тако, Боре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у обра |
| p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече старац сав пренеражен; — „како бих ја давао једној жени да ми |
| највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели мислиш цркву Грачаницу?“ запита |
| вети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душан |
| тим узе оба писма из руку свога унука, сави их полагано, готово побожно, метну их у недра, и о |
| јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо, на кој |
| е, дохвати своје разбарушене косе те их сави <pb n="35" /> у перчин, намаче петрахиљ, приђе сме |
| лав дубоко се поклони пред старцем, па, савив руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p |
| од Орлова Града невоља, да своје мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је младост готово ш |
| власи срамотити; немојте на његов двор савијати клетву Господина Кнеза; немојте у блато бацати |
| пољани на којој се ова господска свита савила око војводе.</p> <p>На послетку војвода, блед ка |
| угловима задрхташе.{S} Очевидно беше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гута.{ |
| рхове од кула (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час |
| ступах му, али <pb n="58" /> кад год му сагледах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да |
| синова и синовце, који су младост своју сагорели у сладости световне грешности, а који ни појма |
| уке градиле, него цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које |
| врших вез, мој прилог цркви, коју си ти саградио, окитио и обдарио!“</p> <p>„Чудни сте створови |
| у поздраве и проразговарају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се |
| уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако |
| рлова Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте вина ова |
| капаше на листину. „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред |
| ој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кн |
| је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о Митровдану, који долази, навршиће се седам година |
| вала вама, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци |
| S} Тако!...{S} Пољубите се!{S} Тако!{S} Сад сте опет моји синови!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} |
| идесмо ми њих нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на о |
| ви у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабу |
| ведач своје казивање. „Тек Кнез Лазар — сад већ на трећем коњу, јер <pb n="146" /> му прва два |
| сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да поживи жив |
| ави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А з |
| и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у |
| да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има б |
| обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Р |
| мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> <p>„Нема мно |
| што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала т |
| ра, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, |
| једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласо |
| лузи!{S} Авај жалости моје!...{S} Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} |
| синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез радостан.</p> <p>Али радостан |
| ду српском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање у свити војводиној.{S} Неко о |
| , па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Војводо!“ п |
| властелине, како је било.{S} Причају да сад међу млађом господом има пуно њих, који веле да су |
| а своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим |
| вино у слатку малвасију.{S} Не могу ја сад ово прекинути, нити се може после посао настављати. |
| кучио!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Нека сад нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Ј |
| нимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у овај часи испред ове цркве појахали крилате ждрал |
| крстих се и поклоних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну ср |
| вала ти; то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња |
| да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим |
| а склептала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S |
| ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забр |
| ећем чуду стари кнез па се прекрсти. „Е сад... шта ћемо сад?!“</p> <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Рис |
| ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје |
| десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очев |
| руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Градоје духовницима, „ч |
| е игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти мене, Некудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дођ |
| у његово име правду народима дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски. |
| е па рече Ристивору:</p> <p>„На тебе је сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја |
| био да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, |
| ао право што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином чудно, како можеш да од мене тражиш да те |
| воме красном арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војске могао добро да види шта |
| е кроз уске прозоре на црне облаке које сад већ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема. |
| мо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што не послушасте кнеза Градоја, који, |
| има одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се сад рањеник подиже мало, дохвати са огњишта један конди |
| м а шта обојица нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И војвода махну руком према вратима од трп |
| и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну |
| !“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пај |
| је излази!“</p> <pb n="192" /> <p>Узеше сад сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне |
| ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; а |
| негињо, води бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте!“</p> <p>Па се старац мало приг |
| о пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако мучки |
| ци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, гос |
| амен плаве светлости на Ристивора, који сад мирно лежаше не мичући се и не дишући као да је мрт |
| еде да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам |
| силом напред једнога седог старца, који сад већ немаде куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се |
| и у образе ледени и влажни трепер, који сад беше напојен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И |
| атке снове, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудном неком језом очи отвори, н |
| онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радости — сиђе доле на мраморну а |
| и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да ј |
| ритоне, Каритоне!{S} Камо да си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што те не п |
| јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко |
| ни и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. |
| А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар прошле Суботе |
| оштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, |
| о него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту нарицати као стара дадиља, него стегни срце па н |
| ављаше:</p> <p>„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш |
| ина нека доврши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком пола |
| кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страховито празно и пусто и чисто ледено изгле |
| ко госпође Мандалене.{S} Женскадија тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није |
| рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видовдана бејах опет на с |
| учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџ |
| о нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Остављам вам само моју заповес |
| мао се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако |
| ко Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на св |
| га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вука |
| да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело вино у слатку малвасију.{S} |
| јдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што остан |
| и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што је остало, то није имало срца ни онда, па га не |
| вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала последња времена»?{S} Е кад <pb n="50" |
| стотине није много!{S} Него да се прво сад прихватимо мало хлеба!“</p> <p>Седоше опет под грм. |
| и сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, д |
| а могао онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао!“</p> <p>„Опр |
| ави отац јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти кажем.... немој нам замерити,... имамо за неш |
| честитога цара нашег.{S} Она црква тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гл |
| те да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба мла |
| кнез па се прекрсти. „Е сад... шта ћемо сад?!“</p> <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Ристивор. „Ево шта: |
| се некакво јунаштво покаже!{S} Што ћемо сад тамо!?“</p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ узе ре |
| с зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш ц |
| е младим људма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Ива |
| иноћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да прогл |
| , и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим гла |
| а нама свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас |
| ме?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет ослободи |
| бе, <pb n="82" /> и Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога уну |
| у липу, па да се договоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</p> <p>Она бојазна старога кне |
| ромуклим гласом, крвав по лицу, стегнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем |
| авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у |
| убље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{ |
| о би тако што помињала старом господару сад у очи самог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш |
| вима драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту сад госпођа Мандалена стаде, да чује одговор Ристиворов |
| Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше доиста у |
| на другога људе своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а |
| е ни мога оца постидети!“</p> <p>Старац сад пољуби свога унука у оба <pb n="22" /> образа, и ша |
| тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латин |
| а не старац од седамдесет лета!</p> <p>Сад приђе други један по стар сељак а <pb n="68" /> за |
| ју крупне сузе низ бледе образе.</p> <p>Сад приђе смерно и Ристивор.{S} Гологлав дубоко се покл |
| е опет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p> |
| ако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш |
| праштам, него опрости ти мени!</p> <p>„Сад још једно, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по јед |
| дан велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Бо |
| !{S} Нека је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио како треба! прихвати кнез Добр |
| седамдесет и девет Млетачких цекина.{S} Сада те молим, светла, велика и предобра моја госпођо: |
| с измирили и један другом опростили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име |
| да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли ј |
| сти и мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!...{S} Је |
| завађену браћу.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо изм |
| овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} |
| еднако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је право и памет |
| то расплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи д |
| није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе |
| са половином сталне дворске страже бити сада око педесет добро оружаних војника, који ће кнеза |
| е око нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="15 |
| асија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни мо |
| негиња Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, господин |
| о Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један страхо |
| еки отпадници од наше свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: как |
| > ја сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властели |
| p> <p>„Ето мишљасмо, господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твоји |
| цу жене Магдалене, него о јакости твоје сажаљивости према нама грешнима!“</p> <p>Старац прену и |
| ај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растопи лед који стегао беше срце Ристиворо |
| Бога доиста има светости, праведности и сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад му |
| b n="8" /> седи на сниској клупи па пун сажаљивости гледа у Марију Магдалену, која, у бледоплав |
| јском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све Приморце на збор.{S} Најстарији од њих рече |
| прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су |
| е кнез позивље људе; ево јечмови почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петр |
| најпре заклони мишицом главу, као да се сакрије од свечевих погледа, па онда посрћући приђе к м |
| лети <pb n="153" /> жалости срца свога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли како је се наместио |
| алости што на време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе приступимо |
| брдо право к вратницама некаки коњаник, сам, без пратилаца!“</p> <p>„Потеци с момцима ка главни |
| о зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теж |
| ну оштро војницима да скину калпаке.{S} Сам прихвати из руку <pb n="81" /> Ристиворових заставу |
| грађевине своје неизгладљиве печате.{S} Сам кнез Градоје, кад је пре педесет година наследио св |
| га кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава |
| е калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на колена.{S} Прекрсти се неколи |
| стивора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске вечер |
| речи.{S} Ћутање потраја, подуго док га сам рањеник не прекиде наставив своје причање:</p> <p>„ |
| рати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} |
| м, јер као Господар Србадије и треба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ |
| .{S} Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стиго |
| ртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех зв |
| , сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли |
| м и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали |
| лико се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — поробио, и ср |
| овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих де |
| испод ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда |
| <p>„Хвала теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики |
| љиво.{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и је |
| сец у средини којега стојаше као звезда сам заповедник на своме красном арапском бељцу.{S} Тако |
| снажно и помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} А |
| пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећ |
| <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристивор га погл |
| ме чули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту запов |
| говораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“< |
| ловићу!“ одговараше Миросав упорно. „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да чу |
| милога госта нашег у подруме доње, нека сам својим очима види је ли му коњу положено <pb n="36" |
| е она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три речи на само.{S} |
| којој је кнегиња стајала.</p> <p>„Звала сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам |
| цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме об |
| ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина људи стигне |
| у у овоме крају!{S} Ман’ се, човече, та сам онај народ на Косову и око Косова па да даде не јед |
| колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да им говори:</ |
| ади господар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с |
| осав да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну |
| нате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у манастиру,“ — ту многи почеше д |
| а натмурени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под мојим шатором, сваки ће |
| му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манастиру, једне зимње вечери и |
| сом у коме прекор трепташе.</p> <p>„Кад сам ти је ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно п |
| беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, |
| д вече стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а о |
| јане као јастреб јато голубова!“ додаде сам војвода с пуно поузданости.</p> <p>„Кнез Лазар је“ |
| Јеротије чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом <pb n="156" /> другом братијом вечерао, |
| да се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим другом и пр |
| ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Б |
| и коњска репа.</p> <p>Старац најпре узе сам да прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди да |
| људске руке градиле, него цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно ку |
| атор не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово полагано спуштање са висине у д |
| а оних топола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијт |
| да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега што му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винк |
| оже!{S} Не да црква опојати онога ко се сам убије!“ одговори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да не д |
| пезарију војводина младог властелина, и сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда о |
| авом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде к |
| десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ |
| е свалила беше на јуначног старца, па и сам корачаше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И није |
| војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p>„У |
| асмо, господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог |
| {S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и господар |
| аустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> < |
| з Градоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје место па одатле, не седајући, узе да говор |
| ирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухота сте |
| капије следујући попу Каритону, који и сам корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећки |
| е окрете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим д |
| е најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме |
| од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је двој |
| о, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким ре |
| речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S |
| људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац з |
| е је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да се |
| а и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, о |
| аћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда би тек пао од силног умор |
| гама у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнеж |
| се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде криво |
| д кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није вр |
| кнегиње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у |
| сника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасмо о с |
| рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управљ |
| !“ прихвати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колико је ова наша з |
| д најтежих грехова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј, слаб на |
| шици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок и ли |
| нака што је мање светаца, то ја не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам ка |
| га Иван, камо Некудим?“</p> <p>Некудим сам уђе унутра, гологлав, с прекрштеним рукама, сав упл |
| е сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се |
| боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњу Јабучилу, у убојној спреми, с кал |
| одјахали па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према средини првога ред |
| Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком себи нож у срце сјурио, игуман се сав |
| је последње заповести!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потражише по |
| вода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скин |
| војник у дворској стражи његовој, бивао сам често у свити његовој и на стражи пред царским шато |
| у, на коме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој кле |
| свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан д |
| /p> <p>У Уторак је стари кнез прегледао сам сваког свог војника, загледао у оштрицу свакога мач |
| ен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља |
| а за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих сед |
| /p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, св |
| н, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p |
| II</head> <p>Дуго је кнез Градоје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем Борив |
| S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео сам ти моје вој |
| у турске војске оставим сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас теб |
| година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило |
| ме и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није мени ж |
| ми, добри и мили господару!...{S} Много сам те пута расрдио... много пута не послужио како је т |
| сам као поштени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али мог |
| ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у |
| епетаним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад |
| ам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се испо |
| и цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени вране мозак п |
| и твојом дружбом и твојом службом, како сам се ја поносио дружбом твога јуначкога оца, и очинск |
| усне моје, од ових шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису!“</p |
| у и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу пока |
| о војвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну |
| тењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је Ристиво |
| ено <pb n="36" /> како треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи |
| илазили својим господским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саставио седамдесет и девет М |
| могу!“</p> <p>„Хвала ти; то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јунач |
| је отвориле, па да вам све испричам што сам за последње <pb n="96" /> две недеље дана у Крушевц |
| и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S} Како војвода зна, постојах вече |
| ше самог себе него друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кр |
| од старога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам те давао на књигу?“ питаше старац више самог себе н |
| </p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} |
| ам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три крока истрча уза степенице горе на п |
| дан наш Господин Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> око себ |
| ујем ја!“ прекиде га кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето в |
| Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb n="155" /> Па онда мене зо |
| ш славни цар тако сетан невесео?“ питах сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан невесео к |
| стражи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади |
| ка клетва Господина Кнеза падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама |
| одмори; одморите се и ви; мене оставите сама под мојим шатором с мојим тешким теретом на души.{ |
| > принесе светњаке са воштаницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристив |
| ма и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о Митровдану, који долази, навршиће се с |
| ите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али мислим да б |
| ом, па му рече да се она не боји остати сама у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само |
| ебе, на догледу турске војске, оставити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и |
| е овде на догледу турске војске оставим сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет годин |
| у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту дворан |
| знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах сама приђе к Лабуду, убојном коњу старога кнеза, па га |
| ују док их к себи позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степеницу на први кат.{S} Полагано прола |
| баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ноге његове, гори у сребрној шкољци кандило, које |
| х о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — поробио, и срамним начином |
| ње писмо, које јој је писао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а |
| о у Светом Писму не видеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило |
| на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а моје покојне п |
| испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, како ће им као узглавњаци пос |
| рно и поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина уставише се у ис |
| ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у каме |
| рцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, само зато ш |
| помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господин |
| рхије; Истина је да има и калуђера који сами пале своје манастире: истина је да имамо два пута |
| и три пута и поклони му се.</p> <p>Пред самим огњиштем била је омања једна трпеза од белог мрам |
| од куле били су усечени уски пролази к самим прозорима, високим и уским, кроз које меки румени |
| јама пружао низ зелену косину далеко до самих сребрнокорастих топола, што се трепером свога лиш |
| погледа, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са с |
| пезарија је била готово као нека црква, само нешто по сниска.{S} У зиду на исток лежало је вели |
| ини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао послати један де |
| !{S} Оно истина и кукавице имају крила, само што орлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мра |
| му преда српску војску и српскога цара, само ако се иза тога престо српски поклони њему!{S} Ник |
| та мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Кад је тако,“ пред |
| то. „Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казат |
| е к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно поклонити.{S} Али |
| лим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме другом срце |
| ога милога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала руке цара |
| ријатељ који разуме све што му он каже, само што се нем родио те не може да одговара!</p> <p>Ла |
| колико пута у мало главу изгубио није, само зато што неће да верује да неко може бити српски в |
| пет пушта глад, нека опет пушта морије, само нека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном |
| вни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа |
| — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се |
| српском господом уступи престо српски, само ако он — Марко — у истини може да изради у Мурата |
| чевидно били су се о нечему договорили, само су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{ |
| ка!“</p> <p>„Молим те, витешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и |
| да им опростите што се огрешише о вас, само ето нека прво опросте један другом, и нека пруже р |
| је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је |
| в сисају; чини што <pb n="30" /> хоћеш, само моли свеца свога да скине са мене погледе своје!“ |
| рн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p |
| а разбију Хришћанску војску српску?!{S} Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род |
| него до у седамдесетседмо — колено!{S} Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли н |
| о, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода беше посадио себи уз дес |
| е Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти мене данас отерат |
| анке целиваху плашт и шлем војводин.{S} Само Ристивор не могаше при том уздржати својих суза, н |
| авио и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, старац од седамдесет лета, са унуком сво |
| белом свиленом повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју је већ погодила, јер се под левим крилом |
| им шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми к |
| се неки сватови искупљају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало |
| д бледом светлошћу од свитања, показала само — мртвог војводу Радича с малим златним ножем у ср |
| ут, отапала, отапала, док се није свела само на десетак људи с којима се кнез Гојко мало час и |
| сетно и невесело.</p> <p>И није то била само једна жалост што претишташе срце Градојево.{S} Кад |
| ружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора?“</p> <p>„Нека, г |
| д, старинска и славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седамдес |
| а мах, да после свега што се десило има само двоје што се паметно учинити може: или да се разиђ |
| , да проговорим с тобом две три речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{ |
| ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад |
| нез већ у велико почео своју молитву па само настављаше:</p> <p>„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{ |
| ору главни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} |
| а!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Србина испадоше испо |
| м као да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца |
| је ова наша земља патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Да |
| шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску коју с |
| b n="20" /> то на страну!{S} Чудо ми је само како је војвода могао онако да пише!{S} Двојином ч |
| чудној сети и жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч |
| тешко лепоту његову описати.{S} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него |
| ми ево овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„К |
| н на камену!“</p> <p>Стари кнез Градоје само шкрипаше зубима.</p> <p>„Начини се неред на том кр |
| деду имао је право страхопоштовање, не само што му је дед, него поглавито што је старац био је |
| е стари кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да се п |
| ли смо свагда мислили да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој т |
| са ње.{S} По румени, која му се расу не само по образима него и по челу, кнегиња виде да се Рис |
| , као да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија |
| а деда у гробу клеветом једном, која се само крвљу мојом ил’ његовом спрати може!“ говораше кне |
| пред вама свима нанео срамоту, која се само мојом ил’ његовом крвљу спрати може!“</p> <p>„Кнез |
| на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали и видел |
| скочисте као жеравицом опржени, кад се само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Ск |
| оста си ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} |
| кнула.{S} За неколико тренутака чуло се само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикава |
| страна око кнеза Градоја.{S} Старац се само окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуни |
| добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете га опојати са в |
| е горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, к |
| ао три пријатеља, или ће од нас тројице само један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} С |
| им а невеселим једним погледом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуна |
| очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и о |
| орце на збор.{S} Најстарији од њих рече само оволико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо |
| који, прав као прави млади бор, стојаше само на један корак од старога кнеза у великој храстово |
| кнез радостан.</p> <p>Али радостан беше само за неколико тренутака, па се онда ућута и снужди.{ |
| вљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Гос |
| ко корачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љутин |
| кадифе на глави.</p> <p>Према старцу, и само три или четири корачаја од њега, седела је у истој |
| азапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ |
| м јунацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од неколик |
| о помаман на чист патос према кнезу. „И само да се поштено <pb n="33" /> о једном погодимо!{S} |
| “ брањаше се смерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или о |
| јника, и онда, рекав нешто војводи који само климну главом одобравајући, пође живим кораком сво |
| стивор је учинио дивне спреме, не би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела срца.{S} В |
| Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, али само за један тренутак.{S} У другом тренутку он је већ |
| ="90" /> владике на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом Писму не видеше све оно, што са |
| оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; |
| ли и својим очима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, брате!“ привикаше неки, док опет други гов |
| “ настави поп Каритон. „Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека |
| писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p |
| те две ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него д |
| ачно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити само шта је паметно, најпаметније је чувати своју главу |
| руку правцем к Југоистоку. „Ето гледај само право по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се стари кнез |
| “</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како се светлуца кр |
| и мирили завађену браћу.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела к |
| је ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше војвода.</p> <p>„Само једно |
| иташе војвода невесело.</p> <p>„На крај само ономе, што чух од мога кумашина Бошка Југовића!{S} |
| или око њега сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на ч |
| орићу ране у срцу вашем!“</p> <p>„Казуј само!{S} Казуј, тако ти крсног имена твога!“ привика по |
| екташе панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коњанике винуло се убојним ко |
| , <pb n="136" /> погледаше мирно, и тек само мало као уморним очима, по господи што се искупи о |
| да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, следиће се срца њихов |
| рухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} |
| м сад све моје разлоге.{S} Остављам вам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Ко |
| ао да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару, како Србадија зна |
| еки, док опет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p |
| и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видов |
| Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ам |
| ворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта се мени једном десило:“ узе реч млад један вл |
| м!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђујем само своје ране, а отворићу ране у срцу вашем!“</p> <p> |
| за замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и увери се да има за њих доста |
| правду народима дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се |
| орачајући упути право к војводи, праћен само својим младим унуком.</p> <p>Дошав пред војводу ст |
| авом, поузданим јунаком.{S} Остао је он само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором ко |
| уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да |
| ословима витешким: али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он |
| више чути никакав топот у даљини, него само корачање два коња у непосредној близини иза себе, |
| етачка златна кола око главе свакоме ко само чита молитве, метанише и преврће бројанице, не би |
| да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибама војнога стана.{S} Тек к |
| не збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само после говора Господина Кнеза чу се кратки а силно |
| је најмање чудо, које ми попови можемо само кад хоћемо!“ настави поп Каритон. „Ето заповеди ти |
| исмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ н |
| ељу.{S} Између њихових постеља — просто само простртих поњава по каменим плочама од спода — ста |
| веле да су свеци и чудеса њихова просто само поповска прича.{S} Да попови и калуђери хоће по ма |
| >„Три, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез Градоје, очевидно незадовољен у |
| рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију улази!“</p> <p>„За јунака погибије н |
| оном просипала се тиха и слаба светлост само по соби а није ни покушавала да пробије мрак велик |
| S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само чело. <pb n="34" /> Румени образи кнежеви прогруша |
| ез не може хтети да му по селима остану само старци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би |
| стивору.</p> <p>Паде буздован на ледину само један корак на десно од Јабучила.</p> <p>Ристивор |
| ка!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас |
| ина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| м бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} |
| и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему треба мудро поучити, и да ћеш ми оп |
| о селима и нека викну: „Треба кнезу још само десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да |
| о кнеза Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара |
| збивало није!“ рече Ристивор поуздано; „само наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} К |
| коју хоћеш!“ говораше војвода.</p> <p>„Само једно ја ти, војводо, изабрати моту,“ прихвати кне |
| еже!“ викнуше духовници сложно.</p> <p>„Само, разуме се,“ настави отац Харалампије нешто мало з |
| сли на такву страшну могућност.</p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ р |
| ава на старом гнезду Орловића!“</p> <p>„Само те слушам шта и како говориш, господару!“ узме реч |
| „Не будал’-те но се предајите!“</p> <p>„Само душе наше предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана ве |
| чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само с |
| игло!“</p> <p>„Такав ти је он свагда од самог свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у р |
| {S} Камо наше среће да њега слушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, војници <pb n="159" /> мо |
| те давао на књигу?“ питаше старац више самог себе него друге око себе; „што сам те давао на књ |
| ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видовдана бејах опет на старажи пред великим шато |
| што помињала старом господару сад у очи самог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се |
| какав џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој тераси, у хладовини коју је западна кула својом с |
| почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом својом да спре |
| ек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У самој ствари то је Ристиворово лукавство.{S} Али мене н |
| one unit="subSection" /> <p>У двору, на самом подножју велике степенице која води на први кат, |
| е преко средине од собе па се устави на самом уласку од оне позорнице, у којој је кнегиња стаја |
| <p>„Свима је тешко било, никоме теже до самом Господару Србадије, честитоме Кнезу Лазару.{S} Ка |
| сељанке сребрним срповима обарају.{S} У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим ша |
| ко је по њима настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Господин |
| а као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збораше тихо у два маха.</p> < |
| ла, грозно завадили, како мало што се у самоме двору, пред очима кнежевим, мачевима не исекоше, |
| о томе шта је то што се зове Хришћанска самопрегоривост и Хришћанска милосрдност!{S} А Оче Хара |
| ргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољану пред дворем, покидаше се кола, те и мушко и |
| а склопити нисам могла.{S} Јутрос, пред саму зору, мало задремах, и тада снивах сан који Бог мо |
| о издајника покаже!{S} На три дана пред саму битку проносило се по војсци од уха до уха да око |
| лостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубоки поклон, приђе |
| а десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше име п |
| то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га |
| и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не одн |
| ше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго спавао кад се трж |
| му се све то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из зло |
| саму зору, мало задремах, и тада снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али који м |
| лтар, да се пружим по часној трпези, да санак један проспавам, него да легнем на постељу, на ко |
| обуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, в |
| сјало два гроба, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки његов војник положи |
| а красног лица личнога и господственога Санџак-Бега.</p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде з |
| бе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и као пау |
| који не скидаше својих погледа са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} Напрегнувши све |
| подне превалило, а турска војска једног Санџак-бега још једнако стоји на оној тихој западној па |
| га није постидео свога господара!“ рече Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао је покривен грдн |
| служио, да му толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, |
| <p>„Пре него ће издахнути,“ настављаше Санџак-Бег своје причање, „замолио је моје људе: „Тако |
| </p> <p>„Погледај у ову слику!“ настави Санџак-Бег поднесав је пред очи старога кнеза. „Нађосмо |
| хо.</p> <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p>Приђоше неколико њих Турака, |
| и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Ага |
| дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати Санџак-Бег некако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих |
| Турака искупила се пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на |
| прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске војске, окружен некол |
| ковини некаквога великога блага.</p> <p>Санџак-Бег се окрете својим људима па с њима нешто разг |
| цом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јо |
| до на постељу његову, јер је ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?! |
| икну Винко па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгледа како се |
| није за ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па удари песницом о сто. „Ко сањив |
| да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, него до у |
| лепих и кљастих просјака, <pb n="78" /> сасвим као на каквом великом сабору.{S} Гледа све то кн |
| м, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листину, испис |
| кретати за Косово,“ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла |
| мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком себи нож у ср |
| и Божјој, свагда помажу!</p> <p>Била је сасвим просто одевена у хаљини од некакве танке вунене |
| његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као <pb n="161" /> кукав |
| еразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не однесе |
| не порасте већом!“ одговори још једнако сасвим стрпљиво кнез Градоје.</p> <p>„Ти, брате,“ прихв |
| 0_C4.6"> <head>VI</head> <p>Већ је било сасвим свануло.</p> <p>У турском стану удараше се у буб |
| “</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и опет сасвим поуздано кнез Градоје, — „Славе ми, ништа мени н |
| Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморј |
| оге, да стојећки и са склопљеним рукама саслуша речи земље господара.{S} Младоме Боривоју задрх |
| и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’, м |
| >„Жао ми је, господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натраг, |
| уги грохотом насмејаше.{S} Кнез Градоје састави веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, |
| многи од господе.</p> <p>Стари Градоје састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S} Учини |
| а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као свагда кад се разгневи.< |
| абуду, склопио руке на јабуку од седла, саставио калпак с густим веђама својим, седи му се брци |
| даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саставио седамдесет и девет Млетачких цекина.{S} Сада т |
| е ти то, синко?{S} Зар певају?!“</p> <p>Саставни своје густе веђе, невесело окреташе најпре јед |
| и све друго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да се прича годинама!“</p> <p>И опет прип |
| ђерима Грачанице, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем |
| аштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне стране поред мене, |
| имо последњу жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што на |
| наћи под мојим панциром на срцу моме, и сахраните ме испод ногу мога господара, јер хоћу да сам |
| честити Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„Сачувај нас тога, Господе Боже!“ рече запрепашћен војво |
| и си мени <pb n="117" /> и мојој војсци сачувао чист образ.{S} Помисли како би Господину Кнезу |
| о бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тројица тужни невесели.</p> <p>На подножју једнога |
| и их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та ј |
| уо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да |
| како ће им као узглавњаци послужити.{S} Сва тројица беху уморни.{S} Млади се Боривој пружи по с |
| који из подрума војводиних потицаху, а сва се онде <pb n="125" /> искупљена војска растопи у н |
| још једном према Ристивору, гледаше га сва растужена, па се онда растопи у тиху месечину којом |
| ко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренеражена, уздрхтала.{S} Клече поред њега, |
| у војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска на Косово стигне, него мучки нападе к |
| мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, |
| руги би опет прихватио: „Та није ваљада сва Србадија спала на нас сиротињу у овоме крају!{S} Ма |
| и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред шатором војводиним.{S} |
| части!“</p> <p>Сложно и весело привика сва она господа да је све тако како војвода рече. <pb n |
| е смедосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не ју |
| ој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом онога удеса, од којега се властелинс |
| злази!“</p> <pb n="192" /> <p>Узеше сад сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Р |
| лео бесног попа Каритона, као што га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору да се врати с |
| кав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко |
| надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разлика!“</p> <p>Старац је непомично гледаше за нек |
| До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмор |
| ћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> <pb n="103" /> <p>„И још то није све“ |
| риште код војводина двора, да се одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јут |
| адије!“</p> <p>После овог призора, коме сва господа и сав народ, што се онде слегао био, беху с |
| , па онда, један по један, дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења, Градоје, још |
| и с Господином Кнезом!“</p> <p>И кад се сва тројица смерно причестише, онда кнез Градоје, ведар |
| слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога луга, којим прелажаху, зло |
| ље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да до |
| етелице потрчаше к оном храсту, како се сва моба искупи око Ристивора, како, кад овај скиде сво |
| ност, да се бој отпочне пре него што се сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да на |
| робдио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном признат |
| у којих јунаштва нема!“</p> <p>И пођоше сва тројица напред ка Косову.</p> </div> <pb n="180" /> |
| ласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеше појати. |
| о правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S} Те |
| авној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од педесет година амо |
| за њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном |
| а рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше вој |
| ојводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око рањеника.< |
| д свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћући |
| е она својим уздасима одазивала.{S} Али сва њена уздисања не могаху да свале са срца њена онај |
| ти окренути кнеза Градоја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се |
| се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза где стоји пред г |
| но од огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, панцерима, клобуцима, мачевим |
| и овога и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.</p> <p>„Станите мало, господо!“ рече кн |
| рсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три прија |
| ила и сместила уз Орловићеву чету скоро сва војска војводина, јер кнез Градоје устављаше чету п |
| на својим рукама донесу под његов шатор сва три Србина јунака, било да су мртви било да су само |
| анице свога царства размакао, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна вла |
| >Кнез Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позв |
| речи, шапутом управљених Мајци Божјој, свагда помажу!</p> <p>Била је сасвим просто одевена у х |
| ута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, |
| p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога срца!“ прихвати кнез Вукан. „Али, кнеж |
| !{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагда ишли <pb n="196" /> напред а данас на Косову да |
| е војске оставим сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послу |
| а скромност поносите, мирио завађене, и свагда при сваком растанку преклињао све да се бар овде |
| осто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Бор |
| ило за наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет пута више људи но оружја, и мучили смо мук |
| сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заб |
| обом две три речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име |
| гослов прати, и нека вам је свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Б |
| у руке стигло!“</p> <p>„Такав ти је он свагда од самог свог детињства био!“ упаде кнез Градоје |
| з Вукан, саставив своје чупаве веђе као свагда кад се разгневи.</p> <p>„Не пресуђујем ја!“ прек |
| његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца не само верно и одано нег |
| илош?{S} Доиста није ни тако мудар, јер свагда носи срце своје на длану своме; а није ни тако в |
| еним крупним граорастим очима, из којих свагда светли невини детињи осмех.{S} Сети се једне њен |
| за друге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{S} Ето чуј један од многих доказа.{S} Д |
| лиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од св |
| пнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуш |
| мен у ватреном срцу младог Орловића.{S} Свака реченица старчева убрзаваше куцање срца његова, и |
| у треба на Косову свака српска мишица и свака кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, т |
| >„А што Господину Кнезу треба на Косову свака српска мишица и свака кап српске крви да спасе от |
| госпође Мандалене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви љу |
| добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотине по пет коњаника, па нека јуре путевима, к |
| с овом гомилом слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косо |
| удима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кнезу на Косову |
| аћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца |
| о наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она |
| Свете Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, и |
| чудна предсказања, која то унапред ван сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је најубедљивије п |
| а, остаци од оне друге чете распршташе, сваки њен коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесно |
| у средини мојих људи под мојим шатором, сваки ће од њих мирно спавати на мирисном сену под крас |
| урске војске!{S} Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази!“</p> <pb n="192" /> < |
| са китњастим мостовима између кула.{S} Сваки је Орловић од пет стотина година овамо волео да д |
| сузама облио.{S} У оној гомили око њега сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвод |
| вио је свој турској војсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлиј |
| .</p> <p>Кнез викну својим војницима да сваки од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, и |
| ла, и биће најправије и најпаметније да сваки пође најпречим путем своме дому, да тамо дочека в |
| води на први кат, рече свити својој да сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију или |
| утврдио се обичај у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да ист |
| и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај |
| ј слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили гос |
| ицама којих широки колутови зврктаху на сваки и најлакши крок старога витеза.{S} Десном руком с |
| красном арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војске могао добро да види шта бива |
| говором ноћ мало прекратио.</p> <p>Леже сваки на своју постељу.{S} Између њихових постеља — про |
| силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сваког др |
| ругог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки његов војник положио по један камен на гробове кн |
| арац најпре узе сам да прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље прите |
| > целивању, кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје чете, |
| пет искупише сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рек |
| еби, граду који су му стари оставили; и сваки је <pb n="3" /> век ударао на те грађевине своје |
| нез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје чете, да је полаган |
| сваки ланчић на коњским опремама, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама од клоб |
| аше Миросав упорно. „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и ч |
| а, и прстом својим опипао сваки кајиш и сваки ланчић на коњским опремама, као и сваки колут на |
| кад већ настају последња времена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не р |
| бру госпођу.{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С му |
| да навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кр |
| цу свакога мача, и прстом својим опипао сваки кајиш и сваки ланчић на коњским опремама, као и с |
| кне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војво |
| Господин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свакога свога сина!“</p> <p>Диже се граја од |
| и одмерено, тако да је сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, сна |
| и — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цар |
| м трошку, и поставити у њој калуђера да сваким даном чита молитве за покој душе војводе Радича! |
| ва Његова и Сила Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима нама који излазимо да се борим |
| Педесет шаторова, по четири војника под сваким, то је свега две стотине војника!“ рачунаше пола |
| а весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{ |
| ник горко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан |
| рпски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај |
| да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрвање са свецем мора да одлежи по три дана |
| ој руци, призиваше гласно своје људе те сваког помињаше поименце војводи, који опет са своје ст |
| и, који опет са своје стране дочекиваше сваког војника поздравом: „Здраво, јуначе!{S} И честит |
| д њега.{S} Оштрим погледом прелете кнез сваког свог војника, и онда, рекав нешто војводи који с |
| дохватају.</p> <p>Турци их раздвојише и сваког од њих опколеше, позивљући их једнако са истинск |
| од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сваког другог, па ма танка грла попрштала.</p> <p>Голуб |
| <p>У Уторак је стари кнез прегледао сам сваког свог војника, загледао у оштрицу свакога мача, и |
| Царевој Громади под његов шатор доведу сваког путника и војника, који би од Косова долазио.</p |
| } Ниси чуо како он великом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав |
| , колико ми га бог поклони, благосиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Не |
| И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слатк |
| сваког свог војника, загледао у оштрицу свакога мача, и прстом својим опипао сваки кајиш и свак |
| би ли се мушка срца загрејала; напојих свакога ко хтеде да пије; момчадија узеде уз свирале ок |
| нез и ова земља требају данас сваки мач свакога свога сина!“</p> <p>Диже се граја од одобравања |
| у левици својој — кад све то угледаше, свакој се од њих срце некако размекша, а очи брзо сузам |
| па дубоко узбуђена, запињући језиком на свакој другој или трећој речи, говораше:</p> <p>„Молим |
| натопи, трепти захвалност наша Богу; у свакој сузи коју <pb n="9" /> несрећа из срца исцеди, т |
| ва се трећа чета растави у три четице у свакој по седам коњаника, те док једна наваљиваше на Ср |
| от, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и |
| е!{S} У чему ли је разлика?!“</p> <p>„У свакој сузи, коју срећа натопи, трепти захвалност наша |
| ладих девојака, пуно народа, пуно света свакојака, пуно слепих и кљастих просјака, <pb n="78" / |
| збожне Агарјане.{S} Многи узеше причати свакојака чудна предсказања, која то унапред ван сваке |
| не причају народу по саборима уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си т |
| олико их је.</p> <p>Па онда га освојише свакојаке тужне и црне мисли.{S} Под њиховом тежином бе |
| доја.{S} Дворске слуге изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му с |
| са, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких тканина што се под богатим шатором нађоше и |
| невоља, да своје мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опе |
| па на њима прођоше кроз град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хва |
| <pb n="65" /> које имаху котарице пуне свакојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима војни |
| и Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Т |
| чке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се па ми пусти сина из суж |
| нско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, |
| поносите, мирио завађене, и свагда при сваком растанку преклињао све да се бар овде пред лицем |
| и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то довршивал |
| нуждени, сви натуштени и намргођени.{S} Свакоме се сињи хладан камен на срце навалио; једва се |
| ушан ширио границе царевини српској.{S} Свакоме дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срб |
| војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што ето стиже један о |
| чи, и како погледе своје заустављаше на свакоме од присутних Турака, као да се труди да се сети |
| ог давао светачка златна кола око главе свакоме ко само чита молитве, метанише и преврће бројан |
| Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са полов |
| е трубе са Змајева Виса.{S} Ристивор је свакоме огласнику придао по једног бубњара, те по селим |
| кривених колиба беху постројени.</p> <p>Свакоме беше мило да види старога кнеза, никоме милије |
| опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон спустив праза |
| лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта те |
| Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсци нашој |
| но <pb n="70" /> и одмерено, тако да је сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„Гос |
| аву поред мртвог војводе, да заставници сваку заставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем вој |
| „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не би |
| .{S} Али сва њена уздисања не могаху да свале са срца њена онај сињи камен нејасне туге и мутне |
| о да осећаше тежину оне тегобе, која се свалила беше на јуначног старца, па и сам корачаше пола |
| ут као да се онај брест на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у лицу, шкргутну зубима, па се онда |
| га његов који не знађаше какав се терет свалио на душу његова господара.</p> <p>„Нико мени више |
| > <head>VI</head> <p>Већ је било сасвим свануло.</p> <p>У турском стану удараше се у бубањ и ви |
| ше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет примицат |
| очицама.{S} Изгледало је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свирце па да се |
| них, па их цвећем окитио као да су коњи сватовски; по странама, и десној и левој, подигао вењак |
| колико му је година.{S} Разговарасмо о свачему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да гов |
| чем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора било ниј |
| арод новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче |
| ве ми се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Ага |
| Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се изненадно указа.{S} Пу |
| и и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном руху.{S} Било је дивно погледати ка |
| да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси |
| колико је невине деце скапало од глади, све то тобож у богоугодној борби за Православље и славу |
| а мудро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говора |
| и?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ов |
| ј цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам |
| {S} Око њега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледа |
| а њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све то јасније чуше вику, као да се стотине људи надвик |
| их год има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женс |
| ред великим шатором Господина Кнеза.{S} Све наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим |
| адесет које властеле које духовника.{S} Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама |
| однике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страховито празно и пусто и чисто леде |
| овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најнижег молим не куните ме, не |
| ве, и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то смести око заставе, па растури по ново огласнике |
| пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S |
| падала на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно |
| ре планине у даљној даљини наслањало, — све то гледати па дихати оним слатким поветарцем,који с |
| година — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што остану живи говорити они |
| војводи нашем од свега срца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте |
| реших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — поробио, и срамним начи |
| /p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господин |
| емљом као да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих О |
| а гледаше — као да у мислима прелистава све листове Некудимове верне службе још од оних дана ка |
| {S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крш |
| без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, није ли он у књизи, коју ти |
| а Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, господине Вуч |
| као на каквом великом сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</p> <p> |
| ди, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> чујаше одме |
| ује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове |
| е и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |</p> <p> |
| им ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и |
| метанише и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Онда би |
| а!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за мога унука, испроси му у Свете Тр |
| у крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситеља нашег!{S} Нека би С |
| но прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше праштајући војводу, кнез |
| ривојем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска вес |
| <pb n="98" /> — Марка — призна за краља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Ма |
| чким покретима!...{S} Ама ко ће то вама све испричати!!{S} Него једно треба да вам причам.{S} С |
| ећ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па се разлегаше по ономе пољу у певању, кли |
| но почивање покојнога кнеза, пређе и на све његове другове, те се без разговора и без шума пола |
| ути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и с |
| ако да нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Рист |
| војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, |
| овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ прог |
| ти, јуначе!{S} Хвала ти што нам исприча све како си видео!“ привикаше му многа господа из гомил |
| р на прсима и мач у левици својој — кад све то угледаше, свакој се од њих срце некако размекша, |
| сам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Остављам вам само моју заповест.{S |
| дару, кажи по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да исприча о једној пр |
| ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и |
| и весело привика сва она господа да је све тако како војвода рече. <pb n="83" /></p> <p>„Како? |
| n="100" /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако |
| о позивима својих господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана и бол |
| “</p> <p>„И није само друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p |
| /p> <p>„Знаш ли нам, старче, рећи ко је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био послед |
| аклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти; то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и сре |
| но што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу |
| да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, |
| и.</p> <pb n="103" /> <p>„И још то није све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском |
| ниси преко мере уморио, казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја! |
| м, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде је |
| а, као да му је то пријатељ који разуме све што му он каже, само што се нем родио те не може да |
| удноватом времену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како никада до сада, зар је |
| љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, ко |
| овој земљи било јуначких срдаца, то се све за раније одзивало позивима својих господара, и то |
| стресао би се од ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да м |
| ити све то веселији жагор, што их сунце све то топлије озараваше.{S} И тај весели жагор прелажа |
| енуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све Приморце на збор.{S} Најстарији од њих рече само ов |
| с читавом једном четом која га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.< |
| таше кнез па брижним погледом прелеташе све кутове од шатора.</p> <p>„Твој слуга није постидео |
| само зато, што у Светом Писму не видеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се |
| а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и с |
| отворише и ону велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али к |
| се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p> |
| е пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнако разговараху један с другим: „Да види |
| падају прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу.{S |
| од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе прек |
| госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанство њихово.{S} Учини се многима да то дуго |
| донесе собом по велику воштану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под |
| што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а |
| е.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо — |
| ико је ова наша земља патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S |
| наставио, али настављао све лаганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозбор |
| осни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да с |
| жустро гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола |
| ли не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу наиђ |
| оде Милоша.{S} Наступасмо ми слободно и све кликћући.{S} Потиснусмо лево крило непријатеља, а и |
| еговој носи к нама!“</p> <p>„То се теби све тек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У самој ства |
| кратке заповести.{S} Полетеше витезови све кликћући, срећни што носе својима Кнежеву заповест |
| ка на амвон и великим крстом благослови све.{S} Приђе Господин Кнез к владици, прими из његових |
| вете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Свети |
| огледа, како је данас по нашој Србадији све друкчије, него што је под њим било!“ Рекох тако; ал |
| ет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и |
| дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се |
| ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко казати!“</p> <p>„Нека је слава Богу!“ рече |
| питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по реду, господине кнеже!“ поче старац хучући; али |
| — рећи ће Ристивору:</p> <p>„Учинићу ти све како желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те у |
| јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p>„Лаке су моје ране, војводо!“ |
| ке су моје ране, али је тешко испричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,... |
| јака и неискусне момчадије поче брујити све то веселији жагор, што их сунце све то топлије озар |
| , који њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисо |
| — сав задрхта и побледе.{S} Напрегнувши све своје силе подиже се живо, те грчевито дохвати Бега |
| из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И |
| о су га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што сам за последње <pb n="96" /> две неде |
| војводо, заповеди кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кне |
| .{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам |
| цима моје војске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да |
| Ристивор ућута као човек који је казао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био; обра |
| сто застиђен па наставио, али настављао све лаганије и све нижим гласом, и онда опет застао; др |
| и свагда при сваком растанку преклињао све да се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно к |
| ано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума дворских; искупи сву чељад и о |
| вари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’, млади власт |
| ме ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што им |
| то је његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену!“</p> <p>С |
| ао Некудим, који и јеси, испричај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже!“ рече |
| пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник |
| дај одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики |
| попу Каритону. „Ти се сећаш како је то све друкчије било за наше младости!{S} Онда смо имали с |
| брате,“ прихвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у |
| ца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ва |
| дару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p |
| шу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном вас све, у име целе моје дружине, молим опојте нам војводу |
| зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим једним погледом, па рече само: „З |
| који, оседео у војнама, преклињаше нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} |
| {S} Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази!“</p> <pb n="192" /> <p>Узеше сад с |
| > <p>Још није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, |
| ратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и |
| есет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Госпо |
| да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, копаља и б |
| срдачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу |
| <p>И тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ћ |
| е по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам |
| двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} |
| а помори пола народа!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље кроз које је пролазио народ на |
| невесело Ристивор, — „ја још не доврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док кр |
| тио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше старац све срдитије; „из ових стопа мичи се натраг!{S} Не чека |
| теш без мене у Орлово!“ прихвати старац све већма запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте |
| ји се Милошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у с |
| томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај страда |
| и да спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи кр |
| не могу!“ узе опет реч игуман Пајсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика ко |
| /p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје!“</p> |
| ог велике узбуђености старчеве.</p> <p>„Све ми звони у ушима паметна реч кнеза Добромира,“ рече |
| однекуд потмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпо |
| ици, да ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то красно, кнеже!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо |
| ве што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици смилује на молитву ме |
| двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слуш |
| ва млада витеза, не разумеваху ништа од свега онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би |
| ва Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опростиш |
| лицем Господа Бога опростио, како ти од свега срца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо |
| ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — све кад би и била истина да се он |
| е да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био п |
| ва, по четири војника под сваким, то је свега две стотине војника!“ рачунаше полагано кнез Град |
| но размислимо видећемо на мах, да после свега што се десило има само двоје што се паметно учини |
| ројанова времена па све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор поуздано; „само |
| на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти свега што ти је најмилије и најсветије, не помињи му то |
| наше полагано кнез Градоје.</p> <p>„Зар свега двеста војника?!“ запита Ристивор изненађен. „Вер |
| ства размакао, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, |
| ом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез пон |
| ма, коме су скоро сељани из многих села сведоци били, и у коме су орлови славно победили.{S} А |
| од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.</p> <p>Цео дан су на |
| сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стојећи гологлави, стари кнез, једнако с голим |
| као да су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве ве |
| ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуда струјаше, зарза и узе десном |
| у купа.{S} Слатко је било прелазити том свежом и мирисном хладовином.{S} И доиста је млади Бори |
| иде челенку свога мужа на клобуку свога свекра, не могаше више уздржати својих суза.{S} И кад Б |
| гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китњастом четом и свиленом зас |
| ни грми!“ рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Боривој је с момцима одјахао у планину да огле |
| а уз пут, отапала, отапала, док се није свела само на десетак људи с којима се кнез Гојко мало |
| тавим сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу. |
| м натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Јабуч |
| ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде на небу; |
| ко треба.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћу |
| е прати док се не уморе, сав онај други свет оста као укопан око госпође Мандалене.{S} Женскади |
| укан, „кад вама, црним калуђерима, овај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само |
| <head>III</head> <p>На пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игро |
| невољама и жалостима <pb n="7" /> овога света молитве калуђера не могу да помогну, ту милосрдан |
| а какав смо ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на које те живог метасмо, |
| ?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали погинути, |
| p> <p>„Нека су проклети и овога и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.</p> <p>„Станите |
| , издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Јо |
| ашег.{S} Она црква тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде црк |
| , господару!“ викну Ристивор иза гомиле света, па се онда коњем својим прогура кроз сељаке, и д |
| појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гласом, у |
| него постаријим сељанима у оној гомили света.</p> <p>„Видесте ли нашега кнеза?“ питаху они мла |
| же бити она звезда тамо није друго него света душа његова, која оданде на нас тројицу овде глед |
| пуно младих девојака, пуно народа, пуно света свакојака, пуно слепих и кљастих просјака, <pb n= |
| аласе од народа.{S} Иван Порубовић, сав светао у лицу од радости, допре до старога кнеза, пољуб |
| тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто дови |
| е Ристивор.</p> <p>„Ех, ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихват |
| треба, и справљаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и |
| — рече поп; „пуштајмо се, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раставише се.{S} Об |
| штио беше.</p> <p>„Да није откуда какав светац сутра, Ристиворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће |
| о да је румен образ девојачки.{S} Па се светац мрке коже и разбарушене косе повио горњим телом |
| еца у свих седам небеса него што је мој светац, кум Божји, Свети Јован Крститељ!“</p> </div> <p |
| "115" /> ја сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада в |
| .{S} Тебе смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина годи |
| х небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти победне песме пев |
| рамотимо у војводе, не знајући какви то светац витла колом девојака и прикупље просјаке око дво |
| смен, јер се уз високу танку трску коју светац у десници држи, повија уска кожна листина, на ко |
| знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{S} Ето чуј један од многих доказ |
| да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му су |
| , а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не мари, јер се није он нама заветовао |
| као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти имаш слободе и приступа код Све |
| јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање јунака или је мање јунака што је ма |
| е јунака или је мање јунака што је мање светаца, то ја не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја т |
| } А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање јунака ил |
| еликих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и |
| е иконе, и толике свете моћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконам |
| мљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко само чита мол |
| ава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па да безбожни Ага |
| , да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за православни народ његов!“ Клекн |
| сигурно ти имаш слободе и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја |
| квама толике чудотворне иконе, и толике свете моћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око |
| јем није друго него свечано брујање оне свете погребне песме „Со свјатими упокој!“ Него куд ја |
| и српској писали неки отпадници од наше свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У |
| кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани на ж |
| н у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости |
| S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ рече млад |
| Орловићева пре стотину година донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао дворанки |
| е: молим те за мога унука, испроси му у Свете Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљаности |
| у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Градоје духовницима, „чим се |
| беса него што је мој светац, кум Божји, Свети Јован Крститељ!“</p> </div> <pb n="116" /> <div t |
| у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им оп |
| о ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и св |
| , и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, |
| ас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ за |
| {S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупне |
| твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити своју |
| еном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком мест |
| и!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих |
| у просто чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} |
| однапије, узме да прича хрвање своје са Светим Јованом у трпезарији.{S} Војводин властелин не м |
| сти се живо неколико пута, побожно и са светим страхом целива икону, па онда приђе још ближе и |
| ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се ето никакв |
| сиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Светим Јованом, <pb n="59" /> не казуј јој да је од мен |
| мадићем од часног дрвета и другим неким светим моћима кнез Градоје поклонио своме манастиру Мил |
| зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје |
| а је полагано и побожно као да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади властелине!“ ре |
| ем, у овој земљи у којој се ето никаква светиња не поштује?!“</p> <p>„Господару, кад год нам хв |
| ода Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула, као <pb n="113" /> муња труо храст.{ |
| ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици смилује на молитву мене грешно |
| е га Ристивор. „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у ово |
| рвавим од крви невиних жртава, па траже светитељска кола за своје главе!“</p> <p>„Стој, властел |
| емо забацити наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“</p> <p |
| им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена |
| о за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч |
| </p> <p>„Не да јер тако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако наредише јер је један од најте |
| рестола.{S} Цар је, пишу они, дао преко светих калуђера Хришћанских и преко хоџа муслуманских р |
| вет Млетачких цекина.{S} Сада те молим, светла, велика и предобра моја госпођо: прими ово мало |
| то му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је румен образ девојачки.{S} Па се светац |
| упним граорастим очима, из којих свагда светли невини детињи осмех.{S} Сети се једне њене миле, |
| решни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и св |
| <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ |
| епти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одговара нечујним дахом: |
| њене душе, и госпоственост њене лепоте светлили су као пун месец на небу по коме танки облаци |
| твој дед светло предали, које ти треба светло да очуваш!“</p> <p>У том се отворише широм врата |
| но име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, које ти треба светло да очуваш!“</p> <p |
| х на Косово Господину Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дома твога, не оклевај него крећи војску |
| .{S} Застадоше, да се у оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве и проразговарају.</p> < |
| астом светлошћу.{S} Такву <pb n="42" /> светлост Иван никада дотле у своме животу није видео.{S |
| а пред иконом просипала се тиха и слаба светлост само по соби а није ни покушавала да пробије м |
| од десног крила ходникова, откуда и она светлост долажаше, чује полагани и тихи тик-так тик-так |
| свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од свечева погледа, наднесе десну руку над гус |
| ори, који пропуштаху у трпезарију благу светлост са севера.</p> <p>Дугачка зидина према овој, а |
| најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде доста светлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“</p> < |
| агу.{S} Од ње падаше танак прамен плаве светлости на Ристивора, који сад мирно лежаше не мичући |
| ода клечаше на земљи пред скрињом и при светлости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а су |
| ке на оној коси према њему.{S} У бледој светлости од свитања лепо се могаху видети и коњи и гом |
| кадифеној мекости погледа, по сунчаној светлости њиховој, по тајанственој дубљини њиховој не в |
| шатором је још мрак био.{S} Што је мало светлости падало од једне воштане свеће, која је више г |
| та по Косову хватајући зраке док је још светлости на Косову било, те да њима осветли црну ноћ, |
| ију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћу од свитања, показала само — мртвог војводу Ра |
| орело кандило, које несигурном и танком светлошћу недовољно осветљаваше мрачну собу.{S} Како је |
| ова имена, те она гори вечном неугасном светлошћу и својим трепетом храбри људе на јуначка и Бо |
| дник осветлио неком тихом а плавичастом светлошћу.{S} Такву <pb n="42" /> светлост Иван никада |
| е да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу победу славно задобије!“</p> <p>Скочише на ноге |
| а ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој крст на цркви трепташе.{S} Стој |
| у овом правцу!{S} Зар не видиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој са |
| по њиви; пригибљу се ниско по класју и светлуцавим срповима жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да стан |
| воју с десне, док Ристивор држаше други светњак с леве стране младом кнежевићу, који, прав као |
| пута Ристивору да <pb n="16" /> принесе светњаке са воштаницама.{S} И сама дохвати један и стад |
| у цркви пред олтарем — велики гвоздени светњаци, исковани мајсторским чекићем у грање и лишће, |
| друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење свога сина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ продера |
| н гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Христос |
| зла слутња осваја; стишавао плаховите, световао на скромност поносите, мирио завађене, и свагд |
| широкој пољани с ону страну потока узе световати с кнежевима и властелом својом да ли да ту по |
| S} И знаш, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и преклињах, како своје синове и браћу |
| ји су младост своју сагорели у сладости световне грешности, а који ни појма немају о томе шта ј |
| пезарију, била је исписана велика икона Светог Јована Крститеља, кога је дом Орловићев славио к |
| укама, а на прса своја наслоњену, икону Светог Јована Крститеља; поред попа корачаше ђаче једно |
| петога Спаситеља нашег!{S} Нека би Сила светога благослова Његова и Сила Часнога Крста, била са |
| узор јунака молим и преклињем: тако ти Светога Јована, твога крсног имена, остани да крстимо ч |
| се запали велика воштаница пред иконом Светога Јована Крститеља!{S} Молим те, ко ти је придвор |
| били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И |
| сох и полагано спуштах, и онда чух како Светогорац рече да су настала последња времена, и да ће |
| ју у трпезарију око некаквога Светомира Светогорца, који је у Вилиндару научно да чита књиге ст |
| у опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Тројици да нашем честитоме Господину Кнезу даруј |
| и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици смилује на молитву мене грешнога!{S} И е |
| неза на Косову у онај час, у који он на светом крштењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас друге |
| на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом Писму не видеше све оно, што саме владике хоће д |
| р.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војво |
| сву братију у трпезарију око некаквога Светомира Светогорца, који је у Вилиндару научно да чит |
| и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивости, онда не може бити |
| ра, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску, крвљу својом посветили ту цркву |
| ју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми!“ повика Боривој |
| ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико пу |
| ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини |
| , сјаја и среће <pb n="164" /> на овоме свету и о стварности и непроменљивости велике милости Б |
| да у последњим својим часовима на овоме свету помишљаш: како је мало верних људи у народу, који |
| боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n="157" /> кажем: „Ма ш |
| ас их опет устављао те да он скупљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња |
| се госпођа Мандалена кметовима и ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да и |
| еса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шат |
| ружа, у које се умештаху седам дебелих свећа од жутога воска.{S} На своду, који је испао мало |
| мало светлости падало од једне воштане свеће, која је више главе младога војводе догоревала, т |
| јницима донесу.</p> <p>Кад већ запалише свеће стари се кнез посади у једну велику столицу, држе |
| ро некакве стародревне листине, час при свећи нешто сриче у њима, час опет <pb n="13" /> отаче |
| , и нека донесе собом по велику воштану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p> <p>И онд |
| прси сјурим; и три пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И |
| приђе смерно пред велику икону великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачку некакву |
| ине шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље освајају.{S} И још нам поклисар |
| с кришом погледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу к |
| сам себи говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих седам небеса него што је мој светац, кум Б |
| чини што <pb n="30" /> хоћеш, само моли свеца свога да скине са мене погледе своје!“ Ето што се |
| ајте се!“ Што је најчудније у тој слици свеца Орловићеве куће било, јесте то: што, ма из кога к |
| иконе.{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој п |
| м зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од све |
| окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{S} Ето чу |
| и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одведе оба |
| ји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; и |
| и да поп Каритон свако своје хрвање са свецем мора да одлежи по три дана, сав модар као да га |
| м и што знам то је: да нико још на небу свецем постао није ко за живота овде на земљи јунак био |
| еш ми ни издавати, него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да |
| к је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и |
| не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанском насупрот роду |
| господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто само поповска прича.{S} Да |
| аве и по мало меда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потец |
| Молим те, гледај и помози нашим српским свецима, да умоле Господа Бога, нека не пада таква срам |
| Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p> |
| ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади властелин, смер |
| ћи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пружи ру |
| ће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони му се.</p> <p>Пред с |
| се прекрстиш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у ову трпезарију?“</p> <p>„Право да ти к |
| ећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи свечаним, кораком свога коња упутио се беше к једином х |
| ју његову?!“ прихвати Санџак-Бег некако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор староме, с |
| подина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачко |
| емљи праштамо, добри наш војводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.< |
| аритону, који и сам корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај Ка |
| следње цјелованије“, онда он полагано и свечано приђе први ка ковчегу у коме мртав војвода лежа |
| p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлог |
| > <pb n="187" /> <p>„Децо!“ прозбори он свечано. „Децо!{S} Она звезда тамо трепти над непобусан |
| опева и да то што чујем није друго него свечано брујање оне свете погребне песме „Со свјатими у |
| војвода тужно и невесело, и опет некако свечано окренув се властели својој. „Да похитамо брзим |
| вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, свечаном мирноћом гледаху у два рањеника, једног старца |
| а чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари у |
| у слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да не ускл |
| ша, скутоноша кнегињин приликом великих свечаности, живо повуче за <pb n="54" /> рукав, Ристиво |
| као да не могаше да поднесе светлост од свечева погледа, наднесе десну руку над густе веђе свој |
| они мишицом главу, као да се сакрије од свечевих погледа, па онда посрћући приђе к моме деду и |
| ридворну црквицу, протопоп Недељко, два свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате в |
| ојурише за Ристивором.{S} Сви снуждени, сви натуштени и намргођени.{S} Свакоме се сињи хладан к |
| вора, како, кад овај скиде свој калпак, сви мушкарци скидоше своје шубарице и сукнене капе, па |
| ник; „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да пр |
| калуђерима, овај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и с |
| Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око рањеника.</p> <p>„Тек ти бе |
| о; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их |
| доше коње, и појурише за Ристивором.{S} Сви снуждени, сви натуштени и намргођени.{S} Свакоме се |
| оме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеше појати.{S} Зајеча она трпез |
| сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда би те |
| се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо |
| сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно потражимо по шатору.{S} Не може бити да вој |
| идите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на |
| стивора с десне стране поред мене, нека сви јунаци, који поред наших гробова буду <pb n="207" / |
| двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а кам |
| упише око њега на убојним својим коњима сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда |
| и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у оне војске што |
| и!{S} И што је најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству!... |
| запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ |
| лавно задобије!“</p> <p>Скочише на ноге сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело |
| ени, кад се само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да |
| ас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пут |
| у белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи кнеза Миросава и властелина Витомира били пола |
| .{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром |
| ада на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику да умнож |
| прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, стра |
| ани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шт |
| има сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чул |
| залуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти |
| " /> води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи |
| Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезарију.{S} |
| нике па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти |
| бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да за |
| Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве је људе <pb n="47" /> спала д |
| ека ти је лака земља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстач |
| Врапци се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у голубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од г |
| оке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу земље у |
| а све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење војводина сина.{S} И свршише га и |
| м.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви Крушевљани трговци, мајстори, радници.{S} Наоружаше |
| нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико |
| рашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлиј |
| ећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног срца и из једног грла.< |
| кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако п |
| па скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да су у |
| зе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свога |
| вни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојноме |
| кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јун |
| вешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p> <p>„Прекрстит |
| ћи цркву код гроба војводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е са |
| Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаштвом хвале, |
| у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам госп |
| а о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти зн |
| > <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини Ристиво |
| ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цве |
| кнез како се сеоске старешине, збијени сви заједно у једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и |
| да и кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим између |
| амо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па подиже обе |
| “ викну кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства његова веран и добар |
| ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бе |
| с повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо д |
| ати на крштењу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздвајани јездити ка Косову, а првенац |
| Нема, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздвајани стојати на крштењу војводина |
| ривено погинулим и рањеницима, осећасмо сви да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам ј |
| м премишљању настави:</p> <p>„Испадосмо сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти |
| за православни народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе вла |
| алуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га поп |
| унаштво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма с |
| од нас не ће ништа теби пребацити, јер сви смо подједнако пред Господином Кнезом и пред Богом |
| 990_C3.5"> <head>V</head> <p>Кад се већ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p> <p>„П |
| боравила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише на последњем <pb n="165" /> целивању, кнез |
| се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p> <p |
| ећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; |
| и кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други ухватише Сл |
| м од старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину бо |
| а узе сам себе да теши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јун |
| а!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако о Господина Кнеза огрешили!“ р |
| , само су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као |
| ним концем везе по једном комаду румене свиле, чврсто затегнуте у шимшировим оквирима.{S} Везла |
| биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама |
| латним токама са себе, засука рукаве од свилене кошуље, па викну попу:</p> <p>„Ходи, попе, да м |
| </p> <p>Млади властелин извади из једне свилене, лепо извезене, торбице по велико писмо и преда |
| за Кнежевом трпезом, па онда зашушташе свилене завесе на шатору; нечија их рука силно размакну |
| де.{S} Ристивор приклони заставу те јој свилене кићанке целиваху плашт и шлем војводин.{S} Само |
| ливадама пала танка маглица као велики свилени вео обојен бледом <pb n="185" /> љубичицом.{S} |
| м оделу једне калуђерице и са дугачким, свиленим плаштем једне игуманије.{S} Левом руком бројил |
| ом иглом од биљура, још неколико потеза свиленим концем, још неколико завежљаја на наличју од в |
| на једну икону испред себе, час хитлено свиленим концем везе по једном комаду румене свиле, чвр |
| о да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених завеса на улазницама у шатор не могах разабрат |
| ног у ките и кићанке и узице од црвеног свиленог конца, и прође полаганим и таласастим кроком п |
| рога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод свиленог напрсника у тога младога јунака до тебе.{S} Ка |
| о!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина танку свилу зави |
| ша мало оштрије и јасно чу тихо шуштање свиленога скута и полагани ход некога, који ношаше обућ |
| црвене чохе богато златом извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим перјем на чалми.{S} |
| кром својим и њиховом китњастом четом и свиленом заставом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајући |
| ис носећи у канџама румено чедо у белом свиленом повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју је већ |
| е на своме Лабуду, а под својом црвеном свиленом заставом, коју Ристивор развио беше изнад њега |
| о?!{S} Видите ли како је се наместио на свиленоме своме платну војводскоме?{S} Видите ли како ј |
| мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једну кесу с новцима и пружи је кнегињи. |</p> |
| храброшћу и новим поносом.{S} Он разви свилену заставу Орловића, и кад стари кнез силно раздра |
| а и загрејао захладнела срца.{S} Велику свилену заставу Орловића побио у читаву умку од пољског |
| ног паса свога белу и као паучина танку свилу завијену једну као колајну о златном ланцу.{S} На |
| а лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше име подједнако мило |
| ојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који с кнезом на Косово полазе, додаду |
| овим њеним црним данима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна |
| а!{S} Властелин Витомир ми је пред вама свима нанео срамоту, која се само мојом ил’ његовом крв |
| већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S} Како |
| а свима као отац; ова српска земља нама свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је пра |
| е дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И војвода махну руком п |
| господару да заборавља, колико је нама свима драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту сад госпођа Ма |
| кина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“< |
| оди, помози војсци његовој, помози нама свима да здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косо |
| динама?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свима као отац; ова српска земља нама свима је као рође |
| једно са мном признати, да си међу нама свима ти једини који си достојан те части!“</p> <p>Слож |
| снога Крста, била са сваким од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и в |
| хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ викну игуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, |
| <p>„Духовницима, кнезовима, властели и свима војницима моје војске!{S} Огреших се тешко о све |
| и до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде своје господст |
| Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сло |
| знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} |
| Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да га п |
| мо их зором чути?!“</p> <p>Потражише по свима кутовима шатора; отворише и ону велику скрињу, пр |
| прекиде наставив своје причање:</p> <p>„Свима је тешко било, никоме теже до самом Господару Срб |
| га ко хтеде да пије; момчадија узеде уз свирале окретати колом; зрели људи стадоше око мене да |
| анког извијања и зуцања оних лакокрилих свираца!</p> <p>Узе будан мислити о војни на коју цар Л |
| сватови искупљају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да по |
| ћа, на пољани на којој се ова господска свита савила око војводе.</p> <p>На послетку војвода, б |
| си према њему.{S} У бледој светлости од свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у ст |
| Али јава би му, под бледом светлошћу од свитања, показала само — мртвог војводу Радича с малим |
| вима и ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам |
| ам шта је, али се од шаторова војводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристиво |
| га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, |
| аја!“ привикаше неколико од властеле из свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчије н |
| ог имена твога!“ привика по више њих из свите војводине у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и |
| јвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћас одмори; одморит |
| е степенице која води на први кат, рече свити својој да сваки може ићи или у своје конати, или |
| p>Госпођа Мандалена погледаше по својој свити од дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја |
| о дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред олтарем и |
| p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање у свити војводиној.{S} Неко од господе грцаше од плача.{S |
| га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да |
| рској стражи његовој, бивао сам често у свити његовој и на стражи пред царским шатором његовим! |
| мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свитом својом пред малену крчму код Цареве Громаде. </p |
| за Лазара, појахао коња и праћен својом свитом одјездио пут Косова.{S} Оста на двору главни дво |
| ли у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез продрма Ристивора и Боривоја: „Устајт |
| <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са свих страна пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, |
| ока бише три Србина опкољена Турцима са свих страна,</p> <p>„Предајте се, људи!{S} Видимо, јест |
| “</p> <p>Диже се граја од одобравања са свих страна, али је надјача јека од горкога смеха кнеза |
| “ привикаше одважно многи од господе са свих страна око кнеза Градоја.{S} Старац се само окрета |
| ножем.{S} Обојица видеше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном храсту, |
| кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим башт |
| да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на које те живог метасмо, чини ми се, најстр |
| вати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колико је ова наша земља па |
| двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и |
| ројанице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон све |
| и говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих седам небеса него што је мој светац, кум Божји, Св |
| но брујање оне свете погребне песме „Со свјатими упокој!“ Него куд ја одох?!{S} Опростите ми; з |
| из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговор |
| {S} Оштрим погледом прелете кнез сваког свог војника, и онда, рекав нешто војводи који само кли |
| орак је стари кнез прегледао сам сваког свог војника, загледао у оштрицу свакога мача, и прстом |
| </p> <p>„Такав ти је он свагда од самог свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „П |
| И старац се пружи по своме плашту поред свог унука, и склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и н |
| дноме од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не закити цвећем...{S} На бојноме пољу |
| а земља требају данас сваки мач свакога свога сина!“</p> <p>Диже се граја од одобравања са свих |
| кну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <pb n="63" /> <p>Зг |
| лободно и право к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисног босиљка па је пружи младоме ви |
| ше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно погинути.{S} Имао си |
| зити и чувати сина мога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад |
| {S} Ристивор је стојао смерно иза стола свога господара, и, час руком, час мигом, наређивао мла |
| својим покретима подсећао је, кажу, на свога покојнога витешког оца.{S} Према своме деду имао |
| а се старац мало пригну са високог коња свога и пружи десницу Мандалени, која му је смерно пољу |
| ад се једна слуга буни против господара свога!“ рече он; па онда настави срдито: „Јес чуо ти... |
| д их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога седишта, па у своме беломе руху а према растопљен |
| онда Санџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина танку свилу завијену једну као |
| хтела!.....{S} Мученик си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb n="188" / |
| то <pb n="30" /> хоћеш, само моли свеца свога да скине са мене погледе своје!“ Ето што се мој д |
| гав одолети <pb n="153" /> жалости срца свога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли како је се на |
| да весело ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} |
| љали.{S} Лабуд стојаше као укопан поред свога господара, који у тешким ранама лежаше на крвавој |
| де Јабучила па са заставом изиђе испред свога господара и пође напред.{S} Кнез се крену с млади |
| у здравље духовника који се не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“ |
| е не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силн |
| једном руком њену руку а другом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми твој клобук!“</p> < |
| кну мач из корица, па се окрете, да код свога стола дочека Миросава.</p> <pb n="91" /> <p>„Стан |
| >„Кнеже, може Гојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом Лаза |
| <p>„Куда полазимо?“ понови кнез питање свога унука. „Мој синко, ми полазимо куда нас образ јун |
| оји ће издајом својом да спрече спасење свога отачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча опет кнез Градоје. |
| каном ето остани па сврши свето крштење свога сина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ продера се и намргоди |
| “, — па погледа у вис као да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, што ја теби говорах: |
| Душан не би постао цар, нити би границе свога царства размакао, кад би му сва мисао била сведен |
| кнезови и властела редом, и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} Ниједно око није остало без су |
| е уклони, он се не мицаше, нити скидаше свога погледа са ње.{S} По румени, која му се расу не с |
| иховим вратима?“ прекораваше стари кнез свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети глав |
| pb n="54" /> рукав, Ристивор се трже из свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или обол |
| ме, да буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</p> <p>„Страшну истину говориш, кнеже |
| су издајници свога цара, своје браће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну |
| ца постидети!“</p> <p>Старац сад пољуби свога унука у оба <pb n="22" /> образа, и шапутну му на |
| еди, јер има међу вама који би по слави свога имена и по крепости свога срца боље од мене могли |
| рос избезумили, те не слушате заповести свога старијега?“</p> <p>„Не можемо ми тебе, на догледу |
| дивно пева!“ рече Боривоје у невиности свога срца.</p> <p>„Како?!“ запита старац силно изненађ |
| и би по слави свога имена и по крепости свога срца боље од мене могли да војском овом заповедај |
| ледовао дворанки Босиљки, и не подижући свога погледа према њену лицу, и не видећи како га она |
| , ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</p> <p>„Страшну ист |
| немио.</p> <p>„Проклети да су издајници свога цара, своје браће и свога отачаства!{S} Проклет д |
| ше Боривој својој матери, пришав к руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“</p> < |
| оже ти требати на Косову!“</p> <p>„Јаши свога коња!“ заповедаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} |
| да, стане пред оним гробовима, и у знак свога поштовања положи ма било по један шљунак на њих!{ |
| ком својом водио је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани |
| аганим, и готово рећи свечаним, кораком свога коња упутио се беше к једином храсту на ивици од |
| сребрнокорастих топола, што се трепером свога лишћа нешто тајанствено разговараху са жубором Го |
| одитеља, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску |
| ри би кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и прогов |
| кнез <pb n="66" /> на ухо шану, узјахао свога коња Јабучила и одјездио натраг у двор.</p> <p>Оп |
| атора.</p> <p>„Твој слуга није постидео свога господара!“ рече Санџак-Бег. „жив се предавао ниј |
| е могоше разабрати.{S} Лабуд је разумео свога господара, јер подиже главу високо према турском |
| оје, кад је пре педесет година наследио свога оца, подигао је две високе осмоугле куле, везао и |
| управљању коњима.{S} Ристивор је пратио свога господара и дворио га на тој смотри, која је трај |
| ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат свога сина.{S} Погледа празну постељу његову, празни ст |
| рцима, који га погубише, да освете смрт свога цара, па му онда тело предадоше калуђерима Грачан |
| рба у крв обливених.</p> <p>На заповест свога вођа ова се трећа чета растави у три четице у сва |
| за, као да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p> <p>„Право ти је?...{S} Како да ти |
| n="206" /> питаше кнез, па се загледа у свога унука, који се сав тресаше од плача.</p> <p>„Изда |
| тави се.{S} Замишљено и тужно погледа у свога старог седог слугу Некудима.{S} Подуго га гледаше |
| овда и онда некако замишљено погледао у свога господара, и фркнуо би узастопце по неколико пута |
| дима.{S} Кнез Вукан, који по господству свога племена и бејаше најугледнији, узе реч:</p> <p>„Н |
| мени мој покојни отац причао о јунаштву свога и нашега старога господара!{S} Вика од јунака, то |
| обри час!“ рече старац чим угледа слугу свога. „Дед казуј колико их је се прихватило руком за з |
| а часа јуначки држала, кад виде челенку свога мужа на клобуку свога свекра, не могаше више уздр |
| лужиш, ево носи у своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је тво |
| кад виде челенку свога мужа на клобуку свога свекра, не могаше више уздржати својих суза.{S} И |
| е.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, сави их полагано, готово побожно, метну их |
| е к себи златом обложене вођице, окрену свога убојног коња к Југу, ободе га острицама, те Лабуд |
| </p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога срца!“ прихвати кнез Вукан. „Али |
| к мајци својој.{S} Ристиворе, да пратиш свога <pb n="193" /> младог господара, и да га чуваш, и |
| ам дебелих свећа од жутога воска.{S} На своду, који је испао мало напред над огњиштем, да не да |
| оворовој, и подели га на три комада.{S} Свој комад подели са својим коњем.{S} Хранећи Лабуда ша |
| децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не закити цвећ |
| сенице изабрали перивој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгледало да с |
| адоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина |
| вама!“</p> <p>И тако је кнез Градоје на свој начин решио једно незгодно питање.</p> <milestone |
| ви жене!“ рече старац седајући опет на свој сто; „сузе лијете кад сте несрећне, сузе лијете ка |
| /p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, Господина свој српској земљи, теби војводо Радичу, љубимо поздрав |
| дине од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били су се нешто силно узбунили и ужурба |
| да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шатор.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| осмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше |
| та, који неће оставити Хришћански народ свој да пропадне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Ср |
| му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољуби га у један па у друг |
| једну кожну скрињицу.</p> <p>Кнез скиде свој клобук, изви из њега своју сребрну челенку, па онд |
| упи око Ристивора, како, кад овај скиде свој калпак, сви мушкарци скидоше своје шубарице и сукн |
| Старом се кнезу срце стеже.{S} Он скиде свој клобук, приђе корак два ближе, спусти се на колена |
| м, чувши за јунаштво њихово, објавио је свој турској војсци заповест: да сваки војник, био он Ј |
| реба!{S} Пусти ти њега нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо |
| овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме витезу на |
| ута, и још срећнијега повратка у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули |
| о је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио; разумем до |
| те га обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њиме растера Турке око себе.</p> <pb n |
| S} Што нас тако остави?{S} Што прекрати свој млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у |
| head> <p>Кнез Градоје не хте премештати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној |
| Господина Кнеза; немојте у блато бацати свој глас, који је од старина славан био!{S} Ето вам оп |
| и мало као увређен. „Ниси хтео оставити свој кисели оцат, па да се у писму Господина Кнеза напо |
| исправљати рукаве од антерије, намести свој црвени пас да стоји како треба, и справљаше се за |
| p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Лице му се чисто разведрило, као да му |
| S} Онај који остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из |
| Ристивор, гологлав, носећи у левој руци свој клобук а десном придржавајући велику, али још нера |
| ашћен војвода Радич, скиде сребрни шлем свој, прекрсти се побожно, и чисто се сав стресе при по |
| јводскоме?{S} Видите ли како је положио свој војводски шлем поред своје главе; видите ли како ј |
| причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјан |
| /p> <p>Скочи стари кнез, одгурну љутито свој сто, збаци скрлатну доламу са златним токама са се |
| сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека |
| а кроз одушевљени и љубави пуни народ у свој двор проћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам православне и племен |
| што исцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре |
| ку окићену драгим камењем и утврди је у свој калпак.</p> <p>Раздрага се малена војска кнежева п |
| моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дан |
| е стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, |
| з, одмах по свршеном крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још |
| понови игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи им се. |
| и сад дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква оп |
| ј гомили око њега сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа |
| ваља!“ прихвати војвода па скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви други учинише тако, и осташ |
| лањајући им се и ширећи пред њима крила своја — преклињаху да ни по што голубињак не остављају! |
| а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се |
| аној одежди носећи на рукама, а на прса своја наслоњену, икону Светог Јована Крститеља; поред п |
| их двојица, које Господин Кнез пази као своја два крила, грозно завадили, како мало што се у са |
| , а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} Полети, кукавицо, у своје |
| сподин Кнез и где је?“ понављаше старац своја питања.</p> <p>„Добро је, хвала Богу, Господин Кн |
| p>„Проклети да су издајници свога цара, своје браће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бра |
| старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је млад |
| езом на Косово полазе, додаду цвећа, да своје клобуке оките.{S} Беше милина погледати како лепе |
| их жртава, па траже светитељска кола за своје главе!“</p> <p>„Стој, властелине!{S} Устави се!“ |
| о му војници његови притврђују цвеће за своје клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, |
| укчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете старцу на прса, загрли га живо и |
| у Василију и испричах му како је спасла своје чедо од орлушине, <pb n="28" /> а ти и поп Карито |
| у војске која му следоваше.{S} Али, на своје велико чудо, не могаше више чути никакав топот у |
| ресан чудном неком језом очи отвори, на своје чудо види да је се ходник осветлио неком тихом а |
| радоје сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушкује топ |
| , викну заповедничким гасом: „Натраг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> < |
| еном богатим простиркама, претискаше на своје груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.< |
| зе да говори:</p> <p>„Немојте седати на своје столове!{S} Молим <pb n="106" /> вас да похитамо |
| је, шкргућући зубима, врати се и сам на своје место па одатле, не седајући, узе да говори:</p> |
| е упираше у старога кнеза. „Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико п |
| помињаше поименце војводи, који опет са своје стране дочекиваше сваког војника поздравом: „Здра |
| док га сам рањеник не прекиде наставив своје причање:</p> <p>„Свима је тешко било, никоме теже |
| ији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као свагда кад се разгневи.</p> <p>„Н |
| го ће издахнути,“ настављаше Санџак-Бег своје причање, „замолио је моје људе: „Тако вам јуначке |
| оривоју, који још једнако стајаше поред своје матере држећи једном руком њену руку а другом узд |
| ко је положио свој војводски шлем поред своје главе; видите ли како је воштаницу углавио у земљ |
| лати ни дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека доведе што више добро опремљених в |
| дину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слатке малвасије, те ми оживе срце које већ беше |
| још, кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави јунак погине, Бог нар |
| з Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском господом уступи престо ср |
| “ настави војвода узбуђен, па метну обе своје руке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да т |
| ри кнез, и наднесе десну руку над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је! |
| в задрхта и побледе.{S} Напрегнувши све своје силе подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за |
| ли свеца свога да скине са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у о |
| акве дубоке мисли, не скидајући погледе своје са красног лица личнога и господственога Санџак-Б |
| рније и како отвори очи, и како погледе своје заустављаше на свакоме од присутних Турака, као д |
| лин Витомир дигли један на другога људе своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има |
| вима да их молим и преклињем да потруде своје господство још овај пут, када ћемо са Божјом помо |
| леда, наднесе десну руку над густе веђе своје, па се пови мало унапред као да боље види и сигур |
| лађује своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже почивке — рећи |
| јих гладни орлићи пружају голишаве шије своје.{S} По средини слике пукла, докле око допире, њив |
| велика властела, протурујете за владике своје синова и синовце, који су младост своју сагорели |
| окрете коња, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прође, кад се од један пут окре |
| ина је да има и калуђера који сами пале своје манастире: истина је да имамо два пута више попов |
| ње и шибље, прегази поток, окрену копље своје наопако, да сељани, чим га угледају, узму нагађат |
| ада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војво |
| <pb n="3" /> век ударао на те грађевине своје неизгладљиве печате.{S} Сам кнез Градоје, кад је |
| ло више поднапије, узме да прича хрвање своје са Светим Јованом у трпезарији.{S} Војводин власт |
| акве дубоке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Косову хватајући зраке док је још свет |
| ху голубицама својим некакве зле слутње своје, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред |
| и сав уздрхтао. „Господо, пуните пехаре своје па их подигнимо у славу наше честите браће српске |
| дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а моје покојне пријатеље!{S} Какви су ју |
| ије ни тако мудар, јер свагда носи срце своје на длану своме; а није ни тако велики господин, ј |
| е — преко мога знања — коме другом срце своје дала!...{S} Она је красна и честита девојка; обој |
| узалуд по правцу руке његове напрезаше своје старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</ |
| ерни слуга, па у два три скока истераше своје коње у лево од старога кнеза.</p> <pb n="176" /> |
| „Славо моја!“ Ово двоје младих пустише своје погледе, да се сусретну и загреју под јаким зраци |
| скиде свој калпак, сви мушкарци скидоше своје шубарице и сукнене капе, па гологлави слушаху што |
| и, Витомире?!“</p> <p>Протурише се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срдита; |
| д господе.</p> <p>Стари Градоје састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да |
| ћ настају последња времена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби б |
| синко?{S} Зар певају?!“</p> <p>Саставни своје густе веђе, невесело окреташе најпре једно па дру |
| е, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој шатор докле г |
| , још онако млечно бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто расплетене, да л’ јо |
| де.{S} Опра поп руке, уми лице, дохвати своје разбарушене косе те их сави <pb n="35" /> у перчи |
| дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и |
| ко нећеш опростити Ристивору из милости своје према мени, опрости му за љубав Јабучилу!“</p> <p |
| , потпуно оружани и опремљени, вадајући своје коње, удараху навалице на те гомилице, па их расп |
| читавим, или ћете га опевати оплакујући своје кости изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је |
| аритон, па мало преврну закрвављене очи своје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у м |
| прави се у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, кога је |
| ној моћи да својим погледом и полагањем своје руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом додаваше ка |
| ом нам је добро пошло било!“ настави он своје причање. „Наша војска одби први, па други, па и т |
| продала властелинци, да те подметне као своје дете!“</p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ рикну као бе |
| итеља, кога је дом Орловићев славио као своје крсно име.</p> <p>Причало се много шта о чудотвор |
| Господ Исус Христос на небу примио као своје, увео у царство Божје, и наместио нас у ономе кра |
| ога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао твога им |
| иркама, претискаше на своје груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </div> </div> |
| на Госпођо наша!{S} Што пушташ то младо своје Господско јединче, да излази на крваво поље?!“</p |
| орлушину, те спасла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила |
| S} Не може бити да војвода није оставио своје последње заповести!{S} Не рече ли он сам синоћ, д |
| то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрвање са свецем мора да одлежи по три дана, сав |
| онда световах и мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, да се одмах на војну спрема |
| о неке дворкиње причају да је она преко своје воље доведена и привенчана за Милана Градојева си |
| ки кнез и сваки властелин стави на чело своје чете, да је полаганим кораком проведе гологлаву п |
| воштаницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да |
| одговори тихо рањеник. „Позлеђујем само своје ране, а отворићу ране у срцу вашем!“</p> <p>„Казу |
| , кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, него тражимо да се војвода с војском д |
| дедо, за који часак овде, да поодморимо своје коње, и да послушамо како моба дивно пева!“ рече |
| заставом у левој руци, призиваше гласно своје људе те сваког помињаше поименце војводи, који оп |
| к платнима од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором стари кнез гласн |
| а у туђа гнезда!{S} Полети, кукавицо, у своје јато!“</p> <p>„Па стани мало, господару, молим те |
| ала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, господару |
| и на меким својим перјанама не однесе у своје чудесно царство.</p> <p>Не мичући се слушаше Иван |
| че свити својој да сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али да је |
| даде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо у своје руке стари се кнез окрете Ристивору:{S} Синко вод |
| аш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје собе у овоме двору, па ће сутра порота од властел |
| чи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ причаше Витом |
| да беше положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листину, исписану руком вој |
| вркућу, и како голубови могу да уживају своје лепршање у сунчаном зраку.{S} Чудила се како да о |
| ом у очи да погледа — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде право к своме шатору не рекав в |
| часове милине које је као дете на крилу своје добре мајке проводио на тераси од двора, на којој |
| к, а кнезове и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест, који се ви |
| ед на том крилу!“ настављаше приповедач своје казивање. „Тек Кнез Лазар — сад већ на трећем коњ |
| и челенку коју је твој отац, а мој син, својим јунаштвом на Плочнику заслужио, и коју ми је Гос |
| очив са поњаве на којој је лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с в |
| иком подсећао је живо на своју матер; а својим вижљавим растом и својим покретима подсећао је, |
| као!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме тресн |
| се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, да својим очима видни колико их је.</p> <p>Па онда га осво |
| Мандалене, о њеној чудотворној моћи да својим погледом и полагањем своје руке лечи болне и нев |
| е скочио с коња, па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Е |
| седла, саставио калпак с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седој бради, а ова с |
| ожно целива крст, и како покропи сузама својим.“</p> <p>И опет рањеник ућута.{S} Беше се узбуди |
| д га је као малено дете носио на рукама својим.{S} Напунише му се очи сузама, па с дубоким узда |
| ужи по своме плашту, обори седло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристиво |
| ли помрло од рана и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што је остало, то није имало срца |
| сплахиреним гугутањем гукаху голубицама својим некакве зле слутње своје, као да их — онако клањ |
| еле срећан пут староме кнезу и рођацима својим, који с њиме на Косово полажаху.</p> <p>И људи и |
| да је прочита.{S} Он је примаче к очима својим, па је онда полагано одмицаше од себе, погледају |
| мало напред као да крупним црним очима својим вреба <pb n="24" /> некога, пружио леву руку пре |
| лухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.< |
| јући преда се, и ниско погнут као да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда настави: |
| Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов шатор сва три Србина јун |
| тупова што у мраморној авлији држаху на својим главама велику терасу.{S} Пустио се био у некакв |
| значе орлови него Србадију, која их на својим заставама носи? „Не треба ни да се пита, <pb n=" |
| и мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас |
| земље, уздах коме <pb n="45" /> се она својим уздасима одазивала.{S} Али сва њена уздисања не |
| одјекиваше Ристивор своме господару, па својим копљем устави бесног једног црног Арапина, који |
| ="53" /> рано пође.{S} Рачунао је да са својим људима стигне пред вече истога дана на бориште к |
| отисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са својим оклопницима у прве редове.{S} Његово око, његов |
| прва два падоше под ранама — полете са својим дворским оклопницима к левом крилу, кад дотрча г |
| {S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S} И није дуго потра |
| на три комада.{S} Свој комад подели са својим коњем.{S} Хранећи Лабуда шапуташе му нешто што Б |
| о питање.{S} Најпосле престаше и они са својим питањима старцу; а већ један с другим ни реч да |
| вићева.</p> <p>Спустио се на поњаву под својим шатором не да спава, него да прибере мисли после |
| ао крупан бисер.{S} Одједанпут се отрже својим мислима, устаде на ноге, права и витка као јела. |
| не могаше одолети срцу, да не одјекује својим кликтањем кликтању њихову.</p> <p>У томе се и др |
| ктове на колена, а главу на руке, па ме својим крупним очима тако сетно жалостиво гледа, да осе |
| кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаштвом хвале, имали твоје јуначко срце, мој Л |
| ј степеници силазило у перивој, који се својим цветним лејама пружао низ зелену косину далеко д |
| ода не улете у гомилу међу завађене, те својим голим рукама раскрштаваше њихове мачеве.</p> <p> |
| кога блага.</p> <p>Санџак-Бег се окрете својим људима па с њима нешто разговараше турским језик |
| пише вино па се о седању сунца разиђоше својим домовима!“</p> <p>Стари кнез слушаше Ристивора н |
| ве недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, брате!“ |
| своју матер; а својим вижљавим растом и својим покретима подсећао је, кажу, на свога покојнога |
| е она гори вечном неугасном светлошћу и својим трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна де |
| е паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним криком, па би онда — као да се и сами сти |
| че Витомир, погледав према Истоку, који својим руменилом поче да гаси брилијантски трепер Зорња |
| вао или коње доводио, нису ме обилазили својим господским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси ов |
| ма од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апсити |
| га госта нашег у подруме доње, нека сам својим очима види је ли му коњу положено <pb n="36" /> |
| ивор иза гомиле света, па се онда коњем својим прогура кроз сељаке, и додаде старом кнезу једну |
| p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим својим слугама што јахаху иза њега, — „додајте Ристивор |
| док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не однесе у своје чудесно царство.</p> |
| да и млади војвода узе јасним младићким својим гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва дру |
| док се не искупише око њега на убојним својим коњима сви кнезови и властела.{S} А кад се сви и |
| <p>„Босиљко, дете моје!“ рече она оним својим чудесно меким гласом; „ето за твојим пасом видим |
| наша слуго Ристиворе!“ рече му она оним својим чудним гласом, јасним као сребро а мекшим од сре |
| а већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови |
| ашнија је што ти дадосмо да у последњим својим часовима на овоме свету помишљаш: како је мало в |
| ј бици на Плочнику, допринев знаменитим својим личним јунаштвом те је кнез Лазар Агарјане разби |
| поле, дохвативши се глатким сребрнастим својим гранама, као да су се џиновкиње у сребрним оклоп |
| е видите,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је вој |
| н, старац од седамдесет лета, са унуком својим, дететом од петнаест лета, Господину Кнезу на Ко |
| каше Ристивор, огледајући да буздованом својим пробије себи пут ка гомили која му се око господ |
| мирно и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китњастом четом и свиленом заставом.</ |
| гледао у оштрицу свакога мача, и прстом својим опипао сваки кајиш и сваки ланчић на коњским опр |
| ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сваког другог, па ма танка |
| јући упути право к војводи, праћен само својим младим унуком.</p> <p>Дошав пред војводу стари к |
| аметно учинити може: или да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овако заједно пођемо у |
| и ништа више!“</p> <p>Продера Ристивор својим коњем кроз џбуње и шибље, прегази поток, окрену |
| та кнез Градоје, очевидно незадовољен у својим очекивањима.</p> <p>„Зар је мало три ране за јед |
| една другу сустизаше.</p> <p>Кнез викну својим војницима да сваки од њих приђе к попу Каритону, |
| лице на те гомилице, па их распрштаваху својим веселим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгле |
| и једне ноћи, тако око поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на |
| једнога виса сјахали су били да коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би |
| ака.{S} Турци не могаху да верују очима својима, беху се чисто скаменили за неколико тренутака, |
| е можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на цареву друму код Цареве Громаде |
| „Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p>Приђоше неколико њих Турака, подигоше п |
| кој кујњи прао карлице и котлове, па се својима хвалио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да со |
| витезови све кликћући, срећни што носе својима Кнежеву заповест <pb n="143" /> да наступају на |
| нагосте?!“</p> <p>Стари кнез нешто рече својима, па потера Лабуда напред.{S} За њим јахаше Бори |
| Па би онда опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{ |
| ледом шта се учинило па задовољан викну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} |
| ирима и по гвозденим мрежама од клобука својих јунака.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витл |
| , то се све за раније одзивало позивима својих господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољ |
| ише, и упутише к дивној једној липи, на својих двеста корачаја од шатора војводина.</p> </div> |
| p>Кад већ стигоше једно према другом на својих двадесет корачаја, Турци се уставише, и њихов во |
| да се, као грешник који ето преко усана својих превали признавање тешког једног греха!</p> <p>„ |
| ојка, снажно и лепо развијена човека од својих четрдесет година, с лепом црном брадом, дугом ко |
| аху за јуначко здравље.{S} Никоме се од својих другова кнез Гојко није толико обрадовао као кад |
| одмицаше од себе, погледајући је испод својих густих веђа нешто натмурено, као да се срди, па |
| према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, о свога в |
| ри кнез махну руком, да устави кликтање својих војника и јецање женскадије.{S} Па кад наста тиш |
| еби привуче и обгрљена држи, не скидаше својих погледа са старога витеза.{S} Онај пламен што из |
| “</p> <p>Кнез Градоје — који не скидаше својих погледа са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побл |
| ини изненађени, а неки од њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти славе! |
| у свога свекра, не могаше више уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, примив клобук са челенко |
| амо Ристивор не могаше при том уздржати својих суза, него се заплака, и плакаше још дуго кад ве |
| теним више мртвог војводе, не скидајући својих погледа са лица његова.{S} Беше погружен у некак |
| ове турске војске, окружен неколицином својих доглавника у кафтанима од црвене и од зелене вун |
| } Била је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет година.{S} Не више пупољак али ни пуно |
| ненадила.{S} Једни се загледаше у гриву својих коња; други се опет погледаху значајним погледим |
| та.{S} Пружи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад трећу метанију на |
| лаке.</p> <p>Стари кнез се окрете према својој чети.{S} Ристивор по заповести коју је од кнеза |
| га крина поста румена ружа.{S} Послушна својој госпођи, приђе она слободно и право к Ристивору, |
| </p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласом, готово шапатом, као да се |
| ем војводи!{S} Заборависте шта дугујете својој дружини!{S} И што је најцрње, заборависте шта св |
| .{S} Кад се то сврши, кнез Градоје рече својој малој дружини:</p> <p>„Ходите, помозите ми да пр |
| в мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у неколико речи исприча ш |
| виса кнез Градоје показа своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војвод |
| дала многославни прилог у славној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико |
| оцрвене.{S} Не смеде да погледа господи својој право у очи, него, оборив погледе на земљу, рече |
| опет некако свечано окренув се властели својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре сти |
| атраг, кад ти кажем!“</p> <p>Па у срдњи својој кнез дохвати буздован, који му о јабуци седла ви |
| подигнув главу у вис и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћас одмори; одморите се и |
| енице која води на први кат, рече свити својој да сваки може ићи или у своје конати, или у трпе |
| сребрн панцер на прсима и мач у левици својој — кад све то угледаше, свакој се од њих срце нек |
| , синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пратиш свога <pb n="193" /> мл |
| опет добро покисосмо!“ говораше Боривој својој матери, пришав к руци свога деда. „Каква ти је т |
| главом одобравајући, пође живим кораком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима |
| “</p> <p>Госпођа Мандалена погледаше по својој свити од дворских девојака.{S} У влажном јој оку |
| стаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети чега још да се сети, и шта још да прикупи |
| овином.{S} И доиста је млади Боривоје у својој детињској невиности осећао неописану неку сладос |
| доплавој хаљини пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исусови |
| ераси, у хладовини коју је западна кула својом сенком правила, седео је у високој храстовој сто |
| знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњицом прешао к непријатељу!“</p> <p>„Проклето |
| тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са својом стотином коњаника, па се и та чета као грудва сн |
| це мртваца.{S} Превлачаше неколико пута својом руком преко његова чела, као да га милује.</p> < |
| <p>Кнез Градоје на своме Лабуду, а под својом црвеном свиленом заставом, коју Ристивор развио |
| упи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај кондир малвасије, и рече му да се мал |
| доја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком себи нож у срце сјурио, игуман се сав стре |
| <p>Војвода га отвори пред свом господом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Господине војводо!{ |
| амој не нађе издајника, који ће издајом својом да спрече спасење свога отачаства!“</p> <p>„А!“ |
| кше, Ристиворе, лакше!{S} Бојим се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је ве |
| е прегазио једну притоку Ибра с војском својом, па се на широкој пољани с ону страну потока узе |
| Треће, ако је цар Агарјански с војском својом још на Косову, видеће да Србадија, има још војск |
| ши крок старога витеза.{S} Десном руком својом водио је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза |
| а узе световати с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих |
| нак чуо <pb n="172" /> да се он с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно |
| ватио кад војвода Радич стиже са свитом својом пред малену крчму код Цареве Громаде. </p> <pb n |
| ер је широм уста отворио; ако ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује, може да зна |
| е види половина стреле која је оштрицом својом пробила у срце њено.{S} Кнегиња Василија је поуз |
| ску Кнеза Лазара, појахао коња и праћен својом свитом одјездио пут Косова.{S} Оста на двору гла |
| гинући за свету веру Хришћанску, крвљу својом посветили ту цркву на славу Божју?!“</p> <p>„А ј |
| <p>Кнез скиде свој клобук, изви из њега своју сребрну челенку, па онда рече Боривоју, који још |
| а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад |
| идимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим?“</ |
| оћ мало прекратио.</p> <p>Леже сваки на своју постељу.{S} Између њихових постеља — просто само |
| па се узе љуљати главом и намигивати на своју најближу дружину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне |
| на; очима и обликом подсећао је живо на своју матер; а својим вижљавим растом и својим покретим |
| би, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, ал |
| доје рањенику, „благо теби, који си крв своју на Косову пролио!“</p> <p>Војвода Радич покрио бе |
| адрхташе.{S} Очевидно беше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гута.{S} Најпосл |
| о, најпаметније је чувати своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p> |
| ом увенчана дома враћа, тражаше да види своју милолику белу Перунику, са оним њеним крупним гра |
| инко!“</p> <p>Рекав то стари кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрл |
| шта је паметно, најпаметније је чувати своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва н |
| род, певајући и кликћући, узе растапати своју радост у потоцима од вина који из подрума војводи |
| н на помоћи!{S} Ако би могао заборавити своју мајку нека ти је просто; али никад не заборављај |
| брано наша на крајини.{S} Немој трудити своју старост.{S} Немој нам слати ни дете Боривоја.{S} |
| S} Па онда жена и мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље, поклопи очи рукама и — плак |
| даше га; гледаше га; полагано му спусти своју руку на његову, као лед хладну, леву руку.{S} Осе |
| обро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кнеза на Ко |
| иво.{S} А стари кнез већ у велико почео своју молитву па само настављаше:</p> <p>„......{S}Е па |
| своје синова и синовце, који су младост своју сагорели у сладости световне грешности, а који ни |
| убисте славну прилику да умножите славу своју.{S} Верујте ми, <pb n="133" /> стеже ми се срце к |
| инову.{S} Не часи ни часа него зови сву своју властелу, нека се одмах скупи под твоје стегове, |
| же се живо из столице, усправи се у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, |
| онећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, која, седећи на посниском а широком одморнику, з |
| говој!“</p> <p>И онда стари кнез задену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињи |
| милост поклони!“</p> <p>Старац му мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека т |
| и преклињах, како своје синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не веровах кл |
| .{S} Десном руком својом водио је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све двора |
| ог бунтовника молиш?!“ упита кнез снаху своју као изненађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја |
| ез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох |
| причају како често <pb n="38" /> затичу своју госпођу да чита последње писмо, које јој је писао |
| војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред свом господом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Госпо |
| с пуно горчине и презривости, и узе по свом обичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта б |
| ран.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се неуморљиви зр |
| у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Боривој је с момцима одјахао у планину д |
| ече са једнога виса кнез Градоје показа своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња |
| се и мислити, да он оно питање управља своме непријатељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да га се з |
| свога покојнога витешког оца.{S} Према своме деду имао је право страхопоштовање, не само што м |
| 4.1"> <head>I</head> <p>Кнез Градоје на своме Лабуду, а под својом црвеном свиленом заставом, к |
| да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на своме месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше не |
| буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше очима и ру |
| га стојаше као звезда сам заповедник на своме красном арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки војн |
| дете.{S} Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше |
| рстима леве руке тражаше нешто о левоме своме бедру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је мој мач, Ристив |
| ите ли како је се наместио на свиленоме своме платну војводскоме?{S} Видите ли како је положио |
| е зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече своме <pb n="183" /> деду: „Ето лепо чујем како жене по |
| по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у неколико р |
| е последња заповест Кнеза Градоја слузи своме Ристивору.</p> </div> <pb n="198" /> <div type="c |
| да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, |
| оње!“ па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косово!“</p> <p>„Тако је требало!{S |
| трже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> <p>Стари кнез махну руком, да у |
| , јер њему ваља зором полазити натраг к своме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змај |
| гомилу своје властеле, и отиде право к своме шатору не рекав више ником од њих ни једне речи.< |
| да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к своме сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загр |
| птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао велики ј |
| паметније да сваки пође најпречим путем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После |
| а се њему, Емиру Мурату Оркановићу, као своме цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од С |
| аревима и народима који се Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, в |
| к.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао своме новоме пријатељу о госпоштини и о јунаштву славне |
| ким светим моћима кнез Градоје поклонио своме манастиру Милостину.{S} Журила се, јер је управ д |
| му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придворну црквицу на јутрењу, куда |
| к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по своме плашту поред свог унука, и склопи очи.{S} Осећаше |
| ху уморни.{S} Млади се Боривој пружи по своме плашту, обори седло рукама својим и на мах заспа. |
| о!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами кол |
| , и стари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме господару, па својим копљем устави бесног једног |
| е старац по ново, погледајући у очи час своме унуку а час Ристивору.</p> <p>„Па певају, дакако! |
| танки облаци лутају.{S} Њен псалтир, у своме красном <pb n="55" /> преплету од сребрних жица, |
| њима, јер нађоше војводу Радича мртва у своме шатору, с малим једним ножем сјуреним усред срца! |
| Кнегиња се диже са свога седишта, па у своме беломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру |
| n="42" /> светлост Иван никада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше непомичан и очима ш |
| енку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носи |
| ош срећније и славније враћање завичају своме.</p> <p>У двору у једној омањој и слабо осветљено |
| нешто тихим шапатом.{S} Кнез се у столу своме окрете војводама, <pb n="141" /> кнезовима, власт |
| с све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну руко |
| ар, јер свагда носи срце своје на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко |
| S} Кнез се три пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се поноси |
| Душан, кад је на војном походу на Угре свратио к Орловићима у Орлов Град.</p> <pb n="25" /> <p |
| аше Винко, па се грохотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она просто „Крчмарица Крушевљанка Ката“ |
| но других наших јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица |
| цима: „На коње!“ па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косово!“</p> <p>„Тако је |
| шки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала! |
| ше знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један |
| добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење војводина сина.{S} И свршише га и славно |
| у казиваху како се стари кнез, одмах по свршеном крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам |
| ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење свога сина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ п |
| љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде во |
| дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења, Градоје, још онде у цркви, приђе к војво |
| у у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њ |
| е пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје рече својој малој дружини:</p> <p>„ |
| <p>А млади Боре, који је некако, пошто сврши читање оних писама, несвесно пустио да га мати к |
| !{S} Како моја памет сече, ова се војна свршила, и биће најправије и најпаметније да сваки пође |
| кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег војводе — |
| е. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“</ |
| S} Уздајући се у превелику милост Божју свршићемо ето опело над нашим мртвим војводом, а после |
| , да сврше крштење војводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу |
| ивота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; мо |
| ече би искупљао <pb n="138" /> око себе сву велику господу и властелу.{S} Храбрио је оне који к |
| евима и буздованима, викнуше под оружје сву чету Орловића па с њоме улетеше међу борце.{S} Било |
| тантинову.{S} Не часи ни часа него зови сву своју властелу, нека се одмах скупи под твоје стего |
| е наше коње из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздов |
| тиру, једне зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију око некаквога Светомира Светог |
| , диже се живо из столице, усправи се у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра сева |
| који смо пријатељи јунака!{S} Предајте, се, море, не гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са виш |
| атор.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет примицати и одмиц |
| не у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкр |
| госта у црвену кулу, нек <pb n="12" /> се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се |
| е и радионице, наоружаше <pb n="105" /> се, и певајући оставише Крушевац пут Косова!“</p> <p>„Г |
| српске земље, уздах коме <pb n="45" /> се она својим уздасима одазивала.{S} Али сва њена уздис |
| тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{S} По |
| о!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше |
| хар на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“< |
| на нас сиротињу у овоме крају!{S} Ман’ се, човече, та сам онај народ на Косову и око Косова па |
| испод терасе.</p> <pb n="37" /> <p>Два се млада витеза, две властелинске слуге два племенита г |
| ињи хладан камен на срце навалио; једва се дубоки уздаси овда онда отимаху испод њега; али нико |
| ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет поседаше у столове око трпезе.</p> |
| јна траје!{S} Како моја памет сече, ова се војна свршила, и биће најправије и најпаметније да с |
| у се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од панцера њего |
| ених.</p> <p>На заповест свога вођа ова се трећа чета растави у три четице у свакој по седам ко |
| их стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а |
| и из подрума војводиних потицаху, а сва се онде <pb n="125" /> искупљена војска растопи у народ |
| јатељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима |
| на но малвасије као цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га нај |
| у и питају за јуначко здравље, раздрага се милином па узе гласно кликтати.{S} Те усклике прихва |
| тврди је у свој калпак.</p> <p>Раздрага се малена војска кнежева па громко грмну у усклике: „Жи |
| диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену још једном према Ристивору, гледаше га сва ра |
| да отиде, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала руке цара Душана, остане да прихвати с |
| а великом сликом онога удеса, од којега се властелинска кућа Голубовића прозвала Орловићима.{S} |
| какве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезови и властела, те сваки баци |
| се извијала испод белог камена, са кога се на коње ускакало, па се некуда преко беле калдрме од |
| ра, а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ |
| асклопише под витлањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и ј |
| .{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби раз |
| да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се |
| ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и |
| ! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси твојом |
| аставица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> <d |
| е греше о добро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господина |
| а овога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“ |
| гарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те протерају погану Агарјанску ажда |
| је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворо |
| дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или у П |
| мо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p |
| није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чут |
| село. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на К |
| двоје младих пустише своје погледе, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим пр |
| осете да греше један према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се греше о сво |
| о са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклиње |
| рах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се |
| предњих стража испред војске јавише, да се види коњаник један, који у највећем трку јури ка вој |
| хова за неколико тренутака испунише, да се опет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође |
| унчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве и |
| олимо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и |
| Ах, што нисам само пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађ |
| е разговараху, видесмо ми на стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо разабрати шта |
| а, под којим наш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се догово |
| х, ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон спустив |
| ани, чим га угледају, узму нагађати, да се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи све |
| ана на Косову, и право је замислити, да се његову соколову оку ништа измакло није.{S} Нико од њ |
| даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим другом и пријатељем |
| ако са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у животу |
| >И опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кн |
| ан Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовн |
| је као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па да |
| з далека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n |
| ута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треб |
| ојводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, да санак један проспавам, н |
| у сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим пло |
| боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него што се сва српска војска искупи |
| ах, како своје синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама пок |
| дома од старина, следујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство н |
| да најмлађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се поса |
| ече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} Властелин Вит |
| г...{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јут |
| нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбил |
| онај рањени јунак чуо <pb n="172" /> да се он с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, |
| ко да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није! |
| етац не виче напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одм |
| и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже |
| еш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом својо |
| Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи стој |
| рече упорно Миросав. „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да зал |
| лади кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Ристиворе?!“ пр |
| војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу |
| м Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, д |
| уздано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у про |
| ста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гласом |
| икаше многи од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком малвасијом!{S} Путник је, сухо |
| као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони му се.</ |
| и и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и |
| потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Тако м |
| праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу |
| и хтео оставити свој кисели оцат, па да се у писму Господина Кнеза напојиш небеском малвасијом! |
| акнемо, велим, тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</p> |
| с, у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљк |
| љају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чит |
| и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> < |
| ка; наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрема по каквога сиромаха, |
| лонило на плаве планине, па их пушта да се преливају на модру перунику.{S} Сунце се на Западу с |
| езови; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе |
| реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да к |
| еки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са св |
| гов стигао, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркановићу, као своме цару поклон |
| да при сваком растанку преклињао све да се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно као прав |
| а!“</p> <p>И опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети чега још д |
| о.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с правом |
| бразима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим силним узбуђењем.</p> <p>„ |
| Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он не зовн |
| ести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше свога погледа |
| погине, прилика једне игуманије може да се види како тужна и расплакана лута по ходницима од дв |
| их мртва човека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и |
| могаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:</p> <p>„Па, молим те, господару, кажи по пра |
| е пада на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику да ум |
| олико пута помишљах да је најправије да се поверим старом господару, који ме је учио витештву, |
| ; нема тамо више ни места ни прилике да се некакво јунаштво покаже!{S} Што ћемо сад тамо!?“</p> |
| шан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си |
| јне коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се сети нечега па, никако не осврћући се, викну:</p> <p |
| рихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето д |
| те се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме да се предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не смедос |
| док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, п |
| ма, „чим се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји како треба по закону нашем! |
| чудновато посресаше!{S} Учини ми се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем није д |
| најпре каже, како се гласови проносе да се на Косову велика несрећа десила, па кад већ види да |
| од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S |
| жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Б |
| Сад сте опет моји синови!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> < |
| те их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им |
| стина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова мртва тела заветујемо: |
| удна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића!“</p> <p> |
| Бој је трајао неколико сахата, имаће да се прича годинама!“</p> <p>И опет приповедач застаде да |
| ино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87" /> моја старост учинила и ви |
| идеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило, колико домова, коли |
| згледало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, |
| и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придв |
| заповедаше оном стражом, па му рече да се она не боји остати сама у средини верних Крушевљана, |
| > навеже на онај разговор, који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености старчеве. |
| трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војничке господе, те |
| т не могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се успава на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристивор |
| планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у не |
| ој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стојницима донесу.< |
| их, и једва једвице петорица приђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“< |
| пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у трпезарији; ја и |
| Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под ор |
| ставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти запрепашћен.</p> <p>„Ваистину насташе последња |
| и на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском ми |
| Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно погину |
| н сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али ја |
| осподину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{ |
| као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> < |
| к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Ј |
| о, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није |
| ије могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустав |
| о да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прос |
| тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први срп |
| томир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ реч |
| нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало одмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} Нико не сме |
| погинулим и рањеницима, осећасмо сви да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, |
| и.</p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и влас |
| " /> целивању, кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје чет |
| </p> <p>Не одјахујући војвода нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној леп |
| ни немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница пред иконом Светога Јована К |
| је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p>Ка |
| од присутних Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И још о |
| мислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет запове |
| еза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ т |
| оје што се паметно учинити може: или да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овако зајед |
| ријарах а не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> <p>Стар |
| Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпо |
| о, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, |
| својим заставама носи? „Не треба ни да се пита, <pb n="62" /> ко ће победити!“ говораше један |
| е не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Д |
| и све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици смилује на молитву |
| ар Агарјански <pb n="121" /> гледати да се с Господином Кнезом погоди те на миру разиђу.“</p> < |
| „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама |
| а додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тројанова врем |
| сти и сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге његове приступају |
| одарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да се |
| овршивале, те је кнез могао наредити да се у Среду, деветога Јунија, <pb n="53" /> рано пође.{S |
| <p>„Кнеже Орловићу!{S} Немој мислити да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твојим |
| ито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да му |
| д заједно пијемо, не могу те пустити да се тако мучки на попове каменом бацаш...“</p> <p>„Приче |
| је војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик и |
| само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо између себе данас више него што ј |
| овај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пред нашим |
| д будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у вечне споменике, чин |
| оке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод бел |
| ним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим гла |
| а, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов |
| реч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па |
| о, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговор |
| нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с |
| јер не веровах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Кара |
| нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска кора ухватила, |
| те.{S} Кнезове и властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним црни |
| то: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, с |
| амисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помогне |
| ао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једна трећина пато |
| че кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом у коме |
| на свакоме од присутних Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом видео |
| могу сребрним жубором да роморе, као да се ништа необично десило није, као да кнез погинуо није |
| их трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде у близини камена плоча одваљала са у |
| ни тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да |
| јих густих веђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде доста с |
| гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет |
| е, најпре заклони мишицом главу, као да се сакрије од свечевих погледа, па онда посрћући приђе |
| стану, све то јасније чуше вику, као да се стотине људи надвикиваху псовкама и претњама, па кро |
| ојим ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у |
| ше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу наиђе у ходнику |
| погибија!{S} Ова ведрина природе као да се гласно смејала ономе тешком облаку, који се над душо |
| ким доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свирце |
| властелин заустави.{S} Изгледаше као да се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење |
| храстовој столици.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде д |
| ча.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се некакав од Тројанових градова срушио на плећа његова |
| приђе <pb n="43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице |
| /p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Г |
| покор.{S} Он поћута мало, погнут као да се онај брест на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у лиц |
| иш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма како било.{S} С тога |
| управо шта то он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез прим |
| > нас кнез Градоје кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумује |
| зине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се не к |
| ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведем к |
| и четири стотине није много!{S} Него да се прво сад прихватимо мало хлеба!“</p> <p>Седоше опет |
| емо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се најпре опростимо!{S} Оди, синко!“</p> <p>Рекав то ст |
| е,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половином војске, кој |
| це Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да |
| Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мислит |
| ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бе |
| ико од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај п |
| Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом, поузданим јунаком.{S} Ос |
| е се од мојих јунака није прохтевало да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мач |
| н на чист патос према кнезу. „И само да се поштено <pb n="33" /> о једном погодимо!{S} Ако ме о |
| би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз |
| е и достојанства. „Немојте да хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може |
| лушамо своје старешине, него тражимо да се војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан р |
| од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех г |
| се договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест нашег |
| штрим мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орлови |
| езом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, госп |
| о би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се један део |
| ожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево |
| идним узбуђењем, „ево је приспео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довде!{ |
| “ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ привик |
| његове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности било!“</p> <p> |
| ога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћем |
| а неким страхом и поштовањем очекују да се нешто збуде.</p> <p>Под шатором стојао је прав као б |
| ком онај кондир малвасије, и рече му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло било |
| о напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је исписана велика |
| већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и |
| аваше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом уз |
| дворска чељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руко |
| да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крва |
| ше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и се |
| село, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију улази!“</ |
| да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" /> прихваћају руком заставе, једни ми рек |
| а!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несре |
| сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“</p |
| а; али никоме не могаше ни једна реч да се преко усана превали.{S} Беше то чета онемелих јунака |
| ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему! |
| стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним о |
| амо да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме |
| рихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царска |
| да тражаше по својој памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје |
| немири војводу у његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога шатора, под којим наш војвода мрт |
| <pb n="27" /> младога властелина, — „да се прекрстиш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у |
| ом већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са |
| два ближе, спусти се на колена, загледа се у оно пребледо младо лице од тако велике лепоте; гле |
| те на једну те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању трепташе из |
| за сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренутака у младу жену, па јој рече:</p> |
| штву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше неколико пу |
| кону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздахну тешко, |
| ред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} Најпосле подиже главу и пог |
| тави веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог |
| очи госпође кнегиње, него гледаше преда се, као грешник који ето преко усана својих превали при |
| !“ потврђиваше Ристивор гледајући преда се, и ниско погнут као да на својим плећима носи цео Зм |
| аква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ћ |
| ана, нека ми се скорим надају!“ Па онда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима уђе |
| оње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда се таласи од народа одбише од двора и повијаше за кнезо |
| излази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до уста, т |
| нао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тројица тужни невесели.</p> <p>На |
| га срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Лице му |
| и пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се Некудимово срце опет поче растапати у сузе. „Господо |
| поди што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке |
| збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и |
| о одскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од руке војвод |
| корима да је уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једнако осмехиваше, али јој низ беле о |
| есте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Муш |
| огледу непобусаног гробља на Косову, ја се без преговора примам тога старешинства.{S} Моја вам |
| Остављам вам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се освр |
| синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се |
| етири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и |
| </p> <p>„Каквих десет година?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени је седамдесет а теби шездесет и |
| порота од вашега реда!“</p> <p>Насмеја се грохотом кнез Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо! |
| рперама.</p> <p>Госпођа Мандалена, која се до тога часа јуначки држала, кад виде челенку свога |
| као да осећаше тежину оне тегобе, која се свалила беше на јуначног старца, па и сам корачаше п |
| ек да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод белог камена, са кога се на коње уска |
| уздизаше к другој једној шумарици, која се као зелен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж т |
| мога деда у гробу клеветом једном, која се само крвљу мојом ил’ његовом спрати може!“ говораше |
| било, те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији тако нагло спустила била. |</p> <p>„Јест |
| је пред вама свима нанео срамоту, која се само мојом ил’ његовом крвљу спрати може!“</p> <p>„К |
| ј лепој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројах |
| >На једној малој заравњи, у падини која се од Голубињске Планине тихо спушта у Голубињску Реку, |
| ну, пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду коња |
| евојака, што изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома враћа, тражаше да види своју ми |
| p>И старац покри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три |
| часа него зови сву своју властелу, нека се одмах скупи под твоје стегове, те је <pb n="18" /> в |
| нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотине по пет коњаника, па нека јур |
| арјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш |
| n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и властела.</p> |
| љутом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад гов |
| било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело певајући.{S} Н |
| >Од онога кандила пред иконом просипала се тиха и слаба светлост само по соби а није ни покушав |
| њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике да се н |
| је; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни ме |
| з Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем час опет између себе; али су о |
| , пожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки |
| о златном ланцу на грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} Од ње падаше танак прамен плаве светлос |
| је лепршање у сунчаном зраку.{S} Чудила се како да они не осећају што она осећа — да се земља с |
| че.</p> <p>Поред ногу његових испружила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, |
| осванула.</p> <p>Гомила Турака искупила се пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Н |
| ио своме манастиру Милостину.{S} Журила се, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је веш |
| утаног сребрним пафтама.</p> <p>Нагнула се била над једним по широким разбојем, па час погледа |
| 02" /> на најближе Турке.{S} Пет сабаља се склопише над главом његовом, и опет се расклопише по |
| оји виси о гвозденом танком ланцу, љуља се сиви соко један, са малим калпаком од скрлатне кадиф |
| ривикаше многи од господе.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осме |
| а је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе оте узвик, који показиваше како их је зап |
| ије свела само на десетак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у исти |
| нило некаквим чудним осећањима у којима се с милином растуженост мешала.{S} Тек кад га мали Маш |
| е беше нешто угушеног урликања.{S} Њима се одазваше многобројни пси по разним крајевима двора.{ |
| зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали и ви |
| их врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога седишта, па у своме беломе руху а прем |
| ора напољу!“ говораше госпођа Манда, па се узе <pb n="15" /> крстити, јер напољу удари негде гр |
| ега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори очи,</p> <p>Од онога кандила пре |
| тан беше само за неколико тренутака, па се онда ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу зв |
| з Гојко са својом стотином коњаника, па се и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, |
| S} Поцрвене у лицу, шкргутну зубима, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да |
| Ристивору, гледаше га сва растужена, па се онда растопи у тиху месечину којом се ходник и соба |
| и дочекаше га с пехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} Никоме с |
| у!“ викну Ристивор иза гомиле света, па се онда коњем својим прогура кроз сељаке, и додаде стар |
| сти!“ шапуташе старац неколико пута, па се онда пусти у некакве дубоке мисли, не скидајући погл |
| у, десном руком сукну мач из корица, па се онда чврсто корачајући упути право к војводи, праћен |
| </p> <p>Витомир сукну мач из корица, па се окрете, да код свога стола дочека Миросава.</p> <pb |
| и...!“ рикну као бесан кнез Миросав, па се баци сребрним пехаром на Витомира, скочи на ноге па |
| ирској кујњи прао карлице и котлове, па се својима хвалио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да |
| ри Градоје састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди шт |
| ство наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи |
| есе десну руку над густе веђе своје, па се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује. |
| че, прихватите шестоперне буздоване, па се пожурите за Господином кнезом!{S} Могу њему затребат |
| а хвата, букну весеље на све стране, па се разлегаше по ономе пољу у певању, кликтању, гласном |
| а умро?“ <pb n="206" /> питаше кнез, па се загледа у свога унука, који се сав тресаше од плача. |
| предајемо?!“ одговараше стари кнез, па се мачем, који му Ристивор додаде, залете <pb n="202" / |
| Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата кро |
| се једне њене миле, детињасте речи, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њ |
| једну притоку Ибра с војском својом, па се на широкој пољани с ону страну потока узе световати |
| не душе, који залуди за неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с на |
| окрете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p> <p>„Шта ти је, синко, смешно?“ з |
| пита кнез снаху своју као изненађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику никад |
| ни тако?!“ викну старац запрепашћен, па се удари руком о колено. „Зар од онолике војске никога |
| захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десним рукавом хладан зној са че |
| о!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и |
| д храста, под који се зауставио био, па се онда окрете Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуздано да |
| ли њеном лепотом!“ прихваташе Винко, па се грохотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она просто „К |
| инко, прозван од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигивати на своју најближу дру |
| камена, са кога се на коње ускакало, па се некуда преко беле калдрме од авлије упутила била.{S} |
| пригну се и целива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрен |
| се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај |
| чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и госп |
| к са челенком, пољуби старца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, она |
| еву ногу у сребрну широку подножицу, па се онда устави, јер се нечему беше присетио.</p> <p>„Че |
| Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p> < |
| много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и д |
| као да је румен образ девојачки.{S} Па се светац мрке коже и разбарушене косе повио горњим тел |
| говор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> чуј |
| види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену духовницима, шкргутну мало зубима, |
| ти кнез Градоје горко подругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо |
| плакана лута по ходницима од двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби Зм |
| роклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали погинути, нек пође з |
| му: „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шестостраној кон |
| зим готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеја како згодно приклопи кнежево питањ |
| ари кнез убриса рукавом зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да п |
| даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} То б |
| ешћен.</p> <p>Турци одјахаше од коња па се искупише око рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да |
| Ристивор пређе преко средине од собе па се устави на самом уласку од оне позорнице, у којој је |
| е.{S} После неколико тренутака борбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, остаци од оне |
| „Кад сам ти је ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево д |
| ма!“ рече у највећем чуду стари кнез па се прекрсти. „Е сад... шта ћемо сад?!“</p> <p>„Шта ћемо |
| ></p> <p>„Како?“ питаше озбиљно кнез па се узе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да |
| онај разговор, који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености старчеве.</p> <p>„Св |
| наредио беше те су војници одјахали па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заста |
| цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи с |
| ан.{S} Од запада ударише црни облаци па се брзо развијаху и застираху небо.{S} Крупне капље даж |
| и ако кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима в |
| свом плашту.{S} И није дуго трајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе запрепашћени, јер им се |
| им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња осе |
| мудар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају |
| ка је слава Богу!“ рече кнез побожно па се прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а у |
| их разговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше својим домовима!“</p> <p>Ста |
| овој војсци јездила.</p> <p>Мало час па се од турске војске одвоји једна четица од седам коњани |
| Кнез и госпођа Манда оставише терасу па се склонише у једну повелику одају у којој беше већ так |
| ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и |
| ло војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљеним р |
| } И сад.... с Богом остајте!“</p> <p>Па се старац мало пригну са високог коња свога и пружи дес |
| и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три пута побожно прекрсти, промрмља некакв |
| Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из кор |
| ама, који иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на по |
| ду његову у златној колевци|“</p> <p>Па се слегао радостан народ око мале војске кнежеве, рекао |
| ога сина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, |
| арију, да вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто мало храпавим гласом поп Каритон не ступајући |
| те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и |
| ловца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта се мени једном десило:“ узе реч млад један властелин, п |
| ити ми је срце утрнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, вој |
| десило.{S} Али не могосмо разабрати шта се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам |
| <p>Кнез Градоје виде првим погледом шта се учинило па задовољан викну својима: „Хвала вам, јуна |
| о је мени у мојој души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало с |
| д Тројанова времена па све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор поуздано; „с |
| са страшном праском и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима из црних облака лије |
| стари слуга његов који не знађаше какав се терет свалио на душу његова господара.</p> <p>„Нико |
| свога господара!“ рече Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао је покривен грдним ранама!“</p> < |
| а, и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан |
| ставио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада властелина.{S} Рече |
| } Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђе |
| да дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се слободан, баци се стражњим ногама у вис па онда весе |
| , господине кнеже!“ рече Некудим осетив се некако окрепљен речју кнежевом. „Прво је дошао војво |
| ужаса, прекрсти се од чуда, па, окренув се целоме ономе доиста у препаст и жалост порушеноме зб |
| војвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћас одмори; одмо |
| а њему да га устави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш с |
| невесело, и опет некако свечано окренув се властели својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли |
| ева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у некако поноситој срдњи <pb n="140" / |
| квога великога блага.</p> <p>Санџак-Бег се окрете својим људима па с њима нешто разговараше тур |
| ада људи, који су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим |
| а кола стојала високо изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристивору:</p> <p>„На тебе је са |
| д шатор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али |
| „Ваистину насташе последња времена, кад се једна слуга буни против господара свога!“ рече он; п |
| омчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |</p> <p>Ту га прекиде гласни см |
| , све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, |
| јске своје а к десноме крилу прође, кад се од један пут окрете и погледа к пољу, којим су три С |
| елима убојитог попа Каритона, који, кад се мало више поднапије, узме да прича хрвање своје са С |
| уги скочисте као жеравицом опржени, кад се само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} |
| м чудноватом времену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како никада до сада, зар |
| ритегне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје рече својој малој дружини:</p |
| д Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим поље |
| коњима сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„ |
| ставив своје чупаве веђе као свагда кад се разгневи.</p> <p>„Не пресуђујем ја!“ прекиде га кнез |
| само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу |
| осто, синко Ристиворе!“ рече му, па кад се Ристивор подиже, пољубив му руку по други <pb n="197 |
| па онда опет настави:</p> <p>„Сутра кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморн |
| S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из конди |
| црним очима из којих муње севаху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше га с п |
| S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући за |
| уку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје стадо |
| наци с Господином Кнезом!“</p> <p>И кад се сва тројица смерно причестише, онда кнез Градоје, ве |
| од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две |
| и на трепавице.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворо |
| светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од чете кнеж |
| </head> <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави под једним грана |
| ="SRP18990_C3.5"> <head>V</head> <p>Кад се већ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p |
| н, дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења, Градоје, још онде у цркви, приђе к во |
| огласно калуђерски поведоше.</p> <p>Кад се та бура одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Градо |
| они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, |
| буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише на последњем <pb n="165" /> целивањ |
| док се не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе примакоше Дворињу, видеше лепо како м |
| вама, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци свој |
| равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила |
| сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; али н |
| амо право по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се стари кнез пригибаше час с једне час с друге стране |
| <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„ |
| да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.< |
| ави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и д |
| више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у јед |
| аво небо, које се руменило на ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало, — све то |
| попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{ |
| ти да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твојим разлозима и не размекшавамо на тво |
| је кнез Градоје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, |
| од шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, него заиска да вид |
| а голи сиви крш по врховима којега виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружај |
| е.</p> <p>Два пута или три пута прекиде се онај молитвени жубор, јер по пакосним сплеткама сото |
| “</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи својој пр |
| из срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у сву своју висину, и уп |
| и, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из кор |
| S} И кад трећу метанију начини, не диже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме |
| ки мач свакога свога сина!“</p> <p>Диже се граја од одобравања са свих страна, али је надјача ј |
| екрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади властелин, смерно се кнезу поклони па рече:</p |
| могле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по |
| е.{S} Напрегнувши све своје силе подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда в |
| нашем!“</p> <p>„По закону нашем не може се опојати!“ прихвати одмах и одважно игуман Пајсеј.</p |
| ади Боривој пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.< |
| ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и плакати.</p> <p>„Некудиме |
| е устао; изненађен оним што гледаше узе се најпре крстити па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, |
| нез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез |
| ма.{S} Старац погледаше к вратима и узе се срдити што му нема придворнога попа да војводино пис |
| ом очи отвори, на своје чудо види да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом светлошћу. |
| ој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога луга, којим прелажаху, |
| ди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</p> <p>С муком изведоше полупијана |
| себи смрт задао?!{S} Видите ли како је се наместио на свиленоме своме платну војводскоме?{S} В |
| да слугу свога. „Дед казуј колико их је се прихватило руком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, |
| ре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степеници силазило у перивој, који се сво |
| есела господа дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава но |
| и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочи |
| тима од трпезарије.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к уху војводину па му шапатом рече: „Ако их н |
| естио над Косовом?{S} Зар то поље, које се прелива час у плаво а час у румено, није као патос о |
| на мирисном поветарцу а под небом, које се -— чинило му се — више но икада застрло густим ројев |
| реке, и преко овога у плаво небо, које се руменило на ивици где се на модре планине у даљној д |
| е, гори у сребрној шкољци кандило, које се никада не гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се |
| поцрнели, гвоздени подглавњаци, на које се цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпезарију з |
| ским чекићем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз вен |
| /> <p>Изиђоше на једну чистину, с које се видело како је тамо, преко потока Западу, пукла равн |
| ролети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху седам дебелих свећа од жутога воска.{S} На |
| на панцером од позлаћених плоча, у које се на јутарњем сунцу једва гледати могло; његов широк з |
| Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми |
| ца одмакла стотину корачаја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, па пође пол |
| чене старе шуме.{S} Према тој шуми поље се полагано уздизаше к другој једној шумарици, која се |
| овести!{S} Ми смо овде на пољу, на коме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Д |
| али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се сливају невина сећања на пупољак и поуздана надања н |
| адошћу стари кнез баш у тренутку у коме се његов мач преби ударцем о криву једну сабљу која скл |
| сви натуштени и намргођени.{S} Свакоме се сињи хладан камен на срце навалио; једва се дубоки у |
| и дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што ето стиже један од оних ј |
| и питаху за јуначко здравље.{S} Никоме се од својих другова кнез Гојко није толико обрадовао к |
| езу. „Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака није прохтевало да се на једно дете |
| ликтањем кликтању њихову.</p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По н |
| си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отворише једна уска врата у зиду на који се тераса н |
| духовници сложно.</p> <p>„Само, разуме се,“ настави отац Харалампије нешто мало загушеним глас |
| , и метанија, и постови, па..... разуме се, према греху и прилози!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихв |
| .{S} Али тек што превали подне, пронесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не знам му |
| и Рогозин ухвати ме плаховита дажда, те се склоних у једну пећину.{S} Нађох ту старца испосника |
| .{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по пољани проходао овамо онамо на мирисном поветарцу |
| дна мајко!“ пронесе од уста до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим |
| неза, пређе и на све његове другове, те се без разговора и без шума полагано удалише, и упутише |
| р дигли један на другога људе своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пун |
| оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја |
| лена, поцрнеле од препеке у пустињи, те се према њима она суха мрка тиквица за воду, што му вис |
| моја властела на моме двору завадила те се један део војске растурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече |
| што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за м |
| ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, |
| {S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре прихватише беле погаче и руменога вина, па он |
| > <p>Заповедник Турака даде заповест те се редови коњаника који стојаху иза оних у првоме реду, |
| духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред |
| беде Богу верни народ српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У гомилицама од невиних девојака и не |
| Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајт |
| на, узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова |
| адају!“ Па онда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе гр |
| а.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена кметовима и ономе свету што се око |
| лињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб, спрем |
| p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још у |
| вога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а преда мном мачевима борити д |
| па онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а пре |
| другом руке!...{S} Тако!...{S} Пољубите се!{S} Тако!{S} Сад сте опет моји синови!{S} Ходите да |
| ада им Ристифор приђе.</p> <p>„Уставите се, славна јуначка господо!“ рече им тихо. „Уставити се |
| !{S} Видимо, јесте јунаци!{S} Предајите се нама јунацима, који смо пријатељи јунака!{S} Предајт |
| овницима, „чим се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји како треба по закону |
| ваше народу: „Дед’те, браћо, размакните се мало, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну ошт |
| ка нам се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите сама под мојим шатором с мојим т |
| Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, господару,“ рече Ристивор, „и јед |
| > <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко |
| ни стари кнез викну:</p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> < |
| шатора таласе народа шапућући: „Мичите се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло с |
| редајте се, махните делије!{S} Предајте се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме да се предајемо?“ вик |
| урцима са свих страна,</p> <p>„Предајте се, људи!{S} Видимо, јесте јунаци!{S} Предајите се нама |
| и, викаше громогласно:</p> <p>„Предајте се, махните делије!{S} Предајте се, не гините лудо!“</p |
| ом старом и славном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако |
| , на којој црним словима пише: „Покајте се!“ Што је најчудније у тој слици свеца Орловићеве кућ |
| „Нека светац не виче напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном |
| д виде старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> |
| да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет |
| !“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отровно семе истребити са ове лепе наше зе |
| Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по неко мекано срце!“</p> <milestone unit="su |
| по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га |
| пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати твојим позивима, кад мене више не |
| м, или у певању уз пуне чутуре, кретаће се сутра натмурени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у |
| едни и други још су много кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздваја |
| мо наш Градоје као град грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, |
| сад о Митровдану, који долази, навршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам ва |
| е преливају на модру перунику.{S} Сунце се на Западу спуштало у таласе од растопљеног злата и п |
| до!“... „Ево мене, господару?“ одазваше се весело млади огранак дома Орловића, и његов верни сл |
| и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, ти опет мислиш, светац је као |
| један другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже з |
| > <p>Она два млада властелина погледаше се.{S} Изгледаху оба збуњена.{S} Приђоше по један корак |
| ше на саму пољану пред дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча к |
| вих ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да |
| мичан и очима широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила |
| рговци, мајстори, радници.{S} Наоружаше се како је ко могао, позатвараше продавнице и радионице |
| ован да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; |
| нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доб |
| које сад већ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема.{S} Старац погледаше к вратима и у |
| ни пас да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразно; „Покајте |
| шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се смерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђ |
| свануло.</p> <p>У турском стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је |
| да беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници, превлачаше руком преко чела бр |
| за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с једнога краја терасе до на други.{S} Тек у |
| </p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком премишљању настави:</p> |
| махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо |
| .“</p> <p>И опет рањеник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гомили око њега св |
| повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столова као да су Агарјанск |
| хоће!“</p> <p>И пустише се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких напора.{S} Стари кнез уб |
| ка чета Босанских коњаника.{S} Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с |
| брда. </p> <p>Наша три Србина уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који и |
| тапаше у тугу; крупне њене очи напунише се сузама, које би затрептале на дугим трепавицама, па |
| ава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кратак за жедна грла |
| и:</p> <p>„Ето ни један!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја ме |
| Где си ти, Витомире?!“</p> <p>Протурише се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и |
| и последњим зрачним загрљајем опростише се нежно једно од другога.</p> <p>Ристивор осети како м |
| димо шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких напора.{S |
| ура одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Градоје опет нестрпљиво окрете к војводи:</p> <p>„Мо |
| овићем одступа ка Приштини!....{S} Кнез се устави, погледа к десном крилу наднесав леву руку на |
| трпезарији да допуни метанија.{S} Кнез се осмехну једним брком па рече младим људма: „Ходите, |
| свога господара и пође напред.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова во |
| више Кнезу нешто тихим шапатом.{S} Кнез се у столу своме окрете војводама, <pb n="141" /> кнезо |
| осмо сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду у зл |
| се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окрете према својој чети.{S} Ристивор по заповести к |
| а нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више ни |
| о стари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не могоше |
| ра.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год |
| И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како |
| е би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев |
| Какви су јунаци обојица били, њихове би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте |
| славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али би се |
| ку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међ |
| и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањем срца |
| срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи н |
| ез Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацртане слике могло видети како је диван Орлов Г |
| и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак и с |
| нео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по високо у |
| се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук његов.< |
| ог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb n="145" /> да погледа пољем из |
| S} Тебе призивљем, теби се клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од |
| стотина година!{S} Тебе призивљем, теби се клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и |
| итомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве |
| кнуше, диже се живо из столице, усправи се у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра |
| белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се поносито; диже главу поносито.{S} Беше, господо моја |
| е!“</p> <p>„Стој, властелине!{S} Устави се!“ викну промуклим гласом отац Харалампије. „Устави с |
| до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивором, па поче да му оштро говори:</p> <p> |
| не држао кад умукнуше комарци, и устави се хркање Ристифорово.{S} Настала беше мртва тишина, ка |
| муклим гласом отац Харалампије. „Устави се, јер из тебе говори проклета бабунска јерес!“</p> <p |
| е га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Гојко!{S} Стегни срце, синовче мој!“ рече му. |
| речи.</p> <p>На уласку у шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно погледа у свога старог седог с |
| р скочи на ноге, протре мало очи, преви се и дубоко поклони кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро |
| ојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око рањеника.</p> <p>„Тек ти бејах |
| се загледаше у гриву својих коња; други се опет погледаху значајним погледима.{S} Кнез Вукан, к |
| и.{S} Сва тројица беху уморни.{S} Млади се Боривој пружи по своме плашту, обори седло рукама св |
| гов: „Покај се, несретниче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на |
| славним данима поклонио!“</p> <p>Снужди се кнез Градоје, обори главу ниско, замисли се нешто ду |
| , што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио; ако |
| господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико му би мил |
| ње.{S} Намргоди се стари кнез, намргоди се поп Каритон.{S} Потекоше људи по гомилама расплакане |
| у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се стари кнез, намргоди се поп Каритон.{S} Потекоше људ |
| !{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, |
| а онда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“</p> |
| <p>„На тебе је сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати |
| {S} Прекрсти се неколико пута.{S} Пружи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три пута. |
| м сјуреним усред срца!</p> <p>Пренерази се стари кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог |
| акла била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за |
| о да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго к |
| {S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то говораше ст |
| кнез, па се загледа у свога унука, који се сав тресаше од плача.</p> <p>„Издахнуо је на рукама |
| мој властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази |
| том грању од стародревног бршљана, који се припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су др |
| к једном ступу од дима и пламена, који се на источној страни Косова видео.</p> </div> <div typ |
| стави бесног једног црног Арапина, који се с високо уздигнутом кривом сабљом залетео био на ста |
| е право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаштвом хвале, имали твоје ј |
| еној степеници силазило у перивој, који се својим цветним лејама пружао низ зелену косину далек |
| одара, брзо спријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристиво |
| , молим те!“ рече збуњен Ристивор, који се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p |
| и да дођу под један велики брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Ко |
| кут трпезарије, па онда Миросаву, који се на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натра |
| ласно смејала ономе тешком облаку, који се над душом старога кнеза натклопо био!</p> <pb n="181 |
| , што га грло доношаше, Ристивору, који се доиста напрезаше да окрене коња другим правцем. „Нат |
| p> <p>Опет ударише господа у смех, који се још гласније заори, кад стари кнез доброћудно рече:< |
| јемо у славу и у здравље духовника који се не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад |
| пријатељства с царевима и народима који се Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <pb n=" |
| творише једна уска врата у зиду на који се тераса наслањала, Ристивор испаде, поклони се дубоко |
| ио колико су далеко од храста, под који се зауставио био, па се онда окрете Ристивору:</p> <p>„ |
| хладан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p> |
| а пробије мрак великога ходника, у који се кроз отворена врата могло гледати.{S} До мало час, п |
| ...{S} Од овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Бо |
| па дихати оним слатким поветарцем,који се напојио мирисом од босиљка, ружа, и липова цвета!{S} |
| ластела.{S} Духовници се згледаху; неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква |
| ао да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно слета |
| уло, да не осећа шта се приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја см |
| ћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате заповест |
| бор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; напојих свакога ко хтеде да пи |
| у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти слатког |
| "18" /> води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Пор |
| први део твоје војске!“</p> <p>„Што ли се теби толико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кнез Вукан |
| Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у некак |
| га његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прос |
| остро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војводине свите чује вика, и неко на гла |
| ћни поветарац запириваше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше |
| и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви |
| ти сина мога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на К |
| ху од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутња |
| елин не могаше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Ка |
| паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око паса |
| рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад пр |
| се око господара склептала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!... |
| крочити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али се ни стари кнез ни Ристивор не одазиваху.</p> <p>„Пали |
| 34" /> Румени образи кнежеви прогрушали се модрином.{S} Са чела обојице киптио је зној.</p> <p> |
| а ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, онда поштено да останеш на двору а м |
| о једном погодимо!{S} Ако ме обориш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако |
| ти, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији |
| њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Тројици да нашем честитоме Господину Кнезу да |
| нез Градоје, обори главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахо |
| S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезарију.{ |
| какву Душанову листину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да |
| Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да |
| прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и |
| ратима, и поздрави мога Милана, нека ми се скорим надају!“ Па онда се живо исправи, окрете се н |
| у бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресу |
| вору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Пого |
| ори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјан |
| потмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манд |
| {S} Верујте ми, <pb n="133" /> стеже ми се срце кад помислим колико се огреших о вас!{S} Осећам |
| ?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не |
| мука, на које те живог метасмо, чини ми се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњим своји |
| а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула, као <pb n="113" / |
| ва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их |
| егова, чудновато посресаше!{S} Учини ми се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем |
| обудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} |
| угу страну, погледах на постељу, док ми се очи отеше на ону другу страну постеље на велики сто |
| , па испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јес |
| пред шатором оставио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада власте |
| е заповест кнежева изненадила.{S} Једни се загледаше у гриву својих коња; други се опет погледа |
| ч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешин |
| кнез Градоје с презривим осмехом, „мени се чини да није тако!{S} Наше је место на Косову у војс |
| ји то тако јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чини, господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гоми |
| ви слетеше сви у голубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац викну нек |
| Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи с |
| је само шкрипаше зубима.</p> <p>„Начини се неред на том крилу!“ настављаше приповедач своје каз |
| ње.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде |
| вић, и све дворјанство њихово.{S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вра |
| аса наслањала, Ристивор испаде, поклони се дубоко пред старцем, па рече:</p> <p>„Дворанин војво |
| јахујући од коња, скиде клобук, поклони се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог ј |
| “ викну он оздо, скиде калпак и поклони се.</p> <p>„Ко стражари на кули?“ питаше стари кнез.</p |
| ан се заогрну једном поњавицом, наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div |
| па да те поведемо| Али овако.... махни се, попе, те работе!</p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ н |
| таје мојој сирочади иза мене?!{S} Махни се, човече!{S} Нека иде кнез, <pb n="51" /> нека иде вл |
| да учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Гра |
| не помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи напунише сузама.{S} Усне јој на угловима |
| гласни смех неколике господе.{S} Стари се кнез осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети |
| > <p>Прихватив писмо у своје руке стари се кнез окрете Ристивору:{S} Синко води нашег милог гос |
| су.</p> <p>Кад већ запалише свеће стари се кнез посади у једну велику столицу, држећи једнако у |
| P18990_C3.3"> <head>III</head> <p>Стари се кнез Градоје окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, |
| ру, чим само смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а дост |
| , синко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор беј |
| га, не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n="126" /> Твој клетвеник кнез Градој |
| нко Ристиворе!{S} Прегази поток, пожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика б |
| људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си се срдио на ме.{S} Сигурно си имао право што си се срди |
| } Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш! |
| на ме.{S} Сигурно си имао право што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином чудно, како можеш |
| и сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову |
| “ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој крвни н |
| еду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се |
| ео терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И испо |
| твенике па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај |
| пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо |
| вља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван дво |
| и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и п |
| несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} В |
| мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за мога унука, испроси м |
| диш како се теби прохтева, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде о |
| и на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози нашем војводи, помози војсци његовој, |
| веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, што се си |
| “ рече кнез снуждено попу Каритону. „Ти се сећаш како је то све друкчије било за наше младости! |
| е Ристивору, смерно се поклони, дохвати се руком скута кнежева и прихвати десницу, коју му стар |
| p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје место па одатле, не седајући, узе да |
| ле ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога цр |
| гда светли невини детињи осмех.{S} Сети се једне њене миле, детињасте речи, па се у мраку насме |
| начка господо!“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рек |
| кондири и златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизаху од пехара.{S} Није се више зна |
| .{S} Не могу ја сад ово прекинути, нити се може после посао настављати.{S} Преча је мени малвас |
| p> <p>„Не браним их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а ш |
| игуман се сав стресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, окренув се целоме ономе доиста у препас |
| и нам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Лице му се чисто разведрил |
| адич, скиде сребрни шлем свој, прекрсти се побожно, и чисто се сав стресе при помисли на такву |
| Ристифор пред шатором оставио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два мла |
| ге, права и витка као јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и три пута целива слику Исусову, а |
| полагано спусти на колена.{S} Прекрсти се неколико пута.{S} Пружи се и паде на прсте од руку с |
| коме мртав војвода лежаше.{S} Прекрсти се живо неколико пута, побожно и са светим страхом цели |
| <p>Пренерази се стари кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и нес |
| аше доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се |
| не може бити ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с |
| ј клобук, приђе корак два ближе, спусти се на колена, загледа се у оно пребледо младо лице од т |
| !“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} Сав поцрвене, очи му севнуше гн |
| нув у висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну С |
| рећно!“ усклицаваше кнез Градоје борећи се с читавом једном четом која га стезаше све тешње као |
| борити дугачку некакву молитву, крстећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два |
| ела неколико година у Дубровнику, учећи се од калуђерица Дубровачких.{S} Још неколико убода тан |
| азмекшавамо на твоје молбе.{S} Уздајући се у превелику милост Божју свршићемо ето опело над наш |
| и мало о ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из |
| сно раздраган. <pb n="64" /> Осмехујући се пролажаше он кроз гомиле народа, поздрављајући га гл |
| опет потапкао па задовољно и осмехујући се проговорио:</p> <pb n="184" /> <p>„Ха,... стари борч |
| рака, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанск |
| а се сети нечега па, никако не осврћући се, викну:</p> <p>„О, Боривоје, синко!...{S} О, Ристиво |
| тивора, који сад мирно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаш |
| своје чудесно царство.</p> <p>Не мичући се слушаше Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише. |
| .{S} Јабучило, осетив се слободан, баци се стражњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди с |
| , који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буздован на ледину |
| гласно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог |
| ивади, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па убрзаним д |
| си по разним крајевима двора.{S} Врапци се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у голубињак.{S} У д |
| е да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама у прса, момчадија занемела, а од женс |
| угом на својих двадесет корачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„С |
| > <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час |
| тарац све срдитије; „из ових стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом погон |
| то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се скромно, па настави: „Него вино да оставимо за после |
| одизале су се високе тополе, дохвативши се глатким сребрнастим својим гранама, као да су се џин |
| што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> < |
| дито прекораваше кнез Ристивора, а овај се не даде пореметити него настави да прича:</p> <p>„Др |
| ова дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, несретниче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бог опро |
| з постеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам |
| {S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов ца |
| ира,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Ко |
| још која стотина људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много |
| тео био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе дана |
| атраг.{S} Није дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се гласно нас |
| , додај ми твој клобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли деду треба његов клобук, али му га пре |
| справи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо; па онда, као са неке вис |
| ику Магдалену.{S} Гледајући је срце јој се полагано растапаше у тугу; крупне њене очи напунише |
| т кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој |
| и задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва чујна тутњава однекуд испод земље долази |
| и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује није друго него тихи и опет дубо |
| једном куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле.{S} Седе на његову постељу |
| достојан да легнем на постељу, на којој се наш велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам |
| ној ивањскога цвећа, на пољани на којој се ова господска свита савила око војводе.</p> <p>На по |
| а бива на тихој зеленој косини на којој се три Србина и прва чета од седам Турака сусретаху.</p |
| етим твојим срцем, у овој земљи у којој се ето никаква светиња не поштује?!“</p> <p>„Господару, |
| „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њих пето |
| ци својој — кад све то угледаше, свакој се од њих срце некако размекша, а очи брзо сузама напун |
| ве невоље, па те викнем за помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, него притеци брзо и снажно и |
| е прати на сваком твоме кораку — смилуј се па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се |
| о заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, што се синоћ при вину гор |
| Мандалена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пу |
| мори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у тр |
| господара није једно него три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро |
| {S} Кад <pb n="29" /> треће вечери, тек се при трпези обредише пехарима по један пут, а он скоч |
| кша, а очи брзо сузама напунише.{S} Тек се једној од њих уз уздах оте узвик: „О, јадна мајко!{S |
| е, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онд |
| сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Мандалена махну руком некол |
| а отапала уз пут, отапала, отапала, док се није свела само на десетак људи с којима се кнез Гој |
| икнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање не растопи у сложно „Многаја љета“ |
| ра где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе пр |
| рпска!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кн |
| зеше га најближи другови стишавати, док се други грохотом насмејаше.{S} Кнез Градоје састави ве |
| витеза клизаху разговором низ брдо, док се не натоциљаше на танак лед топлог причања о лепоти д |
| нда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева коју је вихор дохват |
| гао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да |
| н и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, кратко је о |
| ма на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орло |
| и!{S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Србина и |
| која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста као укопан око го |
| азвио беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око њега на убојним својим коњима сви кн |
| и као ђачад манастирска!{S} Нека их док се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мир |
| ку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљ |
| p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговараше стари кнез, па се мачем |
| . „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде к |
| знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше. |
| н Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он јо |
| ... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“.. |
| ис и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите |
| трчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи да д |
| лпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на колена.{S} Прекрсти се неколико п |
| у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“< |
| их топола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и |
| ојом дружбом и твојом службом, како сам се ја поносио дружбом твога јуначкога оца, и очинском п |
| вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем. |
| едно умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој покојни отац причао о јунаш |
| ајем за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њиме увредих мртва човека у гробу који |
| десте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“.....{ |
| грудима, све са лепоте призора који им се изненадно указа.{S} Пукла равница докле око допире.{ |
| пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Светих Отаца, да з |
| е своје, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила своја — преклињаху да ни по |
| али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Н |
| и зрикавци ућуташе запрепашћени, јер им се учини да чују рикање једног џина.{S} Ристивор заспа |
| <p>„Чудим се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чу |
| узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Г |
| ганој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч |
| > <p>„Лакше, Ристиворе, лакше!{S} Бојим се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>К |
| мо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге твоје |
| по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то |
| и и погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није |
| о кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у |
| крете се кнез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војводе оп |
| а се онда растопи у тиху месечину којом се ходник и соба њихова за неколико тренутака испунише, |
| pb n="152" /> лице војводино.{S} Старом се кнезу срце стеже.{S} Он скиде свој клобук, приђе кор |
| е га мирисном малвасијом.</p> <p>Старом се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к себи и п |
| и треба светло да очуваш!“</p> <p>У том се отворише широм врата на дворишту, и на прагу се указ |
| удванци и други Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубро |
| ивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом, наслони се леђима на зид, |
| ом руком себи нож у срце сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, окрену |
| авом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше свога погледа са ње.{S} По р |
| година амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то мор |
| во с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као <pb n="161" /> кукавица, него као јунак. |
| дана, — другог по одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно двора |
| .</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти ср |
| це је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич истом бејаше прегазио |
| м и са заповедницима од чета, показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и |
| е кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси према њему.{S} У |
| непомично у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана његових.</p> |
| би на коњу обилазио војску, поздрављао се милостиво с властелом и са заповедницима од чета, по |
| о, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким дано |
| јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим т |
| ивикаше сложно кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском |
| иморја!“</p> <p>Затрешта кликтање какво се те ноћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И не мога |
| гаше при том уздржати својих суза, него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беш |
| ао да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега што му је смешно.</p> <p>„О, кнеже В |
| го три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој покојн |
| жине, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога |
| о разборно говорио.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очим |
| стоји он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице |
| м буздованом о јабуци од седла — ставио се испред велике заставе, па би наизменце час наређивао |
| гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се обичај у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпеза |
| руменог и округластог лица.{S} Опружио се био у оној храстовој високој столици, наслонио главу |
| Санџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, про |
| на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао нестрпљив |
| ојевима <pb n="150" /> звезда.{S} Сетио се некакве старе приче коју је још, кад је малено дете |
| чело на руку, а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио |
| својим главама велику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би чове |
| ет од шатора Орловићева.</p> <p>Спустио се на поњаву под својим шатором не да спава, него да пр |
| ећи свечаним, кораком свога коња упутио се беше к једином храсту на ивици од њиве, под којим је |
| жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у потоку купа.{S} Слатко је |
| е може!{S} Не да црква опојати онога ко се сам убије!“ одговори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да н |
| а похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“</p> <pb n="170" |
| мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио |
| ћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знајући какви то светац вит |
| од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле |
| српску војску и српскога цара, само ако се иза тога престо српски поклони њему!{S} Нико није хт |
| е, јуначе,“ рече војвода рањенику, „ако се ниси преко мере уморио, казуј нам даље све по реду, |
| оспођи, него нека јој најпре каже, како се гласови проносе да се на Косову велика несрећа десил |
| стивор осети како му је срце пуно, како се укрепило новом једном храброшћу и новим поносом.{S} |
| и жетелице потрчаше к оном храсту, како се сва моба искупи око Ристивора, како, кад овај скиде |
| у Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p> <pb n="186" /> |
| че,“ одговори Иван; „него видех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја но њему прекр |
| ко се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде |
| ни као „српски соколови“, а већ од како се прозваше Орловићима старали су се да не посраме ни т |
| и био с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до |
| ку пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа по |
| траг у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се сеоске старешине, збијени сви заједно у једну гомилу |
| у како се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{S} Обојица видеше ј |
| м руху.{S} Било је дивно погледати како се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије |
| > <p>Онај народ, што могаше видети како се господа поздрављају и питају за јуначко здравље, раз |
| до, ево нам стигоше поуздане вести како се цар Агарјански са силном војском кренуо од Дринопоља |
| еза под тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па |
| една мисао витлала је другу, онако како се зрикавци, у високој трави око оног храста, жустро га |
| p>И два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног краја трпезарије на други и опет натра |
| доја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се стари кнез, одмах по свршеном крштењу, повукао у сво |
| и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као |
| Јес чуо ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтева, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш д |
| амо у овом правцу!{S} Зар не видиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој |
| ма било по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине година држала громада од камења, прост |
| саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило, колико домова, колико села и градова р |
| ове земље треба да чините, али — колико се уза то може — не дај старом господару да заборавља, |
| /> стеже ми се срце кад помислим колико се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме м |
| ари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере |
| е смерно и Ристивор.{S} Гологлав дубоко се поклони пред старцем, па, савив руке на прса с погну |
| ојима је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосану великим белим каменим плочама |
| па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у капели дворској велико молепст |
| вио као своје крсно име.</p> <p>Причало се много шта о чудотворству те иконе.{S} Није нико мога |
| огло узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља своме непријатељ |
| стока запара.{S} У далекој даљини могло се оком видети како јара трепти над земљом, као да баш |
| рском стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико стотина коњ |
| } На три дана пред саму битку проносило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има и |
| мо оком тренуо, педесет коњанике винуло се убојним коњима у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да |
| амукнула.{S} За неколико тренутака чуло се само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрик |
| ице <pb n="5" /> на Голубињој Реци чуло се непрекидно и убрзано крекетање жаба, као да оно вели |
| кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и дев |
| S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Господин |
| а ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви људи из Конста |
| снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Каритон, у о |
| ске војске, оставити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <p |
| снио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам |
| у Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле, сти |
| и ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог х |
| опет ударише у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати за Косово,“ одговори му војвода сасвим без и |
| све како желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здра |
| Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће |
| а наше положаје!{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и сре |
| о да придође, него ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморне војске, која једна за др |
| тајмо се, кнеже,“ — рече поп; „пуштајмо се, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и р |
| а вам нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ — рече поп; „пуштајмо се, да видимо шта све |
| и си пијан, Винко!“</p> <p>„Обојица смо се опили њеном лепотом!“ прихваташе Винко, па се грохот |
| о је страшно и ужасно!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако о Господина Кнеза огрешили!“ рече стар |
| и на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као пока |
| ветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор причао како |
| ви да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па конач |
| р позвао да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно |
| народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и |
| устро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“</p> <p>„Само душе наше предајемо Богу на |
| казао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху запламтели црвеном ватр |
| грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче |
| </p> <p>Диже се млади властелин, смерно се кнезу поклони па рече:</p> <p>„Хвала ти, господару, |
| ји гологлав следоваше Ристивору, смерно се поклони, дохвати се руком скута кнежева и прихвати д |
| ом <pb n="185" /> љубичицом.{S} Источно се небо наслонило на плаве планине, па их пушта да се п |
| и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло распознати пред великим једним зеленим шатором |
| .{S} У бледој светлости од свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{ |
| е у овој земљи било јуначких срдаца, то се све за раније одзивало позивима својих господара, и |
| ив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде |
| т вољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се теби све тек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У са |
| када у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми опроштајну молитву и |
| о је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, кој |
| обеду, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на на |
| отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „ |
| а лежи страноме витезу на срцу; особито се за столом у трпезарији чудно понаша, час кришом погл |
| очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</p> <p>По дужем ћутању проговориће кнез: „ |
| ру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жаркога сунца.{S} Владала је жес |
| шлем свој, прекрсти се побожно, и чисто се сав стресе при помисли на такву страшну могућност.</ |
| милуј се на ова два млада грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје п |
| ко до самих сребрнокорастих топола, што се трепером свога лишћа нешто тајанствено разговараху с |
| зора, коме сва господа и сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стојећи гологлави, ст |
| е са ногу Исусових покајничке сузе, што се мешаху са скупоценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуг |
| камен нејасне туге и мутне слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно |
| имо видећемо на мах, да после свега што се десило има само двоје што се паметно учинити може: и |
| од простирака и свакојаких тканина што се под богатим шатором нађоше и запојише га мирисном ма |
| свега што се десило има само двоје што се паметно учинити може: или да се разиђемо својим кнеж |
| ругови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о вас, само ето нека прво опросте један дру |
| .{S} Старац разложи онај део погаче што се још нађе у шареници Ристоворовој, и подели га на три |
| мо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар прошле |
| мало као уморним очима, по господи што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну к њему па га з |
| редити него како је наредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив |
| , и не могаше ни видети ни разумети што се они то толико смеју, па онда опет настави:</p> <p>„С |
| ку на кнежевића Боривоја, који, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се |
| да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ристивор н |
| хија, и пет пута више калуђера него што се може да смести у хиљаду манастира; истина је да је м |
| пасност, да се бој отпочне пре него што се сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да |
| ће како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него |
| ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и њ |
| а крила, грозно завадили, како мало што се у самоме двору, пред очима кнежевим, мачевима не исе |
| оји разуме све што му он каже, само што се нем родио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би ов |
| се смерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји |
| евојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кренеш, показати.{S} Нисам веровао њену причању, док |
| етик или неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S |
| ји ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска самопрегоривост и Хришћанска милосрд |
| у?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Агарјана и њихове најезде — вез |
| а скине са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ућ |
| ича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се морало тихим шапатом шапутати док не дође да Ристиво |
| а Мандалена кметовима и ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:< |
| да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нама — нама ћ |
| елимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што не послушасте кнеза Градоја, кој |
| {S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да није откуда какав светац с |
| Ристивор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</p> <p>По дужем ћутању п |
| што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манастирско |
| и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз гусл |
| тицале кад си онаку књигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у п |
| му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин ис |
| гађа само, него ју је већ погодила, јер се под левим крилом орлушине види половина стреле која |
| ироку подножицу, па се онда устави, јер се нечему беше присетио.</p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. |
| “</p> <p>„Светац може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер с |
| е да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску коју светац у десници држи, по |
| ухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове собе јави прилика јед |
| стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} |
| повуче за <pb n="54" /> рукав, Ристивор се трже из свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухн |
| <p>Пред вече тога истога дана Ристивор се био наслонио на један од оних бршљаном застрвених ст |
| 8990_C1.2"> <head>II</head> <p>Ристивор се као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прек |
| пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од го |
| се склопише над главом његовом, и опет се расклопише под витлањем мача кнежева, да се по ново |
| о вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кне |
| што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, да својим очима ви |
| х таквих на Косову било!“</p> <p>И опет се млади властелин заустави.{S} Изгледаше као да се упу |
| ти му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше му.</ |
| образе као крупан бисер.{S} Одједанпут се отрже својим мислима, устаде на ноге, права и витка |
| } Напред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сре |
| рби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили дев |
| "SRP18990_C3.2"> <head>II</head> <p>Већ се био мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свитом с |
| ише широм врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људина, широкога лица, с |
| јице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћете се |
| незови и властела.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се као да |
| били у дугим редовима по њиви; пригибљу се ниско по класју и светлуцавим срповима жњу зреле јеч |
| н Ристивор, који се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ вика |
| тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију ј |
| погази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> |
| у у манастиру,“ — ту многи почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књи |
| о би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поод |
| о; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И |
| Лице му се чисто разведрило, као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, |
| запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго спавао кад |
| га погледа са ње.{S} По румени, која му се расу не само по образима него и по челу, кнегиња вид |
| ојим пробије себи пут ка гомили која му се око господара склептала.</p> <p>Али се глас старчев |
| p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше севати муњама.</p> <p>„ |
| љуца!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њ |
| аст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ настав |
| ти се и намести свој калпак.{S} Лице му се чисто разведрило, као да му се један велики терет с |
| су мисли облетале један цвет, и срце му се пунило некаквим чудним осећањима у којима се с милин |
| во позиваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свец |
| носио на рукама својим.{S} Напунише му се очи сузама, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој |
| му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан тако |
| калпак с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по злат |
| рекла!?“ говораше Боривој мирно, али му се пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ |
| е веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Војво |
| уђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, откуда и она светлост |
| к свецу, прекрсти три пута и поклони му се.</p> <p>Пред самим огњиштем била је омања једна трпе |
| ав приђе к младоме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрл |
| е куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти |
| ао да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише суза.</p> <pb n="187" /> <p>„Децо!“ прозбор |
| пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, старац му викну:</p> <p>„Казуј, с |
| кнеже!“ поче старац хучући; али чим му се погледи отеше на мртвог војводу, он гласно зајаука: |
| лед хладну, леву руку.{S} Осети како му се очи сузама напунише; пригну се и пољуби мртва војвод |
| о, стресао би се од ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао је д |
| тарцу а под небом, које се -— чинило му се — више но икада застрло густим ројевима <pb n="150" |
| ог дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му пом |
| иновицу своју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах |
| адога војводе.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „П |
| како му се очи сузама напунише; пригну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама п |
| с, као да призивље милост Божју; пригну се и целива Ристивора у чело, па се онда диже и пође оп |
| ци, прими из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаси |
| едити Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окрете према |
| како треба.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и з |
| у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни |
| м сребрнастим својим гранама, као да су се џиновкиње у сребрним оклопима загрлиле чувајући стра |
| око Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чека |
| Мени је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више јуна |
| вртети главом па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним и разговетно исписаним писменима |
| елене а мирисне живе ограде подизале су се високе тополе, дохвативши се глатким сребрнастим сво |
| већим делом њихова баштина, пронашле су се сребрне руде, као да су виле сребрним жицама прешива |
| стао просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, заш |
| како се прозваше Орловићима старали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који им г |
| у држали некакав свој сабор.{S} Били су се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки о |
| апред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорили, само су заборавили да утврде ко |
| вор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени као |
| ction" /> <pb n="48" /> <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе с |
| ђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом опростили.{S} Сада те |
| еме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те је кнез могао наредити да се у Среду, |
| она пита, онда ти узме причати: како су се њих двојица, које Господин Кнез пази као своја два к |
| онда тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели, који њиме завладаше, звали Г |
| стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стоја |
| реве Громаде. </p> <pb n="135" /> <p>Ту се на једној пољани, обраслој високом папрати, искупила |
| а се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало одмори.{S} Владаше мртва |
| ратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се сад рањеник подиже мало, дохвати са огњишта један ко |
| мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше кнез Градоје сни |
| “.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави између вас двојице. |
| бучицу, а преко образа њихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога уну |
| лији дворској.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме |
| је и око оног мраморног кладенца шетаху се невесело један паун и две паунице.{S} Овда и онда за |
| ло намршти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не |
| не могаху да верују очима својима, беху се чисто скаменили за неколико тренутака, док не звизну |
| ло само после говора Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен говор некога од господе за Кн |
| за видела.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима с |
| нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она вели |
| , те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ окрете се ст |
| тити и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом? |
| свима војницима моје војске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господи |
| еме Господину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страш |
| или да с њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије |
| вих страна око кнеза Градоја.{S} Старац се само окреташе са коња и десно и лево, па погледима п |
| небу клизају к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по своме плашту поред свог унука, и склопи очи |
| господара да ти опрости!“</p> <p>Старац се понашаше као да он једини онде нема ни од кога смртн |
| се грохотом кнез Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на боји |
| Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе |
| аше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у вој |
| њез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зн |
| и увели у властелу кад те је твоја мати себарка продала властелинци, да те подметне као своје д |
| који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе!“</p> <p>Сељацима, који онде у густој гомили стоја |
| ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј у |
| чање два коња у непосредној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев |
| ци скрлатну доламу са златним токама са себе, засука рукаве од свилене кошуље, па викну попу:</ |
| елим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мантију, засука рукаве од антерије, па искочи као |
| вао на књигу?“ питаше старац више самог себе него друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S |
| м, па час погледа на једну икону испред себе, час хитлено свиленим концем везе по једном комаду |
| својим, па је онда полагано одмицаше од себе, погледајући је испод својих густих веђа нешто нат |
| подару: не ћеш ти мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу |
| да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, |
| Господин Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> око себе сву в |
| према средини слике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица |
| Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис |
| их коњаника.{S} Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се т |
| ш у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Од |
| ну да пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, |
| авни цар тако сетан невесео?“ питах сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан невесео кад о |
| „У вече би искупљао <pb n="138" /> око себе сву велику господу и властелу.{S} Храбрио је оне к |
| к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето |
| ају напред.{S} Чух Кнеза како онима око себе рече: „Има их много њих који су требали да су стиг |
| за?“ питаху они млађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте |
| е старац више самог себе него друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да |
| свој буздован па њиме растера Турке око себе.</p> <pb n="201" /> <p>„Их, погана веро Агарјанска |
| кнеже, растеривао војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.</p> |
| ше младо дете Боривоја, како весело око себе погледа, носећи поносито сребрн панцер на прсима и |
| нда поштено да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, попе!“ ви |
| пољуби.</p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске слуге из |
| сподина Кнеза, и по шапуту којим између себе разговараху, видесмо ми на стражи, да се нешто кру |
| гу рећи да се ми властела кољемо између себе данас више него што је то некада било; али ево нев |
| е завађала час са царем час опет између себе; али су онда духовници упадали с крстом у руци међ |
| , е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта |
| ="24" /> некога, пружио леву руку према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га |
| гласно довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> |
| огледајући да буздованом својим пробије себи пут ка гомили која му се око господара склептала.< |
| ку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p> <p>„Је л |
| е у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Ристиворе!{S} Р |
| p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене вођице, окрену свога убојног коња |
| их писама, несвесно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше својих погледа |
| га је његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом руком обгрлила, као да хоће |
| ривој, али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степеницу на |
| <pb n="153" /> жалости срца свога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли како је се наместио на с |
| ти што на време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе приступимо хоћу |
| т тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шт |
| о тако да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља св |
| јтежих грехова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј, слаб на чит |
| а говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља досп |
| руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих седам н |
| <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И ни |
| ог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три крока истрча уза степенице горе на први |
| о а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала кад ј |
| свим очевидно да је он сам својом руком себи нож у срце сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, |
| ео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који су му стари оставили; и сваки је <pb n |
| жалости моје!...{S} Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем к |
| узе њене обвијале.{S} Па онда, више као себи него њој говорећи, промрмља:</p> <p>„Јадна снахо м |
| кнез Градоје, ког војвода беше посадио себи уз десно колено, никако не улажаше у веселост њихо |
| његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и велик |
| ја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад |
| е зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару!{S} Нити се то мо |
| , па му се образи зажарише а очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше |
| лим од сунца, црним очима из којих муње севаху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи и познаници д |
| ји сав беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он да буде без теб |
| исину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, кога је његова брижна и нежна |
| Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Милош севаше очима гневно и срдито викну момцима: „Коње!{S} О |
| опуштаху у трпезарију благу светлост са севера.</p> <p>Дугачка зидина према овој, а лево од огњ |
| хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило после два три корака окреће к Југу!{S |
| “</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и севну очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Бор |
| лно стари кнез.{S} Сав поцрвене, очи му севнуше гневно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи |
| ко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде |
| их прсију, чврстих мишица, жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном |
| а.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета. |
| ећину.{S} Нађох ту старца испосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му |
| : „Натраг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да с |
| и се и сам на своје место па одатле, не седајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас није срамота?! |
| е створови Божји, ви жене!“ рече старац седајући опет на свој сто; „сузе лијете кад сте несрећн |
| и на којој се три Србина и прва чета од седам Турака сусретаху.</p> <p>Кад већ стигоше једно пр |
| од турске војске одвоји једна четица од седам коњаника, који пођоше низ зелену косу у сретање т |
| о, као да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху седам дебелих свећа од ж |
| о Митровдану, који долази, навршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и |
| а чета растави у три четице у свакој по седам коњаника, те док једна наваљиваше на Србе с лица, |
| ам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} Тебе призивљем, теби се клањам |
| венац од седам ружа, у које се умештаху седам дебелих свећа од жутога воска.{S} На своду, који |
| орећи; „бадава, нема већег свеца у свих седам небеса него што је мој светац, кум Божји, Свети Ј |
| е мушке главе: кнеза Градоја, старца од седамдесет лета, и унука његова Боривоја, младог дечка |
| : шта ћеш на Косову, ти старац један од седамдесет и пет лета, с једним дететом, какав је ето н |
| и допустити да само он један, старац од седамдесет лета, са унуком својим, дететом од петнаест |
| да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета!</p> <p>Сад приђе други један по стар с |
| а?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени је седамдесет а теби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени јесте ш |
| Ето сам тако у овој кеси овде саставио седамдесет и девет Млетачких цекина.{S} Сада те молим, |
| ет и пет, али теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</ |
| и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо — колено!{S} Само немојте ви да ми куне |
| зговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше својим домовима!“</p> <p>Стари кн |
| гласом, узе да говори:</p> <p>„Немојте седати на своје столове!{S} Молим <pb n="106" /> вас да |
| ху јој се као да су засвагда умукле.{S} Седе на његову постељу.{S} Погружена у тужне мисли глед |
| отово побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским |
| и вас је кнез поздравио, немојте његове седе власи срамотити; немојте на његов двор савијати кл |
| војим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре прихватише беле погаче и |
| егов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне каз |
| и само три или четири корачаја од њега, седела је у истој таквој високој и богато изрезаној хра |
| ру, што право гледаше на југ у перивој, седела је на сниској лепо изрезаној скрињи госпођа Манд |
| отвореноме прозору од шестостране куле седела је кнегиња Мандалена, сетна и невесела, и ослушк |
| којој је у хладовини тако често с њиме седела, милујући га у таласима од мириса, које је њихов |
| је западна кула својом сенком правила, седео је у високој храстовој столици старац један, одев |
| , повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је Ристивор је |
| како је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на |
| дивније пред вечерњи сутон ранога лета седети на тераси, гледати у шарени перивој, преко њега |
| у у младу и красну госпођу своју, која, седећи на посниском а широком одморнику, застрвеном бог |
| м, онаким соколом, крила поломила теби, седи соколе, обрано наша на крајини.{S} Немој трудити с |
| саставио калпак с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила |
| девен у рухо бело као снег <pb n="8" /> седи на сниској клупи па пун сажаљивости гледа у Марију |
| е Дворињу, видеше лепо како многи народ седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају |
| Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ вика |
| репаст, чисто и јасно угледах цара како седи у томе столу; наслонио лактове на колена, а главу |
| на затвори.{S} Кнегиња се диже са свога седишта, па у своме беломе руху а према растопљеноме зл |
| ну и шестоперним буздованом о јабуци од седла — ставио се испред велике заставе, па би наизменц |
| ођице Лабуду, склопио руке на јабуку од седла, саставио калпак с густим веђама својим, седи му |
| арац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на колена.{S} Прекрсти |
| а дворских; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и кл |
| врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, како ће им као узглавњаци послужити.{S} Сва трој |
| , него би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као ме |
| кнез дохвати буздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.</p> <p>Па |
| мким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком т |
| грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} У седла!{S} На коње!...{S} Напред!“</p> <p>И старац скочи |
| сет коњанике винуло се убојним коњима у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез пр |
| , децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би чо |
| тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше коње.</p> <p>Војвода тражаше кнеза Градоја; али |
| тарац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку подножицу |
| се Боривој пружи по своме плашту, обори седло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје с |
| па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се поносито; диже главу поносито.{S} |
| иђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом напред једнога седог старц |
| , промрмља некакву молитвицу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не старац од седам |
| на загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> <p>Стари кнез махну руком, да устави кликтањ |
| е на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне дво |
| е горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у некако поноситој срдњи <pb n="140" /> викну он |
| а ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е са |
| , шкргутну зубима, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гоми |
| клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо — колено!{S} Само |
| ице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон светац п |
| негиња па се окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може да и |
| о ускочи, изгураше силом напред једнога седог старца, који сад већ немаде куда, него приђе ка к |
| амишљено и тужно погледа у свога старог седог слугу Некудима.{S} Подуго га гледаше — као да у м |
| ђама својим, седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плоч |
| тицаше жар у образима његовим.{S} А кад седокоси старац са руменим образима и ватреним очима гр |
| прво сад прихватимо мало хлеба!“</p> <p>Седоше опет под грм.{S} Старац разложи онај део погаче |
| вода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу његову |
| у богата села по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо |
| да старешина задруге ако није старешина села, рече ми: „Кажи господину кнезу: хвала му што те п |
| и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чеља |
| е некакву џиновску чегртаљку.</p> <p>Из села, десно испод Орлова Града, допираху узбуњива запев |
| се крви пролило, колико домова, колико села и градова разорило, колико је невине деце скапало |
| кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и млад |
| аловима, коме су скоро сељани из многих села сведоци били, и у коме су орлови славно победили.{ |
| на ме неки сељаци и сељанке из оближњих села који тражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на р |
| аставе, па растури по ново огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољ |
| ласнику придао по једног бубњара, те по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и жив |
| ка дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољц |
| мо нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још само десетак јуна |
| } Ваљада ни кнез не може хтети да му по селима остану само старци, удовице и ситна деца без ота |
| гоше ме и на рукама однесоше у најближе село где ми ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је |
| без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико врани |
| уман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом <pb n="156" /> |
| млађа жена.{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, тако ти среће ј |
| вором и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господине војвод |
| е ноћи од Босанаца слушали, стиже један сељак са Ибра па рече кнезу:{S} Хиљадама рањеника удари |
| а!</p> <p>Сад приђе други један по стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа жена.{S} Пољу |
| шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спава — кад сти |
| м зором стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлов |
| а, па се онда коњем својим прогура кроз сељаке, и додаде старом кнезу једну кожну скрињицу.</p> |
| е село где ми ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Господин Кнез, покривен тешким ран |
| тизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{ |
| и поток, окрену копље своје наопако, да сељани, чим га угледају, узму нагађати, да се нека неср |
| што говораше.{S} Није дуго потрајало па сељани и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље |
| о допире, њива са златним класјем, које сељани и сељанке сребрним срповима обарају.{S} У самом |
| бој орлова са ждраловима, коме су скоро сељани из многих села сведоци били, и у коме су орлови |
| га кнеза, никоме милије него постаријим сељанима у оној гомили света.</p> <p>„Видесте ли нашега |
| астела, и господа обнажујемо пред нашим сељанима, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и |
| Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпођу Мандалену, онако бледу, с туго |
| аше.{S} Није дуго потрајало па сељани и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупиш |
| њива са златним класјем, које сељани и сељанке сребрним срповима обарају.{S} У самом левом кут |
| Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближњих села који тражаху рањенике по пољу. |
| е жена, него неко божанско створење.{S} Сељаци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те з |
| осподару!{S} Живео нам млади кнежевић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им мало час кнез онако |
| игнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближњих села који тражаху рањенике |
| S} Кити прво коња па онда себе!“</p> <p>Сељацима, који онде у густој гомили стојаху, беше мило |
| осподин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси?!“</p> <p>Све |
| радоје. „Кад ли ће се једном то отровно семе истребити са ове лепе наше земље?!“</p> <pb n="97" |
| {S} Није чудо што су славуји и косови и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој рај земаљс |
| има јој умор и сетност, под очима плава сенка коју душевна боља подвлачи.{S} Него опет кроз тај |
| јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још г |
| изненађење да види човека, од којега је сенка тако често падала на Звезду Даницу Орлова Града, |
| у хладовини коју је западна кула својом сенком правила, седео је у високој храстовој столици ст |
| Него најправије ми рече старац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких срд |
| аки ће од њих мирно спавати на мирисном сену под красном зеленом колибом, или и под још красниј |
| шареници, коју му Ристивор на мирисном сену простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од ша |
| час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи ск |
| г у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се сеоске старешине, збијени сви заједно у једну гомилу, н |
| је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића |
| логлав је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео ост |
| ну; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало |
| сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, како је данас по |
| ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p>Проту |
| нда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има |
| му и вама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S} Како војвода зна, постојах вечерас |
| бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сетан невесео?“ питах сам себе.{S} Па рекох: „Како да н |
| х свагда светли невини детињи осмех.{S} Сети се једне њене миле, детињасте речи, па се у мраку |
| коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се сети нечега па, никако не осврћући се, викну:</p> <p>„О |
| присутних Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И још опаз |
| тражаше по својој памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му |
| а служи, не могох отети некаквој чудној сети и жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, него је |
| ића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига |
| стим ројевима <pb n="150" /> звезда.{S} Сетио се некакве старе приче коју је још, кад је малено |
| тране куле седела је кнегиња Мандалена, сетна и невесела, и ослушкивала одјецима који до ње доп |
| су.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу |
| <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо разговараху у гомилицама пред |
| ног старца, па и сам корачаше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И није то била само једна жало |
| а руке, па ме својим крупним очима тако сетно жалостиво гледа, да осетих како ми његова туга ср |
| је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, под очима плава сенка коју душевна боља подвла |
| двлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост њене ле |
| не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега што му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ |
| к се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој покојни отац причао о |
| ена ружа; цвет у коме се сливају невина сећања на пупољак и поуздана надања на пуно развијени ц |
| зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манастирској кујњ |
| кад си онаку књигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо ка |
| ече кнез снуждено попу Каритону. „Ти се сећаш како је то све друкчије било за наше младости!{S} |
| док ова војна траје!{S} Како моја памет сече, ова се војна свршила, и биће најправије и најпаме |
| ни људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си се срдио на ме.{S} Сигурно си имао право што си се с |
| ?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје руднике, |
| е из свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са степ |
| стела овде заједно са мном признати, да си међу нама свима ти једини који си достојан те части! |
| ога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те п |
| о, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех, как |
| кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства његова веран и добар слуга |
| еба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да |
| едам теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узо |
| S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени мила |
| ше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи изд |
| > <p>»О, Каритоне, Каритоне!{S} Камо да си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати |
| ко: „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „К |
| „Ако си толико скроман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно двор |
| да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак |
| итона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко,“ — рече старац отвара |
| утње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отворише јед |
| е посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбраниш кук |
| , кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да заборав |
| , опет немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напомен |
| лема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што казује како |
| радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на |
| о цару Душану, крваве сузе потицале кад си онаку књигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге |
| Па певају, дакако!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео је |
| олико си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загу |
| уде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ |
| Нека је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио како треба! прихвати кнез Добромир |
| а Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на м |
| мој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би |
| у књигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војв |
| је, брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој клет |
| ну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p>Протурише се кроз своје војни |
| да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан него г |
| измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га поп Каритон, па мало преврну |
| лушати мене свога војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко см |
| зе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мени <pb n="117" /> и мојој војсци сачувао чист обра |
| нез Градоје рањенику, „благо теби, који си крв своју на Косову пролио!“</p> <p>Војвода Радич по |
| Господине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао уз колено цару Душану, крваве сузе потицале |
| <p>„Хвала теби, господине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши |
| како је мало верних људи у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Го |
| и, да си међу нама свима ти једини који си достојан те части!“</p> <p>Сложно и весело привика с |
| “</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом кнез М |
| ришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покаже |
| „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не з |
| м, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших б |
| треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S |
| , и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног |
| } Каква кћерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пијан, Винко!“</p> <p>„Обојица смо се опили њеном ле |
| да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехо |
| рим с тобом две три речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш |
| <pb n="115" /> ја сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два |
| моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није |
| ећа је наша тако хтела!.....{S} Мученик си био за живота свога — јер ко може да носи круну овак |
| S} Што прекрати свој млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“ |
| часу у коме је славно погинути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <pb n=" |
| !{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбраниш кукавице, па не умеш да се устав |
| } Камо да си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше к |
| оче овај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко.</p> |
| нило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу |
| <p>„Ха!....{S} Видим!...{S} Видим те ко си!...{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{S} Ево Станк |
| S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то д |
| да и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе |
| .. овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онд |
| ј је наш славни цар лежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да заборављаш да си помагач Душанов б |
| е бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне среће!“</p> <p>„Сигурно опет издаја!“ привикаше |
| е!{S} Хвала ти што нам исприча све како си видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</p> <p |
| сподин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао.{ |
| си ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се |
| „Кнеже,“ узе Каритон да говори: „колико си остарео још ти не познај наш прост народ.{S} Ево да |
| ="194" /> си се срдио на ме.{S} Сигурно си имао право што си се срдио.{S} Него ми је сад двојин |
| хвати кнегиња узбуђена и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни |
| а тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто |
| дио на ме.{S} Сигурно си имао право што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином чудно, како мож |
| а.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, |
| >„Дедо,“ проговори Боривој питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља |
| ледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике |
| о храст.{S} Тебе смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стоти |
| и од мене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, |
| да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко,“ — рече старац отварајући писмо, „ево, |
| гу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти саградио, окитио и обдарио!“</p> <p>„Чудни сте ст |
| ажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га ст |
| њу рече, па му узеше довикивати: „Тако, сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и |
| виси о гвозденом танком ланцу, љуља се сиви соко један, са малим калпаком од скрлатне кадифе н |
| вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега виде се многа орловска гнез |
| е, у које је грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Боривојева, оплетена била, читав венац од |
| хрта, један бледомрк као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} |
| воје старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено |
| мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурни. <pb n="203" /> Боривој је лежао у несвести, ал |
| се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, поп |
| да пребројимо шаторове турске, не би ли сигурније рачун ухватили, колико ће бити тамо турске во |
| овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћемо распрштати Агарјане као јастр |
| ти <pb n="194" /> си се срдио на ме.{S} Сигурно си имао право што си се срдио.{S} Него ми је са |
| штва!{S} Нека ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још је |
| , да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим те, т |
| ед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само да је било изд |
| хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, него да ће с |
| енути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на |
| ао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори |
| се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина |
| и, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти имаш слободе и приступа код Свете Тројице ка |
| усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео п |
| чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нем |
| Србадијо, како си црне среће!“</p> <p>„Сигурно опет издаја!“ привикаше неколико од властеле из |
| негињо, снахо моја!{S} На теби остављам сигурност, славу почаст овога стародревног двора нашег. |
| у — али сад од велике душевне радости — сиђе доле на мраморну авлију.</p> </div> <div type="cha |
| за.{S} Онај пламен што из срца старчева сијну кроз речи његове, беше одмах запалио пламен у ват |
| викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, |
| ека би Сила светога благослова Његова и Сила Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима на |
| м распетога Спаситеља нашег!{S} Нека би Сила светога благослова Његова и Сила Часнога Крста, би |
| а.{S} Из авлије се по каменој степеници силазило у перивој, који се својим цветним лејама пружа |
| им појасем.</p> <p>„Хоћеш ли ти, кнеже, силазити у трпезарију, да вечерамо, или нећеш?“ продера |
| еј, слаб на читању ситних рукописа, али силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да |
| хта и побледе.{S} Напрегнувши све своје силе подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе ру |
| а, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А Ми |
| } Чусте какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере које нашем |
| снагу старчеву.{S} Онај <pb n="208" /> силни напор сломио га је.{S} Срце му силно залупа после |
| за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење |
| ња виде да се Ристивор бори са некаквим силним узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени што да ка |
| кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћући испи пехаре. |
| ји је казао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху запламтели црвено |
| е говора Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трпез |
| лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, неср |
| вилене завесе на шатору; нечија их рука силно размакну.{S} Испаде испод шатора војвода Милош, а |
| И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} Сав поцрвене, очи му севнуше гневн |
| по левој плећки.</p> <p>„Дедо!“ викаше силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих прву ра |
| дамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше силно раздраган.{S} Први он од властеле поче да помаже |
| p> <p>И онда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај силни нап |
| лену заставу Орловића, и кад стари кнез силно раздраган <pb n="72" /> викну громко: „Напред, ју |
| поклони се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Г |
| једно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца — последњим куцањем.{S} Паде мртав кнез Гр |
| орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу |
| некакав свој сабор.{S} Били су се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хте |
| /> силни напор сломио га је.{S} Срце му силно залупа последњим куцањем.</p> <p>И онда — узбуђењ |
| ога срца.</p> <p>„Како?!“ запита старац силно изненађен, па уставу Лабуда. „Шта рече ти то, син |
| под шатором остајао, онда би тек пао од силног умора на столицу, наслонио чело на руку, а руку |
| оуздане вести како се цар Агарјански са силном војском кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ен |
| више њих из свите војводине у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше |
| у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом напред једнога седог старца, који сад већ немаде |
| маћега вина у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{ |
| да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину |
| зове на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу ли им каза |
| се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вечера, па нам га |
| ја, младог дечка од петнаест година.{S} Син Градојев, кнез Милан Орловић, погинуо је пре две го |
| с к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао велики јунак, те му је Немања дао да се зове |
| pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси твојом дру |
| носити челенку коју је твој отац, а мој син, својим јунаштвом на Плочнику заслужио, и коју ми ј |
| тићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ дода |
| му је Лазар господар код живога Марка, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у |
| ведена и привенчана за Милана Градојева сина, и опет како су неки властели, вратив се живи из б |
| а требају данас сваки мач свакога свога сина!“</p> <p>Диже се граја од одобравања са свих стран |
| ето остани па сврши свето крштење свога сина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ продера се и намргоди кнез |
| о изгледаше!</p> <p>Отиде у конат свога сина.{S} Погледа празну постељу његову, празни сто њего |
| да оставите овај двор уочи крштења мога сина, него што бих могао пустити кнеза <pb n="124" /> Г |
| стадоше сви, да сврше крштење војводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објав |
| У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Доб |
| е помињи га!{S} Имај милости према љуби сина твога!{S} Не помињи име, које усне моје, од ових ш |
| како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дв |
| ара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога; али се бојим да своју |
| ла руке цара Душана, остане да прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ настави |
| ом твоме кораку — смилуј се па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена мо |
| ећ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема.{S} Старац погледаше к вратима и узе се срдит |
| и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мога побратима!{S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па |
| свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва твоја војна!{S} Нека с |
| Ристивору:</p> <p>„На тебе је сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад в |
| а у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда |
| а се гласно насмеја.</p> <p>„Шта ти је, синко, смешно?“ запита кнез попреко.</p> <p>„Смешно ми |
| . „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је под |
| сврћући се, викну:</p> <p>„О, Боривоје, синко!...{S} О, Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „ |
| е допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој.{S} Ристив |
| !“</p> <p>„Нека су ти сретне прве ране, синко!{S} Колико их имаш?“ питаше старац.</p> <pb n="20 |
| иле.</p> <pb n="147" /> <p>„Благо теби, синко,“ рече кнез Градоје рањенику, „благо теби, који с |
| S} Него да се најпре опростимо!{S} Оди, синко!“</p> <p>Рекав то стари кнез пружи своју десницу |
| “</p> <p>„То се теби све тек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У самој ствари то је Ристиворов |
| ти натраг к своме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, |
| нусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „ |
| ичаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ понављаше стари |
| заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапуташе старац нек |
| остив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске шт |
| а зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристиворе!{S} Прегази поток, пожури се међу жетео |
| у перо.{S} Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треб |
| иближи, старац му викну:</p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни го |
| аш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко,“ — рече старац отварајући писмо, „ево, синко, чи |
| “ — рече старац отварајући писмо, „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину!“</p> <p>Гос |
| /> образа, и шапутну му на ухо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“ |
| о Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака |
| мо неко некога убио!“</p> <p>„Потецимо, синко!{S} Пођи с нама, Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, |
| прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно, синко!{S} Нека ти је срећно!“ усклицаваше кнез Градоје |
| м сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати!“ рече старац љубазно младом влас |
| ђен, па уставу Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} Зар певају?!“</p> <p>Саставни своје густе веђ |
| е Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта с |
| ао да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“ рече му, па кад се Ристивор подиже, п |
| уће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно јунаштва |
| чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика |
| ита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори кнез Градоје, затежући очевид |
| руке стари се кнез окрете Ристивору:{S} Синко води нашег милог госта у црвену кулу, нек <pb n=" |
| а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} У седла |
| је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити само шта је паметно, најпаме |
| ћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Двориње прв |
| ?“ понови кнез питање свога унука. „Мој синко, ми полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Б |
| ку а другом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми твој клобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше |
| нога вина, па онда старац рече:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чу |
| целиваху, па онда узе говорити:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти моје заповести:{S} Прво одведи |
| властела, протурујете за владике своје синова и синовце, који су младост своју сагорели у слад |
| ветовах и мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, је |
| убите се!{S} Тако!{S} Сад сте опет моји синови!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо |
| у вечне споменике, чините и ви што као синови ове земље треба да чините, али — колико се уза т |
| рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох му се да те убије |
| , протурујете за владике своје синова и синовце, који су младост своју сагорели у сладости свет |
| мало час отишли.</p> <p>„И ништа боље, синовци моји, него да одстојимо јутрењу и да почнемо да |
| Устави се, кнеже Гојко!{S} Стегни срце, синовче мој!“ рече му. „Србадија ће помињати име војвод |
| и него навали на њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та ст |
| .{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китњастом четом и свил |
| изао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поломила теби, седи соколе |
| Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда оста са сином у дворани на првоме кату.</p> </div> <pb n="23" / |
| .{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да као Хришћански јунаци |
| <p>„Знаш ли нам, старче, рећи ко је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи к |
| ихој западној падини Голеша на којој је синоћ замркнула и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Турака |
| уј се на ова два млада грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред |
| нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало на |
| оследње заповести!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потражише по сви |
| т Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми с |
| ем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем |
| .5"> <head>V</head> <p>После оне велике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан дан ју |
| и!“</p> <p>Манда приђе полагано к своме сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, п |
| ани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако један део |
| се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви оштре маче, |
| и натуштени и намргођени.{S} Свакоме се сињи хладан камен на срце навалио; једва се дубоки узда |
| ња не могаху да свале са срца њена онај сињи камен нејасне туге и мутне слутње, што се на њ так |
| без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за погибију <pb n="182" /> нашу!“ рече кнез Гр |
| после два три корака окреће к Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако |
| p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, а сиромах Ристивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Бори |
| оре!{S} Јесте ли још у животу?!“ питаше сиромах млади Боривој, промуклим гласом, крвав по лицу, |
| у нашим црквеним књигама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако м |
| његове ризнице допуни опрема по каквога сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</ |
| би за твоју господску милост према мени сиромаху, Бог на небесима велику милост поклони!“</p> < |
| 7" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују |
| није њу Господин Кнез намењивао јадној сиротињи!“</p> <p>И стари кнез затвори врата од дворане |
| е и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти кажем.... немој нам з |
| , и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспи |
| а није ваљада сва Србадија спала на нас сиротињу у овоме крају!{S} Ман’ се, човече, та сам онај |
| уј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад је, згрешио |
| му куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова н |
| има пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади иза мене?!{S} Махни се, човече!{S} Нека иде кн |
| оње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <pb n="30" /> хоћеш, само моли свеца с |
| по селима остану само старци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та ниј |
| з црних облака лије.</p> <p>„Ухвати нас ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем дв |
| прихвати игуман Пајсеј, слаб на читању ситних рукописа, али силан у књигама.</p> <p>„А зар не |
| ислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон спустив празан пеха |
| али, или ослушкујете само грмљавини, те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p |
| ма, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати само бист |
| и се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па |
| славе људске, о пролазности богатства, сјаја и среће <pb n="164" /> на овоме свету и о стварно |
| уху.{S} Било је дивно погледати како се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије сл |
| а уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — |
| ога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек да |
| водина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем да |
| ега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.</p> < |
| ривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну челенку окићену драгим камењем и утврди је у сво |
| весели.</p> <p>На подножју једнога виса сјахали су били да коњима својима облакшају, и пођоше у |
| о времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га |
| ва у своме шатору, с малим једним ножем сјуреним усред срца!</p> <p>Пренерази се стари кнез.{S} |
| зах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед твога свеца следи крв у жи |
| је он сам својом руком себи нож у срце сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, прекрсти се од ч |
| е!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с |
| поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах к |
| да верују очима својима, беху се чисто скаменили за неколико тренутака, док не звизну мач Град |
| и и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</p> <p>По дужем ћутању проговориће кнез: „Ето |
| S} Онакве га речи запрепастише и готово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а к |
| градова разорило, колико је невине деце скапало од глади, све то тобож у богоугодној борби за П |
| прса скрштеним више мртвог војводе, не скидајући својих погледа са лица његова.{S} Беше погруж |
| е онда пусти у некакве дубоке мисли, не скидајући погледе своје са красног лица личнога и госпо |
| мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше својих погледа са старога витеза.{S} Онај пламе |
| Града?!“</p> <p>Кнез Градоје — који не скидаше својих погледа са лица Санџак-Бега — сав задрхт |
| оже да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше свога погледа са ње.{S} По румени, која му се р |
| ав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде клобук, поклони се војводи, па узбуђен, брзо и си |
| p>„Ево мене, господару!“ викну он оздо, скиде калпак и поклони се.</p> <p>„Ко стражари на кули? |
| Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич, скиде сребрни шлем свој, прекрсти се побожно, и чисто с |
| клони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољуби га у један па |
| кнез хитро скочи с коња као младић, па скиде калпак, те гологлав приђе к младоме војводи и пок |
| ас учиш чему ваља!“ прихвати војвода па скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви други учинише т |
| поде и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, |
| кнезу једну кожну скрињицу.</p> <p>Кнез скиде свој клобук, изви из њега своју сребрну челенку, |
| ба искупи око Ристивора, како, кад овај скиде свој калпак, сви мушкарци скидоше своје шубарице |
| о.{S} Старом се кнезу срце стеже.{S} Он скиде свој клобук, приђе корак два ближе, спусти се на |
| е, и да клекнемо!“</p> <p>И онда старац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се пола |
| ад овај скиде свој калпак, сви мушкарци скидоше своје шубарице и сукнене капе, па гологлави слу |
| "30" /> хоћеш, само моли свеца свога да скине са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед завето |
| оданде на нас тројицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда старац с |
| че, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну м |
| те ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ово <pb n="142" /> што овај наш рањени |
| ав до заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S} Сам прихвати из руку <pb n="81" /> Ри |
| платном.{S} Старцу нису ране привезали; скинули су му панцир, размакли му прсник те обнажили пр |
| он кнезу; — „ено га у винском подруму; скинуо мантију, засукао рукаве, на једном бурету разаст |
| као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да настави |
| ахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, гледаше |
| пут ка гомили која му се око господара склептала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ више није |
| преби ударцем о криву једну сабљу која склизну те га обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој бу |
| нка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше му ша |
| огозин ухвати ме плаховита дажда, те се склоних у једну пећину.{S} Нађох ту старца испосника.{S |
| з и госпођа Манда оставише терасу па се склонише у једну повелику одају у којој беше већ тако м |
| од витлањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса |
| етињасте речи, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху за |
| ужи по своме плашту поред свог унука, и склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очним поклоп |
| дати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке снове, владаше мрак у ходнику; |
| ио главу на прса, пустио вођице Лабуду, склопио руке на јабуку од седла, саставио калпак с густ |
| S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, |
| по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му |
| е био много уморан и опет не могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се успава на оном једнозвучном |
| pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јутрос, пред саму зору, мало з |
| /> на најближе Турке.{S} Пет сабаља се склопише над главом његовом, и опет се расклопише под в |
| на брзу руку од сухих храстових дасака склопљен.</p> <p>Око тога ковчега, покривена војводским |
| атког снивања.</p> <p>Није их дуго тако склопљене држао кад умукнуше комарци, и устави се хркањ |
| старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљеним рукама саслуша речи земље господара.{S} Млад |
| смејању, и у треску од лакога момачкога скока у колу пуном красних девојака.</p> </div> <pb n=" |
| вића, и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје коње у лево од старога кнеза.</p> |
| има, и поздрави мога Милана, нека ми се скорим надају!“ Па онда се живо исправи, окрете се нагл |
| ачку некакву молитву, крстећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада вите |
| е био бој орлова са ждраловима, коме су скоро сељани из многих села сведоци били, и у коме су о |
| искупила и сместила уз Орловићеву чету скоро сва војска војводина, јер кнез Градоје устављаше |
| /p> <p>И сва дружина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се ута |
| а се баци сребрним пехаром на Витомира, скочи на ноге па полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач |
| завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе! |
| азујем:{S} Ни један!“</p> <p>Стари кнез скочи са столице и сав поцрвене. „Ни један?!“ узвикну з |
| прекрсти, промрмља некакву молитвицу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не старац |
| решнима!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренутака |
| зи обредише пехарима по један пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, као да се |
| /p> <p>Угледав војводу стари кнез хитро скочи с коња као младић, па скиде калпак, те гологлав п |
| ку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> <p>Стари кнез махну руком |
| к на десно од Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се |
| е Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, протре мало очи, преви се и дубоко покло |
| На коње!...{S} Напред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну ле |
| Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи стари кнез, одгурну љутито свој сто, збаци скрлат |
| подару!“ одговори Ристивор невесело, па скочив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни госп |
| за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве на којој је лежао био, а својим узвико |
| узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим дедом — из |
| ема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к в |
| лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка |
| го да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад се само поменуше ла |
| о са највише куле на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па залајаше лавежом у коме беше нешто угу |
| светлу победу славно задобије!“</p> <p>Скочише на ноге сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, |
| ој, седела је на сниској лепо изрезаној скрињи госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но обично; у |
| има.{S} Везла је покров једној сребрној скрињи коју је са комадићем од часног дрвета и другим н |
| енку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну челенку окићену драгим камењем и |
| љаке, и додаде старом кнезу једну кожну скрињицу.</p> <p>Кнез скиде свој клобук, изви из њега с |
| јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред скрињом и при светлости од оне жуте воштанице писаше не |
| кутовима шатора; отворише и ону велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смештено и не нађо |
| и те унесох под шатор к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало п |
| е сиви соко један, са малим калпаком од скрлатне кадифе на глави.</p> <p>Према старцу, и само т |
| , одевен у господско рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, меканим чизмама до колена.{S} |
| ри кнез, одгурну љутито свој сто, збаци скрлатну доламу са златним токама са себе, засука рукав |
| ром стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске војске, |
| лавни цар лежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда е |
| чне, малодушне праве јунацима, а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалостима <pb n="7" /> о |
| помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се скромно, па настави: „Него вино да оставимо за после, а |
| осваја; стишавао плаховите, световао на скромност поносите, мирио завађене, и свагда при сваком |
| ло на руку, а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и |
| је стајаше гологлав и са рукама на прса скрштеним више мртвог војводе, не скидајући својих погл |
| зови сву своју властелу, нека се одмах скупи под твоје стегове, те је <pb n="18" /> води к мен |
| а поклисаревим да се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караманију.{S} Ено му је п |
| дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак нека бир |
| сових покајничке сузе, што се мешаху са скупоценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у ру |
| ко тамо у царству снова певао некаквоме скупу од јунака <pb n="40" /> једну од многих јуначких |
| а кнеза, као да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p> <p>„Право ти је?...{S} Како д |
| иви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу |
| ти, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кро |
| љаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што |
| И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли |
| трије и јасно чу тихо шуштање свиленога скута и полагани ход некога, који ношаше обућу од мекан |
| уда, него приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти за |
| ру, смерно се поклони, дохвати се руком скута кнежева и прихвати десницу, коју му старац пружи, |
| а јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кроз одушевљени |
| женост мешала.{S} Тек кад га мали Маша, скутоноша кнегињин приликом великих свечаности, живо по |
| живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј, слаб на читању ситних рукописа, али силан у књигама.</p |
| кандила пред иконом просипала се тиха и слаба светлост само по соби а није ни покушавала да про |
| е видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: и |
| Косову, него овде на његовим шареним а слабим зидинама?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свима |
| раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међ |
| своме.</p> <p>У двору у једној омањој и слабо осветљеној соби, са осетним задахом од уља које г |
| гова најбоља војска, јер с овом гомилом слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, |
| Опрости ми, Господине!{S} Мишљах више о слабоме срцу жене Магдалене, него о јакости твоје сажаљ |
| а Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у вечне споменике, чините и ви ш |
| да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином |
| без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио как |
| може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до |
| 44" /> рече Ристивор поуздано. „Нека је слава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косову погину |
| е кнез побожно па се прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Мла |
| а!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Го |
| о ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ |
| и све по танко казати!“</p> <p>„Нека је слава Богу!“ рече кнез побожно па се прекрсти; „нека је |
| драво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ак |
| „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“...</ |
| то бацати свој глас, који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја |
| з покајања у опроштај,.. из опроштаја у славан живот!“</p> <p>„Нисам видовит, као Лабуд твој;“ |
| с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до коле |
| е год овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на пост |
| , кажи по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да исприча о једној прилиц |
| арог јунаштва, па откуд може бити старе славе?!...{S} У истину ево су последња времена!...{S} К |
| а нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био да се ј |
| јеванђеље, појаше опет дивно о таштини славе људске, о пролазности богатства, сјаја и среће <p |
| олова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор расте |
| тиворе!{S} Брате!{S} Јуначе!{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже |
| и опет сасвим поуздано кнез Градоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди |
| лове око трпезе.</p> <pb n="104" /> <p>„Славе ти, кнеже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брат |
| се један део војске растурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и опет сасвим поуздано кнез Град |
| едити, па је весело и радосно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез Вукан, „нико не може бити весе |
| ниси био мудар прошле Суботе?“</p> <p>„Славе ми, кнеже Нинко,“ рече властелин Витомир, коме по |
| о часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртв |
| да нареди, јер има међу вама који би по слави свога имена и по крепости свога срца боље од мене |
| Јована Крститеља, кога је дом Орловићев славио као своје крсно име.</p> <p>Причало се много шта |
| им Ристифор приђе.</p> <p>„Уставите се, славна јуначка господо!“ рече им тихо. „Уставити се, је |
| оје загледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза Гр |
| му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери |
| какве је људе <pb n="47" /> спала данас славна царевина српска!...{S} Бадава, нема више ни стар |
| и твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазише |
| оме пријатељу о госпоштини и о јунаштву славне господе Орловића.{S} Са правим заносом, као да г |
| па громко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару!{S} Живео нам млади кнежевић!“ Сељаци |
| ноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те ср |
| ет те поздрављам добродошлицом, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји ју |
| ; „него опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију улази!“</p> <p>„За јуна |
| ив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа оставила!{ |
| је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ одговори Ристивор невесело, па скочи |
| ијега пута, и још срећнијега повратка у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе и |
| ега више тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сетан невесео?“ питах сам себе.{S} Па р |
| о да легнем на постељу, на којој је наш славни цар лежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да заб |
| адије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака |
| овање, славно војевање и још срећније и славније враћање завичају своме.</p> <p>У двору у једно |
| до, које ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</p> <p>Снужди се кнез Градоје |
| о некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог попа Каритона, који, кад се мал |
| и усклицима желећи јој срећно путовање, славно војевање и још срећније и славније враћање завич |
| нађете уза свога цара у часу у коме је славно погинути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да ра |
| да му помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господина Кнеза, ј |
| раведна је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крштењу да добије.{S} Нико т |
| штење војводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пред |
| у на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти с |
| х села сведоци били, и у коме су орлови славно победили.{S} А кога значе орлови него Србадију, |
| али никад не заборављај да носиш једно славно име, које су ти твој отац и твој дед светло пред |
| и Хришћанској вери нову и светлу победу славно задобије!“</p> <p>Скочише на ноге сви присутни, |
| иси више млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — г |
| те браће српске са Приморја!{S} У славу славног Дубровника, у славу красног Котора, у славу пит |
| јуначкога оца, и очинском пажњом твога славнога деда!“</p> <p>Онај народ, што могаше видети ка |
| на које наиђосмо, казиваху о великој и славној победи наше војске, о поразу Агарјана, о погиби |
| е на Плочнику дала многославни прилог у славној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија |
| ан Орловић, погинуо је пре две године у славној бици на Плочнику, допринев знаменитим својим ли |
| Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више? |
| е би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дворем на |
| е да се сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику да умножите славу своју.{S} Верујте ми, |
| кој велико молепствије за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и |
| невини поглед одговара нечујним дахом: „Славо моја!“ Ово двоје младих пустише своје погледе, да |
| јака, што изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома враћа, тражаше да види своју милол |
| јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n="73" /> <p>Узе мушкадија рад |
| хо моја!{S} На теби остављам сигурност, славу почаст овога стародревног двора нашег.....{S} Од |
| дметне као своје дете!“</p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ рикну као бесан кнез Миросав, па се баци |
| јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, о |
| наше друговање на бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>После ово |
| ску, крвљу својом посветили ту цркву на славу Божју?!“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти |
| то изгубисте славну прилику да умножите славу своју.{S} Верујте ми, <pb n="133" /> стеже ми се |
| док ми празнисмо пехаре други ухватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и је |
| ож у богоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведн |
| лузи Ристивору, јер служећи мене изгуби славу да тебе послужи!...{S} Опрости и мени, некада тво |
| госмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад т |
| их пчела.{S} Богатство им није повисило славу, али је није ни засенило.{S} Повисило је госпошти |
| морја!{S} У славу славног Дубровника, у славу красног Котора, у славу питоме Будве беле, у слав |
| г Дубровника, у славу красног Котора, у славу питоме Будве беле, у славу српског Приморја!“</p> |
| ог Котора, у славу питоме Будве беле, у славу српског Приморја!“</p> <p>Затрешта кликтање какво |
| честите браће српске са Приморја!{S} У славу славног Дубровника, у славу красног Котора, у сла |
| ем.{S} Господо, подигнимо пехаре наше у славу Господа Бога, који је у овако мучним данима Србад |
| слиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb n="31" /> ме Аг |
| ше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање не растопи |
| подо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се не деле од свога Го |
| , пуните пехаре своје па их подигнимо у славу наше честите браће српске са Приморја!{S} У славу |
| ди те анђели запале нову једну звезду у славу јунакова имена, те она гори вечном неугасном свет |
| и Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не |
| скога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекли били.</p> <p>Била |
| жа, и липова цвета!{S} Није чудо што су славуји и косови и сенице изабрали перивој Орлова Града |
| милина онога луга, којим прелажаху, зло слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио.{S} |
| неописану неку сладост пролазећи туда, сладост која га чудновато подсећаше на часове милине ко |
| тињској невиности осећао неописану неку сладост пролазећи туда, сладост која га чудновато подсе |
| новце, који су младост своју сагорели у сладости световне грешности, а који ни појма немају о т |
| ириса, које је њихов цвећа пуни перивој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и |
| се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти слатког снивања.</p> <p>Није их дуго тако склопљ |
| мој трудити своју старост.{S} Немој нам слати ни дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје властеле |
| незу Градоју, који ми ево даде од своје слатке малвасије, те ми оживе срце које већ беше малакс |
| ас, пре него што Иван склопи очи на оне слатке снове, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван |
| реба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} Властелин Витомир ми је пред вама св |
| лањало, — све то гледати па дихати оним слатким поветарцем,који се напојио мирисом од босиљка, |
| на сребрној месечини у потоку купа.{S} Слатко је било прелазити том свежом и мирисном хладовин |
| у његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господа |
| о приђу к руци старчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па на |
| ном њену сунчаном осмеху занео у сласти слатког снивања.</p> <p>Није их дуго тако склопљене држ |
| 54" /> рукав, Ристивор се трже из свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те |
| о не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који неће оставити Хришћански нар |
| узеше појати.{S} Зајеча она трпезарија слаткогласним појањем као да је црква.</p> <p>Али још н |
| у сложно „Многаја љета“, које духовници слаткогласно калуђерски поведоше.</p> <p>Кад се та бура |
| стију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком малвасијом!{S} Путник је, сухо му је грло од пр |
| ево сад претварам његово кисело вино у слатку малвасију.{S} Не могу ја сад ово прекинути, нити |
| „Него, молим те, видиш да се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царска властела, и го |
| ме сва господа и сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стојећи гологлави, стари кнез |
| његову у златној колевци|“</p> <p>Па се слегао радостан народ око мале војске кнежеве, рекао би |
| јурим; и три пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не |
| } Док само наш Градоје као град грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов |
| из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао дворанки Босиљки, и не подижући свога погледа |
| ље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} По топоту, који допираше до њега, покушав |
| овца!“</p> <p>Млад човек, који гологлав следоваше Ристивору, смерно се поклони, дохвати се руко |
| слушкује топот од коња у војске која му следоваше.{S} Али, на своје велико чудо, не могаше више |
| , као клетвеници твога дома од старина, следујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за ц |
| его дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то красно, кнеже!“ прихвати |
| на та гомила извијаше из дворске капије следујући попу Каритону, који и сам корачаше полагано и |
| > <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, к |
| пуно народа, пуно света свакојака, пуно слепих и кљастих просјака, <pb n="78" /> сасвим као на |
| четири стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та ве |
| ез парохија о њему причати, и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него да махнемо <p |
| та од некуда холуј диже) час опет журно слетали ка голубињаку, те загушеним и усплахиреним гугу |
| вора.{S} Врапци се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у голубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ |
| ни пуно развијена ружа; цвет у коме се сливају невина сећања на пупољак и поуздана надања на п |
| у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође Мандалене.</p> <p>„Погледај у ову слику!“ |
| аче, тако ти среће јуначке, није ли ово слика Мандалене, кћери војводе Новака, жене кнеза Милан |
| не разбио.</p> <p>Тек би се из нацртане слике могло видети како је диван Орлов Град, а речима ј |
| ма.{S} Кад гледалац стане према средини слике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз |
| жају голишаве шије своје.{S} По средини слике пукла, докле око допире, њива са златним класјем, |
| срповима обарају.{S} У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене простирке, п |
| д огњишта, исписана је била сва великом сликом онога удеса, од којега се властелинска кућа Голу |
| се побожно три пута, и три пута целива слику Исусову, а шапуташе тихо:</p> <p>„Опрости ми, Гос |
| висине и издалека, гледаше непомично на слику, коју беше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело ка |
| е крилу Орлова Града могли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама о |
| спође Мандалене.</p> <p>„Погледај у ову слику!“ настави Санџак-Бег поднесав је пред очи старога |
| : „Покајте се!“ Што је најчудније у тој слици свеца Орловићеве куће било, јесте то: што, ма из |
| дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се слободан, баци се стражњим ногама у вис па онда весело |
| од војске светаца, под сигурно ти имаш слободе и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш, па |
| .{S} Послушна својој госпођи, приђе она слободно и право к Ристивору, извади иза свога паса кит |
| д руке војводе Милоша.{S} Наступасмо ми слободно и све кликћући.{S} Потиснусмо лево крило непри |
| из њене руке Ристивор гледаше с великом слободом право у њене очи.{S} Она му ништа не прозбори; |
| вија уска кожна листина, на којој црним словима пише: „Покајте се!“ Што је најчудније у тој сли |
| ура.{S} Милина је било погледати на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</p> < |
| има, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те протерају погану Агарјанску аждају |
| свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не |
| итаву умку од пољскога цвећа; испред ње сложио у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за |
| , који му јутарњи његов поздрав живим и сложним ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на крај лев |
| “</p> <p>„Шта рече?!“ привикаше господа сложно у глас, неки од њих као у истини запрепашћени, а |
| се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те |
| /p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да јер тако наредише Сабор |
| , кнеже Орловићу!{S} Хоћемо!“ привикаше сложно кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо м |
| закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад јесте закон,“ прихвати к |
| ад, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, дец |
| оше у војничке господе, те их не замени сложно и смерно појање игумана Пајсија и његове браће д |
| у!{S} Живео нам млади кнежевић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им мало час кнез онако попреко |
| Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници сложно.</p> <p>„Само, разуме се,“ настави отац Хараламп |
| , док се то бурно кликтање не растопи у сложно „Многаја љета“, које духовници слаткогласно калу |
| молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи |
| дини који си достојан те части!“</p> <p>Сложно и весело привика сва она господа да је све тако |
| у Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца — послед |
| еву.{S} Онај <pb n="208" /> силни напор сломио га је.{S} Срце му силно залупа последњим куцањем |
| ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме оби |
| насташе последња времена, кад се једна слуга буни против господара свога!“ рече он; па онда на |
| оривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлов |
| сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се по |
| моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужио, да му толику пошту чиниш!“ рече |
| или сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по прегрш сребрни |
| ди огранак дома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје коње у лево од |
| 07" /> пролазили, виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је слуга |
| ара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим |
| подару, да ти помогнем?“ упита га стари слуга његов који не знађаше какав се терет свалио на ду |
| таше све кутове од шатора.</p> <p>„Твој слуга није постидео свога господара!“ рече Санџак-Бег. |
| и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор>“ питаше кнез па брижним погледом пре |
| Ристивору: „Од овога часа ниси више мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, који се дого |
| атор, под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је |
| а ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ |
| о ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, мој честит |
| од раног детињства његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца не сам |
| цо, пехаре свима!“ викну игуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испије |
| јте, децо,“ викну војвода младим својим слугама што јахаху иза њега, — „додајте Ристивору чутур |
| Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се стари кнез, одмах по свршеном |
| ребало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што сам за |
| ој великој авлији дворској.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на до |
| p>Два се млада витеза, две властелинске слуге два племенита господара, брзо спријатељише, те Ив |
| кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске слуге изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му |
| бити да се он не срди кад му митроносне слуге његове приступају с рукама црним од угарка и крва |
| један за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Кр |
| мо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир диг |
| > заврти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас |
| ен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит Илдирим, ч |
| ког једног греха!</p> <p>„О, наша верна слуго, добри Ристиворе!“ прихвати кнегиња узбуђена и ра |
| Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Бож |
| ђео.</p> <p>„Приступи ближе, верна наша слуго Ристиворе!“ рече му она оним својим чудним гласом |
| о смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, синко Рис |
| ми што ћу да те молим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне стране поред мене, нека сви јун |
| х, у добри час!“ рече старац чим угледа слугу свога. „Дед казуј колико их је се прихватило руко |
| но и тужно погледа у свога старог седог слугу Некудима.{S} Подуго га гледаше — као да у мислима |
| Градоје, праћени неколицином властеле и слугу, журним кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка с |
| имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него као млађег брата, пази и чувај нам старога г |
| Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била у њих |
| прелистава све листове Некудимове верне службе још од оних дана кад га је као малено дете носио |
| аде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јуначке на <pb n="111" /> Косову!{S} Помислите к |
| ов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем по гомили Агарјана? |
| мао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби земље господара!“</p> <p>И Ристивор ућута као чо |
| им срећним јунацима погинем на Косову у служби цара честитога, онда.... онда те молим.... подај |
| узрасте поноси твојом дружбом и твојом службом, како сам се ја поносио дружбом твога јуначкога |
| ..{S} Опрости моме слузи Ристивору, јер служећи мене изгуби славу да тебе послужи!...{S} Опрост |
| калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани под зас |
| ни дивном малвасијом, којом нас војвода служи, не могох отети некаквој чудној сети и жалости!“< |
| бин, који би срећан био да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији што је имао срећу д |
| и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не сл |
| следњих десет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке зап |
| о дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да ва |
| !“ беше последња заповест Кнеза Градоја слузи своме Ристивору.</p> </div> <pb n="198" /> <div t |
| да те верно послужи!...{S} Опрости моме слузи Ристивору, јер служећи мене изгуби славу да тебе |
| твоме верном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!...{S} Једва сад да смем о |
| несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда н |
| ом устрепетаним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно |
| огу: нико у српској војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез |
| уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p |
| о је оне који казиваху како их нека зла слутња осваја; стишавао плаховите, световао на скромнос |
| до да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у жив |
| ем гукаху голубицама својим некакве зле слутње своје, као да их — онако клањајући им се и ширећ |
| на онај сињи камен нејасне туге и мутне слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто ј |
| а рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорни народе!...{S} Бог |
| Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пропушташе прилику да по |
| но оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега што му |
| певао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристиворе!{S} Прегази поток, пожури се ме |
| оштено.....{S} Народе, чувај нам двор и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о народу наше |
| илити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никад |
| чаху што су као прошле ноћи од Босанаца слушали, стиже један сељак са Ибра па рече кнезу:{S} Хи |
| јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш ро |
| таром гнезду Орловића!“</p> <p>„Само те слушам шта и како говориш, господару!“ узме реч Ристиво |
| тељем, <pb n="109" /> да ја не муцајући слушам твоје заповести!{S} Ми смо овде на пољу, на коме |
| реч Ристивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чудна и мучна вр |
| се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама |
| сно је јеванђеље које ваља гологлави да слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, витешки старче, који нас |
| нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, него тражимо да се војвода с в |
| че коју је још, кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави јунак погин |
| догледу турске војске оставим сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет година, али да |
| седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако |
| ојима је Боривој још од раног детињства слушао тако многе и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала |
| не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кнеза?“ ре |
| жу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја кажем! |
| pb n="96" /> две недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p> <p>„Почни само, |
| и старешина.{S} Камо наше среће да њега слушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, војници <pb n |
| се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате заповести свога старијега?“</p> <p>„Не можемо м |
| етно да се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест нашег старешине!“</p> <p>„Тако је у ис |
| да; осећах како ме рука његова дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, несретниче!{S} Исповеди |
| е шубарице и сукнене капе, па гологлави слушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуго потрајал |
| је чудесно царство.</p> <p>Не мичући се слушаше Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} |
| оше својим домовима!“</p> <p>Стари кнез слушаше Ристивора немо, с раширеним зеницама и отворени |
| омир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео сво |
| ди од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана |
| н по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — узе да говори на |
| ји, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио |
| и ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј |
| ом Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пропушташе при |
| доје мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад с |
| ојводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи својој право у очи, него, обор |
| у беху запламтели црвеном ватром.{S} Не смеде погледати у очи госпође кнегиње, него гледаше пре |
| твореним трепавицама — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз гомилу своје |
| ри.{S} Владаше мртва тишина.{S} Нико не смеде да жури уморног рањеника, и нико не проговори реч |
| водо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не смедијаше да што проговори, а старац не могаше, јер му |
| емо?“ викаше старац. „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} За |
| b n="58" /> кад год му сагледах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али |
| S} Ова ведрина природе као да се гласно смејала ономе тешком облаку, који се над душом старога |
| ономе пољу у певању, кликтању, гласном смејању, и у треску од лакога момачкога скока у колу пу |
| манастиру,“ — ту многи почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књигу |
| видети ни разумети што се они то толико смеју, па онда опет настави:</p> <p>„Сутра кад се будем |
| ше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“</p> <p>»О, Каритоне, |
| } Авај жалости моје!...{S} Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како да |
| ти да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим |
| <pb n="113" /> муња труо храст.{S} Тебе смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћ |
| !{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа |
| а ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме бих сме |
| </p> <p>„Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучи |
| е!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“</p> <p>»О, Каритоне, Каритоне! |
| !{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, да сан |
| И опет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико пута помишљах да |
| клони!“</p> <p>Диже се млади властелин, смерно се кнезу поклони па рече:</p> <p>„Хвала ти, госп |
| ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш како слатко сни |
| век, који гологлав следоваше Ристивору, смерно се поклони, дохвати се руком скута кнежева и при |
| очи, преви се и дубоко поклони кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, госп |
| ом Кнезом!“</p> <p>И кад се сва тројица смерно причестише, онда кнез Градоје, ведар и готово ве |
| 35" /> у перчин, намаче петрахиљ, приђе смерно пред велику икону великога свеца; метаниса три п |
| сузе низ бледе образе.</p> <p>Сад приђе смерно и Ристивор.{S} Гологлав дубоко се поклони пред с |
| а и пружи десницу Мандалени, која му је смерно пољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да виче |
| а ми паметни људи казиваху!“ брањаше се смерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе г |
| приђе к младоме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли с |
| јске растурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и опет сасвим поуздано кнез Градоје, — „Славе ми |
| о а мекшим од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор |
| ничке господе, те их не замени сложно и смерно појање игумана Пајсија и његове браће духовника, |
| кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеше појати.{S} Зајеча она трпезариј |
| исам видовит, као Лабуд твој;“ прихвати смерно, али нешто као и невесело, Ристивор; „него опет |
| благослов и пружи руку кнезу, коју овај смерно целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало оста |
| и буздован.</p> <p>„Господару,“ рече он смерно, „ево ти буздован твој!{S} Може ти требати на Ко |
| н властелин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно иза стола свога господара, и, час руком, час миг |
| а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које ј |
| и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Јабучила натраг путем, који |
| p> <p>„Господине војводо!“ узе опет реч смерно и невесело Ристивор, — „ја још не доврших све шт |
| пута више калуђера него што се може да смести у хиљаду манастира; истина је да је многи и мног |
| моли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела |
| лобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то смести око заставе, па растури по ново огласнике по сел |
| и, обраслој високом папрати, искупила и сместила уз Орловићеву чету скоро сва војска војводина, |
| јска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу друмом царским к југ |
| е у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или као да |
| тали....“ |</p> <p>Ту га прекиде гласни смех неколике господе.{S} Стари се кнез осврну, погледа |
| } И тај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади вој |
| помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа у смех, који се још гласније заори, кад стари кнез доброћ |
| ни запрепашћени, а други опет ударише у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати за Косово,“ одговори |
| страна, али је надјача јека од горкога смеха кнеза Миросава.</p> <p>„Хвала теби, војводо, на л |
| асно насмеја.</p> <p>„Шта ти је, синко, смешно?“ запита кнез попреко.</p> <p>„Смешно ми једа ви |
| а и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно ш |
| рича, него се сам сећа нечега што му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља вој |
| , смешно?“ запита кнез попреко.</p> <p>„Смешно ми једа видим какве муке има Ристивор с Јабучило |
| ку скрињу, преврнуше све што у њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни ш |
| г, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његов |
| тачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, што се синоћ при в |
| госпођа Мандалена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу мо |
| да се Свевишња Светиња у Светој Тројици смилује на молитву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво |
| о и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпођа |
| после оноликих потреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око пон |
| душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо ис |
| ледњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбили.{ |
| среће, брате?!“ „Помислите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а |
| о.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гласе! |
| Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него да је |
| а му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други ухва |
| лели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Дру |
| и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p>Госпођа |
| n="123" /> нека остане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја т |
| Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ |
| n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњ |
| Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна бр |
| арчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочекује |
| друкчије било за наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет пута више људи но оружја, и мучи |
| кнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, |
| S} Ти си пијан, Винко!“</p> <p>„Обојица смо се опили њеном лепотом!“ прихваташе Винко, па се гр |
| уну оваквог <pb n="188" /> народа какав смо ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од свих |
| и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате?!“ „Помислите, госпо |
| се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо бо |
| „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом |
| ђерима, овај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светл |
| нас не ће ништа теби пребацити, јер сви смо подједнако пред Господином Кнезом и пред Богом крив |
| } Ово је страшно и ужасно!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако о Господина Кнеза огрешили!“ рече |
| ци!{S} Предајите се нама јунацима, који смо пријатељи јунака!{S} Предајте, се, море, не гините |
| ово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу |
| бити веселији и радоснији него ми који смо овде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сиг |
| тва његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца не само верно и одано |
| ти.{S} А за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у јужној кули, ону исту у којој је ца |
| есет пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на с |
| муцајући слушам твоје заповести!{S} Ми смо овде на пољу, на коме се истом искупљамо.{S} Могао |
| грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кукавице, нити с |
| ивој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз н |
| ље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријат |
| уди зле среће, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби преб |
| ажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред непријатељем па да ћутећки примамо заповести т |
| {S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два |
| „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакали, и |
| преврну закрвављене очи своје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно |
| те ви њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још сн |
| ам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо |
| зишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као |
| а заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор причао |
| атио свога господара и дворио га на тој смотри, која је трајала од ранога јутра па до после под |
| вао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погиби |
| „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ев |
| звоно на Крушевачкој цркви кад оглашује смрт каквог великог човека.{S} И застајаше Кнез овда он |
| ке Турцима, који га погубише, да освете смрт свога цара, па му онда тело предадоше калуђерима Г |
| n="153" /> жалости срца свога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли како је се наместио на свилен |
| о на време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе приступимо хоћу да в |
| но било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше име подјед |
| <p>„За јунака погибије нема!....{S} Има смрти,“.... рече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У том из |
| осподин Кнез послао уз писмо о јуначкој смрти његовој!“</p> <p>И онда стари кнез задену своју ч |
| он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} Властелин Витоми |
| главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и опет |
| е као да он једини онде нема ни од кога смртног какав опроштај да тражи.</p> <p>Ристивор приђе |
| ан властелин, који је цело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше глав |
| нама грешнима!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тре |
| и опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље с |
| го спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, који упаде у шатор вич |
| са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то |
| се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом свет |
| кну попу:</p> <p>„Ходи, попе, да меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одговори поп, |
| мој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи стари кнез, одгурну љути |
| ђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај <pb n="208" /> силни напор слом |
| е бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душевни и телесн |
| а Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један страховит грех што га наш |
| ор, јер по пакосним сплеткама сотониним снађе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, у |
| , мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли ти што, господ |
| али! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна мишица његова, и што је још младо срце у њега!.. |
| трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена човека од својих четрдесет годи |
| “</p> <p>И старац полете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али се по |
| шивати ни оклевати, него притеци брзо и снажно и помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој човек, |
| е!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по светини око двора д |
| „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, |
| у?! <pb n="11" /> Нити је чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако с |
| по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, ис |
| и га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече старац сав пренеражен; — „како бих ја дава |
| младу жену, па јој рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, што ти је?{S} Што сузе лијеш?</p> <p>„Од ра |
| добро да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, снахо моја!{S} На теби остављам сигурност, славу почаст |
| им те ко си!...{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{S} Ево Станка!....{S} Станко, ох.... бедни |
| је он лош друг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашег |
| о њој говорећи, промрмља:</p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га |
| витеза.{S} Десном руком својом водио је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све |
| за оног бунтовника молиш?!“ упита кнез снаху своју као изненађен, па се мало и намргоди. „Не м |
| аљаности и честитости; молим те за моју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у животу, м |
| увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело као снег <pb n="8" /> седи на сниској клупи па пун сажаљиво |
| ом коњаника, па се и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, отапала, док се није све |
| и пећине некакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стресе |
| сунчаном осмеху занео у сласти слатког снивања.</p> <p>Није их дуго тако склопљене држао кад у |
| е доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n="44" /> рече Рист |
| , пред саму зору, мало задремах, и тада снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али |
| к руци старчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ |
| пу виша од осталога патоса.{S} На овоме снижем патосу било је неколико храстових трпеза са стол |
| а по каменим плочама од спода — стајаше снизак а по дугачак ковчег од храстовине, на који је Ри |
| ла готово као нека црква, само нешто по сниска.{S} У зиду на исток лежало је велико отворено ог |
| о те не поведох!“ говораше кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе међу грање од липе као д |
| поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости |
| е и јагањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па убрзаним дахом дактаху од врућине.</p> |
| рно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да говори: |
| оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ноге његове, гори у сребрној шкољц |
| ебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шестостраној конати у Жутој Кули.</p> <p>У дебе |
| гледаше на југ у перивој, седела је на сниској лепо изрезаној скрињи госпођа Мандалена.{S} Бил |
| рухо бело као снег <pb n="8" /> седи на сниској клупи па пун сажаљивости гледа у Марију Магдале |
| ади витез далеко, далеко тамо у царству снова певао некаквоме скупу од јунака <pb n="40" /> јед |
| ом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од Млетака?!{S} |
| него што Иван склопи очи на оне слатке снове, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потрес |
| ед њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова дрвета, — пуна изве |
| да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога шатора, под којим наш во |
| си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n="44" /> рече |
| ина како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда бризну плакати,</p> |
| <p>На послетку војвода, блед као крпа, снужден, уздрхтан, запита Ристивора полаганим говором и |
| зио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено некакви |
| коње, и појурише за Ристивором.{S} Сви снуждени, сви натуштени и намргођени.{S} Свакоме се сињ |
| настала су последња времена!“ рече кнез снуждено попу Каритону. „Ти се сећаш како је то све дру |
| као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Јабучила натраг путем, којим су мало |
| у, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати |
| неколико тренутака, па се онда ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој к |
| итим и славним данима поклонио!“</p> <p>Снужди се кнез Градоје, обори главу ниско, замисли се н |
| моју трпезу, са које заједнички једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један другом у час |
| ечано брујање оне свете погребне песме „Со свјатими упокој!“ Него куд ја одох?!{S} Опростите ми |
| стопи у тиху месечину којом се ходник и соба њихова за неколико тренутака испунише, да се опет |
| " /> стави стражу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> |
| стане, Ристивор пређе преко средине од собе па се устави на самом уласку од оне позорнице, у к |
| ан отпратише кнеза до на праг од његове собе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им старац пру |
| , јер се у томе часу на прагу од њихове собе јави прилика једне високе, сувоњаве, средњовечне ж |
| вода, заповедам: одлазите одмах у своје собе у овоме двору, па ће сутра порота од властеле каза |
| било запарно оставише отворена врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао сво |
| да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало прекратио.</ |
| ема његовој постељи у једној по широкој соби при земљи одмах испод терасе.</p> <pb n="37" /> <p |
| вору у једној омањој и слабо осветљеној соби, са осетним задахом од уља које гораше у сребрним |
| сипала се тиха и слаба светлост само по соби а није ни покушавала да пробије мрак великога ходн |
| ало па се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза где стоји |
| да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, и све што му треба да чи |
| светлошћу недовољно осветљаваше мрачну собу.{S} Како је било запарно оставише отворена врата и |
| о гвозденом танком ланцу, љуља се сиви соко један, са малим калпаком од скрлатне кадифе на гла |
| драга и срце му запали, те, кличући као соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} Ниј |
| оје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрада |
| ма одјахао у планину да огледају младог сокола, ког му Дубровачки трговци ономад дароваше.{S} В |
| че, па му узеше довикивати: „Тако, сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко б |
| аким соколом, крила поломила теби, седи соколе, обрано наша на крајини.{S} Немој трудити своју |
| или су они на далеко чувени као „српски соколови“, а већ од како се прозваше Орловићима старали |
| ову, и право је замислити, да се његову соколову оку ништа измакло није.{S} Нико од њега не зна |
| да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поломила теби, седи соколе, обрано наша |
| о како тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „ |
| изна за краља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одговора! „Ми, |
| орна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога издајни |
| итвени жубор, јер по пакосним сплеткама сотониним снађе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пу |
| о и на пријатељска изазивања.</p> <p>За софром у великој трпезарији вечерало је с војводом око |
| о се на поњаву под својим шатором не да спава, него да прибере мисли после оноликих потреса тог |
| долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта са пуно варница распрштаних у |
| сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред крчму овај властелин, рањен у бу |
| тебе је сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> |
| војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb n="155" /> |
| ло да говорим с човеком, који као да је спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанов |
| к сан спусти на трепавице.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вик |
| од мојим шатором, сваки ће од њих мирно спавати на мирисном сену под красном зеленом колибом, и |
| >Поред ногу његових испружила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други сиво |
| друго, страх ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза нема велика војска, па ће |
| и!{S} Ја на какве је људе <pb n="47" /> спала данас славна царевина српска!...{S} Бадава, нема |
| прихватио: „Та није ваљада сва Србадија спала на нас сиротињу у овоме крају!{S} Ман’ се, човече |
| а му побијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни камен н |
| ви и <pb n="90" /> владике на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом Писму не видеше све о |
| “ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ћ |
| рпска мишица и свака кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, то теби није ништа“ рече к |
| е, да одбранимо по коју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећ |
| јника, који ће издајом својом да спрече спасење свога отачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча опет кнез |
| то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио као своје, |
| рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситеља нашег!{S} Нека би Сила светога благослова Њег |
| само да се спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да н |
| кнегињу Василију и испричах му како је спасла своје чедо од орлушине, <pb n="28" /> а ти и поп |
| оузданом руком прострелила орлушину, те спасла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и |
| а сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут нане |
| — „додајте Ристивору чутуру вина, нека спере прашину са грла!“</p> <p>„Хвала теби, господине в |
| читаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога попа Каритона!“</p> < |
| е онај молитвени жубор, јер по пакосним сплеткама сотониним снађе попа неко зевање.{S} Кад већ |
| па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га д |
| жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод застираше.</p> <p>У ономе усеку к прозору, што пра |
| едаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p>Д |
| о у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{ |
| простртих поњава по каменим плочама од спода — стајаше снизак а по дугачак ковчег од храстовин |
| амо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који су му стари оставили; и сваки ј |
| одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су ср |
| година држала громада од камења, прост споменик подигнут рукама Турака јунака, двојици јунака |
| е српска слава мачевима урезује у вечне споменике, чините и ви што као синови ове земље треба д |
| свој црвени пас да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразно; |
| м, која се само крвљу мојом ил’ његовом спрати може!“ говораше кнез Витомир доста мирно. „Ја са |
| у, која се само мојом ил’ његовом крвљу спрати може!“</p> <p>„Кнез Миросав је претресао кости м |
| еза до на праг од његове собе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи десницу, кој |
| о и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад већ сва |
| ове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама поклисаревим да се во |
| непосредним настојавањем старога кнеза спреме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивал |
| <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли само разбудио успавана и загрејао захл |
| је тада заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу |
| м — на високом коњу Јабучилу, у убојној спреми, с калпаком на глави, панцером на прсима, широки |
| овића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођ |
| разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у јужној кули, ону исту у ко |
| адоје духовницима, „чим се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји како треба п |
| х одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе спремљене колибе, <pb n="82" /> и Порубовић ће их ето с |
| за Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечер |
| није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб иско |
| ђе издајника, који ће издајом својом да спрече спасење свога отачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча опе |
| у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре п |
| ске слуге два племенита господара, брзо спријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може тако л |
| иде свој клобук, приђе корак два ближе, спусти се на колена, загледа се у оно пребледо младо ли |
| ором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и т |
| ивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље, поклопи очи рукама и |
| тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз су |
| страшном праском и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима из црних облака лије.</ |
| други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго спавао кад се трже, б |
| га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на колена.{S} Прекрсти се неколико пута.{S} Пруж |
| те; гледаше га; гледаше га; полагано му спусти своју руку на његову, као лед хладну, леву руку. |
| аку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон спустив празан пехар на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л |
| рну ноћ, која се на Србадији тако нагло спустила била. |</p> <p>„Јест’, јадан наш Господин Кнез |
| вора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па убрзаним дахом дактаху од вру |
| стреломет од шатора Орловићева.</p> <p>Спустио се на поњаву под својим шатором не да спава, не |
| вориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим пољем, |
| ругих војника.{S} На заповест војводину спустише мачеве у корице, па стајаху мирно и без ромора |
| вог аксанита извезеног сребрном жицом и спутаног сребрним пафтама.</p> <p>Нагнула се била над ј |
| дини која се од Голубињске Планине тихо спушта у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, од старина д |
| убрзаним куцањем срца убрзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно прозбори |
| а модру перунику.{S} Сунце се на Западу спуштало у таласе од растопљеног злата и пурпура.{S} Ми |
| али ме сам глас Кнежев, његово полагано спуштање са висине у дубине, оно његово застајивање, он |
| било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич истом бејаше прегазио једну при |
| у у трпезарији; ја их унесох и полагано спуштах, и онда чух како Светогорац рече да су настала |
| оју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му заклоне оч |
| ПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА 1899.</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p |
| саме моје добре пријатеље — поробио, и срамним начином отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И о |
| умоле Господа Бога, нека не пада таква срамота на наше јуначко име једног јуначког Хришћанског |
| г јуначког Хришћанског народа, јер наша срамота не може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још |
| ћи, узе да говори:</p> <p>„Зар нас није срамота?!{S} Заборависте шта дугујете нашем домаћину и |
| ама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, господо!“ рече с уздрхт |
| овораше један живахан старчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар |
| !{S} После наше велике несреће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево |
| аше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а моје покојне пријатеље!{S} К |
| ез поздравио, немојте његове седе власи срамотити; немојте на његов двор савијати клетву Господ |
| лин Витомир ми је пред вама свима нанео срамоту, која се само мојом ил’ његовом крвљу спрати мо |
| ога народа нашег.{S} Јер, колико хиљада Срба нису краљеви и <pb n="90" /> владике на огњу живе |
| ођоше низ зелену косу у сретање тројици Срба.{S} Није та четица одмакла стотину корачаја а од в |
| која полаганим кроком јежђаше к тројици Срба у крв обливених.</p> <p>На заповест свога вођа ова |
| ака јунака, двојици јунака од Косовских Срба.</p> <p>Крај</p> </div> </div> </body> </text> </T |
| хаше од коња па се искупише око рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху |
| међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, колико ми га б |
| ељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверника на овај |
| би опет прихватио: „Та није ваљада сва Србадија спала на нас сиротињу у овоме крају!{S} Ман’ с |
| ј крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од педесет година амо на б |
| ћ. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверници победе |
| војском својом још на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан из |
| ате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија освојити победу баш са те две ваше мишице; а м |
| Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња |
| мо Напред, па да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све ду |
| S} Стегни срце, синовче мој!“ рече му. „Србадија ће помињати име војводе Радича, кад давно и да |
| вори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србадије, <pb n="95" /> племенити јунак који је одраста |
| n="98" /> — Марка — призна за краља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка |
| дне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Србадије, која не жали крви у одбрани отачаства, љубим |
| ине, у којој је поштених људи и честите Србадије!“</p> <p>„Како бих ја, кнеже, растеривао војск |
| ољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>После овог призора, коме сва господа |
| у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и треба да сам први на бојиште, последњи са бо |
| ко било, никоме теже до самом Господару Србадије, честитоме Кнезу Лазару.{S} Као војник у дворс |
| р!{S} Дајте, људи, нека једном на збору Србадије памет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако |
| ва, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу победу славно |
| ода Бога, који је у овако мучним данима Србадији за Господара дао једног дивног Душанова јунака |
| те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији тако нагло спустила била. |</p> <p>„Јест’, јад |
| с неба погледа, како је данас по нашој Србадији све друкчије, него што је под њим било!“ Рекох |
| ам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа ч |
| моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред, Србадијо моја.{S} За крст часни и веру Хришћанску!“ “</ |
| Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац покри лице рукама, и заплак |
| да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне среће!“</p> <p>„Сигурно опет изд |
| Тамо да покажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И позатвараше прода |
| о победили.{S} А кога значе орлови него Србадију, која их на својим заставама носи? „Не треба н |
| е већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јесмо; <pb n="114" /> да |
| лонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за |
| Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко по правди |
| ам коњаника, те док једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока. |
| некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну се висо |
| " /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с б |
| Дубровчани, Которани, Будванци и други Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војском крен |
| рјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људској памети право би било да нам д |
| господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом сл |
| , за Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашег |
| јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар поги |
| а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и |
| стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме госпо |
| ацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те протерају погану Агарјанску аждају са Хришћа |
| „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећи служи, али ко |
| на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за |
| елики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси?!“</p> |
| Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и опет њима дође одм |
| пута само оком тренуло, три коњика, три Србина испадоше испод грма на чисто поље, и најпре ходо |
| м рукама донесу под његов шатор сва три Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени. |
| ђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина уставише се у исти мах, као да им онај живахни п |
| на тихој зеленој косини на којој се три Србина и прва чета од седам Турака сусретаху.</p> <p>Ка |
| десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољена Турцима са свих страна,</p> <p>„Предајт |
| т окрете и погледа к пољу, којим су три Србина право к његовој војсци јездила.</p> <p>Мало час |
| ном војском кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да на |
| Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су пи |
| ди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по неко мекано срце! |
| рате, што је у овој земљи било јуначких срдаца, то се све за раније одзивало позивима својих го |
| доше.</p> <p>Кад се та бура одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Градоје опет нестрпљиво окре |
| ча кнезу Градоју, љубимом ми пријатељу, срдачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига о |
| нам дошао, млади властелине!“ рече кнез срдачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мир |
| омиле народа, поздрављајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељан |
| , уздигнув у висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на с |
| орове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те м |
| аљивости, онда не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге његове приступају с рукама |
| густих веђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде доста свет |
| га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто |
| ни чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јесмо; <pb n= |
| ветац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон спустив празан пехар на трп |
| ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} |
| и вратимо дома, ти <pb n="194" /> си се срдио на ме.{S} Сигурно си имао право што си се срдио.{ |
| ме.{S} Сигурно си имао право што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином чудно, како можеш да |
| еноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио |
| а шапућући: „Мичите се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још |
| ино писмо прочита.{S} Као обично кад је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њи |
| с!“ рече кнез подсмешљиво и још једнако срдит.</p> <p>„То је најмање чудо, које ми попови можем |
| прозбори кнез очевидно изненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> |
| ојнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у к |
| у главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику да умножите славу |
| {S} Старац погледаше к вратима и узе се срдити што му нема придворнога попа да војводино писмо |
| </p> <p>„Не, не, не!“ викаше старац све срдитије; „из ових стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да |
| говориш, Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гин |
| други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прекораваше кнез Ристивора, а овај се не даде по |
| међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене вођице, окрену свога |
| ко,“ предузе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војво |
| Топлица.{S} Милош севаше очима гневно и срдито викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше з |
| е!... ни корака напред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“</p> <p>„ |
| шкргутну мало зубима, поцрвене у лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене д |
| подара свога!“ рече он; па онда настави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да радиш како се теб |
| с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме д |
| И опет га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> |
| нув се коњу у седло, у некако поноситој срдњи <pb n="140" /> викну оној господи што са њим истр |
| ем. „Натраг, кад ти кажем!“</p> <p>Па у срдњи својој кнез дохвати буздован, који му о јабуци се |
| ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју |
| Камо ти га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Бори |
| таше отворене продавнице и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Кото |
| м гласом, јасним као сребро а мекшим од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће |
| ује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огле |
| оше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића кнежина поста у брзо |
| ачаше ђаче једно у белом стихару носећи сребрн котлић у једној а киту сухог босиљка у другој ру |
| есело око себе погледа, носећи поносито сребрн панцер на прсима и мач у левици својој — кад све |
| се високе тополе, дохвативши се глатким сребрнастим својим гранама, као да су се џиновкиње у ср |
| у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Боривојева, оплетена била, чита |
| па корачаше стари кнез гологлав; његове сребрне власи ускомешане ветрићем који тихо дуваше, њег |
| кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по з |
| им делом њихова баштина, пронашле су се сребрне руде, као да су виле сребрним жицама прешивале |
| “ рече запрепашћен војвода Радич, скиде сребрни шлем свој, прекрсти се побожно, и чисто се сав |
| но и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио на земљу а сасв |
| !“ прихвати војвода па скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гол |
| >У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, нити се весе |
| зени; па мекане жуте чизме до колена са сребрним острицама којих широки колутови зврктаху на св |
| ита извезеног сребрном жицом и спутаног сребрним пафтама.</p> <p>Нагнула се била над једним по |
| златним класјем, које сељани и сељанке сребрним срповима обарају.{S} У самом левом куту слике |
| ашле су се сребрне руде, као да су виле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња.{S} Орлови |
| дој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од панцера његова.{S} И Лабуд као да о |
| икну као бесан кнез Миросав, па се баци сребрним пехаром на Витомира, скочи на ноге па полете н |
| могло; његов широк зелен мач притврђен сребрним ланцима о широк златан пас; па до колена долам |
| војим гранама, као да су се џиновкиње у сребрним оклопима загрлиле чувајући стражу да нико не п |
| наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стојницима донесу.</p> <p>Кад већ запалише све |
| са осетним задахом од уља које гораше у сребрним кандилима пред иконама у злато и драго камење |
| им дахом да дише, да српски потоци могу сребрним жубором да роморе, као да се ништа необично де |
| своме красном <pb n="55" /> преплету од сребрних жица, лежао је поред њене десне руке; према њо |
| авлије и цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трепта |
| } Много сте ми пута поклањали по прегрш сребрних динара или по који Млетачки цекин, а и господс |
| је подигне. </p> <p>У томе часу закуца сребрно клепало са највише куле на двору.{S} Оба хрта с |
| омори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у потоку купа.{S} Слатко је било прел |
| вим оквирима.{S} Везла је покров једној сребрној скрињи коју је са комадићем од часног дрвета и |
| ниско, до пред саме ноге његове, гори у сребрној шкољци кандило, које се никада не гаси.{S} Од |
| ружао низ зелену косину далеко до самих сребрнокорастих топола, што се трепером свога лишћа неш |
| таса пасом од плавог аксанита извезеног сребрном жицом и спутаног сребрним пафтама.</p> <p>Нагн |
| S} Иза столице старога витеза на једном сребрном обручу, који виси о гвозденом танком ланцу, љу |
| адоше ни њему ни војводи ни привирити у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За ти |
| абуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку подножицу, па се онда устави, јер се неч |
| ог помогне, <pb n="57" /> чуваћу његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да пог |
| з скиде свој клобук, изви из њега своју сребрну челенку, па онда рече Боривоју, који још једнак |
| устише воду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо, — опрости |
| а оним својим чудним гласом, јасним као сребро а мекшим од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и |
| сне руке; према њој је висила на зиду у сребро окована чудотворна икона Богородице Тројеручице, |
| у зачељу наслони за руке беху обложени сребром, у коме је урезан био напис, како је на томе ст |
| ако то би, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, |
| ће ногом да стане, Ристивор пређе преко средине од собе па се устави на самом уласку од оне поз |
| Орловићима.{S} Кад гледалац стане према средини слике онда види десно од себе широко поље зелен |
| он сам стао с развијеном заставом према средини првога реда а испред њега.{S} Оштрим погледом п |
| осану великим белим каменим плочама; на средини авлије начињено је округло корито од шареног мр |
| лићи пружају голишаве шије своје.{S} По средини слике пукла, докле око допире, њива са златним |
| вуче, војвода и кнез Градоје стадоше по средини између једних и других војника.{S} На заповест |
| ни, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под мојим шатором, сваки ће од њих м |
| му рече да се она не боји остати сама у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако он |
| , моје је место, војводо, под шатором у средини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, н |
| ти кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, во |
| и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега стојаше као звезда сам заповедник на сво |
| квицу, протопоп Недељко, два свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада прото |
| м чизмама до колена.{S} То је био човек средњега стаса, широких прсију, чврстих мишица, жилаве |
| бе јави прилика једне високе, сувоњаве, средњовечне жене, у црном оделу једне калуђерице и са д |
| Потиснусмо лево крило непријатеља, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ одм |
| C1.7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, у Среду, раном зором стизаху пред двор кнежев гомиле сеља |
| вале, те је кнез могао наредити да се у Среду, деветога Јунија, <pb n="53" /> рано пође.{S} Рач |
| радоја, код цркве Богородичине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцр |
| пак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним руменим уснама, крупним црним очима, танким ле |
| напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигне |
| и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање.{S} Млада момчад удари у кликтање, женскадија у |
| , који у највећем трку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њи |
| рви кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа кн |
| аритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па ч |
| коњаника, који пођоше низ зелену косу у сретање тројици Срба.{S} Није та четица одмакла стотину |
| га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Све |
| S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти сретне прве ране, синко!{S} Колико их имаш?“ питаше ста |
| и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</ |
| но рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа |
| подару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитр |
| ру врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и |
| хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к проз |
| коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и пог |
| разлика?!“</p> <p>„У свакој сузи, коју срећа натопи, трепти захвалност наша Богу; у свакој суз |
| славни господару, вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасм |
| спођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам |
| је у чистом празничном руху, да пожеле срећан пут староме кнезу и рођацима својим, који с њиме |
| руго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с |
| ставио на дар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећи служи, али који је сад још с |
| м што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од |
| зама ороси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог ва |
| ка, испроси му у Свете Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљаности и честитости; молим те |
| {S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако један део војске твоје поносито ује |
| замолио је моје људе: „Тако вам јуначке среће, оставите ми струк босиљка, који ћете наћи под мо |
| душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Н |
| викну:</p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ одговори |
| ...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне среће!“</p> <p>„Сигурно опет издаја!“ привикаше неколик |
| сти нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрости нам!“</p |
| ада буде војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега слушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, |
| у снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и |
| удске, о пролазности богатства, сјаја и среће <pb n="164" /> на овоме свету и о стварности и не |
| ва измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље ни з |
| поде. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате?!“ „Помислите, господо, да смо може бити м |
| тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, тако ти среће јуначке, није ли ово слика Мандалене, кћери војво |
| е да говори:</p> <p>„Господару, тако ти среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на свако |
| лад Србин, који би срећан био да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији што је имао с |
| си могао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га |
| S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанс |
| у капели дворској велико молепствије за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и |
| </p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећнијега пута, и још срећнијега п |
| е кад сте несрећне, сузе лијете кад сте срећне!{S} У чему ли је разлика?!“</p> <p>„У свакој суз |
| сти.{S} Полетеше витезови све кликћући, срећни што носе својима Кнежеву заповест <pb n="143" /> |
| срећно путовање, славно војевање и још срећније и славније враћање завичају своме.</p> <p>У дв |
| ару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећнијега пута, и још срећнијега повратка у славни сво |
| ћна поласка, још срећнијега пута, и још срећнијега повратка у славни свој двор и међу нас, који |
| твојој срећи служи, али који је сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, погине |
| ме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћу |
| {S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем на Косову у служби цара честит |
| Нека ти је срећно, синко!{S} Нека ти је срећно!“ усклицаваше кнез Градоје борећи се с читавом ј |
| во добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно, синко!{S} Нека ти је срећно!“ усклицаваше кнез |
| ватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А |
| да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за православни на |
| праћаше узвицима и усклицима желећи јој срећно путовање, славно војевање и још срећније и славн |
| ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи кнеза Миросава и властелина Вит |
| аци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златно |
| ао да се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу наиђе у ходнику на кнежевића Боривоја, који, тек |
| ли који је сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби земље господ |
| госпоштину њихову, али им није повећало срећу.{S} Изгледало је као да племе њихово хоће да се у |
| ава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S |
| тародревне листине, час при свећи нешто сриче у њима, час опет <pb n="13" /> отаче вино и меша |
| ем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да овлажи грло, и онда поче:</p> |
| дохвати са огњишта један кондир вина, и сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала господину |
| и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова бој |
| Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени мила наш |
| си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пу |
| јало па сељани и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запре |
| игибљу се ниско по класју и светлуцавим срповима жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, з |
| класјем, које сељани и сељанке сребрним срповима обарају.{S} У самом левом куту слике висок и г |
| им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгинула, српски је цар Лазар |
| је Кнез Лазар нама свима као отац; ова српска земља нама свима је као рођена мати.{S} Ето сад |
| јску, да је питам: што не дочека да сва српска војска на Косово стигне, него мучки нападе кнеза |
| , да се бој отпочне пре него што се сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам ве |
| срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски пот |
| е на народ српски.{S} С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару |
| о Господину Кнезу треба на Косову свака српска мишица и свака кап српске крви да спасе отачаств |
| крено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб не заг |
| b n="47" /> спала данас славна царевина српска!...{S} Бадава, нема више ни старог јунаштва, па |
| Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с правом радошћу ста |
| р вама, који не смедосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама ос |
| удете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у вечне споменике, чините |
| ла да не може бити друкчије, него да ће српска војска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи узеше |
| ЗА 1899.</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1899</p> <p>Цена 8 |
| нуо <pb n="145" /> да погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од в |
| руго него тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах коме <pb n="45" /> се она својим уз |
| на, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Мирос |
| их подигнимо у славу наше честите браће српске са Приморја!{S} У славу славног Дубровника, у сл |
| на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити др |
| да браним поштено име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, власт |
| мучки нападе кнеза док тек с половином српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску |
| Косову свака српска мишица и свака кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, то теби ниј |
| тка, српска је војска јуначки изгинула, српски је цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа |
| а земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци могу сребрним жубором да роморе, као да с |
| јском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска моле да бар не пома |
| рјани неверници победе Богу верни народ српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У гомилицама од нев |
| град звао Голубац, као што су се и први српски властели, који њиме завладаше, звали Голубовићи |
| са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговараше с |
| то што неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p |
| скога цара, само ако се иза тога престо српски поклони њему!{S} Нико није хтео да верује оно пр |
| оље пред српском господом уступи престо српски, само ако он — Марко — у истини може да изради у |
| ао патос од шареног мрамора, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску, крвљу с |
| ићима били су они на далеко чувени као „српски соколови“, а већ од како се прозваше Орловићима |
| да војвода Милош Обилић шурује нешто са српским кнезовима, који дођоше с царем турским на Косов |
| ани!{S} Молим те, гледај и помози нашим српским свецима, да умоле Господа Бога, нека не пада та |
| о у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} |
| час, у који он на светом крштењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето ост |
| и су под Душаном ширили границе царства српског, а о којима је Боривој још од раног детињства с |
| авди и законима и треба да је наследник српског престола.{S} Цар је, пишу они, дао преко светих |
| ора, у славу питоме Будве беле, у славу српског Приморја!“</p> <p>Затрешта кликтање какво се те |
| ан живахан старчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани |
| рем Муратом да му преда српску војску и српскога цара, само ако се иза тога престо српски покло |
| уке тајна писма, која су многој господи српској писали неки отпадници од наше свете вере што су |
| којима је Душан ширио границе царевини српској.{S} Свакоме дође некако топлије око срца, и вер |
| p>„Од мене Кнеза Лазара, Господина свој српској земљи, теби војводо Радичу, љубимо поздрављење. |
| но вам као поуздано казати могу: нико у српској војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велик |
| ком насупрот роду Агарјанском.{S} Зар у српској земљи толике цркве и манастири, зар по црквама |
| нудио му да му од своје драге воље пред српском господом уступи престо српски, само ако он — Ма |
| оз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде гласно |
| и преговоре с царем Муратом да му преда српску војску и српскога цара, само ако се иза тога пре |
| ледео. „Стан’те, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану!“</p> <p> |
| ва битка, да су погани Агарјани разбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кне |
| јводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом старом |
| да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А м |
| едног пророка разбију Хришћанску војску српску?!{S} Само онај, који не верује у бригу Божју за |
| као да се некакав од Тројанових градова срушио на плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаш |
| Господа Бога опростио, како ти од свега срца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо!“ реч |
| } За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас |
| пева!“ рече Боривоје у невиности свога срца.</p> <p>„Како?!“ запита старац силно изненађен, па |
| о слави свога имена и по крепости свога срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} |
| разумем до не да опојати човека, лакога срца и малене душе, који залуди за неком женом, па се у |
| збориш у заносу свога свагда јуначкога срца!“ прихвати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих |
| емо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И позатвара |
| без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти |
| верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог |
| нез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„Има, |
| !{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска кора ухватила, ех, онда ће мој буздов |
| рих ја мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; напојих свакога ко хтеде да пије; момча |
| разбудио успавана и загрејао захладнела срца.{S} Велику свилену заставу Орловића побио у читаву |
| сва њена уздисања не могаху да свале са срца њена онај сињи камен нејасне туге и мутне слутње, |
| ; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо; па онда, као са неке висине и |
| ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и |
| викнуше сви онде присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Г |
| ру, с малим једним ножем сјуреним усред срца!</p> <p>Пренерази се стари кнез.{S} Прекрсти се и |
| б на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Постојаше сви ту |
| вака реченица старчева убрзаваше куцање срца његова, и подстицаше жар у образима његовим.{S} А |
| наш Градоје као град грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, раз |
| вакој сузи коју <pb n="9" /> несрећа из срца исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у том |
| е, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из срца!“ прихвати старац Харалампије. „Као да читаш из от |
| рац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, |
| а старога витеза.{S} Онај пламен што из срца старчева сијну кроз речи његове, беше одмах запали |
| ко паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје сави главу |
| У старога господара није једно него три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећам с |
| не могав одолети <pb n="153" /> жалости срца свога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли како је |
| огледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство оних на Косову пот |
| т, страшну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Не |
| говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожали |
| т прса надимала, и под убрзаним куцањем срца убрзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би |
| оверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони |
| ном капијом од двора.{S} Многима је око срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на сигур |
| кој.{S} Свакоме дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова к |
| А ово сад што је остало, то није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао |
| ху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S |
| n="208" /> силни напор сломио га је.{S} Срце му силно залупа последњим куцањем.</p> <p>И онда — |
| ада, — све то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца — последњим куцањем.{S} Па |
| ору Србадије памет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видећемо |
| во гледа, да осетих како ми његова туга срце моје стегну, те ми из њега ударише сузе на очи.{S} |
| асијом.</p> <p>Старом се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим пог |
| ени.{S} Свакоме се сињи хладан камен на срце навалио; једва се дубоки уздаси овда онда отимаху |
| то као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и на |
| од своје слатке малвасије, те ми оживе срце које већ беше малаксало!“ говораше рањеник па захв |
| ницом о трпезу, — „наш Господин Кнез је срце моје подмладио а моју памет подсетио да ја носим и |
| мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли се не |
| у и белолику Магдалену.{S} Гледајући је срце јој се полагано растапаше у тугу; крупне њене очи |
| Има, кнеже, пуно шта што казује како је срце у народа ускипело јуначким покретима!...{S} Ама ко |
| угога.</p> <p>Ристивор осети како му је срце пуно, како се укрепило новом једном храброшћу и но |
| Верујте ми, <pb n="133" /> стеже ми се срце кад помислим колико се огреших о вас!{S} Осећам ка |
| о била само једна жалост што претишташе срце Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на К |
| ажаљивости растопи лед који стегао беше срце Ристиворово.</p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо; имам |
| Његове су мисли облетале један цвет, и срце му се пунило некаквим чудним осећањима у којима се |
| д коња, звека од оружја њега раздрага и срце му запали, те, кличући као соко, лети на копља и н |
| ми желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана ова |
| и се једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми накази |
| > <p>„Устави се, кнеже Гојко!{S} Стегни срце, синовче мој!“ рече му. „Србадија ће помињати име |
| нарицати као стара дадиља, него стегни срце па нам као Некудим, који и јеси, испричај мирно св |
| вога свеца следи крв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме о |
| ста није ни тако мудар, јер свагда носи срце своје на длану своме; а није ни тако велики господ |
| јмање Господин Кнез, који у прсима носи срце доброга оца пуног милости!{S} Али за тај посао ост |
| и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једном н |
| ју, озари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према другоме, да се греше |
| е буде — преко мога знања — коме другом срце своје дала!...{S} Она је красна и честита девојка; |
| уку љубим!“</p> <p>И онда се Некудимово срце опет поче растапати у сузе. „Господо!“ рече кнез Г |
| нажна мишица његова, и што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} |
| им јунаштвом хвале, имали твоје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе |
| само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту нарицати као стара дадиља, нег |
| ачких, наћи ће се ваљада по неко мекано срце!“</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="48" / |
| мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него као млађег брата, пази и |
| треле која је оштрицом својом пробила у срце њено.{S} Кнегиња Василија је поузданим погледом и |
| но да је он сам својом руком себи нож у срце сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, прекрсти се |
| " /> лице војводино.{S} Старом се кнезу срце стеже.{S} Он скиде свој клобук, приђе корак два бл |
| призор напунио очи сузама, и стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на о |
| — кад све то угледаше, свакој се од њих срце некако размекша, а очи брзо сузама напунише.{S} Те |
| Душанов јунак са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се ето никаква светиња не п |
| а, који ћете наћи под мојим панциром на срцу моме, и сахраните ме испод ногу мога господара, је |
| ека тешка брига лежи страноме витезу на срцу; особито се за столом у трпезарији чудно понаша, ч |
| ми, Господине!{S} Мишљах више о слабоме срцу жене Магдалене, него о јакости твоје сажаљивости п |
| аде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пу |
| пред двором бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује својим кликтањем кликтању њихову.< |
| е, беше одмах запалио пламен у ватреном срцу младог Орловића.{S} Свака реченица старчева убрзав |
| доје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у мало гл |
| а не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће |
| има; али <pb n="190" /> не беше умора у срцу његову.{S} Једна мисао витлала је другу, онако как |
| ујем само своје ране, а отворићу ране у срцу вашем!“</p> <p>„Казуј само!{S} Казуј, тако ти крсн |
| слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља мо |
| војводу Радича с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи сузама, и стегао |
| {S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најнижег молим |
| !{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож који на златној дршци нос |
| {S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти ст |
| кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.< |
| е: „Ако их нећеш уапсити, <pb n="93" /> стави стражу на вратима од њихових соба, и не дај им но |
| ћи дојезди сам, без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кне |
| веди да се сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје чете, да је полаганим кораком прове |
| редио беше те су војници одјахали па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заставом |
| топерним буздованом о јабуци од седла — ставио се испред велике заставе, па би наизменце час на |
| Миросаве, и тебе, властелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота о |
| казања, која то унапред ван сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је најубедљивије предсказивање |
| егова!“</p> <p>Ту сад госпођа Мандалена стаде, да чује одговор Ристиворов.{S} Млади витез по ду |
| оге, па стегну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се |
| ока милокрвно погледа, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кнеги |
| воштаницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњ |
| ева чета повуче, војвода и кнез Градоје стадоше по средини између једних и других војника.{S} Н |
| е уз свирале окретати колом; зрели људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S |
| ше по један корак један другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари к |
| леја од цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивоју, хитро су вијугале плаве ластавице.</p |
| о огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари в |
| овор Ристиворов.{S} Млади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као с |
| истиворове по високо у углу од два зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је горело к |
| ку од оне позорнице, у којој је кнегиња стајала.</p> <p>„Звала сам те,“ поче она тихо и одмерен |
| , коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично војводско одело.{S} Па онда ми запове |
| војводину спустише мачеве у корице, па стајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће са |
| их поњава по каменим плочама од спода — стајаше снизак а по дугачак ковчег од храстовине, на ко |
| лажаше праштајући војводу, кнез Градоје стајаше гологлав и са рукама на прса скрштеним више мрт |
| па онда рече Боривоју, који још једнако стајаше поред своје матере држећи једном руком њену рук |
| стивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на своме месту као да је оловом ту затопљен.{S} |
| добио драговољца, и да ће са половином сталне дворске страже бити сада око педесет добро оружа |
| ало час па је неколико стотина коњаника стало у редове испред шаторова, мирно и у највећој тиши |
| ону косу, на вису које је лежао турски стан.</p> <p>„Разви моју заставу!“ беше последња запове |
| мир; „али ако кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим |
| ан део војске твоје поносито ујездава у стан Господина Кнеза на Косову у онај час, у који он на |
| <pb n="106" /> вас да похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Мир |
| господо!“ викну војвода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв |
| дочека Миросава.</p> <pb n="91" /> <p>„Стан’те, господо!“ викну војвода сав пребледео. „Стан’т |
| њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане делије!{S} Обрните копља к земљи |
| воје клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да с |
| само даље од њих, међу колибама војнога стана.{S} Тек кад народ опази да војвода, кнез Градоје, |
| е па се, на једну значку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете распршташе, сваки њен к |
| јаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, и у знак свога поштовања пол |
| смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе преко средине од собе па се устав |
| ћа прозвала Орловићима.{S} Кад гледалац стане према средини слике онда види десно од себе широк |
| срповима жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо своје |
| ти, кукавицо, у своје јато!“</p> <p>„Па стани мало, господару, молим те!“ рече збуњен Ристивор, |
| је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орловићу!“ привикаше многи од гостију. „Пу |
| аше на глас стари кнез Градоје.</p> <p>„Стани, море!... ни корака напред!“ викну жустро и срдит |
| руком заставе, једни ми рекоше:</p> <p>„Стани мало, брате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву пе |
| одјекну громко сва она гомила.</p> <p>„Станите мало, господо!“ рече кнез Градоје. „Не приличи |
| ама раскрштаваше њихове мачеве.</p> <p>„Станите, по Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и бл |
| Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{S} Ево Станка!....{S} Станко, ох.... бедни Станко!“</p> <p>И о |
| } Ох, снахо моја!{S} Ево Станка!....{S} Станко, ох.... бедни Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење |
| „Јадна снахо моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе пад |
| Ево Станка!....{S} Станко, ох.... бедни Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за |
| Тек је старац преко усана превалио име „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, |
| кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што бли |
| , јер подиже главу високо према турском стану, рашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да посрче |
| е било сасвим свануло.</p> <p>У турском стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} М |
| се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло распознати пред великим |
| омили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све то јасније чуше вику, као да се стотине људи |
| хали па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према средини првога реда а |
| ренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохв |
| ојску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била |
| т лета!</p> <p>Сад приђе други један по стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа жена.{S} |
| дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном руху.{S} Било је дивно погле |
| о срце.{S} Немој ти сад ту нарицати као стара дадиља, него стегни срце па нам као Некудим, који |
| {S} У очи самог Видовдана бејах опет на старажи пред великим шатором Господина Кнеза.{S} Све на |
| “, а већ од како се прозваше Орловићима старали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума |
| је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, старац му викну:</p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће |
| ви двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пет година млађи, д |
| : хоћете ли допустити да само он један, старац од седамдесет лета, са унуком својим, дететом од |
| враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: старац један, који је ваљада старешина задруге ако није |
| де са свих страна око кнеза Градоја.{S} Старац се само окреташе са коња и десно и лево, па погл |
| аху, и тешкаше се што јој сина нема.{S} Старац погледаше к вратима и узе се срдити што му нема |
| се опет чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац викну неколико пута:</p> <pb n="10" /> <p>„Ристи |
| бнажили прса да му облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледало да је и |
| хлеба!“</p> <p>Седоше опет под грм.{S} Старац разложи онај део погаче што се још нађе у шарени |
| млађих не смедијаше да што проговори, а старац не могаше, јер му некаква горка сухота стегла бе |
| приђе полагано к своме сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:< |
| зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога |
| ше беле погаче и руменога вина, па онда старац рече:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја ћу мало да отп |
| калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда старац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам |
| ојску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени |
| ости свога срца.</p> <p>„Како?!“ запита старац силно изненађен, па уставу Лабуда. „Шта рече ти |
| ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево |
| дне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана превалио име „Станко“, а Манда једни |
| мо што му је дед, него поглавито што је старац био један од ретких остатака од оних јунака, кој |
| седло као да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета!</p> <p>Сад приђе други један |
| војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљеним рука |
| сад.... с Богом остајте!“</p> <p>Па се старац мало пригну са високог коња свога и пружи десниц |
| арјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица |
| ола стојала високо изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристивору:</p> <p>„На тебе је сад р |
| глава, Орловић си, ево, синко,“ — рече старац отварајући писмо, „ево, синко, читај, у име Божј |
| Књига је од нашег војводе Радича!“ рече старац. „Ево чекамо тврдоглавог попа Каритона да дође д |
| удни сте створови Божји, ви жене!“ рече старац седајући опет на свој сто; „сузе лијете кад сте |
| ме што памет заповеда да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ |
| днако о Господина Кнеза огрешили!“ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој г |
| ја ти то, синко, не знам казати!“ рече старац љубазно младом властелину. „Што ја видим и што з |
| “</p> <p>„Та већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није мн |
| там!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече старац сав пренеражен; — „како бих ја давао једној жени |
| з чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чим угледа слугу свога. „Дед казуј колико их је |
| ра гину!“...{S} Него најправије ми рече старац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи б |
| ти све по реду, господине кнеже!“ поче старац хучући; али чим му се погледи отеше на мртвог во |
| а га доведите право к мени!“ заповедаше старац, и умах нестаде Ристивора.</p> <p>Мандалена дохв |
| ље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше старац све срдитије; „из ових стопа мичи се натраг!{S} |
| “</p> <p>„Коме да се предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српс |
| /p> <p>„Двадесет и три ране!“ понављаше старац подигнув очи увис, као да мери колико то на вази |
| о је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац своја питања.</p> <p>„Добро је, хвала Богу, Госп |
| > <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покушаваше да је подигне. </p> <p>У том |
| ке.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаше старац по ново, погледајући у очи час своме унуку а час |
| есеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Д |
| <p>„Што сам те давао на књигу?“ питаше старац више самог себе него друге око себе; „што сам те |
| ране, синко!{S} Колико их имаш?“ питаше старац.</p> <pb n="205" /> <p>„Три, дедо!“ рече Боривој |
| Ристиворе, Бог да те прости!“ шапуташе старац неколико пута, па се онда пусти у некакве дубоке |
| а би од тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац покри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су не |
| ла!{S} На коње!...{S} Напред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ м |
| во. „Пази, ево мене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати попа снажно око паса, и издиже |
| ола на небу клизају к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по своме плашту поред свог унука, и скл |
| S} Где је мој мач, Ристиворе!“ прозбори старац тихо.</p> <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак |
| р у образима његовим.{S} А кад седокоси старац са руменим образима и ватреним очима громко грмн |
| да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од седамдесет и пет лета, с једним дететом |
| тивор.</p> <p>„Нека сад нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S |
| ?!“</p> <p>»Читаш ми из срца!“ прихвати старац Харалампије. „Као да читаш из отворена часловца! |
| не усхтеш без мене у Орлово!“ прихвати старац све већма запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} |
| а, седео је у високој храстовој столици старац један, одевен у господско рухо од Дубровачке скр |
| ним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га |
| на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањем |
| т са усана његових.</p> <p>Опазише како старац узе дихати равномерније и мирније и како отвори |
| ута кнежева и прихвати десницу, коју му старац пружи, и целива је полагано и побожно као да је |
| ти!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац запрепашћен, па се удари руком о колено. „Зар од |
| бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегам |
| , о коме вишаху три коњска репа.</p> <p>Старац најпре узе сам да прегледа како је сваки коњ осе |
| {S} Ето, у томе је сва разлика!“</p> <p>Старац је непомично гледаше за неко време као да хоће д |
| ажаљивости према нама грешнима!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа с |
| имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десн |
| небесима велику милост поклони!“</p> <p>Старац му мету своју десну руку на главу, као да га бла |
| ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p>Старац сад пољуби свога унука у оба <pb n="22" /> образ |
| младог господара да ти опрости!“</p> <p>Старац се понашаше као да он једини онде нема ни од ког |
| , погледај право по мојој руци!“</p> <p>Старац остави Ристивора па по руци Боривојевој тражаше |
| д по правцу руке његове напрезаше своје старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</p> <p> |
| n="150" /> звезда.{S} Сетио се некакве старе приче коју је још, кад је малено дете био, слушао |
| о ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој шатор докле год зор |
| им храстом на ивици једне полупрокрчене старе шуме.{S} Према тој шуми поље се полагано уздизаше |
| их и преко хоџа муслуманских разгледати старе хрисовуље, и видео да је право што народ неће да |
| ни старог јунаштва, па откуд може бити старе славе?!...{S} У истину ево су последња времена!.. |
| да вам до краја ове војне на место њега старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друк |
| заборавих: старац један, који је ваљада старешина задруге ако није старешина села, рече ми: „Ка |
| ји је ваљада старешина задруге ако није старешина села, рече ми: „Кажи господину кнезу: хвала м |
| да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n="171" /> док ова војна траје!{S} Како м |
| оје Орловић од Орлова Града буде војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега слушасмо од самог |
| о после већ лако слушати заповест нашег старешине!“</p> <p>„Тако је у истини!{S} Тако је!“ прив |
| ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, него тражимо да се војвода с војском договар |
| р.</p> <p>Опазио је кнез како се сеоске старешине, збијени сви заједно у једну гомилу, нешто ла |
| Косову, ја се без преговора примам тога старешинства.{S} Моја вам је прва заповест: да похитамо |
| онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?!“</p> <p>Кнез Градоје — кој |
| луд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез продрма Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо |
| о био, беху сведоци, стојећи гологлави, стари кнез, једнако с голим мачем у десници и са застав |
| доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко силно разд |
| оговорио:</p> <pb n="184" /> <p>„Ха,... стари борче... верни мој Лабуде!...{S} Погађаш куда пол |
| .{S} Оба задахтала од тешких напора.{S} Стари кнез убриса рукавом зној са чела па се окрену и п |
| ркнуо би узастопце по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољно и осме |
| {S} Неко од господе грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се некакав од Тројанов |
| рекиде гласни смех неколике господе.{S} Стари се кнез осврну, погледа их мало, и не могаше ни в |
| облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда |
| на, стојаше пред шатором војводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана |
| о, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед |
| но у вече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао нестрпљиво, па је <pb n="49" /> |
| уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео своју молитву па само нас |
| о, господару, да ти помогнем?“ упита га стари слуга његов који не знађаше какав се терет свалио |
| јуначкој смрти његовој!“</p> <p>И онда стари кнез задену своју челенку у клобук Боривојев, а и |
| ике старије људе.</p> <p>Мало за тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше на неколико стр |
| видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез радостан.</p> <p>Али радостан беше само за н |
| у смех, који се још гласније заори, кад стари кнез доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вече |
| н разви свилену заставу Орловића, и кад стари кнез силно раздраган <pb n="72" /> викну громко: |
| прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде стари кнез па <pb n="112" /> гологлав приђе пред шатор. |
| е ми, господо и господска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87 |
| њи да те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти запрепашћен.</p> <p>„Ваистину на |
| ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је |
| че стигне на Косово.</p> <p>У Уторак је стари кнез прегледао сам сваког свог војника, загледао |
| релажаху, зло слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да с |
| зу.</p> <p>Прихватив писмо у своје руке стари се кнез окрете Ристивору:{S} Синко води нашег мил |
| право по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се стари кнез пригибаше час с једне час с друге стране око |
| E, па сад шта ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учин |
| гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се стари кнез, намргоди се поп Каритон.{S} Потекоше људи п |
| јуреним усред срца!</p> <p>Пренерази се стари кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с н |
| а да нађу.{S} Слуге му казиваху како се стари кнез, одмах по свршеном крштењу, повукао у свој ш |
| а донесу.</p> <p>Кад већ запалише свеће стари се кнез посади у једну велику столицу, држећи јед |
| у заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристивор га погледа за неколико трен |
| ростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кнез задовољно. „Пружите један другом руке!...{S} |
| вора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не само из близине н |
| Боре из листине Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне |
| стражу на њиховим вратима?“ прекораваше стари кнез свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе |
| тиворе!{S} Бог да те прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре н |
| да вам се живи предајемо?!“ одговараше стари кнез, па се мачем, који му Ристивор додаде, залет |
| нас не поноси?!“</p> <p>Све то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пехар, као д |
| е.</p> <p>„Ко стражари на кули?“ питаше стари кнез.</p> <p>„Марјан!“ рече Ристивор.</p> <p>„Јав |
| љка у другој руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез гологлав; његове сребрне власи ускомешане ве |
| млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме господару, па |
| наштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и |
| лавну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и св |
| дла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у се |
| лово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и севну очима.</p> <p>„Опрос |
| ез намењивао јадној сиротињи!“</p> <p>И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> < |
| имо, тебе Господа исповедамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше силно раздраган.{S} Први он од |
| <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику да <pb n="69" /> о |
| ш још учинити да се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћ |
| и, ни мачем завитлати.</p> <p>Али се ни стари кнез ни Ристивор не одазиваху.</p> <p>„Пали су и |
| а су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, |
| а меримо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи стари кнез, одгурну љутито свој сто, збаци скрлатну дол |
| своје, да боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче |
| <pb n="186" /> <p>„Где је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку над обрве своје, да ка |
| штамо, добри наш војводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„ |
| не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} Сав поцрвене, очи му севнуше гневно, па |
| остимо!{S} Оди, синко!“</p> <p>Рекав то стари кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, па |
| одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојица може б |
| за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</p> <p>„Стани, море!... ни корака н |
| у њих погледати.</p> <p>Угледав војводу стари кнез хитро скочи с коња као младић, па скиде калп |
| ладим унуком.</p> <p>Дошав пред војводу стари кнез га поздрави мачем па стојећи под калпаком по |
| буди Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се прекрсти. „Е сад... шта ћемо сад?!“</p |
| ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збораше тихо у два маха.</p> <p>„Лакше, Рист |
| није, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p>„Казуј |
| тивор је по некаквој заповести, коју му стари кнез <pb n="66" /> на ухо шану, узјахао свога коњ |
| евину, за спомен себи, граду који су му стари оставили; и сваки је <pb n="3" /> век ударао на т |
| се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушт |
| је Турака!“ одговараше с правом радошћу стари кнез баш у тренутку у коме се његов мач преби уда |
| е, ко ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да |
| редови шаторова. </p> <pb n="189" /> <p>Стари кнез подуже погледаше к тим шаторовима, као да је |
| id="SRP18990_C3.3"> <head>III</head> <p>Стари се кнез Градоје окрете к војводи:</p> <p>„Не заме |
| а, па да види тај красни призор!</p> <p>Стари кнез посматраше за неколико тренутака, како му во |
| дскакује и баца камена с рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно радосно раздраган. <pb n="64" |
| привикаше живо многи од господе.</p> <p>Стари Градоје састави своје густе веђе, па се мало зами |
| ла и вијну се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окрете према својој чети.{S} Ристивор по |
| и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им |
| хитро скочи своме коњу у седло.</p> <p>Стари кнез махну руком, да устави кликтање својих војни |
| е, којим послом овуда нагосте?!“</p> <p>Стари кнез нешто рече својима, па потера Лабуда напред. |
| сунца разиђоше својим домовима!“</p> <p>Стари кнез слушаше Ристивора немо, с раширеним зеницама |
| ти истину казујем:{S} Ни један!“</p> <p>Стари кнез скочи са столице и сав поцрвене. „Ни један?! |
| Косово!...{S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па се загледао у далеке даљин |
| а не остане ни камен на камену!“</p> <p>Стари кнез Градоје само шкрипаше зубима.</p> <p>„Начини |
| и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио, немојте његове седе власи |
| од њиве, под којим је угледао неколике старије људе.</p> <p>Мало за тим па стари кнез виде как |
| безумили, те не слушате заповести свога старијега?“</p> <p>„Не можемо ми тебе, на догледу турск |
| млађих и по забринутости и замишљености старијих војвода и кнезова, који изиђоше мало по мало с |
| ала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је срц |
| ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да као Хришћански јунаци одбијете Аг |
| њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах са старим господарем!...{S} Зашто не би могло бити да се ј |
| некада твоме верном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!...{S} Једва сад да |
| ђе сам, да се види и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па |
| ружја; истом је послао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупи |
| у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, од старина двор властелинске куће Орловића.{S} Народ прича |
| да, да ти, као клетвеници твога дома од старина, следујемо на војну, да се с тобом заједно зала |
| те у блато бацати свој глас, који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ет |
| тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви др |
| ане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа Орловића има само две мушке гла |
| себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p |
| ме; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њ |
| окидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање.{S |
| а и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом празничном руху, да |
| е у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело и радос |
| да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да н |
| је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, с |
| пличку долину, кад Кнегиња Милица дозва старог Војводу Милојка, који заповедаше оном стражом, п |
| е.{S} Замишљено и тужно погледа у свога старог седог слугу Некудима.{S} Подуго га гледаше — као |
| , да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је красан |
| Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору вра |
| уздигнутом кривом сабљом залетео био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше |
| вина српска!...{S} Бадава, нема више ни старог јунаштва, па откуд може бити старе славе?!...{S} |
| па кроз сузе у очима гледао непомично у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши |
| с; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево |
| и отац причао о јунаштву свога и нашега старога господара!{S} Вика од јунака, топот од коња, зв |
| гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не |
| p> <p>Боривој на своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивору да |
| прво стоји на реду!“</p> <p>Она бојазна старога кнеза, да не узнемирују мирно почивање покојног |
| љена држи, не скидаше својих погледа са старога витеза.{S} Онај пламен што из срца старчева сиј |
| од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам те давао на књи |
| ади бор, стојаше само на један корак од старога кнеза у великој храстовој столици.{S} Изгледаше |
| три скока истераше своје коње у лево од старога кнеза.</p> <pb n="176" /> <p>„Помислих да нисте |
| ојко није толико обрадовао као кад виде старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити у лиц |
| !..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те се, људи |
| уснама полагано дохвати крај од доламе старога кнеза, као да захвалан хоће да целива скут свог |
| голубова боју позајмио.{S} Иза столице старога витеза на једном сребрном обручу, који виси о г |
| сли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} Што |
| ојени.</p> <p>Свакоме беше мило да види старога кнеза, никоме милије него постаријим сељанима у |
| настави Санџак-Бег поднесав је пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод свиленог нап |
| утови зврктаху на сваки и најлакши крок старога витеза.{S} Десном руком својом водио је снаху с |
| него као млађег брата, пази и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати с |
| </head> <p>Под непосредним настојавањем старога кнеза спреме за храну и пиће његове чете брзо с |
| ономе тешком облаку, који се над душом старога кнеза натклопо био!</p> <pb n="181" /> <p>Изиђо |
| сав светао у лицу од радости, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе |
| апа зла прилика!“</p> <p>На велико чудо старога кнеза, и на не малу радост његову, тек је сутра |
| о од мене тражиш, госпођо кнегињо!{S} У старога господара није једно него три срца, тек се једн |
| е рањеник па захвалне погледе упираше у старога кнеза. „Да ме он на своје руке не прихвати, не |
| одмах сама приђе к Лабуду, убојном коњу старога кнеза, па га окити цвећем.{S} Па онда уви у пле |
| каве, на једном бурету разастро некакве стародревне листине, час при свећи нешто сриче у њима, |
| остављам сигурност, славу почаст овога стародревног двора нашег.....{S} Од овога часа, па до ч |
| аве ластавице.</p> <p>У густом грању од стародревног бршљана, који се припијао уза ступове и зи |
| радом, обојима небрежљиво одржаваним, у старој некаквој морастој мантији са црвеним појасем.</p |
| крпа <pb n="152" /> лице војводино.{S} Старом се кнезу срце стеже.{S} Он скиде свој клобук, пр |
| а знаш!...{S} Како би тако што помињала старом господару сад у очи самог поласка нашег на Косов |
| стала, ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића!“</p> <p>„Само те слушам шта и к |
| ем својим прогура кроз сељаке, и додаде старом кнезу једну кожну скрињицу.</p> <p>Кнез скиде св |
| бити војводи и противила, али не могоше старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једног |
| на и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли сави |
| „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа о томе поменуо ниси!{S} |
| е, али — колико се уза то може — не дај старом господару да заборавља, колико је нама свима дра |
| помишљах да је најправије да се поверим старом господару, који ме је учио витештву, и који ми ј |
| удбину на Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта |
| запојише га мирисном малвасијом.</p> <p>Старом се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к с |
| асним младићким својим гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно |
| о брзим кроком, не би ли што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду!{S} Ристиворе, води нас |
| ним гласом, у коме је дрхтао тих прекор староме, са три ране незадовољноме кнезу. „Не би ни тог |
| мо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај устави да запита је ли војвода устао |
| м празничном руху, да пожеле срећан пут староме кнезу и рођацима својим, који с њиме на Косово |
| ите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо орловско пиле жустро кљуца!{S} Пусти |
| е да се кнезу Вукану <pb n="87" /> моја старост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{ |
| наша на крајини.{S} Немој трудити своју старост.{S} Немој нам слати ни дете Боривоја.{S} Пошљи |
| оји је у Вилиндару научно да чита књиге староставне.{S} Читао им је те књиге до пола ноћи.{S} О |
| ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекли били.</p> <p |
| ма само две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седамдесет лета, и унука његова Боривоја, мла |
| аш тако, Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ет |
| чи, изгураше силом напред једнога седог старца, који сад већ немаде куда, него приђе ка кнезу, |
| мирноћом гледаху у два рањеника, једног старца и једнога младог дечка, који на меканим персијск |
| егобе, која се свалила беше на јуначног старца, па и сам корачаше полагано, сетно и невесело.</ |
| ушташе прилику да покаже колико поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно по |
| ивој, примив клобук са челенком, пољуби старца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистају |
| ада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољуби га у један па у други образ и поздрави г |
| беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и |
| се склоних у једну пећину.{S} Нађох ту старца испосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам |
| е отварати.{S} Манда оста стојећки пред старцем, брижно погледаше кроз уске прозоре на црне обл |
| вор.{S} Гологлав дубоко се поклони пред старцем, па, савив руке на прса с погнутом главом, узе |
| Ристивор испаде, поклони се дубоко пред старцем, па рече:</p> <p>„Дворанин војводе Радича, влас |
| >„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама у прса, момчадија занемела, а |
| ан.{S} Осташе у двору само дворани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кн |
| може хтети да му по селима остану само старци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет |
| и мишица десна танким белим платном.{S} Старцу нису ране привезали; скинули су му панцир, разма |
| скрлатне кадифе на глави.</p> <p>Према старцу, и само три или четири корачаја од њега, седела |
| после престаше и они са својим питањима старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p |
| изви из загрљаја своје матере па полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у дру |
| га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека дов |
| кама, сав уплакан.</p> <p>„Знаш ли нам, старче, рећи ко је све синоћ долазио под шатор војводи, |
| а слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, витешки старче, који нас учиш чему ваља!“ прихвати војвода па с |
| господара склептала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} Рист |
| срцу младог Орловића.{S} Свака реченица старчева убрзаваше куцање срца његова, и подстицаше жар |
| рога витеза.{S} Онај пламен што из срца старчева сијну кроз речи његове, беше одмах запалио пла |
| и па се прекиде због велике узбуђености старчеве.</p> <p>„Све ми звони у ушима паметна реч кнез |
| вој и, устав хитро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову! |
| неколико њих Турака, подигоше полагано старчеву главу и прса, подупреше га гужвом од простирак |
| еше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај <pb n="208" /> силни напор сломио га |
| ше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душевни и телесни, оно |
| ко ће победити!“ говораше један живахан старчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија |
| до колена.{S} То је био човек средњега стаса, широких прсију, чврстих мишица, жилаве руке; сед |
| цвет; жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; по очима, по кадифеној меко |
| вунене тканине, утегнуте око витког јој стаса пасом од плавог аксанита извезеног сребрном жицом |
| о чини, синко мој!“ рече кнез. „У самој ствари то је Ристиворово лукавство.{S} Али мене неће пр |
| и то су само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам к |
| среће <pb n="164" /> на овоме свету и о стварности и непроменљивости велике милости Божје.{S} К |
| иховој не више жена, него неко божанско створење.{S} Сељаци причају да анђео Божји кроз њене оч |
| авом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n="10 |
| о, окитио и обдарио!“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ рече старац седајући опет на |
| ојводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, метанија и постове, и |
| и племените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагн |
| је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослобо |
| копља к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, којим послом овуда нагосте?!“</p> <p>Стари кнез не |
| ће сутра порота од властеле казати, шта сте дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} Одл |
| ијете кад сте несрећне, сузе лијете кад сте срећне!{S} У чему ли је разлика?!“</p> <p>„У свакој |
| јући опет на свој сто; „сузе лијете кад сте несрећне, сузе лијете кад сте срећне!{S} У чему ли |
| ако!...{S} Пољубите се!{S} Тако!{S} Сад сте опет моји синови!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако |
| Она је красна и честита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би |
| и, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви оштре м |
| ли знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, је |
| и честита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и |
| те ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима како смо га ми виђа |
| в, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не гов |
| ., баш на томе крилу Орлова Града могли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По бе |
| ах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, те ситно з |
| ло да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте |
| следњу заповест нашега војводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на мест |
| а поче да им говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест нашега војводе.{S} Чули сте да ме |
| радио, окитио и обдарио!“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ рече старац седајући опет |
| као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по прегрш сребрних динара или по |
| {S} Обрните копља к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, којим послом овуда нагосте?!“</p> <p>С |
| е бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пи |
| о?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И ј |
| !{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве је људе <pb n="47" /> спа |
| ити онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ових страданија и невоља помрли!“ Па, брате, ка |
| оче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кн |
| ивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десним рукавом хладан |
| Тај би му призор напунио очи сузама, и стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли |
| доброте и сажаљивости растопи лед који стегао беше срце Ристиворово.</p> <p>„Јесте, госпођо кн |
| не могаше, јер му некаква горка сухота стегла беше јабучицу, а преко образа њихових котрљаху с |
| ад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се |
| оде.</p> <p>„Устави се, кнеже Гојко!{S} Стегни срце, синовче мој!“ рече му. „Србадија ће помиња |
| сад ту нарицати као стара дадиља, него стегни срце па нам као Некудим, који и јеси, испричај м |
| ну у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око паса и стаде да га повија те н |
| да осетих како ми његова туга срце моје стегну, те ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза г |
| ривој, промуклим гласом, крвав по лицу, стегнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше више |
| властелу, нека се одмах скупи под твоје стегове, те је <pb n="18" /> води к мени на Косово, не |
| ву своју.{S} Верујте ми, <pb n="133" /> стеже ми се срце кад помислим колико се огреших о вас!{ |
| лице војводино.{S} Старом се кнезу срце стеже.{S} Он скиде свој клобук, приђе корак два ближе, |
| орећи се с читавом једном четом која га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жива |
| ље ослушкивао; али некаква опора сухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на пра |
| е да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених завеса на улазницама у ш |
| грдним ранама!“</p> <p>„Колико је рана стекао?!“ питаше кнез као да је реч о тековини некаквог |
| ни стару славу, коју су као Голубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од |
| лу на једној лепој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало |
| екао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно време кнез позив |
| или оболео те не чу колико те виках са степеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у њеној кон |
| вор сам себи, па у три крока истрча уза степенице горе на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше м |
| /> <p>У двору, на самом подножју велике степенице која води на први кат, рече свити својој да с |
| сину шибала.{S} Из авлије се по каменој степеници силазило у перивој, који се својим цветним ле |
| би позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степеницу на први кат.{S} Полагано пролажаше кроз ходни |
| да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је п |
| страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани |
| бље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мура |
| да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> |
| , „све је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима овога народа нашег.{S} Јер, коли |
| оклопника, да двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку долину, кад Кнегиња Милица доз |
| з икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни половина војске која треба!...{S} Ево ти књиг |
| иш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах |
| похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду!{S} Ристиворе, в |
| мојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наш |
| Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па ка |
| „Има их много њих који су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер зна |
| њих који су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њи |
| несрећа што писмо моје није њему у руке стигло!“</p> <p>„Такав ти је он свагда од самог свог де |
| за Градоја!“</p> <p>Још није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за |
| здована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ |
| док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> |
| пође.{S} Рачунао је да са својим људима стигне пред вече истога дана на бориште код војводина д |
| кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ настави војвода |
| и белих симита, нек се прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад |
| јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косово.</p> <p>У Уторак је стари кнез преглед |
| Дан, чим ми само још која стотина људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ак |
| е дочека да сва српска војска на Косово стигне, него мучки нападе кнеза док тек с половином срп |
| акога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотине по пет коњан |
| в Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске! |
| прости ако због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и мил |
| он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Ј |
| име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није било сунце сти |
| честито нашем Господину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отача |
| о; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Господо, јунаци и |
| ав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више мож |
| одар, моли те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на ца |
| и мој синко, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи му да |
| , брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без |
| кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понед |
| о се у Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ће |
| о више добро опремљених војника.{S} Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Видов Д |
| <p>„Ми смо Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега честитога Кнеза; није позн |
| ш једини Срби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је кри |
| велике несреће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада и о |
| ребником право к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некудим каза, кад се Ив |
| слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш? |
| љубимо поздрављење.{S} Војводо, ево нам стигоше поуздане вести како се цар Агарјански са силном |
| седам Турака сусретаху.</p> <p>Кад већ стигоше једно према другом на својих двадесет корачаја, |
| госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господа |
| ч покрио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој борио н |
| ако ми Славе, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са пол |
| м криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у камене пл |
| нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} Најпосле подиже главу и погледа пр |
| су као прошле ноћи од Босанаца слушали, стиже један сељак са Ибра па рече кнезу:{S} Хиљадама ра |
| гу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти м |
| товој према крчми, пре него што војвода стиже.{S} Не хте примити ни понуде кнеза Вукана, ни кне |
| ра — кога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред крчму овај властелин, рањен у бутину стрелом |
| почеше запевати и нарицати!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта |
| грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе прис |
| моме унуку, јер дете није криво што не стиже на Косово, да те верно послужи!...{S} Опрости мом |
| га дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо с |
| а; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожу |
| акоме се на лицу видела радост, што ето стиже један од оних јунака, с којима је Душан ширио гра |
| ала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше г |
| е!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовницима.{S} |
| ћ се био мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свитом својом пред малену крчму код Цареве Гро |
| ојим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да непријатељ наступа на наше положаје!{S |
| нако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све то јасније чуше вику, као да се стот |
| ead> <p>Сутра дан, у Среду, раном зором стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака из св |
| хватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у |
| ник зором кренути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Бо |
| на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу с |
| отина људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре би |
| ић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и |
| кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу по моме |
| ренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, уза |
| она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Ив |
| е бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама к |
| е што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у овај часи испред ове цркве по |
| !{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили |
| поред попа корачаше ђаче једно у белом стихару носећи сребрн котлић у једној а киту сухог боси |
| ажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено погинулим и рањеницима, осећасм |
| па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> чујаше одмерени |
| >Кад се та бура одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Градоје опет нестрпљиво окрете к војводи |
| азиваху како их нека зла слутња осваја; стишавао плаховите, световао на скромност поносите, мир |
| и....“</p> <p>Узеше га најближи другови стишавати, док се други грохотом насмејаше.{S} Кнез Гра |
| богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у планини Голубињу, која је већим делом њихо |
| ликтање, женскадија узе певати песме од сто руку, народ весело довикиваше кнезу и чети његовој: |
| е на ону другу страну постеље на велики сто поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно угледах |
| } Погледа празну постељу његову, празни сто његов.{S} Погледа на гусле његове што лежаху у једн |
| о она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} |
| е место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пре |
| ене!“ рече старац седајући опет на свој сто; „сузе лијете кад сте несрећне, сузе лијете кад сте |
| p>Скочи стари кнез, одгурну љутито свој сто, збаци скрлатну доламу са златним токама са себе, з |
| сцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један |
| трпезе кнез Винко, па удари песницом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. |
| ањив?!“ викну Винко па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изглед |
| Орлова Града устави под једним гранатим стогодишњим храстом на ивици једне полупрокрчене старе |
| апири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са ле |
| етитељска кола за своје главе!“</p> <p>„Стој, властелине!{S} Устави се!“ викну промуклим гласом |
| бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала високо изнад Запада, кад се старац диже па рече |
| е од белих камених плоча.{S} На њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подг |
| трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша од ост |
| војводин властелин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно иза стола свога господара, и, час руком, |
| у да се нешто збуде.</p> <p>Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџа |
| {S} Или ћемо сви братски и нераздвајани стојати на крштењу војводина чеда, или ћемо сви братски |
| ти ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтарем — велики гвозден |
| аде заповест те се редови коњаника који стојаху иза оних у првоме реду, развише у два крила и д |
| <p>Сељацима, који онде у густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше |
| ма и властели који на пољу пред шатором стојаху сабијени у једну од препасти занемелу гомилу.</ |
| гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред шатором војводиним.{S} Стари Некудим и мла |
| жевићу, који, прав као прави млади бор, стојаше само на један корак од старога кнеза у великој |
| дицу у којој крст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је од камена па укопан.{S} Очи му се |
| , и повише у полумесец у средини којега стојаше као звезда сам заповедник на своме красном арап |
| рестрављени и чисто подивљали.{S} Лабуд стојаше као укопан поред свога господара, који у тешким |
| кнеза док тек с половином српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску, загаз |
| /p> <p>А пред дворем на главноме уласку стојаше млади војвода Радич.{S} Око њега пуно господе и |
| при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да прогледај |
| , што се онде слегао био, беху сведоци, стојећи гологлави, стари кнез, једнако с голим мачем у |
| војводу стари кнез га поздрави мачем па стојећи под калпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо, в |
| </p> <p>Па се старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљеним рукама саслуша речи земље госп |
| које још не хте отварати.{S} Манда оста стојећки пред старцем, брижно погледаше кроз уске прозо |
| и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеше појати.{S} Зајеча она трпезарија слатк |
| од антерије, намести свој црвени пас да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека свет |
| три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на |
| препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи стоји он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, |
| и да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож који на златној дршци носи његово знам |
| а да се договоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</p> <p>Она бојазна старога кнеза, да не |
| а војска једног Санџак-бега још једнако стоји на оној тихој западној падини Голеша на којој је |
| бацаш...“</p> <p>„Причекај мало, попе, стојим ја теби на белези!“ пресече кнез попа пружив рук |
| да се велике жуте воштанице у сребрним стојницима донесу.</p> <p>Кад већ запалише свеће стари |
| ма и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> |
| е људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виногр |
| ч из корица, па се окрете, да код свога стола дочека Миросава.</p> <pb n="91" /> <p>„Стан’те, г |
| Иван.{S} Ристивор је стојао смерно иза стола свога господара, и, час руком, час мигом, наређив |
| Око ње четири висока, тешка и гломазна стола од храстовине, у којој беху изрезани орлови и зма |
| д дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице старога витеза на једном сребрном обручу, који |
| } Ни један!“</p> <p>Стари кнез скочи са столице и сав поцрвене. „Ни један?!“ узвикну запрепашће |
| ложио руке по наслонима <pb n="6" /> од столице; заспао; по тешко али равномерно дише; по мало |
| амени у образе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у сву своју висину, и упре очи свој |
| ак од старога кнеза у великој храстовој столици.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете |
| м правила, седео је у високој храстовој столици старац један, одевен у господско рухо од Дубров |
| ој високој и богато изрезаној храстовој столици, млада једна жена, по високог, вижљавог, танкос |
| Опружио се био у оној храстовој високој столици, наслонио главу на крила некаквога у храстовини |
| јао, онда би тек пао од силног умора на столицу, наслонио чело на руку, а руку на колено, пусти |
| еће стари се кнез посади у једну велику столицу, држећи једнако у руци писмо војводино, које јо |
| енађени, а неки од њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево |
| о.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хр |
| говори:</p> <p>„Немојте седати на своје столове!{S} Молим <pb n="106" /> вас да похитамо у поље |
| не липовином, испод њих наместио дрвене столове, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чут |
| И једва се уталожише и опет поседаше у столове око трпезе.</p> <pb n="104" /> <p>„Славе ти, кн |
| су било је неколико храстових трпеза са столовима и клупама.{S} За једном таквом трпезом вечера |
| испод њих наместио дрвене столове, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвен |
| страноме витезу на срцу; особито се за столом у трпезарији чудно понаша, час кришом погледа на |
| ојој беху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложени сребром, у |
| ме је урезан био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад |
| о и јасно угледах цара како седи у томе столу; наслонио лактове на колена, а главу на руке, па |
| Кнезу нешто тихим шапатом.{S} Кнез се у столу своме окрете војводама, <pb n="141" /> кнезовима, |
| договарају да пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази од мене.{S} Није Косово за такве, нит си т |
| ам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнути нећу д |
| !“ викаше старац све срдитије; „из ових стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздо |
| икну оклопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косово!“</p> |
| " /> искупљена војска растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не ди |
| се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кратак за же |
| и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:< |
| е стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} На овоме снижем патос |
| на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми |
| тац и велики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} Тебе призивљем, теби се клањам, теби |
| иво кретање.{S} Мало час па је неколико стотина коњаника стало у редове испред шаторова, мирно |
| р ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагда ишли <pb n="196" /> напред а дана |
| између кула.{S} Сваки је Орловић од пет стотина година овамо волео да дода по неку грађевину, з |
| а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> <p>„Молим ја тебе, господине вој |
| ири војника под сваким, то је свега две стотине војника!“ рачунаше полагано кнез Градоје.</p> < |
| Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твоје стотине нека појашу путем к Ибру..... “ „Не, Господару, |
| час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотине по пет коњаника, па нека јуре путевима, који ов |
| ну, све то јасније чуше вику, као да се стотине људи надвикиваху псовкама и претњама, па кроз т |
| по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине година држала громада од камења, прост споменик |
| мо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим |
| старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Него да се прво сад прихватимо м |
| S} Али пошао један кнез Гојко са својом стотином коњаника, па се и та чета као грудва снега ота |
| м.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет |
| тројици Срба.{S} Није та четица одмакла стотину корачаја а од војске се одвоји друга чета од че |
| нам откуд долази нова каква чета ма од стотину одморних људи?!“...{S} Али ни од куд никога! „О |
| је један игуман од рода Орловићева пре стотину година донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, ко |
| е ка Царевој Громади.{S} Није прошао ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вука |
| ево данас већ неколико пута нека чудна страва подузимље!“</p> <p>„Није чудо на оваквој мајини. |
| гробовима: „Благо вама што сте пре ових страданија и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ настају |
| морало да дође; и још није стигао крај страдањима овога народа нашег.{S} Јер, колико хиљада Ср |
| ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испред војске јавише, да се види коњаник један, |
| , скиде калпак и поклони се.</p> <p>„Ко стражари на кули?“ питаше стари кнез.</p> <p>„Марјан!“ |
| кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу друмом царским к југоистоку, и мало и у лев |
| ца, и да ће са половином сталне дворске страже бити сада око педесет добро оружаних војника, ко |
| ј, бивао сам често у свити његовој и на стражи пред царским шатором његовим!{S} Јадан, добри на |
| између себе разговараху, видесмо ми на стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо ра |
| сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Борив |
| Кнезу Лазару.{S} Као војник у дворској стражи његовој, бивао сам често у свити његовој и на ст |
| } Јабучило, осетив се слободан, баци се стражњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди сам, |
| г Војводу Милојка, који заповедаше оном стражом, па му рече да се она не боји остати сама у сре |
| о их нећеш уапсити, <pb n="93" /> стави стражу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к |
| покор!“</p> <p>„Не рекох ли ти, постави стражу на њиховим вратима?“ прекораваше стари кнез свог |
| е у сребрним оклопима загрлиле чувајући стражу да нико не приђе да чује шта то поток жубором ро |
| ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нагазили.{S} Нег |
| па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше доиста уморан.{S |
| могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг наше |
| те лудо!“ Тако довикиваху Турци са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам с |
| иде како људи неки потрчаше на неколико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади |
| ="79" /> и у загрљају удави.{S} Са свих страна пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, ките |
| ише три Србина опкољена Турцима са свих страна,</p> <p>„Предајте се, људи!{S} Видимо, јесте јун |
| <p>Диже се граја од одобравања са свих страна, али је надјача јека од горкога смеха кнеза Миро |
| викаше одважно многи од господе са свих страна око кнеза Градоја.{S} Старац се само окреташе са |
| м.{S} Обојица видеше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном храсту, како |
| ћем окитио као да су коњи сватовски; по странама, и десној и левој, подигао вењаке покривене ли |
| прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће |
| ок Ристивор држаше други светњак с леве стране младом кнежевићу, који, прав као прави млади бор |
| утоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па се разлегаше по ономе пољу у певању, кликтањ |
| /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа како кроз к |
| кнез пригибаше час с једне час с друге стране око Ристивора, узалуд по правцу руке његове напр |
| ше поименце војводи, који опет са своје стране дочекиваше сваког војника поздравом: „Здраво, ју |
| е то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да |
| Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростити што оскврнише моју трпезу, са које зај |
| S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне стране поред мене, нека сви јунаци, који поред наших гр |
| да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на страни господина Вука? |
| ли на страни војводе Милоша, или си на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шт |
| о колајну о златном ланцу.{S} На једној страни колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна |
| од дима и пламена, који се на источној страни Косова видео.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме витезу на срцу; особито се за столом у трпезар |
| ла као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав и књи |
| без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, није ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да |
| {S} Него да махнемо <pb n="20" /> то на страну!{S} Чудо ми је само како је војвода могао онако |
| а мало по небу, те на једну те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивном блис |
| едах на једну страну, погледах на другу страну, погледах на постељу, док ми се очи отеше на ону |
| стељу, док ми се очи отеше на ону другу страну постеље на велики сто поред ње.{S} На моју препа |
| .{S} Погледах по њој, погледах на једну страну, погледах на другу страну, погледах на постељу, |
| брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> </div> </div> <pb |
| м својом, па се на широкој пољани с ону страну потока узе световати с кнежевима и властелом сво |
| 2" /> што овај наш рањени јунак казује, страсно је јеванђеље које ваља гологлави да слушамо!“</ |
| а искупимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина |
| вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Агарјана и њихове најезде — везују пријатељст |
| а несрећа снађе!{S} Ово је просто један страховит грех што га наш јадни војвода учини и ја не з |
| ике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страховито празно и пусто и чисто ледено изгледаше!</p> |
| Ту им старац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањем целиваху, па онда узе говорити:</p |
| роговара то шапутом.{S} Као да са неким страхом и поштовањем очекују да се нешто збуде.</p> <p> |
| живо неколико пута, побожно и са светим страхом целива икону, па онда приђе још ближе и загледа |
| оца.{S} Према своме деду имао је право страхопоштовање, не само што му је дед, него поглавито |
| } Чинило му се све то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуд |
| шким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније заповести не можеш ми ни издавати, него кад м |
| но о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако о Г |
| нез Добромир. „Помислите, људи, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да |
| у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb n= |
| крстити, јер напољу удари негде гром са страшном праском и трештањем, а киша се спусти као да ј |
| ече тужним гласом војвода Радич. „Јест, страшну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи |
| исто се сав стресе при помисли на такву страшну могућност.</p> <p>„Само тако што нека не да Бог |
| а отачаства и свога Господара!“</p> <p>„Страшну истину говориш, кнеже!“ рече тужним гласом војв |
| под левим крилом орлушине види половина стреле која је оштрицом својом пробила у срце њено.{S} |
| з крупних црних очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлушину, која рашире |
| ед крчму овај властелин, рањен у бутину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам |
| ј пољани под Царевом Громадом, на добар стреломет од шатора Орловићева.</p> <p>Спустио се на по |
| у не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n="177" /> навеж |
| не осећају што она осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p> <p>П |
| е изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чинило му се све то као једа |
| {S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници, превлачаше руком прек |
| Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори очи,</p> <p>Од онога кандила пред иконо |
| м себи нож у срце сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, окренув се це |
| ој, прекрсти се побожно, и чисто се сав стресе при помисли на такву страшну могућност.</p> <p>„ |
| дан и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе па учинише како им је з |
| сте већом!“ одговори још једнако сасвим стрпљиво кнез Градоје.</p> <p>„Ти, брате,“ прихвати опе |
| срче сав онај свежи поветарац што отуда струјаше, зарза и узе десном копитом копати ледину.</p> |
| е: „Тако вам јуначке среће, оставите ми струк босиљка, који ћете наћи под мојим панциром на срц |
| едаше право у очи.{S} Примајући мирисне струкове из њене руке Ристивор гледаше с великом слобод |
| е обичај у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља |
| што мало храпавим гласом поп Каритон не ступајући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у |
| не војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страшног боја Кнез Лаза |
| ио на један од оних бршљаном застрвених ступова што у мраморној авлији држаху на својим главама |
| родревног бршљана, који се припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав сво |
| има од извајаног камена, са терасама на ступовима, са кубетима изнад придворних црквица, са кит |
| х једном мраморном терасом на мраморним ступовима, а терасу наслонио на зидове од малих и велик |
| им кораком низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који се на источној страни Кос |
| глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбили српску војску, и да је наш д |
| амо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар п |
| раћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала последња времена»?{S} Е кад <pb |
| е пелена но малвасије као цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су |
| ад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ако п |
| м!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви људи из Константинова, па |
| и, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну: |
| ђом господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто само поповска прича.{S} |
| тах, и онда чух како Светогорац рече да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз де |
| војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на друг |
| чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и м |
| ина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не |
| смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у |
| је за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и |
| опио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар |
| е: „Има их много њих који су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер |
| о као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници свога цара, своје браће и свога отачаства! |
| иње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао уз колено цару Душану, крваве |
| тким сребрнастим својим гранама, као да су се џиновкиње у сребрним оклопима загрлиле чувајући с |
| на, пронашле су се сребрне руде, као да су виле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња.{S |
| ај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе па |
| кнез једнако у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом из |
| хрвати и носити око оних столова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и два |
| ту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле.{S} Седе на његову постељу.{S} Погру |
| ударило је Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа не одг |
| учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече војвода ра |
| поткованих, па их цвећем окитио као да су коњи сватовски; по странама, и десној и левој, подиг |
| ви око Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, и да ч |
| е, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе п |
| {S} Мени је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више ј |
| ски, и што је <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлијим |
| ов шатор сва три Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <div type=" |
| Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| амо поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лаж |
| турски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не |
| во у придворну црквицу на јутрењу, куда су духовници с игуманом Пајсијем мало час отишли.</p> < |
| , кнезу, вели, у руке тајна писма, која су многој господи српској писали неки отпадници од наше |
| ти је сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би мог |
| дошлицом, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше |
| ти је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p |
| кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога света!“ одјекну громко сва |
| рини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти сретне прве ране, синко!{S} Колико их имаш?“ пита |
| оње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су последња времена!“ рече кнез снуждено попу Каритону. |
| чаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна писма, која су многој гос |
| авду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила те |
| ог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људској памети |
| оганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} |
| о су му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли облетале један цвет, и срце му се пунило некак |
| , и наместио нас у ономе крају раја где су Косовски јунаци с Господином Кнезом!“</p> <p>И кад с |
| простру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена вл |
| орављај да носиш једно славно име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, које ти треб |
| Узе вртети главом па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним и разговетно исписаним писмен |
| оред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти сретне прве ране, синко |
| ри тихим гласом рањени властелин; „лаке су моје ране, али је тешко испричати све како је било!{ |
| причати све како је било?“</p> <p>„Лаке су моје ране, војводо!“ призбори тихим гласом рањени вл |
| е зелене а мирисне живе ограде подизале су се високе тополе, дохвативши се глатким сребрнастим |
| је већим делом њихова баштина, пронашле су се сребрне руде, као да су виле сребрним жицама преш |
| вање био бој орлова са ждраловима, коме су скоро сељани из многих села сведоци били, и у коме с |
| лена долама од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови златном жицом богато извезени; па м |
| и из многих села сведоци били, и у коме су орлови славно победили.{S} А кога значе орлови него |
| коју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјахали па се ставили у два реда, а он сам |
| теље а моје покојне пријатеље!{S} Какви су јунаци обојица били, њихове би се кости у гробу прев |
| а танка грла попрштала.</p> <p>Голубови су немирно час узлетали до на врхове од кула (као да са |
| а и паде с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи јурили пољем без јахача, престрављени и чисто п |
| од ретких остатака од оних јунака, који су под Душаном ширили границе царства српског, а о који |
| за владике своје синова и синовце, који су младост своју сагорели у сладости световне грешности |
| одину Кнезу и педесет хиљада људи, који су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кн |
| постао просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, |
| „Не питам то,“ рече војвода, „него који су овде напољу били први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођо |
| у грађевину, за спомен себи, граду који су му стари оставили; и сваки је <pb n="3" /> век удара |
| а око себе рече: „Има их много њих који су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да |
| 03" /> Боривој је лежао у несвести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега |
| час са царем час опет између себе; али су онда духовници упадали с крстом у руци међу укрштене |
| оља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо од свежег зелени |
| човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S |
| ни Ристивор не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, |
| од како се прозваше Орловићима старали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који и |
| а.{S} За једном таквом трпезом вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводин властелин Иван. |
| ри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} |
| /p> <p>На подножју једнога виса сјахали су били да коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо п |
| и су држали некакав свој сабор.{S} Били су се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је свак |
| p>Још док су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени као „српски соколови“, а већ од |
| </p> <p>У дебелим зидинама од куле били су усечени уски пролази к самим прозорима, високим и ус |
| и напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорили, само су заборавили да утврде |
| ворити кнезу, „моји људи кажу набројили су на њему двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три |
| е, и госпоственост њене лепоте светлили су као пун месец на небу по коме танки облаци лутају.{S |
| глас, његов мач, његова застава, чинили су просто чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на |
| {S} Старцу нису ране привезали; скинули су му панцир, размакли му прсник те обнажили прса да му |
| о уза ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били су се нешто силно |
| чевима, копљиме и буздованима.{S} У њој су били просечени уски а високи прозори, који пропуштах |
| ако ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако шапа |
| а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени к |
| , и окрену Јабучила натраг путем, којим су мало час прошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем даље у |
| едан пут окрете и погледа к пољу, којим су три Србина право к његовој војсци јездила.</p> <p>Ма |
| погледима кроз ону танку паучину, којом су јој речи њене сузе њене обвијале.{S} Па онда, више к |
| bSection" /> <pb n="48" /> <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале труб |
| какве велике свечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи |
| е бити старе славе?!...{S} У истину ево су последња времена!...{S} Кад нема јунаштва, не може б |
| приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом опростили.{S} Сада |
| спреме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те је кнез могао наредити да се у Сре |
| те а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, |
| и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме го |
| обро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људској памети право б |
| го Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли облетале |
| то она пита, онда ти узме причати: како су се њих двојица, које Господин Кнез пази као своја дв |
| де у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, |
| горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала кад је ето и ст |
| ву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи кнеза Миросава и властелина |
| S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе муш |
| а за Милана Градојева сина, и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, к |
| м се требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што |
| шаторовима, као да је оком мерио колико су далеко од храста, под који се зауставио био, па се о |
| но били су се о нечему договорили, само су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Ви |
| роких и шарених стаза у перивоју, хитро су вијугале плаве ластавице.</p> <p>У густом грању од с |
| ењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{ |
| и неки отпадници од наше свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: |
| се онда тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели, који њиме завладаше, звал |
| ружа, и липова цвета!{S} Није чудо што су славуји и косови и сенице изабрали перивој Орлова Гр |
| !{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су као прошле ноћи од Босанаца слушали, стиже један сељ |
| <pb n="51" /> нека иде властела; зашто су они господа него да господски за цара гину!“...{S} Н |
| кну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати с |
| који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и бога |
| прихвати кнез. „Не мислим ја цркву коју су људске руке градиле, него цркву коју је сам Бог сагр |
| иште од белих камених плоча.{S} На њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени п |
| војимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они као ђачад манастирска!{S} Нека их док се мало по |
| и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала високо изнад Запада, кад се ст |
| у,“ рече Ристивор, „и једни и други још су много кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклон |
| ш тако мудар, кад ниси био мудар прошле Суботе?“</p> <p>„Славе ми, кнеже Нинко,“ рече властелин |
| че или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косово.</p> <p>У Уторак је с |
| ањем.</p> <p>И онда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај си |
| танко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај <pb |
| који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у прошлост. „Прво је до |
| њихове собе јави прилика једне високе, сувоњаве, средњовечне жене, у црном оделу једне калуђер |
| о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славн |
| нез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у |
| > <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко |
| ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витешким: али је војвода рекао само и |
| кораку — смилуј се па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се |
| а уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја |
| ру дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} Све |
| оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека причека Иван, са |
| е ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њег |
| у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта да |
| ако осмехиваше, али јој низ беле образе суза једна другу сустизаше.</p> <p>Кнез викну својим во |
| камена па укопан.{S} Очи му се напунише суза.</p> <pb n="187" /> <p>„Децо!“ прозбори он свечано |
| сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не |
| војводу.{S} Ниједно око није остало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко про |
| .{S} У госпође Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином и све |
| свекра, не могаше више уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, примив клобук са челенком, пољу |
| тивор не могаше при том уздржати својих суза, него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно |
| а потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да зе |
| аше у тугу; крупне њене очи напунише се сузама, које би затрептале на дугим трепавицама, па пад |
| “</p> <p>Кнегињи се крупне очи напунише сузама.{S} Усне јој на угловима задрхташе.{S} Очевидно |
| у Мандалени, која му је смерно пољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, г |
| пет рањеник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гомили око њега сваки притајива |
| ако побожно целива крст, и како покропи сузама својим.“</p> <p>И опет рањеник ућута.{S} Беше се |
| на рукама својим.{S} Напунише му се очи сузама, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Н |
| дну, леву руку.{S} Осети како му се очи сузама напунише; пригну се и пољуби мртва војводу у чел |
| у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи сузама, и стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му |
| од њих срце некако размекша, а очи брзо сузама напунише.{S} Тек се једној од њих уз уздах оте у |
| љуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мога побратима!{S} Зар |
| е битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о с |
| вој сто; „сузе лијете кад сте несрећне, сузе лијете кад сте срећне!{S} У чему ли је разлика?!“< |
| рушен у дубоке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на колена пред |
| за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се |
| одрастао уз колено цару Душану, крваве сузе потицале кад си онаку књигу писао!{S} Зар се не се |
| косом утире са ногу Исусових покајничке сузе, што се мешаху са скупоценим мирисима.{S} Везиља г |
| у танку паучину, којом су јој речи њене сузе њене обвијале.{S} Па онда, више као себи него њој |
| помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупне сузе низ бледе образе.</p> <p>Сад приђе смерно и Ристив |
| ицу, а преко образа њихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, |
| а савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже почивке — |
| срце моје стегну, те ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад |
| ридигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао непомично у старог рањеника, и напр |
| ена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив б |
| Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, ко |
| ечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онд |
| крилу наднесав леву руку над очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече само толико: „Зар тако, Ву |
| ија занемела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено |
| „Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоће |
| p>„Мандо, снахо моја, што ти је?{S} Што сузе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвала Бо |
| е Некудимово срце опет поче растапати у сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно пот |
| честити Господару!“</p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и п |
| , и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други кне |
| рече старац седајући опет на свој сто; „сузе лијете кад сте несрећне, сузе лијете кад сте срећн |
| , трепти захвалност наша Богу; у свакој сузи коју <pb n="9" /> несрећа из срца исцеди, трепти н |
| чему ли је разлика?!“</p> <p>„У свакој сузи, коју срећа натопи, трепти захвалност наша Богу; у |
| воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека причека Иван, сад ћу бит |
| лаше и распасаше коње, простреше црвене сукнене плаштове по сухој земљи испод онога грма, у врх |
| , сви мушкарци скидоше своје шубарице и сукнене капе, па гологлави слушаху што им он нешто гово |
| се старац баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, де |
| {S} Бог нека ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну узде Лабуду, <pb n="144" /> |
| " /> Ристиворових заставу, десном руком сукну мач из корица, па се онда чврсто корачајући упути |
| на ноге па полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица, па се окрете, да код свога стола д |
| Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не |
| верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, објав |
| предсказања, која то унапред ван сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је најубедљивије предска |
| док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> <p> |
| S} Чисто се усијало од јаркости жаркога сунца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далекој даљин |
| се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљајем опрост |
| м, дугом косом, образима препланулим од сунца, црним очима из којих муње севаху, и кад се осмех |
| им и уским, кроз које меки румени зраци сунца на заходу падаху у конат, те изношаху на бољи вид |
| дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} Ристивор је с |
| неће ли где у даљини увребати одблесак сунца о златни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градој |
| вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше својим домовима!“</p> <p>Стари кнез слуш |
| други, па и трећи напад непријатеља.{S} Сунце није било одскочило ни за два копља а од некуда с |
| а да се преливају на модру перунику.{S} Сунце се на Западу спуштало у таласе од растопљеног зла |
| су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлијим и златнијим зрацима озарује цвеће око Ор |
| one unit="subSection" /> <p>Сутрадан је сунце обасјало два гроба, један поред другог.{S} Санџак |
| Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} О |
| мо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича кр |
| ацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од неколиких ла |
| ве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече своме <pb n |
| ни привирити у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да |
| е брујити све то веселији жагор, што их сунце све то топлије озараваше.{S} И тај весели жагор п |
| l:id="SRP18990_C3.1"> <head>I</head> <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела сп |
| мовим класјем.{S} Мало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од ши |
| ице имају крила, само што орлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу с |
| позлаћених плоча, у које се на јутарњем сунцу једва гледати могло; његов широк зелен мач притвр |
| ноћне кише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Гр |
| ко ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном мири |
| око Орлова Града,</p> <p>Једнога топлог сунчаног дана, крајем маја 1389., баш на томе крилу Орл |
| очима, по кадифеној мекости погледа, по сунчаној светлости њиховој, по тајанственој дубљини њих |
| лубови могу да уживају своје лепршање у сунчаном зраку.{S} Чудила се како да они не осећају што |
| и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти слатког снивања.</p> <p> |
| три Србина и прва чета од седам Турака сусретаху.</p> <p>Кад већ стигоше једно према другом на |
| и.{S} Није прошао ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ри |
| оје младих пустише своје погледе, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим |
| ли јој низ беле образе суза једна другу сустизаше.</p> <p>Кнез викну својим војницима да сваки |
| даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон ранога лета седети на тераси, гледати у шарени пе |
| <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич истом бејаше пр |
| обро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па се |
| што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Срб |
| е тамница а ја тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па |
| } Ево да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведем колико ти треба драговољаца!“</p |
| и на овој поњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, па онда јед |
| и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |</p> <p>Ту га прекид |
| свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим го |
| нама опојте како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите у |
| е све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И |
| поп Каритон. „Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Т |
| иких потреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао |
| но лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кренеш, показати.{S} Нисам веровао |
| еза, и на не малу радост његову, тек је сутра дан подне превалило било, а Ристивор долете на ко |
| или у певању уз пуне чутуре, кретаће се сутра натмурени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у ср |
| одмах у своје собе у овоме двору, па ће сутра порота од властеле казати, шта сте дужни један др |
| ре, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p> <p>Насмеја се гр |
| чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у оне војс |
| ика, дај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и једна р |
| кој војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође |
| „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, б |
| ше.</p> <p>„Да није откуда какав светац сутра, Ристиворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га з |
| e unit="subSection" /> <pb n="48" /> <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разл |
| id="SRP18990_C1.7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, у Среду, раном зором стизаху пред двор кнеже |
| ко смеју, па онда опет настави:</p> <p>„Сутра кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам љ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан је сунце обасјало два гроба, један поред друго |
| препеке у пустињи, те се према њима она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајиш |
| еше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже почи |
| одино положено у ковчег на брзу руку од сухих храстових дасака склопљен.</p> <p>Око тога ковчег |
| мало слатком малвасијом!{S} Путник је, сухо му је грло од прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како ј |
| ру носећи сребрн котлић у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаше стари |
| е, простреше црвене сукнене плаштове по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сам |
| у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи стоји он, висок готово као коп |
| старац не могаше, јер му некаква горка сухота стегла беше јабучицу, а преко образа њихових кот |
| ешто боље ослушкивао; али некаква опора сухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу |
| добро, нека нас казни, нека опет пусти сушу, или поводањ, нека нас пржи, нека нас топи, нека о |
| и ми рекоше:</p> <p>„Стани мало, брате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, |
| тињу у овоме крају!{S} Ман’ се, човече, та сам онај народ на Косову и око Косова па да даде не |
| правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила |
| а да не ускликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то је Косово!...{S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари |
| <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манастирској кујњи прао кар |
| на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога луга, којим прелажаху, зло сла |
| хтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва чујна тутњава однекуд испод земље долази, и да |
| дивно погледати како се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући попу Кар |
| ну косу у сретање тројици Срба.{S} Није та четица одмакла стотину корачаја а од војске се одвој |
| асно калуђерски поведоше.</p> <p>Кад се та бура одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Градоје |
| ко са својом стотином коњаника, па се и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, отапа |
| гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Г |
| и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш вели |
| а без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада сва Србадија спала на нас сиротињу у ово |
| да не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није ма |
| ако је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орловићу!“ привикаше многи од гостију. |
| речи тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n="177" /> навеже на онај разго |
| ицима, да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе јасним младићким својим гласом |
| помоћ одморна војска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са својим оклопницима у прве редо |
| и док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго сп |
| ме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољуби |
| у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да |
| вима, властели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласо |
| крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, |
| ари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А с |
| утрос, пред саму зору, мало задремах, и тада снивах сан који Бог може окренути да и добро значи |
| мах после Недеље освану Среда, и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше коње.</p |
| Са чела обојице киптио је зној.</p> <p>Тада им Ристифор приђе.</p> <p>„Уставите се, славна јун |
| војима хвалио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, бра |
| Радича с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи сузама, и стегао му срце г |
| им колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где |
| ора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први српски влас |
| це доброга оца пуног милости!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кнез В |
| м је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном |
| остити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево мене, гос |
| ко велики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси?!“ |
| ушевна боља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту сетност благородство њене душе, и госпост |
| их сунце све то топлије озараваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни клик |
| шу!“ рече кнез Градоје поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Ко |
| од неколиких лаких облачака, па да види тај красни призор!</p> <p>Стари кнез посматраше за неко |
| м говором и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господине во |
| их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор!“</p> <p>„Не рекох ли ти, постави стражу на њ |
| ко не стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Д |
| своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци |
| Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију улази!“</p> <p |
| меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости ра |
| пола, што се трепером свога лишћа нешто тајанствено разговараху са жубором Голубињеске Реке, ко |
| леда, по сунчаној светлости њиховој, по тајанственој дубљини њиховој не више жена, него неко бо |
| тихо као да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио има пун |
| лости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна писма, која су многој господи српској писали неки |
| како је неко Проказао цару Агарјанском тајна договарања његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и |
| лост долажаше, чује полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници |
| ажаше, чује полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници падају п |
| моје није њему у руке стигло!“</p> <p>„Такав ти је он свагда од самог свог детињства био!“ упа |
| ма, да умоле Господа Бога, нека не пада таква срамота на наше јуначко име једног јуначког Хришћ |
| . „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао |
| стопа одлази од мене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице им |
| Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја |
| да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности било!“</p> <p>„Тако је!“ привикаше мног |
| о би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве је људе <pb n="47" /> спала данас |
| е сам себе да теши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака. |
| его да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у |
| и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на |
| и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, |
| лаго овој земљи с таквом господом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје горко подругљиво. |
| да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању |
| о каквога сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет се млади властели |
| } Како може бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кн |
| а окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми је једно!“ реч |
| мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p> <milestone unit="subSection |
| досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора било није!“</p> <p>„Ништа ти, кнеже, при |
| ири корачаја од њега, седела је у истој таквој високој и богато изрезаној храстовој столици, мл |
| азимо на бој на Косово, да ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава зверад!“</p> <p |
| за са столовима и клупама.{S} За једном таквом трпезом вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и |
| Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом господом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Гра |
| неком тихом а плавичастом светлошћу.{S} Такву <pb n="42" /> светлост Иван никада дотле у своме |
| о, и чисто се сав стресе при помисли на такву страшну могућност.</p> <p>„Само тако што нека не |
| м војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже, и теби д |
| ина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни један в |
| а, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не мо |
| би повео на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти свега што ти је најмилије и најсветије, не поми |
| нака до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, тако ти среће јуначке, није ли ово слика Мандалене, кће |
| и крчмарица причају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, прошла онуда повелика чета Босанских к |
| док летос о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех својим очима где из ведрог не |
| у вашем!“</p> <p>„Казуј само!{S} Казуј, тако ти крсног имена твога!“ привика по више њих из сви |
| војих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и ум |
| говори гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је сваку његову реч сваки могао добро да чује:< |
| сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, тако ти среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати |
| Душанова узор јунака молим и преклињем: тако ти Светога Јована, твога крсног имена, остани да к |
| Тако је требало!{S} Знам ја Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје задовољан.</p> <p>„ |
| зеше довикивати: „Тако, сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље о |
| руке!...{S} Тако!...{S} Пољубите се!{S} Тако!{S} Сад сте опет моји синови!{S} Ходите да се ижљу |
| !{S} Ристиворе!{S} Брате!{S} Јуначе!{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије |
| тарешине!“</p> <p>„Тако је у истини!{S} Тако је!“ привикаше одважно многи од господе са свих ст |
| , и шапутну му на ухо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Ма |
| ји синови!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шат |
| ложи ма било по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине година држала громада од камења, п |
| ољно. „Пружите један другом руке!...{S} Тако!...{S} Пољубите се!{S} Тако!{S} Сад сте опет моји |
| зговарасмо о свачему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, који као да |
| вицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Каритоне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, |
| } Ја одох на Косово Господину Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дома твога, не оклевај него крећи |
| ник на своме красном арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војске могао добро да в |
| елика књига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп н |
| S} Предајте, се, море, не гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са више страна. </p> <p>„Зар би м |
| утњава однекуд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, к |
| кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди |
| ориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође |
| ђење да види човека, од којега је сенка тако често падала на Звезду Даницу Орлова Града, — све |
| аву на руке, па ме својим крупним очима тако сетно жалостиво гледа, да осетих како ми његова ту |
| рим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша тако хтела!.....{S} Мученик си био за живота свога — је |
| з велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страховито празно и пусто и чисто ледено изгледаше |
| загледа се у оно пребледо младо лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му |
| који је волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми не рече.{S} Него |
| есело привика сва она господа да је све тако како војвода рече. <pb n="83" /></p> <p>„Како?“ пи |
| мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и з |
| ише, те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби |
| од господе.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осмехом, „мени се |
| ани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не само |
| аним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите од |
| ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Кад је тако,“ предузе војвода појачаним гласом и срдито да гов |
| према греху и прилози!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нама опојт |
| едну од многих јуначких песама, које је тако лепо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био мн |
| екога њима живог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће |
| резривим осмехом, „мени се чини да није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци нашега честит |
| епоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градоје по |
| срдност!{S} А Оче Харалампије, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из срца!“ прихвати старац Хара |
| Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледа |
| е, да заставници сваку заставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сва |
| аједно пијемо, не могу те пустити да се тако мучки на попове каменом бацаш...“</p> <p>„Причекај |
| олитве, метанија и постове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама е |
| илепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, господо!“ рече с уздрхталим гласом војвода, али о |
| ао сам“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тројица |
| /p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту |
| ој сребрни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Мол |
| свиленом заставом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, о |
| Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи |
| од раног детињства слушао тако многе и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, |
| инко!{S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к своме сину |
| не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледао не би; а на с |
| д испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што |
| и заборавити прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Градоје на свој начин решио једно незгодно |
| Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и во |
| ју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао да |
| , госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала старом господару сад у очи самог пола |
| а осветли црну ноћ, која се на Србадији тако нагло спустила била. |</p> <p>„Јест’, јадан наш Го |
| ак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да му и |
| реним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше дру |
| срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге, да сто |
| си срце своје на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, се |
| теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако мудар, јер свагда носи срце своје на длану своме; |
| ераси од двора, на којој је у хладовини тако често с њиме седела, милујући га у таласима од мир |
| час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац запрепашћен, па се удари руком о к |
| ако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако наредише јер је један од најтежих грехова пред Бог |
| ака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да < |
| имо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихвати опет војвода гласом у коме благ |
| оси к нама!“</p> <p>„То се теби све тек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У самој ствари то је |
| или својим господским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саставио седамдесет и девет Млета |
| по лицу, стегнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем крочити, ни мачем зави |
| еле на ону господу, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи г |
| ејасне туге и мутне слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно било как |
| јсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а могло се |
| е Боривој још од раног детињства слушао тако многе и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и |
| ти слатког снивања.</p> <p>Није их дуго тако склопљене држао кад умукнуше комарци, и устави се |
| ead> <p>На пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је сла |
| а такву страшну могућност.</p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече к |
| p> <p>„Стани мало, брате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одради да |
| опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој гла |
| им презривости погледаше у оне, који то тако јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чини, господо,“ уз |
| е бити <hi>ни један</hi>!?“</p> <p>„Ето тако: ни један!“ потврђиваше Ристивор гледајући преда с |
| да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки зад |
| ти у моме двору?“ одговори војвода исто тако шапатом.</p> <p>Истом оне две прзнице оставише јед |
| дубоко уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света |
| будан мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да |
| мо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сетан невесео?“ питах сам себе.{S} Па рекох: „Како |
| аше сложно духовници.</p> <p>„Не да јер тако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако наредише |
| арицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекрати свој млађани живот, кал си |
| у једну повелику одају у којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у |
| кчије, него што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном м |
| Хахаха, хахаха!{S} Ено је сав Крушевац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ дов |
| мо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви км |
| не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар прошле Суботе?“</p> <p>„ |
| таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се образи зажарише а |
| едном заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да |
| имо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и распасаше коње, простреш |
| и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристивор уздрхталим гласом, запињући мало |
| своје причање, „замолио је моје људе: „Тако вам јуначке среће, оставите ми струк босиљка, који |
| з о коњу рече, па му узеше довикивати: „Тако, сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} |
| n="22" /> образа, и шапутну му на ухо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба да говори и тако да |
| појахао одмичући од бојнога окршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је |
| .... махни се, попе, те работе!</p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ настави поп; „није само да сам |
| ј, да жалосне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кне |
| апита кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Тако, не може!{S} Не да црква опојати онога ко се сам у |
| ачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје |
| уди нападоше!“ причаше Витомир.</p> <p>„Тако је у истини!“ рече упорно Миросав. „Мени не треба |
| а дође за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био |
| шати заповест нашег старешине!“</p> <p>„Тако је у истини!{S} Тако је!“ привикаше одважно многи |
| илате ждрале и вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије!“ привикаше живо многи од г |
| вору само дворани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва ве |
| и Кнегињи Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела |
| и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кнез задовољно. „Пружите ј |
| ћи своме дому, пође на Косово!“</p> <p>„Тако је требало!{S} Знам ја Милојка!{S} Тако, брате!“ г |
| , кад би такве опасности било!“</p> <p>„Тако је!“ привикаше многи од господе.</p> <p>„Вама се ч |
| >„Ходи, попе, да меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе |
| цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљи |
| ног свиленог конца, и прође полаганим и таласастим кроком поред војника, који му јутарњи његов |
| о је Ристивор једнако одбијао од шатора таласе народа шапућући: „Мичите се, браћо, даље!{S} Срд |
| трча дворска момчадија, те живо растави таласе од народа.{S} Иван Порубовић, сав светао у лицу |
| унику.{S} Сунце се на Западу спуштало у таласе од растопљеног злата и пурпура.{S} Милина је бил |
| њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда се таласи од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Г |
| мњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети како га крупан зно |
| тако често с њиме седела, милујући га у таласима од мириса, које је њихов цвећа пуни перивој сл |
| } Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их би |
| а репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <p |
| вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас тражим то је: |
| да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им з |
| им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе било |
| репер, који сад беше напојен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запирк |
| ода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе што сад |
| рзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток, на коме |
| и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца |
| мо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад |
| м и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибама војнога стан |
| обом честитога цара нашег.{S} Она црква тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} |
| ар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да |
| аки пође најпречим путем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем у т |
| озбори он свечано. „Децо!{S} Она звезда тамо трепти над непобусаним гробом честитога цара нашег |
| на Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо није друго него света душа његова, која оданде на |
| се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике да се некакво јунаштво по |
| .{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него што се |
| ше и други народ који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети срцу, да н |
| екакво јунаштво покаже!{S} Што ћемо сад тамо!?“</p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кн |
| веш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, |
| <pb n="82" /> и Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука с |
| грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену духовницима, шк |
| м крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је Ри |
| " /> уби добра господара...“ Вере ми је тамо неко некога убио!“</p> <p>„Потецимо, синко!{S} Пођ |
| једну чистину, с које се видело како је тамо, преко потока Западу, пукла равнина застрвена зрел |
| } Иди, брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буд |
| } Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбил |
| : „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опе |
| дновато посресаше!{S} Учини ми се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем није друг |
| , овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“</p> < |
| видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сетан не |
| дворској.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу |
| и!“ настављаше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеж |
| е војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Господо, |
| води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи сви |
| еду рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума дворских; искупи сву чеља |
| игурније рачун ухватили, колико ће бити тамо турске војске!{S} Ја колико пута бројах, сваки ми |
| чини, господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам ј |
| а, као да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова певао некаквоме скупу од јунака <p |
| и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред крчму овај властел |
| атор к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично војводск |
| жеш ли поуздано да распознаш јесу ли то тамо турски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; |
| за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и мл |
| хим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господине војводо; кнез га |
| же, да ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви људи из К |
| вором низ брдо, док се не натоциљаше на танак лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојака.{ |
| } Уставила се на прагу.{S} Од ње падаше танак прамен плаве светлости на Ристивора, који сад мир |
| ко допире.{S} По њивама и ливадама пала танка маглица као велики свилени вео обојен бледом <pb |
| ркутом да надцврчи сваког другог, па ма танка грла попрштала.</p> <p>Голубови су немирно час уз |
| свим просто одевена у хаљини од некакве танке вунене тканине, утегнуте око витког јој стаса пас |
| етлили су као пун месец на небу по коме танки облаци лутају.{S} Њен псалтир, у своме красном <p |
| им руменим уснама, крупним црним очима, танким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом црном к |
| е повезана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Старцу нису ране привезали; ск |
| еже, књига од војводе која ће ти све по танко казати!“</p> <p>„Нека је слава Богу!“ рече кнез п |
| ајпосле и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лакокрилих свираца!</p> < |
| а не могаше.{S} Приђоше однекуд некакви танкогласни комарци, па, час око његова носа час око ње |
| рица Дубровачких.{S} Још неколико убода танком иглом од биљура, још неколико потеза свиленим ко |
| ом је горело кандило, које несигурном и танком светлошћу недовољно осветљаваше мрачну собу.{S} |
| сребрном обручу, који виси о гвозденом танком ланцу, љуља се сиви соко један, са малим калпако |
| олевке крочила на њиву млада а висока и танкострука једна жена у китњастом шареном руху; пребле |
| млада једна жена, по високог, вижљавог, танкоструког раста, с нешто мало по дугачким али ипак о |
| свиленог паса свога белу и као паучина танку свилу завијену једну као колајну о златном ланцу. |
| је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску коју светац у десници држи, повија уска кож |
| ао да хоће да продре погледима кроз ону танку паучину, којом су јој речи њене сузе њене обвијал |
| S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвалити га што зна б |
| “</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше му.</p> <p>Мало час па Ристив |
| постол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини славе људске, о пролазности богатства, сјаја и |
| им и преклињем: тако ти Светога Јована, твога крсног имена, остани да крстимо чедо, које ми је |
| ну Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дома твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову |
| уј само!{S} Казуј, тако ти крсног имена твога!“ привика по више њих из свите војводине у очевид |
| ињи га!{S} Имај милости према љуби сина твога!{S} Не помињи име, које усне моје, од ових шеснае |
| и, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Ду |
| ару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет — а Бога ми биће и ви |
| нож у прси сјурим; и три пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени срце у прсима. |
| мо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у јужној кули, о |
| готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздрави мога Милана, нека |
| од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога дома од старина, следујемо на војну, да се с тобо |
| те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му |
| службом, како сам се ја поносио дружбом твога јуначкога оца, и очинском пажњом твога славнога д |
| твога јуначкога оца, и очинском пажњом твога славнога деда!“</p> <p>Онај народ, што могаше вид |
| ме ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске |
| ску и жури се ка Косову. <pb n="126" /> Твој клетвеник кнез Градоје Орловић.{S} Ово је писано р |
| !“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ја и |
| ивот!“</p> <p>„Нисам видовит, као Лабуд твој;“ прихвати смерно, али нешто као и невесело, Ристи |
| S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац, а мој син, својим јунаштвом на Плочнику засл |
| твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељ |
| !{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви игум |
| едно славно име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, које ти треба светло да очуваш |
| исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти |
| од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми твој клобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли деду треб |
| и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те прат |
| ј да носиш једно славно име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, које ти треба свет |
| тивор; „него опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију улази!“</p> <p>„За |
| жно и помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин! |
| дару,“ рече он смерно, „ево ти буздован твој!{S} Може ти требати на Косову!“</p> <p>„Јаши свога |
| прелеташе све кутове од шатора.</p> <p>„Твој слуга није постидео свога господара!“ рече Санџак- |
| уга мени моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужио, да му толику пошту чини |
| нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама св |
| адем Господин кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа ономлане на Плочнику дала многославни при |
| p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на |
| а смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред те |
| оче после по дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на |
| те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка продала властелинци, да те подметне |
| д је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да поживи животом добра |
| какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе спремљене колибе, <pb n="82" /> и Порубовић |
| о твојим разлозима и не размекшавамо на твоје молбе.{S} Уздајући се у превелику милост Божју св |
| викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твоје стотине нека појашу путем к Ибру..... “ „Не, Госп |
| ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да м |
| своју властелу, нека се одмах скупи под твоје стегове, те је <pb n="18" /> води к мени на Косов |
| би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што сам за после |
| > Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти се сви |
| десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу |
| ке среће у животу, ако један део војске твоје поносито ујездава у стан Господина Кнеза на Косов |
| не пехаре својим јунаштвом хвале, имали твоје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни друже!“</p> < |
| јатељем па да ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи летимо, било на десно било н |
| оме срцу жене Магдалене, него о јакости твоје сажаљивости према нама грешнима!“</p> <p>Старац п |
| <pb n="109" /> да ја не муцајући слушам твоје заповести!{S} Ми смо овде на пољу, на коме се ист |
| се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао |
| Господину Кнезу на Косову, као први део твоје војске!“</p> <p>„Што ли се теби толико хита, кнеж |
| на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни за Косовом, узалуд је што св |
| и јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> <p>„Опро |
| кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојноме пољу |
| ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ настављаше кнез па немирно ходаше и там |
| ов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, си |
| им својим чудесно меким гласом; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{S} Дода |
| S} Ето те заклињем твојим господством и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сахра |
| </p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати твојим позивима, кад мене више не буде било!“</p> <p>Мл |
| сподин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господством и твојим јунаштвом, учини ми што ћу |
| један, Душанов јунак са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се ето никаква свети |
| ањамо твоме буздовану где се не клањамо твојим разлозима и не размекшавамо на твоје молбе.{S} У |
| ље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ак |
| један млад Србин, који би срећан био да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији што је |
| „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому |
| ало послужити... опраштај ме по великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господску милос |
| утећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, па ма т |
| да.... онда те молим.... подај то злато твојој младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још преклиње |
| ихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред |
| ио, кад узрасте поноси твојом дружбом и твојом службом, како сам се ја поносио дружбом твога ју |
| кога ми је поклонио, кад узрасте поноси твојом дружбом и твојом службом, како сам се ја поносио |
| рпску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е |
| ликој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господску милост према мени сиромаху, Бог на небе |
| ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, који зна шта је |
| знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежеви |
| е послужи!...{S} Опрости и мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај ж |
| мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!...{S} Једва с |
| } Па се онда окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и једнога и |
| оја, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се па ми пусти сина из сужањства! |
| вићу!{S} Немој мислити да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твојим разлозима и не |
| ојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пеха |
| гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p |
| јводе Радича!“ рече старац. „Ево чекамо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је прочита.{S} |
| је!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава и |
| воме дому погази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене к |
| ају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањају нечисте духове из људи, |
| нини Рогозин ухвати ме плаховита дажда, те се склоних у једну пећину.{S} Нађох ту старца испосн |
| /p> <p>У томе дотрча дворска момчадија, те живо растави таласе од народа.{S} Иван Порубовић, са |
| а и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића кнежина поста у брзо као кошница од винове |
| три четице у свакој по седам коњаника, те док једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађош |
| га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна мишица његова, и што је још младо срце |
| е опет искупише сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин |
| у пољану пред дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и ње |
| господину кнезу: хвала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваљ |
| бојног коња к Југу, ободе га острицама, те Лабуд полете пољем зеленим као да је плава ластавица |
| стати сама у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао |
| ву једну звезду у славу јунакова имена, те она гори вечном неугасном светлошћу и својим трепето |
| оме огласнику придао по једног бубњара, те по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку |
| аде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по пољани проходао овамо онамо на мирисном повета |
| „Јадна мајко!“ пронесе од уста до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, који одмах за т |
| нека се одмах скупи под твоје стегове, те је <pb n="18" /> води к мени на Косово, не би ли се |
| а кнеза, пређе и на све његове другове, те се без разговора и без шума полагано удалише, и упут |
| к грла не промукоше у војничке господе, те их не замени сложно и смерно појање игумана Пајсија |
| је јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вра |
| ми ево даде од своје слатке малвасије, те ми оживе срце које већ беше малаксало!“ говораше рањ |
| омир дигли један на другога људе своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ |
| пиће његове чете брзо су се довршивале, те је кнез могао наредити да се у Среду, деветога Јуниј |
| оробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје руднике, потопише и сребро и зл |
| ојвода не улете у гомилу међу завађене, те својим голим рукама раскрштаваше њихове мачеве.</p> |
| а неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огреши |
| поведемо| Али овако.... махни се, попе, те работе!</p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ настави поп |
| племенита господара, брзо спријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, |
| ожимо!“</p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> |
| и и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика гр |
| оружја њега раздрага и срце му запали, те, кличући као соко, лети на копља и на мачеве где је |
| ава браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда би тек пао од силно |
| сте ли се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате заповести свога старијега?“</p> <p>„Не мо |
| аспали, или ослушкујете само грмљавини, те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“ |
| колена, поцрнеле од препеке у пустињи, те се према њима она суха мрка тиквица за воду, што му |
| ако се на прагу поче крстити и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</p> <p>„E, п |
| подара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" /> тво |
| ила.{S} Њен је син постао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од при |
| очи с коња као младић, па скиде калпак, те гологлав приђе к младоме војводи и поклони му се сме |
| јвода па скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да |
| ом се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p |
| регнувши све своје силе подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загу |
| ке док је још светлости на Косову било, те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији тако н |
| и зраци сунца на заходу падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жу |
| ђе пред шатор.{S} Погледа мало по небу, те на једну те на другу страну, загледа се подуже у Зор |
| <p>„А што му не разби буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдит |
| в Пост, људи се једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста с |
| ) час опет журно слетали ка голубињаку, те загушеним и усплахиреним гугутањем гукаху голубицама |
| х како ми његова туга срце моје стегну, те ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ ви |
| и поузданом руком прострелила орлушину, те спасла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљив |
| смо из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ г |
| ити,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и зна |
| а се милином па узе гласно кликтати.{S} Те усклике прихваташе и други народ који ништа не виде |
| >„Што је теби, кнеже Орловићу?{S} Каква те је брига опхрвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} |
| и среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се па ми пусти |
| твеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викне |
| {S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао |
| ја мати себарка продала властелинци, да те подметне као своје дете!“</p> <p>„Ао,.... славу ти.. |
| е није криво што не стиже на Косово, да те верно послужи!...{S} Опрости моме слузи Ристивору, ј |
| атити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p> <p>„Х |
| у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе Мило |
| јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се, попе, те работе!</ |
| шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ понав |
| г да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапуташе старац неколико пута, па се онда п |
| а те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидно дубок |
| сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> <p>Прв |
| ојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапуташе |
| ор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} |
| у своју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трп |
| ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крст |
| и је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од се |
| их стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на сво |
| ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Ар |
| лиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здрава овоме дв |
| и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне стран |
| м; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани н |
| чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске оставим сама!{S} Слуша |
| десет и девет Млетачких цекина.{S} Сада те молим, светла, велика и предобра моја госпођо: прими |
| ирили и један другом опростили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све г |
| у служби цара честитога, онда.... онда те молим.... подај то злато твојој младој дворкињи Боси |
| ог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око |
| а Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде |
| } Али им притече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са својим окло |
| се моја властела на моме двору завадила те се један део војске растурио!“</p> <p>„Славе ми!“ ре |
| овала и срце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео виш |
| ињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да з |
| адајући своје коње, удараху навалице на те гомилице, па их распрштаваху својим веселим а покашт |
| ; и сваки је <pb n="3" /> век ударао на те грађевине своје неизгладљиве печате.{S} Сам кнез Гра |
| преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста срд |
| ко те виках са степеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говора |
| нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, не |
| даја и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосану великим бел |
| злетали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда х |
| и да ће Србадија освојити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не беја |
| постељу његову, јер је ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викн |
| , јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар |
| о, сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p |
| ети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb |
| “</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господару!“</p> <p>И у |
| и почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, поглед |
| победне песме певаш у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером прев |
| ер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка продала властелинци, да те под |
| другом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право к ње |
| левој руци, призиваше гласно своје људе те сваког помињаше поименце војводи, који опет са своје |
| чита књиге староставне.{S} Читао им је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се д |
| казати могу: нико у српској војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Госпо |
| га света?!{S} Али од свих мука, на које те живог метасмо, чини ми се, најстрашнија је што ти да |
| рја!“</p> <p>Затрешта кликтање какво се те ноћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И не могаше |
| ми лице, дохвати своје разбарушене косе те их сави <pb n="35" /> у перчин, намаче петрахиљ, при |
| се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коњ |
| сти коју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјахали па се ставили у два реда, а он с |
| темеље од Голубиња.{S} Орловићи дадоше те руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше |
| . „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига која ето стиже од |
| кад год прави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у славу јунакова име |
| n="155" /> Па онда мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону велику скрињу, коју ено |
| ледати да се с Господином Кнезом погоди те на миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хт |
| да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: тако ти |
| те какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере које нашем двору |
| вљате мој <pb n="130" /> господар, моли те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те |
| ека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дво |
| кинули су му панцир, размакли му прсник те обнажили прса да му облакшају дихање.{S} Старац је с |
| дбрани отачаства, љубим те и поздрављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих н |
| а тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три речи на само.{S} Ти с |
| ј је кнегиња стајала.</p> <p>„Звала сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, |
| ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{ |
| рске војске оставим сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе по |
| добри и мили господару!...{S} Много сам те пута расрдио... много пута не послужио како је треба |
| а тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповеди |
| амог себе него друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз ж |
| старога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам те давао на књигу?“ питаше старац више самог себе него |
| тивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена н |
| не жали крви у одбрани отачаства, љубим те и поздрављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго |
| ја на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви |
| .{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твоји |
| :</p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S} Видим те ко си!...{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{S} Ево |
| во ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репове па растрза |
| вор узе да се правда:</p> <p>„Па, молим те, господару, кажи по правди и по души, ко може све сл |
| те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш |
| не би повео на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти свега што ти је најмилије и најсветије, не |
| бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, немојте, господо и браћо, него колико има |
| што велиш!“ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се овај народ слегао око нас!{S} Немој да |
| тем к Ибру..... “ „Не, Господару, молим те!“ пресече говор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја д |
| /p> <p>„Па стани мало, господару, молим те!“ рече збуњен Ристивор, који се препаде видев да му |
| {S} Прво ти се молим за све моје: молим те за мога унука, испроси му у Свете Тројице здравља, с |
| е и сваке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће |
| оном Светога Јована Крститеља!{S} Молим те, ко ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Алексије |
| ају неверни и погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим српским свецима, да умоле Гос |
| ора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору |
| ли трећој речи, говораше:</p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај милости према љуби сина |
| трпљиво окрете к војводи:</p> <p>„Молим те, војводо, заповеди кнезу Гојку нека нам све исприча |
| мој нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Молим те, витешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао |
| инев знаменитим својим личним јунаштвом те је кнез Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из н |
| грима и Власима, да се сложе са Србијом те протерају погану Агарјанску аждају са Хришћанске зем |
| па.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре прихватише беле погаче и руменога вина, па |
| у нама свима ти једини који си достојан те части!“</p> <p>Сложно и весело привика сва она госпо |
| то брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на цареву друму код Цареве Г |
| аше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас д |
| ачима да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак |
| е:</p> <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; мл |
| ко паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столо |
| твојој младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Светим Јованом, <pb n="59" /> |
| зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Тројици да нашем честитоме Г |
| оса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са степеница!...{S} Кнегиња те |
| оред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки његов војник положио по један камен на гроб |
| >Ристивор је, по жељи Ивановој, наредио те млађа чељад простре постељу за Ивана у куту према ње |
| е што му он каже, само што се нем родио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда нек |
| ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо! |
| м, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, онда поштено да остане |
| , и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њ |
| ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убиј |
| си оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са степеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је |
| а зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} |
| а старом гнезду Орловића!“</p> <p>„Само те слушам шта и како говориш, господару!“ узме реч Рист |
| глави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече војвода рањенику, „ако се ниси преко |
| м те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господством и твојим јунаштвом, учин |
| јице кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Све |
| !{S} Право си рекао да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше кнез Градоје сниским гласом, и |
| ми: „Кажи господину кнезу: хвала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, |
| теби, господине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се скром |
| .</p> <p>„Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си п |
| ри пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам добродошлицом, верни и славни кнеже!{S} Н |
| " /> <p>Заповедник Турака даде заповест те се редови коњаника који стојаху иза оних у првоме ре |
| ћеве људе.{S} Ристивор приклони заставу те јој свилене кићанке целиваху плашт и шлем војводин.{ |
| <p>Причало се много шта о чудотворству те иконе.{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се |
| и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако мучки на попове каменом бацаш...“ |
| оја се као зелен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху не |
| р.{S} Погледа мало по небу, те на једну те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у |
| дарцем о криву једну сабљу која склизну те га обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован п |
| Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себа |
| шће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те радо послушати, па, колико ми Бог помогне, <pb n="57 |
| поведаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуж |
| Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буд |
| них јунака.{S} Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не |
| нићу те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те пр |
| кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ј |
| ни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунт |
| икну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“</p> <p>„Само душе наше предајемо Б |
| овића.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те, браћо, размакните се мало, да отворимо пута кнезу!“ |
| те се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док |
| ет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, нап |
| победе Богу верни народ српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У гомилицама од невиних девојака и |
| до!“ викну војвода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша |
| ка Миросава.</p> <pb n="91" /> <p>„Стан’те, господо!“ викну војвода сав пребледео. „Стан’те, го |
| в вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане делије!{S} Обрните копља к земљи и каз |
| клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој к |
| ога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо?..{S} Д |
| ојући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ викну игуман Пајсије слугама. |
| „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ј |
| појаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа исповедамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје б |
| моћник ето већ седам стотина година!{S} Тебе призивљем, теби се клањам, теби се молим, чуј ме!{ |
| добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу |
| као <pb n="113" /> муња труо храст.{S} Тебе смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш |
| ко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана вој |
| осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И |
| ивору, јер служећи мене изгуби славу да тебе послужи!...{S} Опрости и мени, некада твоме верном |
| сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у јужној |
| кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша тако хте |
| ој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} Зна |
| и како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег из |
| > <p>„Јесте, госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још пре |
| за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу |
| Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, дао |
| уговао по крчмама Крушевачким, молим ја тебе: пази ти како са мном говориш!“</p> <p>Пријатељи п |
| пет стотина коњаника!“</p> <p>„Молим ја тебе, господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са |
| кондир вина... .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са трпе |
| до, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па млади унук Градојев |
| а.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шестос |
| {S} Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа ономлане на Плочнику дала многос |
| ећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби земље господара!“</p> <p>И Ристив |
| арац диже па рече Ристивору:</p> <p>„На тебе је сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмори |
| ога побратима!{S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, |
| унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p> |
| о да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наш |
| ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац п |
| а душевнијег човека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n= |
| да однесемо Господину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стић |
| Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах сама приђе |
| тити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац покри лице рукам |
| настави поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ |
| “ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук његов.</p> <p>»А |
| м. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Крушевачкој |
| де без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Господу!{S} Може Г |
| , оставити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="195" |
| да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без |
| ом отац Харалампије. „Устави се, јер из тебе говори проклета бабунска јерес!“</p> <p>„Шта кажеш |
| оре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако |
| ке војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо |
| е српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине Витомире, став |
| истој нашој клети,... овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси ј |
| томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш к |
| свога старијега?“</p> <p>„Не можемо ми тебе, на догледу турске војске, оставити сама!{S} Не мо |
| у војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p>Старац сад пољуби с |
| еног напрсника у тога младога јунака до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, тако ти среће јуначке, |
| а и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежевић може наћи пута |
| да ћеш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе |
| „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> |
| , да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</ |
| акојако, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, децо, пехаре свима! |
| као с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа исповедамо!“</p> <p>И с |
| а Лазара, Господина свој српској земљи, теби војводо Радичу, љубимо поздрављење.{S} Војводо, ев |
| ина!{S} Тебе призивљем, теби се клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвод |
| едам стотина година!{S} Тебе призивљем, теби се клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Бож |
| се кнез грохотом; „мени је седамдесет а теби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет |
| земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез |
| ећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p> < |
| ешили!“ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и |
| </p> <p>„Причекај мало, попе, стојим ја теби на белези!“ пресече кнез попа пружив руку према ње |
| вога побратима — „ето видиш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се там |
| и образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта да праштам, него о |
| ме по великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господску милост према мени сиромаху, Бог |
| и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мени <pb n="117" /> и мојој војсци |
| ога смеха кнеза Миросава.</p> <p>„Хвала теби, војводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам |
| а спере прашину са грла!“</p> <p>„Хвала теби, господине војводо, који си добар те и на то помиш |
| кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у д |
| ља гологлави да слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, витешки старче, који нас учиш чему ваља!“ прихват |
| а сином, онаким соколом, крила поломила теби, седи соколе, обрано наша на крајини.{S} Немој тру |
| ити, да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно |
| <p>„Госпођо кнегињо, снахо моја!{S} На теби остављам сигурност, славу почаст овога стародревно |
| еч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили господару!“ рекох ја; „нема душевни |
| ди без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацити, јер сви смо подједнако пред Господином |
| ркиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} |
| о са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби, кнеже Орловићу?{S} Каква те је брига опхрвала?{S} |
| а најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за |
| ви део твоје војске!“</p> <p>„Што ли се теби толико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кнез Вукан.</ |
| чуо ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтева, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да п |
| ољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се теби све тек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У самој |
| едини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници, да ти на војну сл |
| овест издао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пр |
| поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и сла |
| 61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи |
| а не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас дан |
| </p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се ваз |
| е глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бо |
| е кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не за |
| ко,“ рече кнез Градоје рањенику, „благо теби, који си крв своју на Косову пролио!“</p> <p>Војво |
| из гомиле.</p> <pb n="147" /> <p>„Благо теби, синко,“ рече кнез Градоје рањенику, „благо теби, |
| силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако мудар, јер |
| крви да спасе отачаство од Агарјана, то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и пре |
| слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срц |
| !{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао уз колено цару Душану, крваве су |
| има на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју сино |
| ебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ноге његове, г |
| а.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне тегобе, која се свалила беше на јуначног старца, па и с |
| ну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо; па онда, као са неке висине и издал |
| ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да с |
| ње:</p> <p>„Свима је тешко било, никоме теже до самом Господару Србадије, честитоме Кнезу Лазар |
| роћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су |
| им да ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} Не можемо ми пустити |
| јаке тужне и црне мисли.{S} Под њиховом тежином беше оборио главу на прса, пустио вођице Лабуду |
| нцера његова.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне тегобе, која се свалила беше на јуначног ста |
| ога господара није једно него три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја д |
| у ходнику на кнежевића Боривоја, који, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташ |
| шта!{S} Кад <pb n="29" /> треће вечери, тек се при трпези обредише пехарима по један пут, а он |
| рога кнеза, и на не малу радост његову, тек је сутра дан подне превалило било, а Ристивор долет |
| роба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од |
| има се с милином растуженост мешала.{S} Тек кад га мали Маша, скутоноша кнегињин приликом велик |
| од њих, међу колибама војнога стана.{S} Тек кад народ опази да војвода, кнез Градоје, праћени н |
| азмекша, а очи брзо сузама напунише.{S} Тек се једној од њих уз уздах оте узвик: „О, јадна мајк |
| с једнога краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивором, па поче да м |
| рење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а |
| ли с оним малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p> |
| а двора да исприча о једној прилици?{S} Тек му показах кнегињу Василију и испричах му како је с |
| ву одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо с |
| не ће, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и |
| а одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше коње |
| ан око госпође Мандалене.{S} Женскадија тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене |
| да витеза у дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S} Осем духовника у олтару и по једног |
| ака лије.</p> <p>„Ухвати нас ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми |
| ој носи к нама!“</p> <p>„То се теби све тек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У самој ствари т |
| адић, <pb n="136" /> погледаше мирно, и тек само мало као уморним очима, по господи што се иску |
| и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дох |
| нас китом <pb n="191" /> босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> < |
| ђе полагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одв |
| осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ри |
| те би сам под шатором остајао, онда би тек пао од силног умора на столицу, наслонио чело на ру |
| оји часак, па коначно поклонити.{S} Али тек што превали подне, пронесе се глас да је на левом к |
| ово стигне, него мучки нападе кнеза док тек с половином српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти |
| а рекао само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А |
| д топота ма и малобројне коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се сети нечега па, никако не осврћ |
| и у сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Мандалена махну руком н |
| и према главној капији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, гологлав, носећи у |
| е је кнез Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацртане слике могло видети како је диван |
| ко не улажаше у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан: |
| тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана превалио име „Станко“, а Манд |
| настављаше приповедач своје казивање. „Тек Кнез Лазар — сад већ на трећем коњу, јер <pb n="146 |
| ћутећки искупише око рањеника.</p> <p>„Тек ти бејах опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да го |
| вде напољу били први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас љу |
| а стекао?!“ питаше кнез као да је реч о тековини некаквога великога блага.</p> <p>Санџак-Бег се |
| а се данас овде на догледу његова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркв |
| рчеву.{S} Онај силни напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да види човека, од којег |
| , да освете смрт свога цара, па му онда тело предадоше калуђерима Грачанице, да га у њиховој цр |
| „чим се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји како треба по закону нашем!“</ |
| војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или |
| е Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у ковчег на брзу руку од сухих |
| ке коже и разбарушене косе повио горњим телом мало напред као да крупним црним очима својим вре |
| јемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче мантију, ма |
| уће Орловића.{S} Народ прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао |
| ао да су виле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња.{S} Орловићи дадоше те руднике неким |
| тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше му.</p> <p>Мало час па Ристивор дође пешице носе |
| рише једна уска врата у зиду на који се тераса наслањала, Ристивор испаде, поклони се дубоко пр |
| рима у оквирима од извајаног камена, са терасама на ступовима, са кубетима изнад придворних црк |
| сли и шеташе се немирно с једнога краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Р |
| } Ристиворе!“</p> <p>Однекуд доле испод терасе испаде на мраморну авлију млад момак, красног ли |
| ј по широкој соби при земљи одмах испод терасе.</p> <pb n="37" /> <p>Два се млада витеза, две в |
| њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пустити поглед поврх мраморне авлије и цветног и |
| а и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосану великим белим |
| ред вечерњи сутон ранога лета седети на тераси, гледати у шарени перивој, преко њега у зелено д |
| на крилу своје добре мајке проводио на тераси од двора, на којој је у хладовини тако често с њ |
| џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој тераси, у хладовини коју је западна кула својом сенком |
| ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде |
| смоугле куле, везао их једном мраморном терасом на мраморним ступовима, а терасу наслонио на зи |
| орном терасом на мраморним ступовима, а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и дв |
| иди јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бег |
| оје је њихов цвећа пуни перивој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина |
| Позно у вече изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ |
| адоше.{S} Кнез и госпођа Манда оставише терасу па се склонише у једну повелику одају у којој бе |
| авлији држаху на својим главама велику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли |
| ри слуга његов који не знађаше какав се терет свалио на душу његова господара.</p> <p>„Нико мен |
| о разведрило, као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божј |
| оким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, г |
| вао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да |
| е сама под мојим шатором с мојим тешким теретом на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести |
| кне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу |
| ам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Л |
| белог мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазна стола од храстовине, у којој беху изре |
| бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза падне на мене сама, а ни н |
| ни се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме витезу на срцу; особито се за |
| ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спа |
| .“</p> <p>И опет га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb |
| „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што не послушасте кнеза Градоја, који, осед |
| јко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има дос |
| е облаке које сад већ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема.{S} Старац погледаше к вра |
| к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати све |
| х плоча.{S} На њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, на које |
| оставите сама под мојим шатором с мојим тешким теретом на души.{S} Зором ћете чути моје даље за |
| а чух да је наш Господин Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у руке Турцима, који га погубише |
| нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније зап |
| ао укопан поред свога господара, који у тешким ранама лежаше на крвавој ледини обнесвешћен.</p> |
| али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених завеса на улазницама у шатор не могах р |
| се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких напора.{S} Стари кнез убриса рукавом зној са чел |
| зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да носим бреме прекора, које ето ви бацат |
| аставив своје причање:</p> <p>„Свима је тешко било, никоме теже до самом Господару Србадије, че |
| и како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову описати.{S} То није само град са го |
| и властелин; „лаке су моје ране, али је тешко испричати све како је било!{S} Ето, зло да не мож |
| S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне р |
| ма војницима моје војске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину |
| да с њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и д |
| преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990_ |
| о се скрушен у дубоке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на колен |
| е туге и мутне слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно било како вра |
| ани, то трезним Орловићевцима није било тешко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде првим по |
| има <pb n="6" /> од столице; заспао; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред |
| господе, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После наше велике несре |
| зеленој ледини лежало је овде онде пет тешко рањених Турака, а бар толико их је понело лаке ра |
| јаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаш |
| дожуто лице младога војводе.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну |
| о преко усана својих превали признавање тешког једног греха!</p> <p>„О, наша верна слуго, добри |
| н зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли |
| природе као да се гласно смејала ономе тешком облаку, који се над душом старога кнеза натклопо |
| уј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, во |
| итавом једном четом која га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> |
| беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда оп |
| као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си се срдио на ме.{S} Сигурно си имао |
| рца!“ прихвати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колико је ова наш |
| здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кне |
| ојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наши |
| ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем |
| ти да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од седамдесет и пет лета, с једним дете |
| ово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покој |
| ања!“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситниц |
| господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате?!“ „Помислите, господо, да смо може бит |
| и, могли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике |
| ?{S} Каква кћерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пијан, Винко!“</p> <p>„Обојица смо се опили њеном |
| прохтева, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па |
| у ни мени ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега |
| ене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Гр |
| азимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} В |
| росав. „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју |
| оворим с тобом две три речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра |
| ш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо |
| јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без |
| јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор причао како је то било?“ питаше кнез Ивана. |
| {S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак у |
| ма, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буд |
| јер <pb n="115" /> ја сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она д |
| о Ристиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване н |
| своје чедо од орлушине, <pb n="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као |
| вети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, |
| мо и познајемо: али с оним малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и н |
| атери, пришав к руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је од наше |
| усти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њих |
| ас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар, к |
| од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми књиге во |
| ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога дома од старина, следујемо на |
| шао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су до |
| еби данас, него дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то красно, кнеже |
| зило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече с |
| у?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да ти |
| е да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећнијега пута, и још |
| " /> <p>„Треба ли ти што, господару, да ти помогнем?“ упита га стари слуга његов који не знађаш |
| у?{S} Каква те је брига опхрвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљени?{ |
| ла?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, |
| у другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> |
| рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — ком |
| рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> <p>Старац се понашаше као да он једини |
| ц јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти кажем.... немој нам замерити,... имамо за нешто да < |
| убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед тво |
| одар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на |
| м осмехом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросав |
| .....{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{ |
| ших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су као |
| итон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову кад те Агарјани н |
| уђе у ову трпезарију?“</p> <p>„Право да ти кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него ви |
| . „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе д |
| им!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој крвн |
| е деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти |
| ара.</p> <p>„Право ти је?...{S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пун |
| едам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину каз |
| о на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поло |
| ћ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу.{S |
| аш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведем колико ти треба |
| н део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И и |
| рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косово н |
| узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељака |
| ао је истину“ — настави Ристивор, — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога |
| м силним узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким г |
| кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како су се њих двојица, које Господин |
| не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати!“ рече старац љубазно млад |
| говораше војвода.</p> <p>„Само једно ја ти, војводо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: д |
| ољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог |
| кажем: „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ев |
| питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао |
| учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити |
| > <p>„Нека ти је срећно, синко!{S} Нека ти је срећно!“ усклицаваше кнез Градоје борећи се с чит |
| ачни а непокорни народе!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну у |
| ко би могао заборавити своју мајку нека ти је просто; али никад не заборављај да носиш једно сл |
| ку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“ рече му, па кад се Рист |
| војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, д |
| леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и |
| , а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде криво,“ прихвати властелин Витомир |
| ело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно, синко!{S} Нека ти је срећно!“ усклицаваше |
| де!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала ти што нам исприча све како си видео!“ привикаше му мно |
| и очитах му опроштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ла |
| се кнезу поклони па рече:</p> <p>„Хвала ти, господару, на тој дивној причи у којој има велики п |
| вима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала ти што нам исприча све како си вид |
| осподара заклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти; то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог |
| са мном признати, да си међу нама свима ти једини који си достојан те части!“</p> <p>Сложно и в |
| ина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што п |
| тима!{S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погл |
| ором, па се гласно насмеја.</p> <p>„Шта ти је, синко, смешно?“ запита кнез попреко.</p> <p>„Сме |
| аквога покора било није!“</p> <p>„Ништа ти, кнеже, приговорити не могу!“ узе опет реч игуман Па |
| није њему у руке стигло!“</p> <p>„Такав ти је он свагда од самог свог детињства био!“ упаде кне |
| цам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би да |
| за твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ристивору!“</p> <p>У млеч |
| рчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе ч |
| крене коња другим правцем. „Натраг, кад ти кажем!“</p> <p>Па у срдњи својој кнез дохвати буздов |
| не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се |
| ар се не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — настављаше к |
| клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испра |
| </p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет ослободи и п |
| еш ти окренути кнеза Градоја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би |
| овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, н |
| ко трпезе.</p> <pb n="104" /> <p>„Славе ти, кнеже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још |
| еже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од Млетака?!{S} Ти си |
| то нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало |
| смерно, „ево ти буздован твој!{S} Може ти требати на Косову!“</p> <p>„Јаши свога коња!“ запове |
| не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и |
| јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гла |
| ој отац и твој дед светло предали, које ти треба светло да очуваш!“</p> <p>У том се отворише ши |
| } Ако те поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, по |
| е шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, онда поштено да останеш на двору а мест |
| ољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш |
| учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градој |
| ! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар прошле Суб |
| грохотом кнез Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту |
| ево ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко казати!“</p> <p>„Нека је слава Богу!“ р |
| несретниче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу видео б |
| истиворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих |
| ка ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива |
| игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако једа |
| изненађен, па уставу Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} Зар певају?!“</p> <p>Саставни своје гу |
| да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господину Кн |
| лазити натраг к своме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заста |
| вац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвода гостима |
| а трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> < |
| ој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици смилује на м |
| тили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p |
| о није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p> |
| укан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје сав |
| у воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добр |
| ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; т |
| срећном војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога оп |
| утати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше Миросав упорно. „Ј |
| подару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врат |
| ојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет и |
| о тако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу тре |
| мо!“ настави поп Каритон. „Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и н |
| Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb n="1 |
| рчмама Крушевачким, молим ја тебе: пази ти како са мном говориш!“</p> <p>Пријатељи повукоше Вин |
| нађе?!“</p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли ти што, господару, да ти помогнем?“ упита га стари слуг |
| ном, да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ питаше кнез <pb n="27" /> младога вл |
| буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него п |
| ва Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?!“</ |
| ну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати |
| наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засен |
| тиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац |
| ставимо тај покор!“</p> <p>„Не рекох ли ти, постави стражу на њиховим вратима?“ прекораваше ста |
| т. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала последња време |
| ји са црвеним појасем.</p> <p>„Хоћеш ли ти, кнеже, силазити у трпезарију, да вечерамо, или неће |
| сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре к |
| мој попе Каритоне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Х |
| кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину казујем:{S} Ни један!“</p> <p>Стари кнез скоч |
| ојводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатк |
| не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зу |
| ив празан пехар на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Рист |
| кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си |
| p>»О, Каритоне, Каритоне!{S} Камо да си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што |
| певају, дакако!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам |
| војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p>Протурише се кроз своје војнике |
| виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан него гнев |
| о је мало верних људи у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Госпо |
| p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом кнез Миро |
| ти кнегиња узбуђена и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мен |
| едо,“ проговори Боривој питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да |
| д мене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, сам |
| доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти саградио, окитио и обдарио!“</p> <p>„Чудни сте створ |
| и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га стара |
| оре, немам шта да праштам, него опрости ти мени!</p> <p>„Сад још једно, децо моја!“ рече кнез. |
| , а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} |
| овори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе с |
| а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, који зн |
| вој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо |
| том крштењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крш |
| ли нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на Косову, као први део тв |
| дано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту нарицати као стара дадиља, него стегни срце п |
| приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пр |
| ећки искупише око рањеника.</p> <p>„Тек ти бејах опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори |
| ујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: |
| нину Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја то све с |
| пезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„ |
| лади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агар |
| у коме прекор трепташе.</p> <p>„Кад сам ти је ја кратио?“ рече кнез па се насмехну с пуно презр |
| као поштени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја |
| о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте се</hi>! |
| дравља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван |
| ору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род |
| Бог те је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства; ал |
| > <p>„Ех, ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон |
| ива скут свога господара.</p> <p>„Право ти је?...{S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би св |
| говорити:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти моје заповести:{S} Прво одведи властелина војводина |
| е кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репо |
| се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S |
| и половина војске која треба!...{S} Ево ти књиге коју <pb n="118" /> јутрос добих од кнеза Буди |
| , од Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин |
| атан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако |
| осподар нас зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко каз |
| ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости, и не |
| p> <p>„Господару,“ рече он смерно, „ево ти буздован твој!{S} Може ти требати на Косову!“</p> <p |
| ајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево т |
| ву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за мога унука, испрос |
| у!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни људи казиваху!“ |
| етога Јована Крститеља!{S} Молим те, ко ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, |
| о као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо |
| !{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који е |
| ику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти како е |
| ном српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ как |
| пред лицем Господа Бога опростио, како ти од свега срца ми овде на земљи праштамо, добри наш в |
| сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега |
| радиш како се теби прохтева, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавд |
| казуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине војводо,“ настави Ристивор, — „први |
| вео на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти свега што ти је најмилије и најсветије, не помињи му |
| до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, тако ти среће јуначке, није ли ово слика Мандалене, кћери во |
| ем!“</p> <p>„Казуј само!{S} Казуј, тако ти крсног имена твога!“ привика по више њих из свите во |
| столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор ра |
| узе да говори:</p> <p>„Господару, тако ти среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на св |
| ова узор јунака молим и преклињем: тако ти Светога Јована, твога крсног имена, остани да крстим |
| Ристиворе!{S} Брате!{S} Јуначе!{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и бр |
| одох на Косово Господину Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дома твога, не оклевај него крећи војс |
| n="52" /> сутра до мрака доведем колико ти треба драговољаца!“</p> <p>„Нећеш ваљада претварати |
| ј првенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, |
| S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S |
| ош је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да о |
| ох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зу |
| епријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, |
| p>„Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ од |
| ру.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да на |
| војвода од војске светаца, под сигурно ти имаш слободе и приступа код Свете Тројице кад год хо |
| они кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти ју |
| добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Бори |
| дзивало позивима својих господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана |
| јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, који би срећан б |
| лости!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви |
| дељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здр |
| л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ра |
| ој рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, што ти је?{S} Што сузе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што |
| емо?!“ прихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требат |
| а нашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то крив |
| нем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску |
| !{S} Немој, молим те, тако ти свега што ти је најмилије и најсветије, не помињи му тога!{S} Нит |
| p>И онда бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покушаваше д |
| етасмо, чини ми се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњим својим часовима на овоме свет |
| а, једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако с |
| не: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> <p>Прво млади Боривоје проведе Орл |
| Винково у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно |
| че он; па онда настави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтева, него |
| иш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим д |
| ина окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвеће |
| као своје дете!“</p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ рикну као бесан кнез Миросав, па се баци сребрн |
| е, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кренеш, показати.{S} Нисам в |
| оже без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за погибију <pb n="182" /> нашу!“ рече кнез |
| имо на страну, није ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнемо на Косово у Недељу пред |
| зу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански п |
| Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био, а |
| је сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао |
| је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> < |
| и!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти сретне прве ране, синко!{S} Колико их имаш?“ питаше |
| вљај да носиш једно славно име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, које ти треба с |
| а ја тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како наре |
| астављаше:</p> <p>„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад им |
| ео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по реду, господине кнеже!“ поче старац хучући; а |
| записано да од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запита |
| ке — рећи ће Ристивору:</p> <p>„Учинићу ти све како желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да т |
| крила!“</p> <pb n="39" /> <p>„Ја каквих ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда до |
| и сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну го |
| ате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они као ђачад манастирска!{S} Нека их |
| настави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтева, него како ти се запо |
| ез Миросав од Рујног Рудишта; „не можеш ти окренути кнеза Градоја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И |
| ивој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћ |
| љи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твојим срцем |
| а нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Ка |
| невом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето |
| му сагледах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте и |
| .{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздованом, |
| бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози нашем војводи, помози војсци његово |
| ашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, што се |
| ритон да говори: „колико си остарео још ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да т |
| !“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како |
| стари кнез и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому погази стари заве |
| на!“ рече кнез снуждено попу Каритону. „Ти се сећаш како је то све друкчије било за наше младос |
| егов клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави стари кнез; „и још н |
| о сасвим стрпљиво кнез Градоје.</p> <p>„Ти, брате,“ прихвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам |
| вам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Н |
| о је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо |
| и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита Боре из листине Госпо |
| светлост долажаше, чује полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројан |
| долажаше, чује полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници пада |
| пустињи, те се према њима она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрим |
| же бити ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с једног |
| мо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити д |
| за њихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, сави их полагано |
| о неколике старије људе.</p> <p>Мало за тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше на некол |
| ао жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се ста |
| ку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану |
| ших баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то |
| авне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор в |
| ну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљајем опростише се не |
| 89" /> <p>Стари кнез подуже погледаше к тим шаторовима, као да је оком мерио колико су далеко о |
| умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добро, кнеже!“ прихвати до |
| да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта |
| ојник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, |
| а ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно н |
| ближе село где ми ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Господин Кнез, покривен тешким |
| екако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор староме, са три ране незадовољноме кнезу. „Н |
| онога кандила пред иконом просипала се тиха и слаба светлост само по соби а није ни покушавала |
| она светлост долажаше, чује полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој б |
| се, као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах коме |
| си?!“</p> <p>Све то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме |
| н, запита Ристивора полаганим говором и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчми? |
| вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да не узне |
| >„Лаке су моје ране, војводо!“ призбори тихим гласом рањени властелин; „лаке су моје ране, али |
| нци, љуби Змајевој, нешто што се морало тихим шапатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „ |
| разних предстража, и јавише Кнезу нешто тихим шапатом.{S} Кнез се у столу своме окрете војводам |
| тајала.</p> <p>„Звала сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим |
| у!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја |
| ху некако с почетка сетни и невесели па тихо разговараху у гомилицама пред главном капијом од д |
| го потрајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмуло као неком јеком од гусала, као да је мла |
| у падини која се од Голубињске Планине тихо спушта у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, од стар |
| му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше му.</p> |
| и се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Боривој је с момцима |
| илује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, |
| дмах у самом почетку стари кнез збораше тихо у два маха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, лакше!{S} Бо |
| ници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш |
| и пута целива слику Исусову, а шапуташе тихо:</p> <p>„Опрости ми, Господине!{S} Мишљах више о с |
| Бог да те прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће изда |
| сребрне власи ускомешане ветрићем који тихо дуваше, његова широка прса покривена панцером од п |
| ојводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђујем само своје ране, а отворићу р |
| о!“</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринута госпођа Манда, — „ |
| чка, кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом руком обгрлила, као д |
| те се, славна јуначка господо!“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко |
| ера.{S} Послуша мало оштрије и јасно чу тихо шуштање свиленога скута и полагани ход некога, кој |
| је мој мач, Ристиворе!“ прозбори старац тихо.</p> <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег св |
| војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој се три Србина и прва чета |
| г Санџак-бега још једнако стоји на оној тихој западној падини Голеша на којој је синоћ замркнул |
| радојем и четом његовом преко пољане па тихом једном узбрдицом на којој дуги редови зеленим гра |
| удо види да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом светлошћу.{S} Такву <pb n="42" /> с |
| га сва растужена, па се онда растопи у тиху месечину којом се ходник и соба њихова за неколико |
| в ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од шатора, и пригну м |
| ави да се мало одмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} Нико не смеде да жури уморног рањеника, и ни |
| кање Ристифорово.{S} Настала беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однеку |
| ка и јецање женскадије.{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласно <pb n="70" /> и одмерено, |
| ове испред шаторова, мирно и у највећој тишини очекујући нешто.{S} Није дуго трајало, па из вел |
| ше га гужвом од простирака и свакојаких тканина што се под богатим шатором нађоше и запојише га |
| имширова дрвета, — пуна извезених белих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Исп |
| девена у хаљини од некакве танке вунене тканине, утегнуте око витког јој стаса пасом од плавог |
| кафтанима од црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, свечаном мирноћом глед |
| више главе младога војводе догоревала, то је осветљавало бледо као крпа <pb n="152" /> лице во |
| ке крви да спасе отачаство од Агарјана, то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и |
| о је у овој земљи било јуначких срдаца, то се све за раније одзивало позивима својих господара, |
| или је мање јунака што је мање светаца, то ја не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, син |
| , не можемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него |
| „Ха!{S} Ту ја тебе чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са трпезе један властелин, који ј |
| и властелина Витомира били пола пијани, то трезним Орловићевцима није било тешко да их раздвоје |
| шаторова, по четири војника под сваким, то је свега две стотине војника!“ рачунаше полагано кне |
| н жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми о |
| ама својим.{S} А ово сад што је остало, то није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} |
| и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га |
| дара заклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти; то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде |
| удети!{S} Него да махнемо <pb n="20" /> то на страну!{S} Чудо ми је само како је војвода могао |
| .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са трпезе један власте |
| ла, српски је цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p>Продера Ристивор своји |
| пође к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристив |
| са жутим, меканим чизмама до колена.{S} То је био човек средњега стаса, широких прсију, чврстих |
| чима је тешко лепоту његову описати.{S} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кула |
| а ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће они |
| водо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим |
| с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерусал |
| рјанство њихово.{S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове погледају |
| да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем није друго него свечано брујање оне свете |
| .“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би пост |
| осно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах це |
| од прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам |
| да не да црква опојати онога, који, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, |
| анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањају нечисте духове из људи, лече |
| сад нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, |
| је јеретик или неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бо |
| добије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио како треба! прихв |
| ље треба да чините, али — колико се уза то може — не дај старом господару да заборавља, колико |
| аве и мача пољуби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам добродошлицом, верни и |
| ; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону наш |
| же, пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедео |
| да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А |
| ичати свакојака чудна предсказања, која то унапред ван сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је |
| тиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је просто и од мене, и нека је занаве |
| тимо, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство |
| аистину, последња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристивор. |
| ам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде |
| осподине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се скромно, па н |
| и мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље, поклопи очи рукама и — плакаше горко...</p |
| с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да вод |
| а, па ако ко што и проговори, проговара то шапутом.{S} Као да са неким страхом и поштовањем оче |
| а не ускликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то је Косово!...{S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари кне |
| то њихово гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су в |
| ући стражу да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се то |
| ко ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, |
| пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир с |
| а мало као збуњен не знајући управо шта то он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му заст |
| Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како су се њих двоји |
| многи почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манастиру, једн |
| тигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кнез Градоје весело. „Ми, колико нас |
| ти моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, преблед, оборив опет главу на п |
| опростимо!{S} Оди, синко!“</p> <p>Рекав то стари кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, |
| р.</p> <p>„Како ћеш им то казивати, кад то Господин Кнез није писао народу него војводама и кне |
| сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном руху.{S} Било је дивно погледати како с |
| ко је невине деце скапало од глади, све то тобож у богоугодној борби за Православље и славу Бож |
| Око њега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.< |
| ма.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све то јасније чуше вику, као да се стотине људи надвикивах |
| и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то смести око заставе, па растури по ново огласнике по |
| е у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Ка |
| ла на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно заку |
| ланине у даљној даљини наслањало, — све то гледати па дихати оним слатким поветарцем,који се на |
| нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, није ли он у књизи, коју ти посл |
| на каквом великом сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да |
| одо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и а |
| прсима и мач у левици својој — кад све то угледаше, свакој се од њих срце некако размекша, а о |
| идов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да ј |
| 00" /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако муд |
| љаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ћ |
| сао би се од ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се |
| све то веселији жагор, што их сунце све то топлије озараваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у |
| гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он б |
| ро гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стој |
| и неискусне момчадије поче брујити све то веселији жагор, што их сунце све то топлије озараваш |
| устога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек |
| е Милошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој |
| >„И опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој |
| и, дај одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли тол |
| верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрвање са |
| ога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је двојином више |
| , чинили су просто чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један |
| видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n="44" /> рече Ристивор поуздано. „ |
| дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет година.{S |
| Голубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година |
| и, а који ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска самопрегоривост и Хришћанска |
| које властеле које духовника.{S} Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Са |
| и мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима ов |
| ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то красно, кнеже!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми на в |
| сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и |
| пришав к руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег војв |
| леба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ |
| ли!{S} Је л’ ти Ристивор причао како је то било?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван м |
| ено попу Каритону. „Ти се сећаш како је то све друкчије било за наше младости!{S} Онда смо имал |
| ају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Каритоне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, |
| љемо између себе данас више него што је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, |
| .{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево |
| и му у кратким реченицама, као да му је то пријатељ који разуме све што му он каже, само што се |
| лагано, сетно и невесело.</p> <p>И није то била само једна жалост што претишташе срце Градојево |
| .{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је просто и од мене, |
| ило.{S} Али не могосмо разабрати шта се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам ка |
| егне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје рече својој малој дружини:</p> < |
| да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно слетали |
| <p>„Не браним их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта |
| ком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Мандалена махну руком неколики |
| уше весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање не растопи у сложно „Многаја љета“, к |
| ором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у потоку купа.{S} Слатко је бил |
| Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна с |
| слици свеца Орловићеве куће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погл |
| ода с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушен |
| широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, о |
| ело јуначким покретима!...{S} Ама ко ће то вама све испричати!!{S} Него једно треба да вам прич |
| зарији.{S} Војводин властелин не могаше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше да је то |
| се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само |
| реч да се преко усана превали.{S} Беше то чета онемелих јунака.</p> </div> <div type="chapter" |
| ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то може бити, а |
| отакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, во |
| е одзивало позивима својих господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од р |
| е једна трећина патоса од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је з |
| и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором |
| господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах |
| осрамотимо у војводе, не знајући какви то светац витла колом девојака и прикупље просјаке око |
| пуним презривости погледаше у оне, који то тако јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чини, господо,“ |
| „Можеш ли поуздано да распознаш јесу ли то тамо турски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турс |
| ловићима старали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару с |
| могаше ни видети ни разумети што се они то толико смеју, па онда опет настави:</p> <p>„Сутра ка |
| синко мој!“ рече кнез. „У самој ствари то је Ристиворово лукавство.{S} Али мене неће преварити |
| умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати!“ рече старац љубазно младом |
| а!{S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа |
| ненађен, па уставу Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} Зар певају?!“</p> <p>Саставни своје густе |
| ди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пуст |
| ?!“ прихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате в |
| камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и није так |
| разабрати шта се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: |
| итога, онда.... онда те молим.... подај то злато твојој младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још |
| ложено <pb n="36" /> како треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на |
| подина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари ор |
| ом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао није ко за жив |
| дговори Миросав јетко.</p> <p>„Не питам то,“ рече војвода, „него који су овде напољу били први |
| ?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то казивати, кад то Господин Кнез није писао народу нег |
| а човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржен |
| двора нашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — |
| опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отровно семе истребити са ове лепе наше земље?!“</p> |
| ина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по с |
| уј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, који би срећа |
| тим баштинама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је прос |
| ане главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тад |
| ц све већма запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос избезумили, те |
| ати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим |
| ц подигнув очи увис, као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па |
| онде у густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше довикивати: „Тако, |
| доје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег војводе — да га с |
| а се само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и п |
| плакујући своје кости изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех н |
| дном бунтовнику никад опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропад |
| оје је бог наместио над Косовом?{S} Зар то поље, које се прелива час у плаво а час у румено, ни |
| зимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ понови кнез питање с |
| онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се Не |
| з једнако у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом изгин |
| о!{S} Јадна Госпођо наша!{S} Што пушташ то младо своје Господско јединче, да излази на крваво п |
| веселији.</p> <pb n="103" /> <p>„И још то није све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с |
| прихвати кнегиња узбуђена и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину |
| лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Г |
| одсмешљиво и још једнако срдит.</p> <p>„То је најмање чудо, које ми попови можемо само кад хоће |
| прот вољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се теби све тек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У |
| или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, |
| ’ не рекох као какве орлушине!“</p> <p>„То треба да чујеш, млади властелине, како је било.{S} П |
| } Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Агарјана и њихове најезде — везују п |
| це и котлове, па се својима хвалио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени пам |
| је невине деце скапало од глади, све то тобож у богоугодној борби за Православље и славу Божју! |
| оних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристивору. |
| Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са својом стотином |
| p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници сложно.</p> <p>„Само, |
| азе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бун |
| о, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече старац сав пренеражен; — „како бих |
| од старина, следујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“ |
| </p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, |
| би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, |
| покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ прих |
| мозак попила!{S} Него, како ја нисам с тобом друговао по крчмама Крушевачким, молим ја тебе: п |
| говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три речи на само.{S} Ти си нам свагда био вер |
| ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако |
| е питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави м |
| војску и српскога цара, само ако се иза тога престо српски поклони њему!{S} Нико није хтео да в |
| да прибере мисли после оноликих потреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да |
| !“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим гласом <pb n |
| да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; в |
| ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У о |
| Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздвајани стој |
| прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град |
| ри кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар |
| тра па до после подне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ристивор се био наслонио на један од о |
| енац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови шато |
| три ране незадовољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака није прохте |
| је Југовић одјездио.{S} По вечери уочи тога дана, — другог по одласку Кнежеву — он се јави Кне |
| а на Косову, ја се без преговора примам тога старешинства.{S} Моја вам је прва заповест: да пох |
| ох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта се онде |
| а.</p> <p>Госпођа Мандалена, која се до тога часа јуначки држала, кад виде челенку свога мужа н |
| х храстових дасака склопљен.</p> <p>Око тога ковчега, покривена војводским плаштом и шлемом, де |
| Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ак |
| чини крај узбуни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез |
| ство и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо |
| у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао послати је |
| один Кнез погинуо!“</p> <p>„Сачувај нас тога, Господе Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич, ск |
| стелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде т |
| је о врату а испод свиленог напрсника у тога младога јунака до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, |
| је најмилије и најсветије, не помињи му тога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја вољ |
| едне полупрокрчене старе шуме.{S} Према тој шуми поље се полагано уздизаше к другој једној шума |
| а рече:</p> <p>„Хвала ти, господару, на тој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} М |
| е пратио свога господара и дворио га на тој смотри, која је трајала од ранога јутра па до после |
| пише: „Покајте се!“ Што је најчудније у тој слици свеца Орловићеве куће било, јесте то: што, ма |
| атрешта кликтање какво се те ноћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се устави д |
| ј сто, збаци скрлатну доламу са златним токама са себе, засука рукаве од свилене кошуље, па вик |
| олике цркве и манастири, зар по црквама толике чудотворне иконе, и толике свете моћи од великих |
| р по црквама толике чудотворне иконе, и толике свете моћи од великих светаца и чудотвораца, и з |
| оду Агарјанском.{S} Зар у српској земљи толике цркве и манастири, зар по црквама толике чудотво |
| лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни п |
| грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи ономлани на Плочнику?{S} Ваљада ни кне |
| се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја |
| ме се од својих другова кнез Гојко није толико обрадовао као кад виде старога кнеза Градоја.{S} |
| о твоје војске!“</p> <p>„Што ли се теби толико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p |
| е наш славни цар лежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да заборављаш да си помагач Душанов био, |
| е мало верних људи у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господар |
| проли сузе, и дубоко уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога |
| аше ни видети ни разумети што се они то толико смеју, па онда опет настави:</p> <p>„Сутра кад с |
| де онде пет тешко рањених Турака, а бар толико их је понело лаке ране.{S} После неколико тренут |
| ати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се њего |
| ичју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се |
| кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ј |
| >„Твој је слуга јуначки заслужио, да му толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записа |
| н био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на војно |
| паше зубима.</p> <p>„Начини се неред на том крилу!“ настављаше приповедач своје казивање. „Тек |
| ојводин.{S} Само Ристивор не могаше при том уздржати својих суза, него се заплака, и плакаше јо |
| отоку купа.{S} Слатко је било прелазити том свежом и мирисном хладовином.{S} И доиста је млади |
| .. рече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина у |
| је ти треба светло да очуваш!“</p> <p>У том се отворише широм врата на дворишту, и на прагу се |
| у коме је урезан био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, |
| унчаног дана, крајем маја 1389., баш на томе крилу Орлова Града могли сте угледати слику мирну |
| дина амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало |
| сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <pb n="160" /> ов |
| г на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад по |
| и си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико пута помишљах да је најправ |
| кад ни старом господину ни мени ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као |
| иси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече |
| вне грешности, а који ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска самопрегоривост и |
| {S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздан |
| лаву поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу личнији, господственији, поноситији, лепши, а |
| је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти |
| трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разлика!“</p> <p>Старац је непомично гледаш |
| стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове собе јави прилика једне ви |
| да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и |
| чисто и јасно угледах цара како седи у томе столу; наслонио лактове на колена, а главу на руке |
| сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у |
| зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини, нема јунаштва?!{S} |
| , и покушаваше да је подигне. </p> <p>У томе часу закуца сребрно клепало са највише куле на дво |
| зелене ране јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча дворска момчадија, те живо растави таласе о |
| плева коју је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, |
| је на троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовн |
| јим кликтањем кликтању њихову.</p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} |
| оста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отворише једна уска врата у зиду на који се тер |
| остиркама лежаху у шатору.</p> <p>Дечку томе повезана је била глава и мишица десна танким белим |
| у, или поводањ, нека нас пржи, нека нас топи, нека опет пушта глад, нека опет пушта морије, сам |
| ојака.{S} У влажном јој оку засја једна топла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ рече |
| аревини српској.{S} Свакоме дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, |
| то веселији жагор, што их сунце све то топлије озараваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гл |
| ени и бели лептирови налазили, да сунце топлијим и златнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Г |
| илина је било погледати на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</p> <p>Млади О |
| за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Милош севаше очима гневно и срдито викну мо |
| ор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку долину, кад Кнегиња Милица дозва старог Војвод |
| цвеће око Орлова Града,</p> <p>Једнога топлог сунчаног дана, крајем маја 1389., баш на томе кр |
| брдо, док се не натоциљаше на танак лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван пр |
| пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Б |
| косину далеко до самих сребрнокорастих топола, што се трепером свога лишћа нешто тајанствено р |
| рисне живе ограде подизале су се високе тополе, дохвативши се глатким сребрнастим својим гранам |
| а старога господара!{S} Вика од јунака, топот од коња, звека од оружја њега раздрага и срце му |
| елико чудо, не могаше више чути никакав топот у даљини, него само корачање два коња у непосредн |
| хо, на које могаше боље чути, ослушкује топот од коња у војске која му следоваше.{S} Али, на св |
| ло час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} По топоту |
| никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне коњице!</p> <p>Тек ће мало после |
| коња који му из далека следоваше.{S} По топоту, који допираше до њега, покушаваше да процени ко |
| извади из једне свилене, лепо извезене, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</p> <p>Прих |
| n="13" /> отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тропаре свецима, а ча |
| ругу, онако како се зрикавци, у високој трави око оног храста, жустро гањаху и надметаху непрек |
| и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољани на којој се ова |
| сељаци и сељанке из оближњих села који тражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама одне |
| ску која се славом увенчана дома враћа, тражаше да види своју милолику белу Перунику, са оним њ |
| пристаде на ово што стари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и проти |
| иповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети чега још да се сети, и шта још |
| у мамурна, седлаше коње.</p> <p>Војвода тражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Сл |
| S} И још опазише како прстима леве руке тражаше нешто о левоме своме бедру.</p> <p>„Мач!....{S} |
| у духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим приђ |
| остави Ристивора па по руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увребати одблесак сунца о |
| и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађоше некакве |
| ка и крвавим од крви невиних жртава, па траже светитељска кола за своје главе!“</p> <p>„Стој, в |
| але тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко по правди и законима и |
| па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; |
| ма ни од кога смртног какав опроштај да тражи.</p> <p>Ристивор приђе к руци младог Боривоја, ал |
| Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, што ја теб |
| ш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову кад те А |
| Ако ме обориш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти п |
| други један кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама откупљујете моју душу о |
| јете моју душу од небесних митара, нити тражим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ј |
| амници двора нашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и с |
| нећемо да слушамо своје старешине, него тражимо да се војвода с војском договара!{S} Шта ли би |
| а је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити само шта је паметно, најпаметније је чувати сво |
| д двојином чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске оставим сама |
| а говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, госпођо кнегињо!{S} У старога господара није је |
| ачеве где је најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те радо послушати, па, колико ми Бог |
| дара и дворио га на тој смотри, која је трајала од ранога јутра па до после подне.</p> <p>Пред |
| ој тишини очекујући нешто.{S} Није дуго трајало, па из великог зеленог шатора, пред којим висок |
| и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе запрепашћени, |
| да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да се прича годинама!“</p |
| !“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у образе, у очи |
| старешина <pb n="171" /> док ова војна траје!{S} Како моја памет сече, ова се војна свршила, и |
| њихово.{S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове погледајући према |
| свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који из олт |
| пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике д |
| био није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо више |
| сово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту |
| ље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју српску главу, и сп |
| милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну узде Лабуду, <pb n="144" /> и громко викну: „У им |
| ледају младог сокола, ког му Дубровачки трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете ве |
| Господина Кнеза отидоше сви Крушевљани трговци, мајстори, радници.{S} Наоружаше се како је ко |
| е војвода, па онда журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе |
| нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“ |
| де како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он разапиње свој шатор где |
| ми није стигла ни половина војске која треба!...{S} Ево ти књиге коју <pb n="118" /> јутрос до |
| е вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше запреп |
| е, чините и ви што као синови ове земље треба да чините, али — колико се уза то може — не дај с |
| истини!“ рече упорно Миросав. „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако уради |
| , која их на својим заставама носи? „Не треба ни да се пита, <pb n="62" /> ко ће победити!“ гов |
| шћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Ристив |
| њиховом влада ко по правди и законима и треба да је наследник српског престола.{S} Цар је, пишу |
| е, полазим, јер као Господар Србадије и треба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</p> |
| не смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Мирослав. |
| о.{S} Настала беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и в |
| ји би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло |
| ш предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на све |
| ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb n="155" /> Па онда мене зовну и нареди те ун |
| отац и твој дед светло предали, које ти треба светло да очуваш!“</p> <p>У том се отворише широм |
| 52" /> сутра до мрака доведем колико ти треба драговољаца!“</p> <p>„Нећеш ваљада претварати пос |
| а лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима |
| ли му коњу положено <pb n="36" /> како треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, са |
| радоје, „онда ви данас нама опојте како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите да ст |
| се да се тело нашег војводе опоји како треба по закону нашем!“</p> <p>„По закону нашем не може |
| , намести свој црвени пас да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека светац не виче |
| {S} Кад дође Иван с коњем опремљен како треба, ја уђох под шатор да јавим.{S} Војвода клечаше н |
| “</p> <p>„Сад си, војводо, подесио како треба! прихвати кнез Добромир. „Помислите, људи, како б |
| збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с |
| е то вама све испричати!!{S} Него једно треба да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидо |
| е рекох као какве орлушине!“</p> <p>„То треба да чујеш, млади властелине, како је било.{S} Прич |
| у на ухо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе пол |
| !“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти још н |
| и задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу треба на Косову свака српска мишица и свака кап српске |
| м по велику воштану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелен |
| S} Знам да ме можеш само пожалити, чему треба мудро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад б |
| и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још само десетак јунака; него ко хоће с њим |
| да нас снађе?!“</p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли ти што, господару, да ти помогнем?“ упита га с |
| ан другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свакога свога сина!“</p> <p>Диж |
| о селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косов |
| загушеним гласом, „наравно, према греху требају и молитве, и метанија, и постови, па..... разум |
| . „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима како смо га |
| ко себе рече: „Има их много њих који су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их |
| срдио... много пута не послужио како је требало послужити... опраштај ме по великој твојој добр |
| дому, пође на Косово!“</p> <p>„Тако је требало!{S} Знам ја Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше |
| целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге твоје от |
| мети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш |
| и!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да зага |
| с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија ос |
| ерно, „ево ти буздован твој!{S} Може ти требати на Косову!“</p> <p>„Јаши свога коња!“ заповедаш |
| ких госпођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зо |
| Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред ша |
| ластелина Витомира били пола пијани, то трезним Орловићевцима није било тешко да их раздвоје.</ |
| , јер је ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па удар |
| ед!“</p> <p>И док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Србина испадоше испод грма на |
| цири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коњанике винуло се убојним коњима у сед |
| ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> |
| згледаше запрепашћен, али само за један тренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао између Ми |
| де беше муком замукнула.{S} За неколико тренутака чуло се само шуштање лишћа на дрвљу око воде, |
| јом се ходник и соба њихова за неколико тренутака испунише, да се опет мало после у мрак завију |
| </p> <p>Ристивор га погледа за неколико тренутака мало као збуњен не знајући управо шта то он х |
| живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренутака у младу жену, па јој рече:</p> <p>„Мандо, сна |
| p> <p>Стари кнез посматраше за неколико тренутака, како му војници његови притврђују цвеће за с |
| ма, беху се чисто скаменили за неколико тренутака, док не звизну мач Градојев посред лица турск |
| > <p>Али радостан беше само за неколико тренутака, па се онда ућута и снужди.{S} Замишљен гледа |
| је понело лаке ране.{S} После неколико тренутака борбе па се, на једну значку бубњем озго из с |
| “</p> <p>Млади војвода гледаше неколико тренутака радосно изненађен у младога Боривоја, па га о |
| ао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохватно је оног првог око паса, издигао га у |
| али само за један тренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у т |
| араше с правом радошћу стари кнез баш у тренутку у коме се његов мач преби ударцем о криву једн |
| кнегињине; али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да проговори |
| е зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољена Турцима са свих ст |
| жане миротворце нешто опасности у првим тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија ударце, а |
| се сузама, које би затрептале на дугим трепавицама, па падале низ образе као крупан бисер.{S} |
| борив опет главу на прса, са затвореним трепавицама — као да доиста не смеде ником у очи да пог |
| лови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најс |
| јим руменилом поче да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је т |
| Опет му удари у образе ледени и влажни трепер, који сад беше напојен мирисом од тамњана и боси |
| ћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде |
| до самих сребрнокорастих топола, што се трепером свога лишћа нешто тајанствено разговараху са ж |
| ори вечном неугасном светлошћу и својим трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Бл |
| таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон |
| у светлу звездицу у којој крст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је од камена па укопан.{ |
| опет војвода гласом у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, ч |
| са мало загушеним гласом у коме прекор трепташе.</p> <p>„Кад сам ти је ја кратио?“ рече кнез п |
| одуже у Зорњачу, која у дивном блистању трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, ко |
| ју <pb n="9" /> несрећа из срца исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разл |
| > <p>„У свакој сузи, коју срећа натопи, трепти захвалност наша Богу; у свакој сузи коју <pb n=" |
| ј даљини могло се оком видети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На лив |
| види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни |
| и он свечано. „Децо!{S} Она звезда тамо трепти над непобусаним гробом честитога цара нашег.{S} |
| ше било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китњастом |
| а се загледа у свога унука, који се сав тресаше од плача.</p> <p>„Издахнуо је на рукама мојих ј |
| певању, кликтању, гласном смејању, и у треску од лакога момачкога скока у колу пуном красних д |
| г, огледајући ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнако разговараху један |
| ама дохватио, из седла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе сам с |
| х.</p> <p>На заповест свога вођа ова се трећа чета растави у три четице у свакој по седам коњан |
| била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за оним |
| екаквог чудовишта!{S} Кад <pb n="29" /> треће вечери, тек се при трпези обредише пехарима по је |
| а <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војском својом још на Ко |
| а другом у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окрен |
| казивање. „Тек Кнез Лазар — сад већ на трећем коњу, јер <pb n="146" /> му прва два падоше под |
| већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохватно је оног првог око паса, издига |
| „Наша војска одби први, па други, па и трећи напад непријатеља.{S} Сунце није било одскочило н |
| гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу нешто тихим |
| им снађе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досади |
| зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једна трећина патоса од трпезарије, и то она до огњишта где ј |
| , запињући језиком на свакој другој или трећој речи, говораше:</p> <p>„Молим те, бабо, не помињ |
| у својих, и метаниса три пута.{S} И кад трећу метанију начини, не диже се, — повијен по земљи, |
| ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим кроком јежђаше к тројици Срб |
| удари негде гром са страшном праском и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима из |
| а трепавице.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, |
| уче за <pb n="54" /> рукав, Ристивор се трже из свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо |
| ама!“</p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене вођице, окрену свога убојно |
| два пута само оком тренуло, три коњика, три Србина испадоше испод грма на чисто поље, и најпре |
| <p>И док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Србина испадоше испод грма на чисто пољ |
| му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси с |
| е правцем к Северу а Јабучило после два три корака окреће к Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, |
| лаг прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћем |
| Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје коње у лево од старога кнеза.< |
| њих двојица вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом |
| војим рукама донесу под његов шатор сва три Србина јунака, било да су мртви било да су само рањ |
| стом и поуздано издајника покаже!{S} На три дана пред саму битку проносило се по војсци од уха |
| у шареници Ристоворовој, и подели га на три комада.{S} Свој комад подели са својим коњем.{S} Хр |
| у коме је дрхтао тих прекор староме, са три ране незадовољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер |
| ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморне војске, која једна за другом у борбу ступаш |
| д велику икону великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачку некакву молитву, крстећ |
| аде на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад трећу метанију начини, не диже се, — |
| изиђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина уставише се у исти мах, као да им онај живах |
| звала сам те, да проговорим с тобом две три речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио в |
| ичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека |
| икад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се |
| о сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду у златн |
| ива на тихој зеленој косини на којој се три Србина и прва чета од седам Турака сусретаху.</p> < |
| ог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољена Турцима са свих страна,</p> <p>„Пре |
| нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три пута побожно прекрсти, промрмља некакву молитвицу, |
| ела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и три пута целива слику Исусову, а шапуташе тихо:</p> <p> |
| езе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и ска |
| ута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљет |
| ди кажу набројили су на њему двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ понављаше стар |
| то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли |
| вадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ понављаше старац подигнув очи увис, као да м |
| а се с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам |
| и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде се онај молитвени жубор, јер по пакосн |
| пи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони му се.</p> <p>Пред самим огњиштем би |
| ојица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само један измилит |
| {S} У старога господара није једно него три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећ |
| ли су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n="177" /> н |
| својим очекивањима.</p> <p>„Зар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прих |
| е на глави.</p> <p>Према старцу, и само три или четири корачаја од њега, седела је у истој такв |
| , дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез Градоје, очевидно незадовољен у своји |
| витка као јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и три пута целива слику Исусову, а шапуташе т |
| воје хрвање са свецем мора да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао! |
| кроз народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би к |
| вери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три крока истрча уза степенице горе на први кат.</p> <p |
| свога вођа ова се трећа чета растави у три четице у свакој по седам коњаника, те док једна нав |
| у од пољскога цвећа; испред ње сложио у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, |
| н пут окрете и погледа к пољу, којим су три Србина право к његовој војсци јездила.</p> <p>Мало |
| љу побијено високо копље, о коме вишаху три коњска репа.</p> <p>Старац најпре узе сам да прегле |
| младога властелина, — „да се прекрстиш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у ову трпезари |
| “ питаше старац.</p> <pb n="205" /> <p>„Три, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита |
| оворим с човеком, који као да је спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни з |
| је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет година.{S} Не више пупољак али ни пуно развије |
| исто поље, и најпре ходом па онда лаким трком пођоше уз ону косу, на вису које је лежао турски |
| се види коњаник један, који у највећем трку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и |
| , који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим кроком јежђ |
| сти од Крушевца!{S} После боја копљем у трње!“</p> <p>„Збиља, кнеже Орловићу!“ прихвати кнез До |
| емеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као |
| е јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се свега овде зби |
| нез Градоје јечаше као да се некакав од Тројанових градова срушио на плећа његова.{S} Војвода Р |
| ном куту од шатора пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу стиже под ш |
| бро окована чудотворна икона Богородице Тројеручице, коју је један игуман од рода Орловићева пр |
| ти!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тројица тужни невесели.</p> <p>На подножју једнога виса |
| ће им као узглавњаци послужити.{S} Сва тројица беху уморни.{S} Млади се Боривој пружи по своме |
| и!“</p> <pb n="192" /> <p>Узеше сад сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно |
| Господином Кнезом!“</p> <p>И кад се сва тројица смерно причестише, онда кнез Градоје, ведар и г |
| јих јунаштва нема!“</p> <p>И пођоше сва тројица напред ка Косову.</p> </div> <pb n="180" /> <di |
| свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља |
| но ти имаш слободе и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, |
| им те за мога унука, испроси му у Свете Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљаности и чест |
| здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само један измилити жив, али и он ранама покрив |
| , који пођоше низ зелену косу у сретање тројици Срба.{S} Није та четица одмакла стотину корачај |
| ти.{S} Друго те молим, помоли се Светој Тројици да нашем честитоме Господину Кнезу дарује побед |
| ли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици смилује на молитву мене грешнога!{S} И ево чуј: |
| у чету, која полаганим кроком јежђаше к тројици Срба у крв обливених.</p> <p>На заповест свога |
| о света душа његова, која оданде на нас тројицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнем |
| какве траве и по мало меда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оч |
| ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставити у њој калуђера да сваким даном чита |
| Пред самим огњиштем била је омања једна трпеза од белог мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка |
| нижем патосу било је неколико храстових трпеза са столовима и клупама.{S} За једном таквом трпе |
| стојећки — узеше појати.{S} Зајеча она трпезарија слаткогласним појањем као да је црква.</p> < |
| id="SRP18990_C1.3"> <head>III</head> <p>Трпезарија је била готово као нека црква, само нешто по |
| едаху мирно како се носе с једног краја трпезарије на други и опет натраг, огледајући ко ће пре |
| >И војвода махну руком према вратима од трпезарије.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к уху војводи |
| > <p>Од прилике једна трећина патоса од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мраморни |
| муком изведоше полупијана властелина из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво до |
| Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву, који се на ноге дигао био |
| а изазивања.</p> <p>За софром у великој трпезарији вечерало је с војводом око двадесет које вла |
| шта кликтање какво се те ноћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се устави док г |
| p>Рече поп да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метанија.{S} Кнез се осмехну једни |
| витезу на срцу; особито се за столом у трпезарији чудно понаша, час кришом погледа на мога дед |
| прича хрвање своје са Светим Јованом у трпезарији.{S} Војводин властелин не могаше то никако д |
| се донесу неколике цепанице на ватру у трпезарији; ја их унесох и полагано спуштах, и онда чух |
| мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и свец |
| цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњиш |
| не две прзнице оставише један за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кне |
| м, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је исписана велика икона Светог Јована |
| сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, н |
| у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се о |
| није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо ра |
| з понови наредбу Ристифору, да доведе у трпезарију војводина младог властелина, и сам пође доле |
| ок не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Каритона да ов |
| ваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док и |
| </p> <p>„Хоћеш ли ти, кнеже, силазити у трпезарију, да вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто м |
| мње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију око некаквога Светомира Светогорца, који је |
| ски а високи прозори, који пропуштаху у трпезарију благу светлост са севера.</p> <p>Дугачка зид |
| а и поклониш нашем свецу, кад уђе у ову трпезарију?“</p> <p>„Право да ти кажем, ништа ми он не |
| заху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизаху од пехара.{S} Ниј |
| > <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари песницом о сто, да кондири |
| {S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са трпезе један властелин, који је цело вече пио као смук, |
| ођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми |
| уталожише и опет поседаше у столове око трпезе.</p> <pb n="104" /> <p>„Славе ти, кнеже Гојко,“ |
| <pb n="29" /> треће вечери, тек се при трпези обредише пехарима по један пут, а он скочи на но |
| мео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, да санак један проспавам, него да легнем на пос |
| ај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко.</p> <p>„Не |
| ма што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу његову, јер је е |
| ђен говор некога од господе за Кнежевом трпезом, па онда зашушташе свилене завесе на шатору; не |
| толовима и клупама.{S} За једном таквом трпезом вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводи |
| о напис, како је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на војном по |
| ати поп Каритон спустив празан пехар на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клања |
| аслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час упираше зажа |
| гом, наређивао млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насип |
| ћи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез је срце моје подмладио а м |
| оје стране опростити што оскврнише моју трпезу, са које заједнички једосмо со и хлеб <pb n="92" |
| о ако је писмен, јер се уз високу танку трску коју светац у десници држи, повија уска кожна лис |
| мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а |
| мајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан по |
| о заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још с |
| заставе, па би наизменце час наређивао трубачима да дувају, а час их опет устављао те да он ск |
| не зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} Ристивор је свакоме огласнику |
| ри ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада |
| земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео |
| е, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека ви |
| свакоме од присутних Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом видео.{S |
| околе, обрано наша на крајини.{S} Немој трудити своју старост.{S} Немој нам слати ни дете Борив |
| тиња раскинула, као <pb n="113" /> муња труо храст.{S} Тебе смем да призивљем, јер си нам света |
| та молитве калуђера не могу да помогну, ту милосрдан поглед из ока Мандалене Орловићке, дотицај |
| донесе кондир вина... .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо с |
| собе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи десницу, коју они са страхом и пошто |
| д сам ја оно учио књигу у манастиру,“ — ту многи почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „к |
| у код Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо |
| а га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао |
| с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испред в |
| дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем |
| нац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, који у |
| аци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је |
| го и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту нарицати као стара дадиља, него стегни срце па нам к |
| !“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти мене да |
| ојој крст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише |
| адвикиваху псовкама и претњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запомагање.</p> <p>Нег |
| подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост њене |
| ти је лака земља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не |
| веру Хришћанску, крвљу својом посветили ту цркву на славу Божју?!“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ри |
| мо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари кне |
| атила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и властела |
| стајаше на своме месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се |
| утила била.{S} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове |
| стави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и |
| те се склоних у једну пећину.{S} Нађох ту старца испосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни с |
| и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му главом даде знак да |
| Цареве Громаде. </p> <pb n="135" /> <p>Ту се на једној пољани, обраслој високом папрати, искуп |
| уза степенице горе на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка. |
| ра, кад се будемо кретали....“ |</p> <p>Ту га прекиде гласни смех неколике господе.{S} Стари се |
| а свима драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту сад госпођа Мандалена стаде, да чује одговор Ристиво |
| и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало одмори.{S} Владаше мрт |
| а народу српском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање у свити војводиној.{S} |
| побратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се сад рањеник подиже мало, дохвати са огњишта један |
| лостиво гледа, да осетих како ми његова туга срце моје стегну, те ми из њега ударише сузе на оч |
| тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених завеса на улаз |
| и учинила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео више но за десет последњих годин |
| ле са срца њена онај сињи камен нејасне туге и мутне слутње, што се на њ тако тешко навалио беш |
| нио очи сузама, и стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, |
| едаше госпођу Мандалену, онако бледу, с тугом у очима, с усиљеним осмехом на устима, како мирно |
| ући је срце јој се полагано растапаше у тугу; крупне њене очи напунише се сузама, које би затре |
| осећао неописану неку сладост пролазећи туда, сладост која га чудновато подсећаше на часове мил |
| у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} Полети, кукавицо, у своје јато!“</p> <p |
| Градоје није врло јак на читању књига и туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, али нема |
| они пишу: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њих |
| о, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне среће!“</p> <p>„Сигурно оп |
| нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред шатором војводиним.{S} Стари Некуди |
| > моја старост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, пра |
| ка једне игуманије може да се види како тужна и расплакана лута по ходницима од двора!“ Па се о |
| лица његова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви |
| е.</p> <p>Па онда га освојише свакојаке тужне и црне мисли.{S} Под њиховом тежином беше оборио |
| Седе на његову постељу.{S} Погружена у тужне мисли гледаше у подглавље на коме је лепа глава њ |
| <p>И онда се кренуше даље, сва тројица тужни невесели.</p> <p>На подножју једнога виса сјахали |
| p>„Страшну истину говориш, кнеже!“ рече тужним гласом војвода Радич. „Јест, страшну истину гово |
| духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом појати погребне песме, читаше и апостол и |
| одо, јунаци и браћо!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет некако свечано окренув се влас |
| који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглашуј |
| ску у шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно погледа у свога старог седог слугу Некудима.{S} П |
| а однекуд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да |
| носа час око његова уха, зузујаху неку тужну песмицу без конца.{S} По хркању Ристиворову, и ак |
| господу, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е |
| ркнула и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Турака искупила се пред зеленим шатором Санџак-Беговим |
| камења, прост споменик подигнут рукама Турака јунака, двојици јунака од Косовских Срба.</p> <p |
| Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с правом радошћу стари кнез баш у т |
| вема. </p> <pb n="199" /> <p>Заповедник Турака даде заповест те се редови коњаника који стојаху |
| ојој се три Србина и прва чета од седам Турака сусретаху.</p> <p>Кад већ стигоше једно према др |
| етио.</p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих про |
| p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „На |
| ликће, <pb n="200" /> па полете на чету Турака.{S} Турци не могаху да верују очима својима, бех |
| и лежало је овде онде пет тешко рањених Турака, а бар толико их је понело лаке ране.{S} После н |
| оје заустављаше на свакоме од присутних Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном |
| ег својима.</p> <p>Приђоше неколико њих Турака, подигоше полагано старчеву главу и прса, подупр |
| з дохвати свој буздован па њиме растера Турке око себе.</p> <pb n="201" /> <p>„Их, погана веро |
| даде, залете <pb n="202" /> на најближе Турке.{S} Пет сабаља се склопише над главом његовом, и |
| мртни један Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико д |
| кше!{S} Бојим се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, |
| VII</head> <p>Већ је подне превалило, а турска војска једног Санџак-бега још једнако стоји на о |
| ојсци јездила.</p> <p>Мало час па се од турске војске одвоји једна четица од седам коњаника, ко |
| крлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске војске, окружен неколицином својих доглавника у |
| ите, помозите ми да пребројимо шаторове турске, не би ли сигурније рачун ухватили, колико ће би |
| пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси према њему.{S} У бледој светлости о |
| ском бељцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војске могао добро да види шта бива на тихој зел |
| ије рачун ухватили, колико ће бити тамо турске војске!{S} Ја колико пута бројах, сваки ми пут с |
| “</p> <p>„Не можемо ми тебе, на догледу турске војске, оставити сама!{S} Не можемо се ми без те |
| да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске оставим сама!{S} Слушао сам те свагда и у |
| арјанска!“ цикну Ристивор кад га оштриц турске сабље дохвати по левој плећки.</p> <p>„Дедо!“ ви |
| ђоше уз ону косу, на вису које је лежао турски стан.</p> <p>„Разви моју заставу!“ беше последња |
| и поуздано да распознаш јесу ли то тамо турски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; али |
| а а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S} Наступасмо ми |
| ски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не би |
| ојим људима па с њима нешто разговараше турским језиком.</p> <p>„Ево моји људи кажу,“ настави Б |
| српским кнезовима, који дођоше с царем турским на Косово као његови клетвенице.{S} Пријатељи М |
| док не звизну мач Градојев посред лица турског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десн |
| вши за јунаштво њихово, објавио је свој турској војсци заповест: да сваки војник, био он Јанича |
| осподара, јер подиже главу високо према турском стану, рашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да |
| <p>Већ је било сасвим свануло.</p> <p>У турском стану удараше се у бубањ и видело се живо крета |
| аху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло распознати пред великим једни |
| Јерусалим води право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{ |
| рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не дочека да сва српска |
| јске стојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да! |
| ема другом на својих двадесет корачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> |
| n="200" /> па полете на чету Турака.{S} Турци не могаху да верују очима својима, беху се чисто |
| ,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов шатор сва три С |
| отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих |
| ли су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} Ох, мој Ристиво |
| море, не гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски ју |
| е на крвавој ледини обнесвешћен.</p> <p>Турци одјахаше од коња па се искупише око рањених Срба. |
| плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци их раздвојише и сваког од њих опколеше, позивљући |
| У тренућу ока бише три Србина опкољена Турцима са свих страна,</p> <p>„Предајте се, људи!{S} В |
| покривен тешким ранама, пао жив у руке Турцима, који га погубише, да освете смрт свога цара, п |
| ди унук Градојев удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека ви |
| и корака напред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“</p> <p>„Само ду |
| /p> <p>Мало час па опет однекуд потмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљин |
| ви у голубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац викну неколико пута:< |
| онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод з |
| ела.{S} Чинило јој се да та једва чујна тутњава однекуд испод земље долази, и да тако тужно и т |
| је падала вода, која је из кљуна једног тучног ждрала најпре далеко у висину шибала.{S} Из авли |
| му кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада уве |
| имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, |
| верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орл |
| ође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну се в |
| се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно пок |
| че да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад дес |
| оме коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне дворске страже бити сада око пед |
| сад десет година — све преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима: „Бл |
| Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придворну црквицу на јутрењу |
| ребате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија освојити победу баш са те две ваше мишице; |
| „Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва троји |
| м.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је |
| , и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад с |
| она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улаз |
| нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога; али |
| овала да не може бити друкчије, него да ће српска војска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи уз |
| да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанском насуп |
| "41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше |
| тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n="177" /> навеже на онај разговор, |
| ца нехришћанска кора ухватила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се г |
| срце, синовче мој!“ рече му. „Србадија ће помињати име војводе Радича, кад давно и давно буде |
| го ево ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко казати!“</p> <p>„Нека је слава Богу! |
| подином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте |
| Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити да је разбију док не порасте већом!“ одгово |
| у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„Кнеже Орл |
| еђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде доста светлости, не |
| е, несретниче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу виде |
| те одмах у своје собе у овоме двору, па ће сутра порота од властеле казати, шта сте дужни један |
| оспода с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запену |
| му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани попо |
| рно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ вик |
| омире, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p> <p>Насмеја се |
| ово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град гру |
| кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рук |
| нека доврши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило |
| даљине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Косово! |
| p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе преко средине од собе |
| онога, који, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на раме |
| Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се на |
| с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху |
| да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну |
| ли погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи окр |
| ти смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацити, јер сви смо подједнако пред Го |
| замоли да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету одвести на преноћиште ако је какв |
| се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом својом да спрече спасење свога отачаства!“</ |
| ко педесет добро оружаних војника, који ће кнеза на Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га о |
| бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да их пале, да се |
| ебу, кад дочекају душе оних јунака који ће на Косову јуначки погинути, па их запитају: „А видес |
| !{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапети мој шатор, под којим ћемо ја, мо |
| ини мојих људи под мојим шатором, сваки ће од њих мирно спавати на мирисном сену под красном зе |
| е о њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани попови без парохија о њему причати, и шта ли |
| има широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова |
| и без парохија о њему причати, и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него да махнемо |
| >„А!“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отровно семе истребити са ове лепе наше |
| а!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, |
| њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Рист |
| ра живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само један измилити жив, али и он ран |
| S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по неко мекано срце!“</p> <milestone unit= |
| ајпосле — а после подуже почивке — рећи ће Ристивору:</p> <p>„Учинићу ти све како желиш!{S} Учи |
| ром кренути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје ли |
| кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довеш |
| ро оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна д |
| оним малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Она |
| пота ма и малобројне коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се сети нечега па, никако не осврћући |
| е улажаше у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> |
| поуздано. „Нека је слава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и |
| „пробдио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном приз |
| „праведна је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крштењу да добије.{S} Ник |
| вој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гледати да се с Господ |
| већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да |
| очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути,“ настављаше Санџак-Бег своје причање, „за |
| е треба ни да се пита, <pb n="62" /> ко ће победити!“ говораше један живахан старчић. „Била би |
| , Ристиворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и мал |
| кипело јуначким покретима!...{S} Ама ко ће то вама све испричати!!{S} Него једно треба да вам п |
| е на други и опет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре јед |
| га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати твојим позивима, кад мене више |
| еко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ ц |
| еш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да |
| а, а уза сами грм наместише седла, како ће им као узглавњаци послужити.{S} Сва тројица беху умо |
| pb n="111" /> Косову!{S} Помислите како ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе о |
| би ли сигурније рачун ухватили, колико ће бити тамо турске војске!{S} Ја колико пута бројах, с |
| у сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара закл |
| Нека ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном цел |
| добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прил |
| ода обнажујемо пред нашим сељанима, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш |
| мљене колибе, <pb n="82" /> и Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и |
| опроштајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку прек |
| српској војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично |
| с!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћемо распрштати Агарјане као јастреб јато голубова!“ до |
| повести!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потражише по свима кутовим |
| огледу његова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, и |
| и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p>„Славе м |
| Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на |
| езови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ревеном подићи ц |
| уде своје господство још овај пут, када ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не д |
| стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле |
| стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако |
| о шта је право и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест нашег старешине!“< |
| вој поњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, па онда једно од |
| ј се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заста |
| тари кнез па се прекрсти. „Е сад... шта ћемо сад?!“</p> <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Ристивор. „Ево |
| аметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле |
| . „Е сад... шта ћемо сад?!“</p> <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми!“</ |
| велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Бориво |
| ше:</p> <p>„Стани мало, брате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одра |
| пело над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља |
| и на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{ |
| стојати на крштењу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздвајани јездити ка Косову, а пр |
| !{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздвајани стојати на крштењу војв |
| да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три |
| јеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се |
| сово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журб |
| људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, < |
| .{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је |
| красно, кнеже!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожа |
| уди у час разапети мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S |
| к не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и опре |
| а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити само шта је паметно, најпаметније је чу |
| перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо |
| други опет ударише у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати за Косово,“ одговори му војвода сасвим |
| е. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се најпре опро |
| е да се некакво јунаштво покаже!{S} Што ћемо сад тамо!?“</p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ у |
| то нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао |
| рдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што је |
| јите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као побожна Хришћанина и добр |
| среће, оставите ми струк босиљка, који ћете наћи под мојим панциром на срцу моме, и сахраните |
| ога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а преда мном мачевима бор |
| са вашим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оплакујући своје кости изломљене!{S} Ет |
| лити, па онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором |
| рате само ово једно од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима здравим и читавим, или |
| мојим тешким теретом на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војво |
| ожалити, чему треба мудро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“< |
| а са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, да пре |
| да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окушамо попову мудрост!“ рече к |
| а био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господар |
| земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твојим с |
| ђе да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S |
| могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од седамдесет и пет лета |
| е поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша тако хтела!.....{S} Мученик си |
| би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас бити, кад |
| год му сагледах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје добро |
| је чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш велику воштан |
| у је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздован |
| илим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове гос |
| охтева, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па до |
| ри кнез и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому погази стари завет м |
| им гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће не |
| ли?“ рече млади унук његов.</p> <p>»Ако ћеш право,“ прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и кне |
| колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, н |
| не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то казивати, кад то Господин Кнез није писао нар |
| Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ |
| езу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књи |
| ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше кнез Градоје |
| тарац рече:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци |
| Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори кнез Градоје, затежући очевидно у забун |
| S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше доист |
| : „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb n="155" /> Па онда мене |
| оме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац, а мој син, с |
| жући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“< |
| те ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не доче |
| ица а ја тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како н |
| виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве нево |
| о настављаше:</p> <p>„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад |
| е и поклоних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Рис |
| еш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Бож |
| аше на листину. „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шат |
| вет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без |
| помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> <p> |
| се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па млади унук Гр |
| има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони |
| јгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те радо послушати, па, колико ми Бог помогне, <pb n= |
| и угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну |
| о да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</p> <p>С му |
| азнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твог |
| ву!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави између вас двоји |
| слободи од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростити шт |
| ћ!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</ |
| к својим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у моме дво |
| арца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дед |
| ао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да ј |
| дством и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне |
| астави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видовдана бејах оп |
| и ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S |
| ошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих јунака међу вама!“</p> <p>И |
| .</p> <p>„Војводо!“ поче после по дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће славн |
| рањеника, и нико не проговори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док га сам рањеник не прекиде на |
| што, чисто се скаменио.</p> <p>По дужем ћутању проговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најл |
| се у свити царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су |
| равља своме непријатељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе |
| ма рањеника ударило је Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа не говоре, ником |
| јишту, нити смо пред непријатељем па да ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи ле |
| м уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око рањеника.</p> <p>„Тек ти бејах опр |
| да старога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде |
| Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опроштаја у |
| забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па да по |
| ће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху седам дебелих свећа од жутога воска. |
| љивости гледа у Марију Магдалену, која, у бледоплавој хаљини пала беше на колена, да својом гус |
| главу поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу личнији, господственији, поноситији, лепши, |
| риморја!{S} У славу славног Дубровника, у славу красног Котора, у славу питоме Будве беле, у сл |
| авала да пробије мрак великога ходника, у који се кроз отворена врата могло гледати.{S} До мало |
| „Зар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати Санџак-Бег некако свеч |
| аштове по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, како ће |
| :</p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцир |
| еђу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше с |
| о је округло корито од шареног мрамора, у које је падала вода, која је из кљуна једног тучног ж |
| ног Дубровника, у славу красног Котора, у славу питоме Будве беле, у славу српског Приморја!“</ |
| покривена панцером од позлаћених плоча, у које се на јутарњем сунцу једва гледати могло; његов |
| њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа |
| } Ја још <pb n="163" /> једном вас све, у име целе моје дружине, молим опојте нам војводу по за |
| } А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој клети,... овде измеђ мене и тебе!“</ |
| сте шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се вазда издајеш за мл |
| о хрвање.{S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само чело. <pb n="34" /> Румени образи кнежев |
| сног Котора, у славу питоме Будве беле, у славу српског Приморја!“</p> <p>Затрешта кликтање как |
| дне високе, сувоњаве, средњовечне жене, у црном оделу једне калуђерице и са дугачким, свиленим |
| , тешка и гломазна стола од храстовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у заче |
| рао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људи и честите Србадије!“</p> <p>„К |
| ити цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Борив |
| стави на самом уласку од оне позорнице, у којој је кнегиња стајала.</p> <p>„Звала сам те,“ поче |
| упре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, кога је његова брижна и нежна мати тих |
| руге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна писма, која су многој господи српској писа |
| постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} |
| ad>I</head> <p>На једној малој заравњи, у падини која се од Голубињске Планине тихо спушта у Го |
| и онда захрче.</p> <p>На самој тераси, у хладовини коју је западна кула својом сенком правила, |
| .{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p |
| тлала је другу, онако како се зрикавци, у високој трави око оног храста, жустро гањаху и надмет |
| ц отварајући писмо, „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Манда про |
| то је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека т |
| бијено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе богато златом извезене, са свил |
| јунак са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се ето никаква светиња не поштује? |
| брадом, обојима небрежљиво одржаваним, у старој некаквој морастој мантији са црвеним појасем.< |
| наслони за руке беху обложени сребром, у коме је урезан био напис, како је на томе столу и за |
| вати Санџак-Бег некако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор староме, са три ране незадо |
| 0_C1.7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, у Среду, раном зором стизаху пред двор кнежев гомиле се |
| м каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кне |
| арод дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас китом <pb n="191" /> босиока.{S} И т |
| вога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег војводе Радича!“ реч |
| осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у некако поноситој срдњи <pb n="140" /> викну оној госп |
| ко има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ев |
| и, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разлика!“</p> <p>Старац је непомично глед |
| а Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на но |
| с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристиво |
| аја у туђа гнезда!{S} Полети, кукавицо, у своје јато!“</p> <p>„Па стани мало, господару, молим |
| ме танки облаци лутају.{S} Њен псалтир, у своме красном <pb n="55" /> преплету од сребрних жица |
| што не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не |
| . „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате т |
| н Господина Кнеза на Косову у онај час, у који он на светом крштењу прима српско име!{S} Пуштај |
| ојислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли |
| ведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и треба |
| и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може б |
| .{S} Он сам — на високом коњу Јабучилу, у убојној спреми, с калпаком на глави, панцером на прси |
| хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само коју х |
| ерасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чим угледа слугу свога. „Дед |
| је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохватно је оног првог око паса, изди |
| бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко |
| Мандалена.{S} Била је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, под очима плава сенка коју |
| ћа натопи, трепти захвалност наша Богу; у свакој сузи коју <pb n="9" /> несрећа из срца исцеди, |
| збарушене косе те их сави <pb n="35" /> у перчин, намаче петрахиљ, приђе смерно пред велику ико |
| ше честите браће српске са Приморја!{S} У славу славног Дубровника, у славу красног Котора, у с |
| есрећне, сузе лијете кад сте срећне!{S} У чему ли је разлика?!“</p> <p>„У свакој сузи, коју сре |
| ромким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком |
| што од мене тражиш, госпођо кнегињо!{S} У старога господара није једно него три срца, тек се је |
| па откуд може бити старе славе?!...{S} У истину ево су последња времена!...{S} Кад нема јунашт |
| а грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} У седла!{S} На коње!...{S} Напред!“</p> <p>И старац ско |
| о својој свити од дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја једна топла зрака радости.</p> |
| две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољена Турцима са свих |
| ао нека црква, само нешто по сниска.{S} У зиду на исток лежало је велико отворено огњиште од бе |
| рему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми ј |
| ма, мачевима, копљиме и буздованима.{S} У њој су били просечени уски а високи прозори, који про |
| о су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су цару Мурату додијале тужбе и ж |
| сунца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се оком видети како јара трепти |
| да дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У планини Рогозин ухвати ме плаховита дажда, те се скло |
| да у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи стоји он, висок готово као к |
| ао да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и |
| S} Голубови слетеше сви у голубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац |
| епашћен, али само за један тренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао између Миросава и Вито |
| .{S} Беше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гомили око њега сваки притајиваше дах свој само |
| дија тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше |
| и сељанке сребрним срповима обарају.{S} У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим |
| рове турске на оној коси према њему.{S} У бледој светлости од свитања лепо се могаху видети и к |
| м само ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видовдана бејах опет на старажи пред велики |
| пи престо српски, само ако он — Марко — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n="98" /> |
| p>Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турс |
| , кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод |
| „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне св |
| > некога, пружио леву руку према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледају |
| полаганим кроком јежђаше к тројици Срба у крв обливених.</p> <p>На заповест свога вођа ова се т |
| едан део војске твоје поносито ујездава у стан Господина Кнеза на Косову у онај час, у који он |
| а, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан |
| оз гласно јецање, које брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Борив |
| ти!“</p> <p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите, господо, унутра!“ вик |
| а онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Боривојева, оплетена |
| Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели мислиш цркву Грач |
| првенац једнога од најславнијих домова у Хришћанској земљи нашој <pb n="123" /> нека остане не |
| није лако силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изи |
| к њима, јер нађоше војводу Радича мртва у своме шатору, с малим једним ножем сјуреним усред срц |
| о предадоше калуђерима Грачанице, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што |
| час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је |
| е сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нек |
| {S} По неко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свако |
| а њим једна омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, та |
| ости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзива |
| ости, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем к |
| а онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, |
| е свој калпак, загрли старца, пољуби га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S |
| цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мени < |
| S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога о |
| и тако често с њиме седела, милујући га у таласима од мириса, које је њихов цвећа пуни перивој |
| атно је оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у че |
| ех за последњих десет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кр |
| п да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; скинуо мантију, засукао рукаве, на ј |
| ласом поп Каритон не ступајући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде г |
| и, гледати у шарени перивој, преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, |
| лици, наслонио главу на крила некаквога у храстовини вешто изрезанога змаја, положио руке по на |
| зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, које се руменило на ивици где се на модре |
| оручи свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу |
| н коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим кр |
| тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало пр |
| приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом напред једнога седог ста |
| ити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам |
| ар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко с |
| х ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити да |
| Некудима.{S} Подуго га гледаше — као да у мислима прелистава све листове Некудимове верне служб |
| зар је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет оклопника, да двор чув |
| кашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његово име правду народима дели, иде сад с војском са |
| и се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњим својим часовима на овоме свету помишљаш: ка |
| о шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јес |
| лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем по гомили Агарјан |
| молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пај |
| ез Миросав је претресао кости мога деда у гробу клеветом једном, која се само крвљу мојом ил’ њ |
| лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Косову.{S} Ћ |
| сниској клупи па пун сажаљивости гледа у Марију Магдалену, која, у бледоплавој хаљини пала беш |
| b n="206" /> питаше кнез, па се загледа у свога унука, који се сав тресаше од плача.</p> <p>„Из |
| те иконе.{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој |
| иниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свога побратима — „ето видиш са |
| вом зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од с |
| устави се.{S} Замишљено и тужно погледа у свога старог седог слугу Некудима.{S} Подуго га гледа |
| г човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да |
| ео помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа у смех, који се још гласније заори, кад стари кнез добр |
| и са своја два побратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се сад рањеник подиже мало, дохвати с |
| /p> <pb n="39" /> <p>„Ја каквих ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А |
| д цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивоју, хитро су вијугале плаве ластавице.</p> <p>У |
| ше само на један корак од старога кнеза у великој храстовој столици.{S} Изгледаше као да се врш |
| ркву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S} Осем |
| чно дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред олтарем |
| рени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под мојим шатором, сваки ће од њих |
| е у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} Полети, кукавицо, у своје јато!“</p> |
| из покајања у опроштај,.. из опроштаја у славан живот!“</p> <p>„Нисам видовит, као Лабуд твој; |
| тем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је исписана велика икона Светог Јова |
| рану, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађ |
| о дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затреба |
| ге.{S} Загледа се за неколико тренутака у младу жену, па јој рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, ш |
| два пута, јер њиме увредих мртва човека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увреди |
| игнеш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучи |
| , окружен неколицином својих доглавника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не |
| рења тек почела беше.{S} Осем духовника у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога др |
| о је о врату а испод свиленог напрсника у тога младога јунака до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе |
| рн котлић у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез гологлав |
| у, и у треску од лакога момачкога скока у колу пуном красних девојака.</p> </div> <pb n="86" /> |
| овах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караманију.{S} |
| ћнијега пута, и још срећнијега повратка у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе |
| !“</p> <p>Старац сад пољуби свога унука у оба <pb n="22" /> образа, и шапутну му на ухо: „Тако, |
| на у китњастом шареном руху; пребледела у лицу, с разбарушеном русом косом, подигла лице к небу |
| ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде |
| е то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.</p> <p>Угледав војводу стари кнез хитр |
| стреле која је оштрицом својом пробила у срце њено.{S} Кнегиња Василија је поузданим погледом |
| о зраку полетети могле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега г |
| ив се слободан, баци се стражњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свог |
| веле ништа!{S} Старци се грувају рукама у прса, момчадија занемела, а од женскадије нека рони с |
| ораше у сребрним кандилима пред иконама у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколик |
| а му рече да се она не боји остати сама у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако |
| Од тешких свилених завеса на улазницама у шатор не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кне |
| мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и плакати.</p> <p>„Некудиме!“ викну кнез Градоје |
| сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа |
| у вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас тражим то је |
| ека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хо |
| атмурена и срдита; оба с голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ заповеди им војвода, |
| никоме милије него постаријим сељанима у оној гомили света.</p> <p>„Видесте ли нашега кнеза?“ |
| рупним и разговетно исписаним писменима у нашим црквеним књигама, а ово је наш сиромах војвода |
| му се пунило некаквим чудним осећањима у којима се с милином растуженост мешала.{S} Тек кад га |
| десет коњанике винуло се убојним коњима у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез |
| е сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, |
| ним кулама, него је и двор са прозорима у оквирима од извајаног камена, са терасама на ступовим |
| ном походу на Угре свратио к Орловићима у Орлов Град.</p> <pb n="25" /> <p>Дугачка зидина на де |
| Кнез Лазар изиђе са својим оклопницима у прве редове.{S} Његово око, његов глас, његов мач, ње |
| те млађа чељад простре постељу за Ивана у куту према његовој постељи у једној по широкој соби п |
| моме дворанину Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио сам |
| последње <pb n="96" /> две недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p> <p>„П |
| дове од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у ав |
| био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Би |
| у!</p> <p>Била је сасвим просто одевена у хаљини од некакве танке вунене тканине, утегнуте око |
| макао, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ћ |
| млада а висока и танкострука једна жена у китњастом шареном руху; пребледела у лицу, с разбаруш |
| оје брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајку у р |
| S} Седе на његову постељу.{S} Погружена у тужне мисли гледаше у подглавље на коме је лепа глава |
| инути прекрштање обичнога домаћега вина у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумо |
| о млада девојка провела неколико година у Дубровнику, учећи се од калуђерица Дубровачких.{S} Јо |
| .{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у планини Голубињу, која је већим делом њихова баштина, |
| унике, кћери некаквога малог властелина у двору војводину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најм |
| отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћ |
| ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опроштаја у славан живот!“</p> <p>„Нис |
| декоји момак, још онако врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим р |
| м, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици смилује на молитву мене грешнога!{S} И |
| т у даљини, него само корачање два коња у непосредној близини иза себе, за које је, и не видевш |
| гаше боље чути, ослушкује топот од коња у војске која му следоваше.{S} Али, на своје велико чуд |
| дома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје коње у лево од старога к |
| S} Кнегиња се диже са свога седишта, па у своме беломе руху а према растопљеноме злату и пурпур |
| двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три крока истрча уза степенице горе на први кат.</p> |
| ам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од |
| ак, загрли старца, пољуби га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје с |
| вцем. „Натраг, кад ти кажем!“</p> <p>Па у срдњи својој кнез дохвати буздован, који му о јабуци |
| ај у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се |
| ке земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно погинути.{S} Имао си добру мајк |
| } Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис о |
| ост Божју; пригну се и целива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са пра |
| у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караманију.{S} Ено му је предња војска данас на Конст |
| пцима; али <pb n="190" /> не беше умора у срцу његову.{S} Једна мисао витлала је другу, онако к |
| зимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отворише једна уска |
| нашег.....{S} Од овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, |
| <p>У томе се отворише једна уска врата у зиду на који се тераса наслањала, Ристивор испаде, по |
| де.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у капели дворској велико молепствије за срећна пута и с |
| бројанице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон с |
| уда, па, окренув се целоме ономе доиста у препаст и жалост порушеноме збору господе, рече:</p> |
| тивору:{S} Синко води нашег милог госта у црвену кулу, нек <pb n="12" /> се мало поодмори; дода |
| са Приморја, те Орловића кнежина поста у брзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчел |
| рече млади кнежевић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И |
| рага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујет |
| не ћу.{S} Млади кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао гос |
| ругих људи!{S} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, само зато што неће да верује |
| ја се од Голубињске Планине тихо спушта у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, од старина двор вла |
| браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наве |
| на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољ |
| еби говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих седам небеса него што је мој светац, кум Божји, |
| римив клобук са челенком, пољуби старца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од р |
| ас опет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тропаре с |
| н Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у руке Турцима, који га погубише, да освете смрт свога |
| трајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само чело. <pb n="34" /> Румени обр |
| ри пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на |
| о тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећ |
| И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо |
| </p> <p>Пријатељи повукоше Винка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа |
| анску аждају са Хришћанске земље натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се |
| о свога коња Јабучила и одјездио натраг у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се сеоске старешине, |
| астелина војводина и милога госта нашег у подруме доње, нека сам својим очима види је ли му коњ |
| остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</p> <p>С |
| а или двојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, |
| ане на Плочнику дала многославни прилог у славној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадиј |
| ког једног белог коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног свиленог конца, и п |
| еку к прозору, што право гледаше на југ у перивој, седела је на сниској лепо изрезаној скрињи г |
| ни једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма с |
| што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти |
| а их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо ма |
| у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за |
| , узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у овај часи испред ове цркве појахали крилате ждрале и |
| хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, господа |
| тако што помињала старом господару сад у очи самог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да |
| господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не зн |
| ра.{S} Рече им нека простру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са |
| иња кроз одушевљени и љубави пуни народ у свој двор проћи.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| рати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без мене |
| заповедам: одлазите одмах у своје собе у овоме двору, па ће сутра порота од властеле казати, ш |
| запарно оставише отворена врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао своме но |
| !“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <p |
| } На заповест војводину спустише мачеве у корице, па стајаху мирно и без ромора, очекујући да в |
| с голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ заповеди им војвода, <pb n="108" /> па кад в |
| хладног неког гроба, или пећине некакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна |
| купише здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један |
| /> Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“</p> <p>Војвода би јед |
| очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, т |
| на жустру вику Ристиворову, који упаде у шатор вичући;</p> <p>„Господару!{S} Господару!{S} Уст |
| одједнако оштри!{S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе |
| где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од шатора пребијен на двоје на тро |
| е.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неко |
| ве јунацима, а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалостима <pb n="7" /> овога света молитве |
| по руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увребати одблесак сунца о златни крст на Грача |
| даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме свекру. „ |
| апири у лице, као да се изненадно негде у близини камена плоча одваљала са уста хладног неког г |
| За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} |
| нез понови наредбу Ристифору, да доведе у трпезарију војводина младог властелина, и сам пође до |
| а руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам православне и плем |
| дремаше, а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је с |
| и чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат свога сина.{S} Погледа празну постељу његову, п |
| а с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и ре |
| онда себе!“</p> <p>Сељацима, који онде у густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу р |
| Кад се сврши јутрења, Градоје, још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се |
| е свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су цару Мурату дод |
| </p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред |
| разложи онај део погаче што се још нађе у шареници Ристоворовој, и подели га на три комада.{S} |
| ишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се стари кнез, н |
| ечему предомишља.</p> <p>На срећу наиђе у ходнику на кнежевића Боривоја, који, тек што се врати |
| спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и увери с |
| дмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учин |
| , окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђош |
| ри пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у ову трпезарију?“</p> <p>„Право да ти кажем, ништа ми |
| а и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше |
| к што исцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпр |
| к.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око |
| икну Ристивор сав престрављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бо |
| гу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа |
| у те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању трепташе изнад Истока |
| ао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао непомично у старог рањеника, и напрезао |
| а беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих |
| и од часа на час стресаше се као да је у грозници, превлачаше руком преко чела бришући хладан |
| или четири корачаја од њега, седела је у истој таквој високој и богато изрезаној храстовој сто |
| , на које се цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и д |
| енку окићену драгим камењем и утврди је у свој калпак.</p> <p>Раздрага се малена војска кнежева |
| харе наше у славу Господа Бога, који је у овако мучним данима Србадији за Господара дао једног |
| некаквога Светомира Светогорца, који је у Вилиндару научно да чита књиге староставне.{S} Читао |
| о си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n="44" /> реч |
| во у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере |
| роводио на тераси од двора, на којој је у хладовини тако често с њиме седела, милујући га у тал |
| черас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по |
| врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао своме новоме пријатељу о госпошти |
| на кула својом сенком правила, седео је у високој храстовој столици старац један, одевен у госп |
| ко треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад |
| доше!“ причаше Витомир.</p> <p>„Тако је у истини!“ рече упорно Миросав. „Мени не треба да се пр |
| овест нашег старешине!“</p> <p>„Тако је у истини!{S} Тако је!“ привикаше одважно многи од госпо |
| а Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом празничном руху, да пожеле срећан пут староме |
| еница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, |
| тарац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких срдаца, то се све за раније |
| патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека је |
| клобука својих јунака.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управ |
| а пише: „Покајте се!“ Што је најчудније у тој слици свеца Орловићеве куће било, јесте то: што, |
| мо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у невиности свога срца.</p> <p>„Како?!“ запита старац с |
| адовином.{S} И доиста је млади Боривоје у својој детињској невиности осећао неописану неку слад |
| нак да се српска слава мачевима урезује у вечне споменике, чините и ви што као синови ове земље |
| у српску?!{S} Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако |
| оле ноге од колена, поцрнеле од препеке у пустињи, те се према њима она суха мрка тиквица за во |
| амо?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} |
| ед њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се и целива |
| војводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окр |
| живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосану великим белим каменим плочама; на сре |
| а своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђа |
| један поток, којега обале беху обрасле у густи преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске. |
| енутака испунише, да се опет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на |
| pb n="42" /> светлост Иван никада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше непомичан и очима |
| вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косово.</p> <p>У Уторак је |
| своје старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „е |
| властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нек |
| м <pb n="106" /> вас да похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез М |
| коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини |
| не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манастирској кујњи прао карлице и котлове, па се свој |
| е стари кнез свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђа |
| лела, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог |
| сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми |
| еђујем само своје ране, а отворићу ране у срцу вашем!“</p> <p>„Казуј само!{S} Казуј, тако ти кр |
| p>И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| вницима, шкргутну мало зубима, поцрвене у лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете |
| ест на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у лицу, шкргутну зубима, па се онда исправи у седлу, и |
| искупљене неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у |
| И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се окрете Ристифор |
| <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без мене у Орлово!“ прихвати старац све већма запрепашћен и збуњ |
| на двора, да се одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље |
| имао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби земље господара!“</p> <p>И Ристивор ућута као |
| привика по више њих из свите војводине у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам каже |
| илан Орловић, погинуо је пре две године у славној бици на Плочнику, допринев знаменитим својим |
| менило на ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало, — све то гледати па дихати о |
| жев, његово полагано спуштање са висине у дубине, оно његово застајивање, она очевидна борба ње |
| тном ланцу.{S} На једној страни колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође М |
| </p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање у свити војводиној.{S} Неко од господе грцаше од плача. |
| голубови могу да уживају своје лепршање у сунчаном зраку.{S} Чудила се како да они не осећају ш |
| својим гранама, као да су се џиновкиње у сребрним оклопима загрлиле чувајући стражу да нико не |
| па у два три скока истераше своје коње у лево од старога кнеза.</p> <pb n="176" /> <p>„Помисли |
| ош снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игу |
| а ноге сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то |
| ик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод застираше.</p> <p>У |
| буђена и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа о том |
| ај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три д |
| ани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве и про |
| ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом својом д |
| тео оставити свој кисели оцат, па да се у писму Господина Кнеза напојиш небеском малвасијом!{S} |
| шивале, те је кнез могао наредити да се у Среду, деветога Јунија, <pb n="53" /> рано пође.{S} Р |
| Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да му се |
| о, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију улази!“</p> |
| ближе, спусти се на колена, загледа се у оно пребледо младо лице од тако велике лепоте; гледаш |
| у, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздахну тешко, при |
| једне њене миле, детињасте речи, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену |
| нуло.</p> <p>У турском стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је нек |
| да. </p> <p>Наша три Србина уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који им з |
| ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и |
| е Кнезу нешто тихим шапатом.{S} Кнез се у столу своме окрете војводама, <pb n="141" /> кнезовим |
| ше, диже се живо из столице, усправи се у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра се |
| а га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као |
| ву Душанову листину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да до |
| екшавамо на твоје молбе.{S} Уздајући се у превелику милост Божју свршићемо ето опело над нашим |
| и напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигн |
| ји он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од |
| обримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле, стићи |
| е на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће |
| од његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и вел |
| рила, грозно завадили, како мало што се у самоме двору, пред очима кнежевим, мачевима не исекош |
| тивор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</p> <p>По дужем ћутању прог |
| та стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове собе јави прилика једне |
| ни је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, |
| о просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто |
| е и на меким својим перјанама не однесе у своје чудесно царство.</p> <p>Не мичући се слушаше Ив |
| се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би |
| ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, |
| и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те својим голим рукама раскршта |
| санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток |
| оиста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, метанија и постове, и наставите тако док не |
| авијати клетву Господина Кнеза; немојте у блато бацати свој глас, који је од старина славан био |
| оспода Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у дворску цр |
| м комаду румене свиле, чврсто затегнуте у шимшировим оквирима.{S} Везла је покров једној сребрн |
| лажаше у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p |
| ће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако један део војске твоје поносито ујездава |
| у, испроси јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за св |
| рлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} |
| да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стојницима донесу.</p> <p>Кад већ запалише с |
| ова се трећа чета растави у три четице у свакој по седам коњаника, те док једна наваљиваше на |
| кнеже, пуно шта што казује како је срце у народа ускипело јуначким покретима!...{S} Ама ко ће т |
| свеца следи крв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гле |
| мишица његова, и што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама |
| разу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се прекрсти. „Е сад... шт |
| зи се стари кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће |
| среду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лаз |
| евне листине, час при свећи нешто сриче у њима, час опет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ не |
| ас лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од т |
| ељу.{S} Погружена у тужне мисли гледаше у подглавље на коме је лепа глава њена јединца још јутр |
| нда ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој крст на цркви трепташе.{S} Ст |
| ежева изненадила.{S} Једни се загледаше у гриву својих коња; други се опет погледаху значајним |
| а погледима пуним презривости погледаше у оне, који то тако јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чин |
| S} И једва се уталожише и опет поседаше у столове око трпезе.</p> <pb n="104" /> <p>„Славе ти, |
| раваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад |
| себи уз десно колено, никако не улажаше у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне о |
| ћ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом напред је |
| ашем.{S} Господо, подигнимо пехаре наше у славу Господа Бога, који је у овако мучним данима Срб |
| ајући је срце јој се полагано растапаше у тугу; крупне њене очи напунише се сузама, које би зат |
| погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или |
| аше рањеник па захвалне погледе упираше у старога кнеза. „Да ме он на своје руке не прихвати, н |
| , са осетним задахом од уља које гораше у сребрним кандилима пред иконама у злато и драго камењ |
| те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, |
| и и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече |
| говетно прозборио; али је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} Рањени дечко био се |
| стојаху иза оних у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у сред |
| ше у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега стојаше као звезда сам зап |
| ђа Манда оставише терасу па се склонише у једну повелику одају у којој беше већ тако мрачно, да |
| тини запрепашћени, а други опет ударише у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати за Косово,“ одгово |
| гаше да се устави док грла не промукоше у војничке господе, те их не замени сложно и смерно пој |
| пољу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у најближе село где ми ране привезаше.{S} Од тих сељана |
| све крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње |
| ине деце скапало од глади, све то тобож у богоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ак |
| идно да је он сам својом руком себи нож у срце сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, прекрсти |
| а се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед твога свеца следи к |
| о слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља |
| е у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управљању коњима.{S} Ристивор је пратио сво |
| есе онуда, стане пред оним гробовима, и у знак свога поштовања положи ма било по један шљунак н |
| нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна |
| велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично војводско одело.{S} Па |
| о сељани из многих села сведоци били, и у коме су орлови славно победили.{S} А кога значе орлов |
| ти његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војвод |
| враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се сл |
| у певању, кликтању, гласном смејању, и у треску од лакога момачкога скока у колу пуном красних |
| у и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то довршив |
| о би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са свих страна пружаху војницима б |
| ти друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем о |
| аде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја |
| како је по њима настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Господ |
| оставим сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћ |
| мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом |
| Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, протре мал |
| а молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се ск |
| гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао |
| ..{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно в |
| аш да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, |
| убљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, ш |
| еколико дворана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он ма |
| тешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади |
| .{S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само чело. <pb n="34" /> Румени образи кнежеви прогру |
| загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, доб |
| прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки |
| чем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Јаб |
| царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу |
| у друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шато |
| на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше име |
| Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихват |
| стало у редове испред шаторова, мирно и у највећој тишини очекујући нешто.{S} Није дуго трајало |
| агосиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотине |
| " /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо |
| ре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз народ |
| у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што ето ст |
| т нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му в |
| се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се не деле од свога Господина |
| гу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, ал |
| весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, п |
| старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук нег |
| и који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје ма |
| цу, шкргутну зубима, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у го |
| езди сам, без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Град |
| ст свога вођа ова се трећа чета растави у три четице у свакој по седам коњаника, те док једна н |
| тави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљин |
| наше храбре Србадије, која не жали крви у одбрани отачаства, љубим те и поздрављам те, верни мо |
| е, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Кос |
| егоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ наст |
| пци се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у голубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмља |
| че без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико вра |
| еза, па га окити цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрнасто сивог |
| ко он — Марко — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n="98" /> — Марка — призна за краљ |
| већ запалише свеће стари се кнез посади у једну велику столицу, држећи једнако у руци писмо вој |
| док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Каритона да |
| т, чисто и јасно угледах цара како седи у томе столу; наслонио лактове на колена, а главу на ру |
| не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако т |
| о се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло распознати пред велик |
| друкчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапети мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и |
| ми немој будаласто помињати памет људи у којих јунаштва нема!“</p> <p>И пођоше сва тројица нап |
| вету помишљаш: како је мало верних људи у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} |
| “ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек |
| као укопан поред свога господара, који у тешким ранама лежаше на крвавој ледини обнесвешћен.</ |
| ти не може; најмање Господин Кнез, који у прсима носи срце доброга оца пуног милости!{S} Али за |
| јавише, да се види коњаник један, који у највећем трку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се |
| м се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез |
| њари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац са запа |
| дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек |
| удо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка продала властел |
| синовце, који су младост своју сагорели у сладости световне грешности, а који ни појма немају о |
| сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док |
| проведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, кретаће се сутра натмурени, ма |
| а војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигн |
| рече свити својој да сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али да |
| ли у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвал |
| многе жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њиви; пригибљу се ниско по класју и |
| лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па убрзаним дахом дакт |
| веђама својим, седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним и сребрним пл |
| ше те су војници одјахали па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према с |
| ада изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду св |
| у за Ивана у куту према његовој постељи у једној по широкој соби при земљи одмах испод терасе.< |
| гим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се ето никаква светиња не поштује?!“</p> <p>„Го |
| а; хладан ноћни поветарац запириваше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око пон |
| одина како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда бризну плакати,</ |
| ших јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти дон |
| пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не |
| од господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Неколике слуге жура |
| двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку долину, кад Кнегиња Милица дозва старог Војв |
| лиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез |
| и на пољу пред шатором стојаху сабијени у једну од препасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не вид |
| ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта се онде око мене збивало! |
| ен, као да му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у |
| да увреба ко се то на сребрној месечини у потоку купа.{S} Слатко је било прелазити том свежом и |
| уђености старчеве.</p> <p>„Све ми звони у ушима паметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта ћемо н |
| ше га сва растужена, па се онда растопи у тиху месечину којом се ходник и соба њихова за неколи |
| <pb n="125" /> искупљена војска растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више ника |
| ра, док се то бурно кликтање не растопи у сложно „Многаја љета“, које духовници слаткогласно ка |
| Мандалене.{S} Женскадија тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није више било |
| ј чети у сретање.{S} Млада момчад удари у кликтање, женскадија узе певати песме од сто руку, на |
| обућу од мекане коже.{S} Опет му удари у образе ледени и влажни трепер, који сад беше напојен |
| Све наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жи |
| ен и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде у близини камена плоч |
| онај живахни поветарац, који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч |
| >Сниско, до пред саме ноге његове, гори у сребрној шкољци кандило, које се никада не гаси.{S} О |
| еленку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле но |
| “</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да ти ка |
| у и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти п |
| н ранога лета седети на тераси, гледати у шарени перивој, преко њега у зелено дрвље украј реке, |
| и црвеном ватром.{S} Не смеде погледати у очи госпође кнегиње, него гледаше преда се, као грешн |
| му врата на сниској шестостраној конати у Жутој Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су |
| егиња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, придворица госп |
| се Некудимово срце опет поче растапати у сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно п |
| е!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пратиш св |
| ебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„ |
| <p>Рече поп да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метанија.{S} Кнез се осмехну јед |
| е — оборили главе ниско и узели кљуцати у камене плоче.</p> <p>Ниско поврх леја од цвећа и повр |
| у орлушину, која раширеним крилима лети у вис носећи у канџама румено чедо у белом свиленом пов |
| ро и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање.{S} Млада момчад удари у кликтање, женскадија |
| еза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га по |
| одићи цркву о нашем трошку, и поставити у њој калуђера да сваким даном чита молитве за покој ду |
| м.</p> <p>„Хоћеш ли ти, кнеже, силазити у трпезарију, да вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто |
| ори своје старе кости, и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја |
| дадоше ни њему ни војводи ни привирити у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За |
| ише калуђера него што се може да смести у хиљаду манастира; истина је да је многи и многи поп п |
| неже, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако шапатом.</p> |
| и.{S} Кнезу беше мило, па га од радости у чело пољуби.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| јунаци обојица били, њихове би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне за |
| тари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, |
| та не одговарају; али са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихових народ чита, <pb n="1 |
| " /> оружане миротворце нешто опасности у првим тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија уд |
| старац неколико пута, па се онда пусти у некакве дубоке мисли, не скидајући погледе своје са к |
| едесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Гос |
| то га испаде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци свој клобук а десном придржавајући велику, |
| оја раширеним крилима лети у вис носећи у канџама румено чедо у белом свиленом повоју.{S} Јест, |
| е без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Крушевачкој крчми мозак попила!{S} Него, како |
| ј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, да санак један |
| диже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — |
| аше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли |
| <pb n="158" /> листину, оштро гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па рече:</p> <p>„Моје су се |
| у?!“ питаше старац по ново, погледајући у очи час своме унуку а час Ристивору.</p> <p>„Па певај |
| пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мога побратима!{S} За |
| ан, који у највећем трку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с |
| p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Нека не буде кривде у ор |
| вала ти, господару, на тој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојн |
| ти, промрмља некакву молитвицу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не старац од сед |
| ика госпође Мандалене.</p> <p>„Погледај у ову слику!“ настави Санџак-Бег поднесав је пред очи с |
| д два нараштаја овамо утврдио се обичај у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпезарију, као |
| ели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се |
| и очи на оне слатке снове, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудном неком језо |
| крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Кос |
| игуман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом <pb n="156" / |
| еднога краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивором, па поче да му ош |
| , честитоме Кнезу Лазару.{S} Као војник у дворској стражи његовој, бивао сам често у свити њего |
| стину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца, је |
| е, и тебе, властелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега |
| моје, од ових шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p |
| јвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ |
| ње четири стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та |
| {S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље |
| ог војводу Радича с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи сузама, и стега |
| м.{S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најнижег моли |
| вести од Крушевца!{S} После боја копљем у трње!“</p> <p>„Збиља, кнеже Орловићу!“ прихвати кнез |
| ајемо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се в |
| још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да |
| ски народ свој да пропадне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Србадије, која не жали крви у од |
| илном војском кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да |
| светњаци, исковани мајсторским чекићем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као |
| лави, стари кнез, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призиваше гласно |
| ћа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Госпо |
| !“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не дочека да сва српс |
| е, нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав, па |
| ити ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с једнога кр |
| о, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ |
| о с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призиваше гласно своје људе те сваког пом |
| ри одморне војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страшног боја К |
| <pb n="92" /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас |
| госпођу Мандалену, онако бледу, с тугом у очима, с усиљеним осмехом на устима, како мирно корач |
| хрта скочише хитро па залајаше лавежом у коме беше нешто угушеног урликања.{S} Њима се одазваш |
| павицама — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз гомилу своје властеле, и |
| ме витезу на срцу; особито се за столом у трпезарији чудно понаша, час кришом погледа на мога д |
| чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласно:</p> <p>„Предајте се, мах |
| , те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихв |
| да прича хрвање своје са Светим Јованом у трпезарији.{S} Војводин властелин не могаше то никако |
| ном.</p> <p>Госпођа Манда оста са сином у дворани на првоме кату.</p> </div> <pb n="23" /> <div |
| ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који неће оставити Хришћански н |
| Градоја, код цркве Богородичине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и по |
| не, моје је место, војводо, под шатором у средини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, |
| ати пред великим једним зеленим шатором у земљу побијено високо копље, о коме вишаху три коњска |
| пријатељска изазивања.</p> <p>За софром у великој трпезарији вечерало је с војводом око двадесе |
| о, кнеже!“ прихвати опет војвода гласом у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дан |
| м?“ питаше поп са мало загушеним гласом у коме прекор трепташе.</p> <p>„Кад сам ти је ја кратио |
| али су онда духовници упадали с крстом у руци међу укрштене мачеве и оборена копља и мирили за |
| игну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан крену |
| да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и оног |
| последње писмо, које јој је писао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе р |
| аб на читању ситних рукописа, али силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, |
| какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — настављаше кнез као <pb n=" |
| храстовој столици старац један, одевен у господско рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, |
| лику, коју беше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело као снег <pb n="8" /> седи на сниској клупи |
| ше неколико тренутака радосно изненађен у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећ |
| огледа са лица његова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет иск |
| пита кнез Градоје, очевидно незадовољен у својим очекивањима.</p> <p>„Зар је мало три ране за ј |
| речи његове, беше одмах запалио пламен у ватреном срцу младог Орловића.{S} Свака реченица стар |
| стиже пред крчму овај властелин, рањен у бутину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па |
| орње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радости — сиђе доле |
| ку, а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао |
| ногих доказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој |
| а све то оставимо на страну, није ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнемо на Косово |
| роз капију дворску излажаше поп Каритон у богатој златотканој одежди носећи на рукама, а на прс |
| >Мало час па опет однекуд потмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми |
| Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb n="31" /> ме |
| нез Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав |
| четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтед |
| га онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима доти |
| ледао сам сваког свог војника, загледао у оштрицу свакога мача, и прстом својим опипао сваки ка |
| мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод белог камена, с |
| тари кнез муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, |
| и овда и онда некако замишљено погледао у свога господара, и фркнуо би узастопце по неколико пу |
| игурни. <pb n="203" /> Боривој је лежао у несвести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође запов |
| господа сложно у глас, неки од њих као у истини запрепашћени, а други опет ударише у смех.</p> |
| нез, одмах по свршеном крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По ј |
| но рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од |
| ићем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од се |
| д народа.{S} Иван Порубовић, сав светао у лицу од радости, допре до старога кнеза, пољуби га у |
| чнику, казивали да је кнез Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице д |
| е свекру. „Боривој је с момцима одјахао у планину да огледају младог сокола, ког му Дубровачки |
| остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан |
| а ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихв |
| и сад се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; али не могаше дуже од једног тренућа д |
| } Најпосле подиже главу и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није ла |
| ући му босиљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} Примајући мирисне струкове из њене руке Ристи |
| е смеде да погледа господи својој право у очи, него, оборив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„ |
| стивор гледаше с великом слободом право у њене очи.{S} Она му ништа не прозбори; он њој ништа н |
| агда ћеш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш теб |
| ођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи разв |
| и оно и сувише искрено излетање Винково у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало |
| посла, заповедио да стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је |
| да опрема и да ће по своме обичају прво у придворну црквицу на јутрењу, куда су духовници с игу |
| мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је срце ј |
| нежевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кнез |
| > <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} Рис |
| е клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо — колено!{S} Са |
| осово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и |
| а и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо — колено!{S} Само немојте ви да ми ку |
| лети у вис носећи у канџама румено чедо у белом свиленом повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју |
| Христос на небу примио као своје, увео у царство Божје, и наместио нас у ономе крају раја где |
| послушасте кнеза Градоја, који, оседео у војнама, преклињаше нас све редом да не оклевамо?! »А |
| и се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти слатког снивања.</p> <p>Није их дуго тако скло |
| ет реч Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може |
| где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси према њему.{S} У бледој |
| г и округластог лица.{S} Опружио се био у оној храстовој високој столици, наслонио главу на кри |
| главама велику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се |
| } Велику свилену заставу Орловића побио у читаву умку од пољскога цвећа; испред ње сложио у три |
| ве; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут н |
| мку од пољскога цвећа; испред ње сложио у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац |
| реме док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, кратко је одговарао на питања као и на при |
| } Али, добри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна |
| аустави.{S} Изгледаше као да се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење своје да л |
| ворили, само су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, |
| би за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивости, |
| во иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по неко м |
| а сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се |
| ла. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „ |
| у једну велику столицу, држећи једнако у руци писмо војводино, које још не хте отварати.{S} Ма |
| њихове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све т |
| војим господским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саставио седамдесет и девет Млетачких |
| мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву, који се на но |
| љуна једног тучног ждрала најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степеници с |
| едно вам као поуздано казати могу: нико у српској војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра вел |
| "> <head>V</head> <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави под је |
| {S} Изнад постеље Ристиворове по високо у углу од два зида стајала је некаква велика икона, а п |
| ли и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунча |
| с па је неколико стотина коњаника стало у редове испред шаторова, мирно и у највећој тишини оче |
| ерунику.{S} Сунце се на Западу спуштало у таласе од растопљеног злата и пурпура.{S} Милина је б |
| у Ристиворову, и ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, |
| гоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање не расто |
| авлије се по каменој степеници силазило у перивој, који се својим цветним лејама пружао низ зел |
| му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после |
| угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа Орловића има само |
| <p>„Али, молим те, дедо, погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како се светлуца крст ка |
| о да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова певао некаквоме скупу од јунака <pb n=" |
| једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред крчму овај властелин, р |
| ласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господине војводо; кнез га је з |
| S} Молим <pb n="106" /> вас да похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су |
| љу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнез |
| инама, или да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и д |
| вина овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’т |
| осподо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се не деле од свога |
| е најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству!...{S} Кад не би |
| до, пуните пехаре своје па их подигнимо у славу наше честите браће српске са Приморја!{S} У сла |
| не поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знајући какви то светац витла колом девој |
| страну Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо |
| } А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гласе!{S} |
| 123" /> нека остане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја теби, |
| вој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочекује с пе |
| ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакали, и ако |
| ву земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино це |
| } Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох моле |
| редаде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо у своје руке стари се кнез окрете Ристивору:{S} Синко в |
| ром у средини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници, да ти на |
| од четрнаест коњаника, па пође полагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла бил |
| ститеља; поред попа корачаше ђаче једно у белом стихару носећи сребрн котлић у једној а киту су |
| е сеоске старешине, збијени сви заједно у једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда |
| дговори кнез Градоје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески гра |
| , „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“< |
| гроб ископан, и тело војводино положено у ковчег на брзу руку од сухих храстових дасака склопље |
| p>„Шта рече?!“ привикаше господа сложно у глас, неки од њих као у истини запрепашћени, а други |
| тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез |
| с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је ч |
| ја ево сад претварам његово кисело вино у слатку малвасију.{S} Не могу ја сад ово прекинути, ни |
| во и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтарем — велики гвоздени светњаци, искова |
| , па кроз сузе у очима гледао непомично у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиш |
| чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном руху.{S} Било је дивно погледати како се с |
| њега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.</p> |
| а и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Ис |
| ворској стражи његовој, бивао сам често у свити његовој и на стражи пред царским шатором његови |
| е на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом Писму не видеше све оно, што саме владике хоће |
| од оних бршљаном застрвених ступова што у мраморној авлији држаху на својим главама велику тера |
| и ону велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигош |
| нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послушати м |
| у самом почетку стари кнез збораше тихо у два маха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, лакше!{S} Бојим с |
| ше куцање срца његова, и подстицаше жар у образима његовим.{S} А кад седокоси старац са руменим |
| нском насупрот роду Агарјанском.{S} Зар у српској земљи толике цркве и манастири, зар по црквам |
| а, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини, нема јунаштва?!{ |
| Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Ив |
| ојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац запрепашћен, па се удари |
| езених белих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Испред <pb n="26" /> колевке к |
| </p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао нестрпљиво, па је <pb |
| подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече |
| ог унука, и склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очним поклопцима; али <pb n="190" /> не |
| пушта морије, само нека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном пољу разбијају неверни и |
| е, увео у царство Божје, и наместио нас у ономе крају раја где су Косовски јунаци с Господином |
| ко од господе са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове од тебе, |
| реди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје р |
| поље, које се прелива час у плаво а час у румено, није као патос од шареног мрамора, и зар нису |
| ом?{S} Зар то поље, које се прелива час у плаво а час у румено, није као патос од шареног мрамо |
| упољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се сливају невина сећања на пупољак и поуздана н |
| одине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе |
| ора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену још једном према Ристив |
| !“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше неколико пута својо |
| чудо, не могаше више чути никакав топот у даљини, него само корачање два коња у непосредној бли |
| и кликћући, узе растапати своју радост у потоцима од вина који из подрума војводиних потицаху, |
| !“</p> <p>„Нећеш ваљада претварати пост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и још једнако срдит.</p> |
| ворећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се си |
| А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерусалим води право уз ону косу и кроз турск |
| p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет |
| и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео своју молитву па само настављаше:</p> <p |
| но у белом стихару носећи сребрн котлић у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза поп |
| и весели. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, кре |
| јунаком.{S} Остао је он само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, |
| Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пе |
| се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за мо |
| >„Господо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; „нека нам се војска но |
| ојводи и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p> <p>Па се слегао радостан народ |
| му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође |
| ездава у стан Господина Кнеза на Косову у онај час, у који он на светом крштењу прима српско им |
| угим срећним јунацима погинем на Косову у служби цара честитога, онда.... онда те молим.... под |
| а није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци нашега честитога Господина Кнеза, а не овде да |
| олагано и свечано приђе први ка ковчегу у коме мртав војвода лежаше.{S} Прекрсти се живо неколи |
| који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у манастиру,“ — ту многи почеше да му се смеју, али ниш |
| а то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манастиру, једне зимње вечери игуман искупио сву брат |
| Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку подножицу, па се онда устави, јер се н |
| иноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај вод |
| реди те анђели запале нову једну звезду у славу јунакова имена, те она гори вечном неугасном св |
| десне руке; према њој је висила на зиду у сребро окована чудотворна икона Богородице Тројеручиц |
| си јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> <p>„Оп |
| унише; пригну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мо |
| екаквим црним облаком.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше |
| , као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога шатора, |
| прекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се поносито; диже главу поно |
| а се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима.{S} Хвала вама свима на верно |
| аче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека |
| у па се склонише у једну повелику одају у којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике |
| око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по сел |
| зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију око некаквога Светомира Светогорца, који ј |
| у, упрла погледе из крупних црних очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орл |
| њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме |
| етињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате |
| >И онда стари кнез задену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјај |
| </p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубо |
| тари кнез Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим је |
| од њих ни једне речи.</p> <p>На уласку у шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно погледа у сво |
| .{S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико |
| равом радошћу стари кнез баш у тренутку у коме се његов мач преби ударцем о криву једну сабљу к |
| да исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте м |
| неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и к |
| еху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложени сребром, у коме |
| е стране, па се разлегаше по ономе пољу у певању, кликтању, гласном смејању, и у треску од лако |
| стите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо орловско пиле жустро кљуца!{S} Пус |
| ије, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, |
| први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа |
| по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, као да му је то пријатељ који раз |
| оје: молим те за мога унука, испроси му у Свете Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљаност |
| Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па |
| ба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож који на златној дршци н |
| ме деду и својој матери.{S} Ристивор му у неколико речи исприча шта му је кнез заповедио.{S} Мл |
| његова несрећа што писмо моје није њему у руке стигло!“</p> <p>„Такав ти је он свагда од самог |
| сви заједно прегледати оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да |
| то ниси могао свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вин |
| твога унука спремили смо малу доворану у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан преноћио к |
| , исписану руком војводином а прибодену у земљу једним од малених потајних ножића његових.</p> |
| нез Градоје. „У овом чудноватом времену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како н |
| снажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог вите |
| е малена војска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару!{S} Живео нам м |
| љада сва Србадија спала на нас сиротињу у овоме крају!{S} Ман’ се, човече, та сам онај народ на |
| њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> <p>Стари кнез махну руком, да устави кликт |
| ете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне д |
| се горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у некако поноситој срдњи <pb n="140" /> викну |
| еда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е |
| .{S} Остао је он само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, по одла |
| враћање завичају своме.</p> <p>У двору у једној омањој и слабо осветљеној соби, са осетним зад |
| да се донесу неколике цепанице на ватру у трпезарији; ја их унесох и полагано спуштах, и онда ч |
| нише тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече војвода рањен |
| е, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно погинути.{S} Имао си добру мајку, па м |
| м коњаника, који пођоше низ зелену косу у сретање тројици Срба.{S} Није та четица одмакла стоти |
| а степенице горе на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} |
| о малу доворану у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“< |
| вати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, |
| > <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде |
| еки румени зраци сунца на заходу падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене, плаветне, зе |
| дном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, која, седећи на посниск |
| рећи ни речи, свечаном мирноћом гледаху у два рањеника, једног старца и једнога младог дечка, к |
| а меканим персијским простиркама лежаху у шатору.</p> <p>Дечку томе повезана је била глава и ми |
| .{S} Погледа на гусле његове што лежаху у једном куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су з |
| } И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замол |
| ка сетни и невесели па тихо разговараху у гомилицама пред главном капијом од двора.{S} Многима |
| то кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон ранога л |
| уски а високи прозори, који пропуштаху у трпезарију благу светлост са севера.</p> <p>Дугачка з |
| .{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој крст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је |
| ају крила, само што орлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја ј |
| имену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У |
| ест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се изненадно у |
| спа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збораше тихо у два маха.</p> |
| ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје собе у овоме двору, па ће сутра порота од власт |
| сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми |
| е и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и други |
| и их полагано, готово побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен д |
| аруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љ |
| ијана лопта са пуно варница распрштаних у два крила!“</p> <pb n="39" /> <p>„Ја каквих ти чуда у |
| е редови коњаника који стојаху иза оних у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, и по |
| хвати ме плаховита дажда, те се склоних у једну пећину.{S} Нађох ту старца испосника.{S} Седа м |
| зи, навршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, је |
| ер се уз високу танку трску коју светац у десници држи, повија уска кожна листина, на којој црн |
| ла и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега стојаше као звезда сам заповедник на с |
| поносито сребрн панцер на прсима и мач у левици својој — кад све то угледаше, свакој се од њих |
| д некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им с |
| овараше с правом радошћу стари кнез баш у тренутку у коме се његов мач преби ударцем о криву је |
| Али Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају |
| нко, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књ |
| о веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, |
| ивот, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје |
| војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог д |
| аздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога срца!“ прихвати кнез Ву |
| ва да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им |
| аду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у животу!?“ викаше Ристивор, огледајући да буздованом с |
| прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пр |
| „Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте ли још у животу?!“ питаше сиромах млади Боривој, промуклим гла |
| >Затрешта кликтање какво се те ноћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се устави |
| ривоју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Господина Кнез |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У двору, на самом подножју велике степенице која води н |
| l:id="SRP18990_C2.1"> <head>I</head> <p>У Четвртак пред пече са једнога виса кнез Градоје показ |
| но, и покушаваше да је подигне. </p> <p>У томе часу закуца сребрно клепало са највише куле на д |
| растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири |
| славније враћање завичају своме.</p> <p>У двору у једној омањој и слабо осветљеној соби, са осе |
| тро су вијугале плаве ластавице.</p> <p>У густом грању од стародревног бршљана, који се припија |
| и зелене ране јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча дворска момчадија, те живо растави таласе |
| стирци, која сав спод застираше.</p> <p>У ономе усеку к прозору, што право гледаше на југ у пер |
| естостраној конати у Жутој Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су усечени уски пролази |
| боту пред вече стигне на Косово.</p> <p>У Уторак је стари кнез прегледао сам сваког свог војник |
| ао плева коју је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ |
| воје на троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духо |
| > <p>Већ је било сасвим свануло.</p> <p>У турском стану удараше се у бубањ и видело се живо кре |
| .... рече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина |
| војим кликтањем кликтању њихову.</p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{ |
| доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отворише једна уска врата у зиду на који се т |
| род српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У гомилицама од невиних девојака и неискусне момчадије |
| а!{S} Додај је нашем Ристивору!“</p> <p>У млечне образе Босиљкине удари пламен.{S} Од белога кр |
| које ти треба светло да очуваш!“</p> <p>У том се отворише широм врата на дворишту, и на прагу с |
| ин Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> око себе сву велику г |
| умане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чудноватом времену у коме живимо, кад се све око |
| тек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У самој ствари то је Ристиворово лукавство.{S} Али мене |
| номе што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно време кнез позивље људе; ево јечмови почињу |
| Лабуду, <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону гр |
| те, придворица госпође кнегиње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше |
| ћне!{S} У чему ли је разлика?!“</p> <p>„У свакој сузи, коју срећа натопи, трепти захвалност наш |
| одину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапсити, <pb n="93" /> стави стражу на вратима од њихов |
| то запомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра господара...“ Вере ми је тамо неко некога уби |
| душе, који залуди за неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим |
| {S} Не да црква опојати онога ко се сам убије!“ одговори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да не да цр |
| нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко |
| воју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе |
| затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани нож |
| велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; |
| сподара...“ Вере ми је тамо неко некога убио!“</p> <p>„Потецимо, синко!{S} Пођи с нама, Ристиво |
| с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као <pb n="161" /> кукавица, него као јунак.{S} |
| споведам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репове па растрзавај; бацај |
| калуђерица Дубровачких.{S} Још неколико убода танком иглом од биљура, још неколико потеза свиле |
| на је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и може шесто |
| ас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог попа Каритона, који, кад се мало више поднапиј |
| ше мирно док се не искупише око њега на убојним својим коњима сви кнезови и властела.{S} А кад |
| оком тренуо, педесет коњанике винуло се убојним коњима у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да ве |
| би златом обложене вођице, окрену свога убојног коња к Југу, ободе га острицама, те Лабуд полет |
| S} Он сам — на високом коњу Јабучилу, у убојној спреми, с калпаком на глави, панцером на прсима |
| ђа Мандалена одмах сама приђе к Лабуду, убојном коњу старога кнеза, па га окити цвећем.{S} Па о |
| ог Орловића.{S} Свака реченица старчева убрзаваше куцање срца његова, и подстицаше жар у образи |
| или у гомиле, спустили сниско главе, па убрзаним дахом дактаху од врућине.</p> <p>Нигде облака; |
| ли би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањем срца убрзано дизала и спуштала.{S} Овд |
| а надимала, и под убрзаним куцањем срца убрзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би нера |
| на Голубињој Реци чуло се непрекидно и убрзано крекетање жаба, као да оно велико коло од млина |
| “</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, |
| а ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десним рукавом хладан зној са чела, и, као човек |
| дахтала од тешких напора.{S} Стари кнез убриса рукавом зној са чела па се окрену и погледа у св |
| еше засењено некаквим црним облаком.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на |
| , гледаше непомично на слику, коју беше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело као снег <pb n="8" |
| и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, |
| ан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре можеш |
| није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка продала в |
| то изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома враћа, тражаше да види своју милолику бел |
| Исус Христос на небу примио као своје, увео у царство Божје, и наместио нас у ономе крају раја |
| а вечеру, чим само смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, |
| гом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а |
| а кнеза, па га окити цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрнасто с |
| им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према др |
| ри ране!“ понављаше старац подигнув очи увис, као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Дв |
| то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у потоку купа.{S} |
| оривојевој тражаше неће ли где у даљини увребати одблесак сунца о златни крст на Грачаници.</p> |
| оји не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опрост |
| е Миросав. „Кајем се два пута, јер њиме увредих мртва човека у гробу који не може да се брани, |
| носитим гласом <pb n="32" /> и мало као увређен. „Ниси хтео оставити свој кисели оцат, па да се |
| д она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго |
| уге његове приступају с рукама црним од угарка и крвавим од крви невиних жртава, па траже свети |
| едало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, ст |
| воје главе; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа ви |
| ге стране отворенога пута, и заћута кад угледа како кроз капију дворску излажаше поп Каритон у |
| > <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чим угледа слугу свога. „Дед казуј колико их је се прихвати |
| је милина била у њих погледати.</p> <p>Угледав војводу стари кнез хитро скочи с коња као млади |
| копље своје наопако, да сељани, чим га угледају, узму нагађати, да се нека несрећа десила.{S} |
| једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да |
| м храсту на ивици од њиве, под којим је угледао неколике старије људе.</p> <p>Мало за тим па ст |
| аш на томе крилу Орлова Града могли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим |
| д ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно угледах цара како седи у томе столу; наслонио лактове н |
| а застрвена зрелим класјем јечмовим.{S} Угледаше многе жетеоце и жетелице; прионули били у дуги |
| хом на устима, како мирно корача, и кад угледаше младо дете Боривоја, како весело око себе погл |
| ам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпођу Мандалену, онако бледу, с тугом у очим |
| сима и мач у левици својој — кад све то угледаше, свакој се од њих срце некако размекша, а очи |
| пне очи напунише сузама.{S} Усне јој на угловима задрхташе.{S} Очевидно беше да савлађује своју |
| } Изнад постеље Ристиворове по високо у углу од два зида стајала је некаква велика икона, а пре |
| мигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју |
| трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звез |
| је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала теби, војводо, што мислиш да сам в |
| о цар Душан, кад је на војном походу на Угре свратио к Орловићима у Орлов Град.</p> <pb n="25" |
| њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, колико их го |
| оговарања његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те протерају п |
| о па залајаше лавежом у коме беше нешто угушеног урликања.{S} Њима се одазваше многобројни пси |
| некаква опора сухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове собе |
| да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са свих страна пружаху војницима бардаке и чу |
| те се без разговора и без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној липи, на својих двес |
| , искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљ |
| > <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и о |
| и оставили; и сваки је <pb n="3" /> век ударао на те грађевине своје неизгладљиве печате.{S} Са |
| тавила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево пром |
| да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и плакати.</p> <p>„Некудиме!“ |
| е ступајући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали |
| ужани и опремљени, вадајући своје коње, удараху навалице на те гомилице, па их распрштаваху сво |
| зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко при |
| сову посрамити!“ Па млади унук Градојев удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„ |
| сасвим свануло.</p> <p>У турском стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало ча |
| икну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари песницом о сто, да кондири и пехари на њему зазве |
| ину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се прави сањи |
| оспође Мандалене.{S} Женскадија тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није виш |
| његовој чети у сретање.{S} Млада момчад удари у кликтање, женскадија узе певати песме од сто ру |
| вору!“</p> <p>У млечне образе Босиљкине удари пламен.{S} Од белога крина поста румена ружа.{S} |
| тако?!“ викну старац запрепашћен, па се удари руком о колено. „Зар од онолике војске никога нем |
| е узе <pb n="15" /> крстити, јер напољу удари негде гром са страшном праском и трештањем, а киш |
| ношаше обућу од мекане коже.{S} Опет му удари у образе ледени и влажни трепер, који сад беше на |
| ече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез је срце |
| >Већ по дуже трајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само чело. <pb n="34" / |
| бра па рече кнезу:{S} Хиљадама рањеника ударило је Ибром са Косова, ћуте као да су оловом залив |
| — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, метанија и постове, и наставите тако |
| ва туга срце моје стегну, те ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех. |
| оветарац, влажан и хладан.{S} Од запада ударише црни облаци па се брзо развијаху и застираху не |
| земљи, наш честити Господару!“</p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пехар |
| као у истини запрепашћени, а други опет ударише у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати за Косово, |
| би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа у смех, који се још гласније заори, кад |
| цима.{S} По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и |
| аш у тренутку у коме се његов мач преби ударцем о криву једну сабљу која склизну те га обрани п |
| писана је била сва великом сликом онога удеса, од којега се властелинска кућа Голубовића прозва |
| ети да му по селима остану само старци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихвати |
| му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шатор.</p> </div> <div type="chapte |
| рави, окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ образе.</p> <p>Пр |
| иш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у ову трпезарију?“</p> <p>„Право да ти кажем, ништа |
| ече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под шатор. </p> <p>Под шатором је још мрак био.{S} |
| екина и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и траж |
| } Тек што исцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, н |
| Иван, камо Некудим?“</p> <p>Некудим сам уђе унутра, гологлав, с прекрштеним рукама, сав уплакан |
| човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише |
| ј шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то |
| уђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје |
| ђе Иван с коњем опремљен како треба, ја уђох под шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пр |
| а,“ прихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за мене. „П |
| тави он кад они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав |
| е с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, |
| је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак и страшан |
| у срце сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, окренув се целоме ономе |
| о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако о Господина К |
| је стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, да према теби |
| ело да цвркућу, и како голубови могу да уживају своје лепршање у сунчаном зраку.{S} Чудила се к |
| р.{S} Били су се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом |
| могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринутости и замишљености ста |
| p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад је, з |
| а се и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, отапала, док се није свела само на дес |
| ој високом папрати, искупила и сместила уз Орловићеву чету скоро сва војска војводина, јер кнез |
| ас о њему не причају народу по саборима уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p> |
| C4.3"> <head>II</head> <p>Пут их поведе уз бистар а поширок један поток, којега обале беху обра |
| акога ко хтеде да пије; момчадија узеде уз свирале окретати колом; зрели људи стадоше око мене |
| „Јавља ли што клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, сам, без пра |
| ва и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Боси |
| а дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, |
| раво!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаштвом хвале, имали твоје јуна |
| сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње п |
| а зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску коју светац у десници држи, повиј |
| и да коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда пом |
| најпре ходом па онда лаким трком пођоше уз ону косу, на вису које је лежао турски стан.</p> <p> |
| пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда, потапкао га |
| Градоје, ког војвода беше посадио себи уз десно колено, никако не улажаше у веселост њихову.</ |
| бе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, |
| ужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој смрти његовој!“</p> <p>И онда стари |
| 95" /> племенити јунак који је одрастао уз колено великоме цару нашем.{S} Господо, подигнимо пе |
| неже, знам да су теби, који си одрастао уз колено цару Душану, крваве сузе потицале кад си онак |
| ез. „Пут у небески Јерусалим води право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз кол |
| Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изг |
| огих јуначких песама, које је тако лепо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан |
| је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми о |
| елимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи син |
| ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, кретаће се сутра натмурени, мамурни и у |
| а Боре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, |
| узама напунише.{S} Тек се једној од њих уз уздах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Госпођо н |
| мљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, како ће им као узглавњаци |
| ц Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, ис |
| истивор сам себи, па у три крока истрча уза степенице горе на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђа |
| к себи позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степеницу на први кат.{S} Полагано пролажаше кроз х |
| земље треба да чините, али — колико се уза то може — не дај старом господару да заборавља, кол |
| !{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору |
| д наше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно погинути.{S} Има |
| и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} |
| заставе и мача пољуби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам добродошлицом, вер |
| стародревног бршљана, који се припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав |
| једне час с друге стране око Ристивора, узалуд по правцу руке његове напрезаше своје старачке о |
| pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни за Косовом, уз |
| твоје старо јунаштво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи н |
| овом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у овај часи испре |
| „не можеш ти окренути кнеза Градоја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, |
| !“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд гледаше час један час други од она два млада чов |
| поветарац запириваше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на |
| за Градоја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сл |
| ледај само право по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се стари кнез пригибаше час с једне час с друге |
| погледао у свога господара, и фркнуо би узастопце по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда оп |
| де испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Милош севаш |
| ом његовом преко пољане па тихом једном узбрдицом на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем |
| /p> <p>И опет рањеник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гомили око њега сваки |
| } Не, драги мој кнеже,“ настави војвода узбуђен, па метну обе своје руке на рамена кнезу Градој |
| а, скиде клобук, поклони се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јахања, узе да г |
| шег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види! |
| ните, по Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за к |
| ра Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трпезом, па |
| уго, добри Ристиворе!“ прихвати кнегиња узбуђена и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, к |
| оред њега, пољуби му десницу, па дубоко узбуђена, запињући језиком на свакој другој или трећој |
| сти ми, дедо!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринута госпођа Манда, — „опрости ми, што |
| ше.{S} Очевидно беше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а |
| сподо!“ викну млади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Господо, пуните пехаре св |
| че да се води па се прекиде због велике узбуђености старчеве.</p> <p>„Све ми звони у ушима паме |
| “ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни половина војск |
| лупа последњим куцањем.</p> <p>И онда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу ст |
| , ох.... бедни Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старч |
| старац да говори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је приспео час да се растајемо!{S} Хвал |
| да се Ристивор бори са некаквим силним узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени што да кажеш?{S} |
| кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће ј |
| их из свите војводине у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањ |
| и једва дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље п |
| в свој сабор.{S} Били су се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео свој |
| едног бубњара, те по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију от |
| а другим, неколико дворана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто на ухо војвод |
| ела, десно испод Орлова Града, допираху узбуњива запевања петлова, као да усплахирени оглашују |
| у заљуљао.{S} Многима се од господе оте узвик, који показиваше како их је заповест кнежева изне |
| е.{S} Тек се једној од њих уз уздах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Госпођо наша!{S} Што п |
| на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до уста, те се нач |
| са столице и сав поцрвене. „Ни један?!“ узвикну запрепашћен. „Како може бити <hi>ни један</hi>! |
| поњаве на којој је лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери п |
| ова цара...“</p> <p>И опет га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зл |
| ше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече, јуначе |
| весело певајући.{S} Народ је испраћаше узвицима и усклицима желећи јој срећно путовање, славно |
| мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље, поклопи очи рукама и — плакаше горко...</p> < |
| ами грм наместише седла, како ће им као узглавњаци послужити.{S} Сва тројица беху уморни.{S} Мл |
| ма и не размекшавамо на твоје молбе.{S} Уздајући се у превелику милост Божју свршићемо ето опел |
| Хришћански народ свој да пропадне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Србадије, која не жали к |
| камен на срце навалио; једва се дубоки уздаси овда онда отимаху испод њега; али никоме не мога |
| Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да земљу око њега целивамо, и д |
| уздах коме <pb n="45" /> се она својим уздасима одазивала.{S} Али сва њена уздисања не могаху |
| и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах коме <pb n="45" /> се она својим уздасима одазива |
| ма напунише.{S} Тек се једној од њих уз уздах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Госпођо наша |
| чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах коме <pb n="45" /> се он |
| је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> му полагано као да |
| се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово ре |
| , и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пет година млађи, да се на |
| леву руку над очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!....{S} Про |
| ли ни од куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет ду |
| Напунише му се очи сузама, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово д |
| дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније заповести |
| ри кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом напред једнога с |
| ив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну узде Лабуду, <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божј |
| не може то тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој глас, пола као срдећи се а пола |
| једног црног Арапина, који се с високо уздигнутом кривом сабљом залетео био на старог кнеза.</ |
| уме.{S} Према тој шуми поље се полагано уздизаше к другој једној шумарици, која се као зелен ве |
| јим уздасима одазивала.{S} Али сва њена уздисања не могаху да свале са срца њена онај сињи каме |
| лено, пустио се скрушен у дубоке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спус |
| што она осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече |
| на клобуку свога свекра, не могаше више уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, примив клобук с |
| дин.{S} Само Ристивор не могаше при том уздржати својих суза, него се заплака, и плакаше још ду |
| ом дође до њега сва бледа, пренеражена, уздрхтала.{S} Клече поред њега, пољуби му десницу, па д |
| лаву високо према турском стану, рашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи |
| из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шта гов |
| а се света песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори:</p> <p>„Немојте седат |
| е кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристивор уздрхталим гласом, запињући мало о ову или ону реч, и у |
| </p> <p>„Немојте тако, господо!“ рече с уздрхталим гласом војвода, али опет некако с пуно мирно |
| слетку војвода, блед као крпа, снужден, уздрхтан, запита Ристивора полаганим говором и тихим гл |
| м авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „Није, б |
| војвода сав блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Господо, пуните пехаре своје па их подигнимо |
| држећи једном руком њену руку а другом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми твој клобук |
| абуде, мој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар |
| п, дохвати и испразни један пехар вина, узе исправљати рукаве од антерије, намести свој црвени |
| ста сам са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати |
| ање женскадије.{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да |
| , брзо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Господине војводо, поздрављате м |
| га добродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, п |
| > <p>Кад се већ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо |
| ву свога племена и бејаше најугледнији, узе реч:</p> <p>„Није ово место, кнеже, нити је прилика |
| к своме сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине м |
| на своје место па одатле, не седајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас није срамота?!{S} Забора |
| азара, онда народ, певајући и кликћући, узе растапати своју радост у потоцима од вина који из п |
| , савив руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господа |
| врши, па онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори:</p> <p>„Немојте седати на своје столове! |
| " /> <p>Узе мушкадија радосно кликтати; узе женскадија на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па |
| ет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} |
| 8" /> листину, оштро гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвик |
| е сме да подигне очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине К |
| лиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „свагда ми дође да те пи |
| пати ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним узбуђењем, |
| } Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и |
| ?“</p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господ |
| Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и плакати.</p> <p>„Неку |
| олена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па |
| оразговарају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косов |
| кнез Гојко.</p> <p>„Господине војводо!“ узе опет реч смерно и невесело Ристивор, — „ја још не д |
| би, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити в |
| еше.</p> <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка |
| стите ми, господо и господска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n |
| „Ништа ти, кнеже, приговорити не могу!“ узе опет реч игуман Пајсије. „Све је како велиш.{S} Ист |
| p> <p>„Тек ти бејах опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта ч |
| о главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да говори: „колико си остарео још ти не поз |
| о је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на |
| <p>„Молим ја тебе, господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „ |
| викаху.</p> <p>„Мени се чини, господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини д |
| ричам само, шта се мени једном десило:“ узе реч млад један властелин, по имену Витомир. „Пре пе |
| таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростити што оскврниш |
| страхом и поштовањем целиваху, па онда узе говорити:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти моје запо |
| о о ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него опет нису сви такви.{S} Хва |
| подственога Санџак-Бега.</p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да гово |
| то пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе јасним младићким својим гласом да помаже староме кн |
| ада момчад удари у кликтање, женскадија узе певати песме од сто руку, народ весело довикиваше к |
| и високим гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духовницима, кнезовима, властели и |
| е на широкој пољани с ону страну потока узе световати с кнежевима и властелом својом да ли да т |
| уче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је ст |
| јуначко здравље, раздрага се милином па узе гласно кликтати.{S} Те усклике прихваташе и други н |
| у три коњска репа.</p> <p>Старац најпре узе сам да прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди |
| напољу!“ говораше госпођа Манда, па се узе <pb n="15" /> крстити, јер напољу удари негде гром |
| о, прозван од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигивати на своју најближу дружин |
| p> <p>„Како?“ питаше озбиљно кнез па се узе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да ле |
| беше устао; изненађен оним што гледаше узе се најпре крстити па онда шапну Ристивору: „Ама, бр |
| а ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ |
| ом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвалити га што з |
| погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, го |
| Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по свом обичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам ј |
| ше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му к |
| свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што |
| и поветарац што отуда струјаше, зарза и узе десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо м |
| а нема.{S} Старац погледаше к вратима и узе се срдити што му нема придворнога попа да војводино |
| о приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо с |
| ону великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачку некакву молитву, крстећи се живо и |
| та војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од |
| жена.{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, тако ти среће јуначке |
| ихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, сави их полагано, го |
| ело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на |
| то Иван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:</p> <p>„Па, молим те, господару, кажи |
| ластелина у двору војводину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најмлађу дворанку госпође Мандален |
| смо прочита.{S} Као обично кад је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њима жив |
| ана његових.</p> <p>Опазише како старац узе дихати равномерније и мирније и како отвори очи, и |
| м славом окићене!“</p> <pb n="73" /> <p>Узе мушкадија радосно кликтати; узе женскадија на глас |
| зуцања оних лакокрилих свираца!</p> <p>Узе будан мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљив |
| негињи да те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти запрепашћен.</p> <p>„Ваистин |
| јих свакога ко хтеде да пије; момчадија узеде уз свирале окретати колом; зрели људи стадоше око |
| се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у камене плоче.</p> <p>Ниско поврх леја о |
| ма хвалио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ |
| р је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„Жао ми је, господа |
| по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„Кнеже Орловићу!{S} Немој мислити да |
| :</p> <p>Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он |
| да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столова као да су Ага |
| а друга господа — сви смерно стојећки — узеше појати.{S} Зајеча она трпезарија слаткогласним по |
| девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом појати погребне песме, читаше и апо |
| тела.{S} Духовници се згледаху; неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас |
| ска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи узеше причати свакојака чудна предсказања, која то унап |
| го настави да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S |
| еше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше довикивати: „Тако, сиви соколе!{S} Тако, господар |
| друкчије излази!“</p> <pb n="192" /> <p>Узеше сад сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да |
| ш и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другови стишавати, док се други грохо |
| дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле |
| ви да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом н |
| ња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног свиленог конца, и прође полаганим и та |
| на глави и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског једног белог коња, дивно опремљеног у к |
| у стари кнез <pb n="66" /> на ухо шану, узјахао свога коња Јабучила и одјездио натраг у двор.</ |
| прштала.</p> <p>Голубови су немирно час узлетали до на врхове од кула (као да са те висине боље |
| тона, који, кад се мало више поднапије, узме да прича хрвање своје са Светим Јованом у трпезари |
| слушам шта и како говориш, господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те |
| жеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како су се њих двојица, које Господин Кне |
| д још једно, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина не |
| је наопако, да сељани, чим га угледају, узму нагађати, да се нека несрећа десила.{S} Полаганим, |
| м, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одмакнемо |
| /p> <p>Она бојазна старога кнеза, да не узнемирују мирно почивање покојнога кнеза, пређе и на с |
| трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p>Сама оти |
| S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: тако ти Светога Јована, |
| да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси твојом дружбом и твојом службом, како са |
| на пуно развијени цвет; жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; по очима, |
| ту, ако један део војске твоје поносито ујездава у стан Господина Кнеза на Косову у онај час, у |
| широм врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људина, широкога лица, с ви |
| са лепоте призора који им се изненадно указа.{S} Пукла равница докле око допире.{S} По њивама |
| и, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше свога погледа са |
| ше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео |
| ивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваш |
| шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, него заиска да види в |
| риспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело |
| е.{S} Стојаше ту као да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише суза.</p> <pb n="187" /> |
| не уморе, сав онај други свет оста као укопан око госпође Мандалене.{S} Женскадија тек сад уда |
| и чисто подивљали.{S} Лабуд стојаше као укопан поред свога господара, који у тешким ранама лежа |
| рени перивој, преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, које се руменил |
| вор осети како му је срце пуно, како се укрепило новом једном храброшћу и новим поносом.{S} Он |
| мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица и |
| духовници упадали с крстом у руци међу укрштене мачеве и оборена копља и мирили завађену браћу |
| посадио себи уз десно колено, никако не улажаше у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да |
| ором наћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да |
| ај твој славни живот само кроз погибију улази!“</p> <p>„За јунака погибије нема!....{S} Има смр |
| а сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, кратко је одговарао на питања као и |
| тезаше.{S} Од тешких свилених завеса на улазницама у шатор не могах разабрати ни речи; али ме с |
| p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да в |
| е ником од њих ни једне речи.</p> <p>На уласку у шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно поглед |
| ника!“</p> <p>А пред дворем на главноме уласку стојаше млади војвода Радич.{S} Око њега пуно го |
| говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у |
| о средине од собе па се устави на самом уласку од оне позорнице, у којој је кнегиња стајала.</p |
| на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео нав |
| би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те својим голим рукама ра |
| под оружје сву чету Орловића па с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n="107" /> ор |
| осветљеној соби, са осетним задахом од уља које гораше у сребрним кандилима пред иконама у зла |
| ите право к мени!“ заповедаше старац, и умах нестаде Ристивора.</p> <p>Мандалена дохвати журно |
| жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да одмах после Недеље освану С |
| мко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљавину од кликтања, онај на |
| ње јунака што је мање светаца, то ја не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не зн |
| нам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа у смех, који |
| је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови наводе нас на зав |
| а тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас |
| књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“ |
| си се само да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кн |
| алиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p |
| ети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху седам дебелих свећа од жутога воска.{S} На сво |
| кондиром пуним воде.{S} Опра поп руке, уми лице, дохвати своје разбарушене косе те их сави <pb |
| фор пред шатором оставио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада вл |
| већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, осе |
| е им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он не зовне, |
| има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу |
| , и покушаваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једнако осмехиваше, |
| амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што је по |
| свилену заставу Орловића побио у читаву умку од пољскога цвећа; испред ње сложио у три купе мач |
| срдите, што изгубисте славну прилику да умножите славу своју.{S} Верујте ми, <pb n="133" /> сте |
| едај и помози нашим српским свецима, да умоле Господа Бога, нека не пада таква срамота на наше |
| ед свог унука, и склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очним поклопцима; али <pb n="190" / |
| !{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута молит |
| ора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било покриве |
| на боља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту сетност благородство њене душе, и госпоствено |
| S} Била је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, под очима плава сенка коју душевна боља |
| ором остајао, онда би тек пао од силног умора на столицу, наслонио чело на руку, а руку на коле |
| поклопцима; али <pb n="190" /> не беше умора у срцу његову.{S} Једна мисао витлала је другу, о |
| чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом плашту. |
| ако дође с вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан на једној шареници, коју му |
| жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„Како?....{S} Из Крушевца?!“ повикаше го |
| казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се |
| отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста као укопан око госпође |
| није једно него три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је м |
| годимо!{S} Ако ме обориш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим |
| јвода рањенику, „ако се ниси преко мере уморио, казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешк |
| на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, онда поштено да останеш на двору а место себе м |
| стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ д |
| , кретаће се сутра натмурени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под мојим |
| главњаци послужити.{S} Сва тројица беху уморни.{S} Млади се Боривој пружи по своме плашту, обор |
| /> погледаше мирно, и тек само мало као уморним очима, по господи што се искупи око њега.{S} Во |
| мртва тишина.{S} Нико не смеде да жури уморног рањеника, и нико не проговори речи.{S} Ћутање п |
| о што ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије може да се вид |
| ег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја |
| Је ли још жив?...{S} Ил’ је под ранама умро?“ <pb n="206" /> питаше кнез, па се загледа у свог |
| не.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле.{S} Седе на његову постељу.{S} Погружена у тужне |
| ближу дружину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао |
| p>Није их дуго тако склопљене држао кад умукнуше комарци, и устави се хркање Ристифорово.{S} На |
| ошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, а сиромах Ристивор унатраг.{S} Није дуго потра |
| кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Гр |
| у над густе веђе своје, па се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Свет |
| ти свакојака чудна предсказања, која то унапред ван сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је нај |
| ивојем даље унапред, а сиромах Ристивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Боривој се окрете да |
| "155" /> Па онда мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону велику скрињу, коју ено там |
| е цепанице на ватру у трпезарији; ја их унесох и полагано спуштах, и онда чух како Светогорац р |
| стари кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у |
| и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> |
| бе данас на Косову посрамити!“ Па млади унук Градојев удараше хитро мачем по Турцима и лево и д |
| ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук његов.</p> <p>»Ако ћеш право,“ прихвати Ристивор, |
| апети мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буд |
| мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{ |
| гледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ с |
| ловић.{S} Ово је писано руком Боривоја, унука кнеза Градоја, код цркве Богородичине, зором у Ср |
| уда полазимо?“ понови кнез питање свога унука. „Мој синко, ми полазимо куда нас образ јуначки з |
| тидети!“</p> <p>Старац сад пољуби свога унука у оба <pb n="22" /> образа, и шапутну му на ухо: |
| ојом водио је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва |
| " /> питаше кнез, па се загледа у свога унука, који се сав тресаше од плача.</p> <p>„Издахнуо ј |
| Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, сави их полагано, готово побожно, метну их у нед |
| ести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у јужној кули, ону ист |
| се молим за све моје: молим те за мога унука, испроси му у Свете Тројице здравља, среће јуначк |
| рац се пружи по своме плашту поред свог унука, и склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очн |
| ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S |
| а Градоја, старца од седамдесет лета, и унука његова Боривоја, младог дечка од петнаест година. |
| он један, старац од седамдесет лета, са унуком својим, дететом од петнаест лета, Господину Кнез |
| во к војводи, праћен само својим младим унуком.</p> <p>Дошав пред војводу стари кнез га поздрав |
| једнога виса кнез Градоје показа своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двор |
| ац по ново, погледајући у очи час своме унуку а час Ристивору.</p> <p>„Па певају, дакако!“ рече |
| и витешки царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете није криво што не стиже на Косово, да т |
| ело, и устаде.</p> <p>„Ходите, господо, унутра!“ викну кнезовима и властели који на пољу пред ш |
| , камо Некудим?“</p> <p>Некудим сам уђе унутра, гологлав, с прекрштеним рукама, сав уплакан.</p |
| којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уочи тога дана, — другог по одласку Кнежеву — он се јав |
| ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мога сина, него што бих могао пустити кнез |
| опет између себе; али су онда духовници упадали с крстом у руци међу укрштене мачеве и оборена |
| амо друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кн |
| н, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спреч |
| севну очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна сл |
| он свагда од самог свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о с |
| <p>„О, господине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „з |
| г сна, на жустру вику Ристиворову, који упаде у шатор вичући;</p> <p>„Господару!{S} Господару!{ |
| !“ говораше рањеник па захвалне погледе упираше у старога кнеза. „Да ме он на своје руке не при |
| езу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше |
| Имаш ваљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> |
| /p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш?!“ упита кнез снаху своју као изненађен, па се мало и намр |
| амора!“</p> <pb n="186" /> <p>„Где је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку над обрве с |
| ли ти што, господару, да ти помогнем?“ упита га стари слуга његов који не знађаше какав се тер |
| ра, гологлав, с прекрштеним рукама, сав уплакан.</p> <p>„Знаш ли нам, старче, рећи ко је све си |
| е оне свете погребне песме „Со свјатими упокој!“ Него куд ја одох?!{S} Опростите ми; знам није |
| њима њихова војска све по два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска весело певајући.</p> <p |
| ео, кнеже Орловићу!“ одговараше Миросав упорно. „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени ј |
| итомир.</p> <p>„Тако је у истини!“ рече упорно Миросав. „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, |
| </p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пред непријатељем, <p |
| ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Ви |
| настиру Милостину.{S} Журила се, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, |
| викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте управ педесет!“ прихвати и Ристивор живо.</p> <p>„Педес |
| н Витомир, коме последњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби |
| а могло се и мислити, да он оно питање управља своме непријатељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да |
| укивању и витлању мачева, и у поузданом управљању коњима.{S} Ристивор је пратио свога господара |
| не руке, и неколико њених речи, шапутом управљених Мајци Божјој, свагда помажу!</p> <p>Била је |
| ојој је Душан једну ноћ проспавао — или управо „пробдио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ов |
| ко тренутака мало као збуњен не знајући управо шта то он хоће; али, навикао да се покорава, дод |
| .{S} Али не могосмо разабрати шта се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као п |
| олице, усправи се у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, |
| шеном русом косом, подигла лице к небу, упрла погледе из крупних црних очију у вис, па златном |
| стелин заустави.{S} Изгледаше као да се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење св |
| из корица, па се онда чврсто корачајући упути право к војводи, праћен само својим младим унуком |
| се некуда преко беле калдрме од авлије упутила била.{S} Него Ристивор није видео ту војску, и |
| отово рећи свечаним, кораком свога коња упутио се беше к једином храсту на ивици од њиве, под к |
| азговора и без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној липи, на својих двеста корачаја |
| е правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“< |
| а руке беху обложени сребром, у коме је урезан био напис, како је на томе столу и за том трпезо |
| дође данак да се српска слава мачевима урезује у вечне споменике, чините и ви што као синови о |
| јаше лавежом у коме беше нешто угушеног урликања.{S} Њима се одазваше многобројни пси по разним |
| зао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана његових.</p> <p>Опазише како старац узе дихати ра |
| коме не могаше ни једна реч да се преко усана превали.{S} Беше то чета онемелих јунака.</p> </d |
| ше преда се, као грешник који ето преко усана својих превали признавање тешког једног греха!</p |
| га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана превалио име „Станко“, а Манда једним кроком дође |
| де му заставу.</p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке, он онда јетко рече Ристивору: „Од овога ча |
| молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима |
| која сав спод застираше.</p> <p>У ономе усеку к прозору, што право гледаше на југ у перивој, се |
| > <p>У дебелим зидинама од куле били су усечени уски пролази к самим прозорима, високим и уским |
| </p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жаркога сунца.{S} Владала је жесток |
| ор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта са пуно варница распрштаних у два крила!“ |
| дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да о |
| далену, онако бледу, с тугом у очима, с усиљеним осмехом на устима, како мирно корача, и кад уг |
| рску коју светац у десници држи, повија уска кожна листина, на којој црним словима пише: „Покај |
| идела!“</p> <p>У томе се отворише једна уска врата у зиду на који се тераса наслањала, Ристивор |
| испод белог камена, са кога се на коње ускакало, па се некуда преко беле калдрме од авлије упу |
| ћки пред старцем, брижно погледаше кроз уске прозоре на црне облаке које сад већ муње просецаху |
| буздованима.{S} У њој су били просечени уски а високи прозори, који пропуштаху у трпезарију бла |
| ебелим зидинама од куле били су усечени уски пролази к самим прозорима, високим и уским, кроз к |
| ки пролази к самим прозорима, високим и уским, кроз које меки румени зраци сунца на заходу пада |
| но шта што казује како је срце у народа ускипело јуначким покретима!...{S} Ама ко ће то вама св |
| је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти |
| е милином па узе гласно кликтати.{S} Те усклике прихваташе и други народ који ништа не виде шта |
| малена војска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару!{S} Живео нам мла |
| </p> <p>Млади Орловић не могаше а да не ускликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то је Косово!...{S} |
| у јутарњи његов поздрав живим и сложним ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на крај левоме крил |
| е срећно, синко!{S} Нека ти је срећно!“ усклицаваше кнез Градоје борећи се с читавом једном чет |
| ајући.{S} Народ је испраћаше узвицима и усклицима желећи јој срећно путовање, славно војевање и |
| ево крило непријатеља, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ одморна војска т |
| ари кнез гологлав; његове сребрне власи ускомешане ветрићем који тихо дуваше, његова широка прс |
| Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом напред једнога седог старца, кој |
| фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати крај од доламе старога кнеза, к |
| еко белим лицем, дивно срезаним руменим уснама, крупним црним очима, танким лепо повијеним обрв |
| егињи се крупне очи напунише сузама.{S} Усне јој на угловима задрхташе.{S} Очевидно беше да сав |
| љуби сина твога!{S} Не помињи име, које усне моје, од ових шеснаест година како сам у вашу кућу |
| е могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се успава на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристиворову |
| ио дивне спреме, не би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела срца.{S} Велику свилену |
| дан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме |
| успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика |
| м уста отворио; ако ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је сам |
| помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога издајника на левоме |
| и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> <p>Испаде кнез Градоје с Боривојем пред |
| ираху узбуњива запевања петлова, као да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p> |
| о слетали ка голубињаку, те загушеним и усплахиреним гугутањем гукаху голубицама својим некакве |
| бразе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у сву своју висину, и упре очи своје, из кој |
| у своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се поносито; диже главу поносито.{S} Беше, госп |
| д два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца теж |
| оја једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда |
| свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз гор |
| „Може ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег? |
| е шатору, с малим једним ножем сјуреним усред срца!</p> <p>Пренерази се стари кнез.{S} Прекрсти |
| испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из кондира, погледа по |
| егде у близини камена плоча одваљала са уста хладног неког гроба, или пећине некакве у којој је |
| се онај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, к |
| Ивана.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:</p> <p>„Па, |
| даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</p> <p>По |
| и се лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио; ако ко маштом својом не успе да чује шта |
| узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, који одма |
| , дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш ка |
| енскадије, и покушаваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једнако осм |
| је главе!“</p> <p>„Стој, властелине!{S} Устави се!“ викну промуклим гласом отац Харалампије. „У |
| терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивором, па поче да му оштро говори:< |
| кнез попа пружив руку према њему да га устави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за дру |
| едло.</p> <p>Стари кнез махну руком, да устави кликтање својих војника и јецање женскадије.{S} |
| ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави под једним гранатим стогодишњим храстом на ивици |
| у сребрну широку подножицу, па се онда устави, јер се нечему беше присетио.</p> <p>„Чекајте, м |
| езарији чуло није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војничке господе, те их |
| тивор пређе преко средине од собе па се устави на самом уласку од оне позорнице, у којој је кне |
| Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из кондира, |
| ћем одступа ка Приштини!....{S} Кнез се устави, погледа к десном крилу наднесав леву руку над о |
| склопљене држао кад умукнуше комарци, и устави се хркање Ристифорово.{S} Настала беше мртва тиш |
| који дође на дохват староме кнезу овај устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи |
| тивор своме господару, па својим копљем устави бесног једног црног Арапина, који се с високо уз |
| кну промуклим гласом отац Харалампије. „Устави се, јер из тебе говори проклета бабунска јерес!“ |
| е и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Гојко!{S} Стегни срце, синовче мој!“ р |
| ј лежаше о златном ланцу на грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} Од ње падаше танак прамен плав |
| х, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор!“</p> <p>„Не рекох ли ти, постави ст |
| </p> <p>Тада им Ристифор приђе.</p> <p>„Уставите се, славна јуначка господо!“ рече им тихо. „Ус |
| славна јуначка господо!“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко поглед |
| да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ |
| да повелика чета Босанских коњаника.{S} Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се в |
| </p> <p>Ристивор не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од го |
| сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветара |
| м на својих двадесет корачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан |
| сом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онд |
| ивао трубачима да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свету гласно довикује: „Ко |
| ји ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава звера |
| сва војска војводина, јер кнез Градоје устављаше чету по чету како која пристизаше.</p> <p>Не |
| ко?!“ запита старац силно изненађен, па уставу Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} Зар певају?!“ |
| {S} Одједанпут се отрже својим мислима, устаде на ноге, права и витка као јела.{S} Прекрсти се |
| p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите, господо, унутра!“ викну кнезови |
| реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде стари кнез па <pb n="112" /> гологлав приђе пред |
| {S} Брате!{S} Јуначе!{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбуди |
| ћи;</p> <p>„Господару!{S} Господару!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са |
| мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на колена пред иконом Спасите |
| ари кнез продрма Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристи |
| а а испред вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{S} Пуно младих мома, пуно младих девој |
| езу овај устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвод |
| друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше узе се најпре крстити |
| да на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна |
| између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, па онда једно од овога двога |
| сти војводини изненађени, а неки од њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако |
| а нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бо |
| о како је наредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам ј |
| <head>II</head> <p>Ристивор се као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекинути прекрш |
| с тугом у очима, с усиљеним осмехом на устима, како мирно корача, и кад угледаше младо дете Бо |
| немо, с раширеним зеницама и отвореним устима.{S} Онакве га речи запрепастише и готово скамени |
| нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће т |
| своје драге воље пред српском господом уступи престо српски, само ако он — Марко — у истини мо |
| да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, |
| и после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да |
| кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не |
| у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без мене у Орлово!“ прихвати старац све већма за |
| е и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет поседаше у столове око трпезе.</p> <pb |
| ечему договорили, само су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово |
| к се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да се одмах с |
| сјајну челенку окићену драгим камењем и утврди је у свој калпак.</p> <p>Раздрага се малена војс |
| када не гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се обичај у двору Орловићеву да сваки ко ступа |
| хаљини од некакве танке вунене тканине, утегнуте око витког јој стаса пасом од плавог аксанита |
| а, да својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исусових покајничке сузе, што се мешаху с |
| у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, го |
| ту пред вече стигне на Косово.</p> <p>У Уторак је стари кнез прегледао сам сваког свог војника, |
| вране мозак попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли се не прили |
| ветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклон |
| му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчма |
| Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, да санак је |
| само за неколико тренутака, па се онда ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у |
| да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд гледаше час један час други од она два |
| ивљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> чујаше одмерени и јасни |
| и сузама својим.“</p> <p>И опет рањеник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гом |
| жби земље господара!“</p> <p>И Ристивор ућута као човек који је казао све што је имао да каже.{ |
| атине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} |
| енише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси замишљен |
| по разним крајевима двора.{S} Врапци се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у голубињак.{S} У даљи |
| да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми с |
| дуго трајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе запрепашћени, јер им се учини да чују рикање је |
| опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, |
| па, час око његова носа час око његова уха, зузујаху неку тужну песмицу без конца.{S} По хркањ |
| ед саму битку проносило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људ |
| битку проносило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука |
| који му дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне коњ |
| ога покојнога оца.{S} У планини Рогозин ухвати ме плаховита дажда, те се склоних у једну пећину |
| кабловима из црних облака лије.</p> <p>„Ухвати нас ситна киша тек изађосмо из планине а на догл |
| ваша Хришћанска срца нехришћанска кора ухватила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p |
| торове турске, не би ли сигурније рачун ухватили, колико ће бити тамо турске војске!{S} Ја коли |
| .2"> <head>II</head> <p>Већ се био мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свитом својом пред м |
| прикумци; док ми празнисмо пехаре други ухватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и чест |
| ти, коју му стари кнез <pb n="66" /> на ухо шану, узјахао свога коња Јабучила и одјездио натраг |
| ени и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало пребледе и преста појати.{S} Ал |
| уби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздрави мо |
| а <pb n="22" /> образа, и шапутну му на ухо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба да говори и та |
| главу к левом рамену, да на своје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушкује топот од коња |
| креташе по више пута час десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али никако д |
| и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следо |
| невесело окреташе најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има |
| иже к платнима од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором стари кнез г |
| зарије.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к уху војводину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапсити |
| а провела неколико година у Дубровнику, учећи се од калуђерица Дубровачких.{S} Још неколико убо |
| отлове, па се својима хвалио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „З |
| шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице |
| оривој питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон |
| .</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ пита |
| ше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се њи |
| твојим господством и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сахрани мога слугу Рист |
| о зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, |
| а борба његова, чудновато посресаше!{S} Учини ми се да се тамо под шатором неко опева и да то ш |
| воје густе веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди шта војвода хоће.</p> |
| еним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, откуда и она |
| кнежевић, и све дворјанство њихово.{S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпељиво извија |
| па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад д |
| страховит грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оч |
| рикавци ућуташе запрепашћени, јер им се учини да чују рикање једног џина.{S} Ристивор заспа као |
| p>Војвода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма како било.{S} С тога одмах и д |
| {S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини, нема јунаштва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини |
| исма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од туге и жалости ост |
| кнезу Вукану <pb n="87" /> моја старост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али к |
| Кнез Градоје виде првим погледом шта се учинило па задовољан викну својима: „Хвала вам, јунаци, |
| а испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте |
| его вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А заповеди |
| писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с |
| ајев Вис.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли само разбудио успавана и |
| ајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто од |
| ш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми опрош |
| се десило има само двоје што се паметно учинити може: или да се разиђемо својим кнежевинама, ил |
| и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому погази стари завет мога деда |
| о ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе д |
| :</p> <p>„Учинићу ти све како желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог |
| же почивке — рећи ће Ристивору:</p> <p>„Учинићу ти све како желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Б |
| ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да |
| пред строгим учитељем, погнуше главе па учинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, |
| ебе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и распасаше коње, простреше црвен |
| одмах свој сребрни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> |
| се поверим старом господару, који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколи |
| м ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у манастиру,“ — ту многи почеше да му се сме |
| у, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манастиру, једне зимње вечери игуман искуп |
| уги, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе па учинише како им је заповедио |
| p>„Хвала теби, витешки старче, који нас учиш чему ваља!“ прихвати војвода па скиде одмах свој с |
| сама остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} |
| ености старчеве.</p> <p>„Све ми звони у ушима паметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта ћемо на |
| замишљено погледао у свога господара, и фркнуо би узастопце по неколико пута.{S} Стари би га кн |
| полазимо, је ли?!“</p> <p>Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама полагано |
| и се проговорио:</p> <pb n="184" /> <p>„Ха,... стари борче... верни мој Лабуде!...{S} Погађаш к |
| е!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ з |
| и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S} Видим те ко си!...{S} Ох, Мандо |
| кад ти донесе кондир вина... .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну |
| „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорни народе!...{S} Бог нека ти буде |
| крстите се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и |
| мљавини, те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>Кнез понови наредбу Рис |
| S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи |
| дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у д |
| оклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од |
| у Марију Магдалену, која, у бледоплавој хаљини пала беше на колена, да својом густом и дугом ру |
| </p> <p>Била је сасвим просто одевена у хаљини од некакве танке вунене тканине, утегнуте око ви |
| вост и Хришћанска милосрдност!{S} А Оче Харалампије, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из срца! |
| <p>»Читаш ми из срца!“ прихвати старац Харалампије. „Као да читаш из отворена часловца!“</p> < |
| </p> <p>„Само, разуме се,“ настави отац Харалампије нешто мало загушеним гласом, „наравно, прем |
| Устави се!“ викну промуклим гласом отац Харалампије. „Устави се, јер из тебе говори проклета ба |
| S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци |
| ла кћерка дужда од Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ено је сав Крушевац тако зове!“</p> <p>„Кнеж |
| тинка бела кћерка дужда од Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ено је сав Крушевац тако зове!“</p> |
| старац своја питања.</p> <p>„Добро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има |
| ољан викну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе |
| ко многе и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор |
| јеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти с |
| аш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни погле |
| оје масло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{ |
| а села, рече ми: „Кажи господину кнезу: хвала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу п |
| оћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала ти што нам исприча све како си видео!“ привикаше |
| „ево је приспео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривој |
| којој се наш велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису |
| љуби нађу у овим њеним црним данима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави вашој.{S} И док с |
| да теши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, з |
| сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала господину кнезу Градоју, који ми ево даде од свој |
| ако смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна мишица његова, и што је још мла |
| их га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о злат |
| се учинило па задовољан викну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви |
| адоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мени <pb n="117" /> и мојој |
| д горкога смеха кнеза Миросава.</p> <p>„Хвала теби, војводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти |
| мерно се кнезу поклони па рече:</p> <p>„Хвала ти, господару, на тој дивној причи у којој има ве |
| згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан |
| а, нека спере прашину са грла!“</p> <p>„Хвала теби, господине војводо, који си добар те и на то |
| нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала ти што нам исприча све како |
| еноћио кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћ |
| оје ваља гологлави да слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, витешки старче, који нас учиш чему ваља!“ п |
| дога господара заклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти; то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што ва |
| који се уз пуне пехаре својим јунаштвом хвале, имали твоје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни |
| ли из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ викну иг |
| овором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа исповедамо!“</p> <p>И стари кнез |
| од чета, показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена вој |
| и прао карлице и котлове, па се својима хвалио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народ |
| елина у двору војводину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најмлађу дворанку госпође Мандалене. „ |
| узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља и |
| год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „свагда ми до |
| штује?!“</p> <p>„Господару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор |
| аиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однекуд потму |
| <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па се разлегаше по о |
| а пушта памтење своје да лута по Косову хватајући зраке док је још светлости на Косову било, те |
| гу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику К |
| жево питање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет |
| њима овога народа нашег.{S} Јер, колико хиљада Срба нису краљеви и <pb n="90" /> владике на огњ |
| Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет хиљада људи, који су далеко од Косова, кад се бој почне |
| е један сељак са Ибра па рече кнезу:{S} Хиљадама рањеника ударило је Ибром са Косова, ћуте као |
| љада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> <p>„Молим ја тебе, |
| ије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуша заповест, н |
| аја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам са |
| е калуђера него што се може да смести у хиљаду манастира; истина је да је многи и многи поп пос |
| ан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш мање казни |
| војске!“</p> <p>„Што ли се теби толико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p>„Ево ш |
| уно мирноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна |
| вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} Ристив |
| погледа на једну икону испред себе, час хитлено свиленим концем везе по једном комаду румене св |
| е, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад б |
| преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да вели |
| врх широких и шарених стаза у перивоју, хитро су вијугале плаве ластавице.</p> <p>У густом грањ |
| !“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш како сла |
| рамити!“ Па млади унук Градојев удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, си |
| више куле на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па залајаше лавежом у коме беше нешто угушеног ур |
| дати.</p> <p>Угледав војводу стари кнез хитро скочи с коња као младић, па скиде калпак, те голо |
| у у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> <p>Стари кнез махну |
| рањених јунака и пиштање рањених коња; хладан ноћни поветарац запириваше ми у лице, али се уза |
| <p>Одједаред духну поветарац, влажан и хладан.{S} Од запада ударише црни облаци па се брзо раз |
| уштени и намргођени.{S} Свакоме се сињи хладан камен на срце навалио; једва се дубоки уздаси ов |
| ци, превлачаше руком преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p> </div> <div type="chapt |
| а се онда подиже, убриса десним рукавом хладан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна |
| о место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видећемо на мах, да после свега што с |
| од двора.{S} Многима је око срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала |
| у близини камена плоча одваљала са уста хладног неког гроба, или пећине некакве у којој је пуно |
| му спусти своју руку на његову, као лед хладну, леву руку.{S} Осети како му се очи сузама напун |
| онда захрче.</p> <p>На самој тераси, у хладовини коју је западна кула својом сенком правила, с |
| водио на тераси од двора, на којој је у хладовини тако често с њиме седела, милујући га у талас |
| је било прелазити том свежом и мирисном хладовином.{S} И доиста је млади Боривоје у својој дети |
| } И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно |
| трпезу, са које заједнички једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један другом у част и у |
| рате, ово је Петров Пост, људи се једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па |
| де, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> < |
| наш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p |
| рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час |
| {S} Него да се прво сад прихватимо мало хлеба!“</p> <p>Седоше опет под грм.{S} Старац разложи о |
| и.{S} Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да |
| тихо шуштање свиленога скута и полагани ход некога, који ношаше обућу од мекане коже.{S} Опет м |
| ји паметни!“ настављаше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> |
| свилене кошуље, па викну попу:</p> <p>„Ходи, попе, да меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, |
| } Тако!{S} Сад сте опет моји синови!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војво |
| ку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако оштр |
| хну једним брком па рече младим људма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да доврши што је почео! |
| једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите, господо, унутра!“ викну кнезовима и властели ко |
| доје рече својој малој дружини:</p> <p>„Ходите, помозите ми да пребројимо шаторове турске, не б |
| очи отвори, на своје чудо види да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом светлошћу.{S} |
| е онда растопи у тиху месечину којом се ходник и соба њихова за неколико тренутака испунише, да |
| парно оставише отворена врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао своме ново |
| а у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену још једном према Ристивор |
| ни покушавала да пробије мрак великога ходника, у који се кроз отворена врата могло гледати.{S |
| на први кат.{S} Полагано пролажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад та |
| бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, откуда и она светлост долажаше, чује полаган |
| ему предомишља.</p> <p>На срећу наиђе у ходнику на кнежевића Боривоја, који, тек што се вратио |
| очи на оне слатке снове, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудном неком језом |
| степенице горе на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Р |
| се види како тужна и расплакана лута по ходницима од двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да |
| доше испод грма на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким трком пођоше уз ону косу, на вису к |
| сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно слетали ка голубињаку, те за |
| и и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“ |
| хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му ник |
| арод око мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} |
| а би с тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао послати један део, или баш и целу стражу, н |
| ебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби |
| кла, па га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</p> |
| леву руку према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S |
| роз које се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се уме |
| непомично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону танку паучину, којом |
| и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају он |
| му се да сад истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче после по дужег ћутања, „пр |
| ао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му св |
| в ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Кад је тако,“ предузе војвода појачаним |
| лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> на време |
| ајдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза нема |
| сму не видеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило, колико домо |
| > <p>_ Остадоше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> <div type="cha |
| поповска прича.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Ј |
| а хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пехаре др |
| д доламе старога кнеза, као да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p> <p>„Право ти ј |
| као збуњен не знајући управо шта то он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</ |
| ћу.{S} Изгледало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орл |
| Јабучилом!{S} Неће му коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучи |
| ће Марко да му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди |
| а сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрс |
| кнезу још само десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар |
| , „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас у Косо |
| “</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов са |
| ко што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господине војводо!“ узе |
| двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хо |
| улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ |
| о сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да исп |
| поп; „пуштајмо се, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раставише се.{S} Оба задах |
| ча!“</p> <p>„Хоћемо, кнеже Орловићу!{S} Хоћемо!“ привикаше сложно кнезови и властела. „Ево се з |
| ње чудо, које ми попови можемо само кад хоћемо!“ настави поп Каритон. „Ето заповеди ти само нек |
| за покој душе војводе Радича!“</p> <p>„Хоћемо, кнеже Орловићу!{S} Хоћемо!“ привикаше сложно кн |
| а!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, старац од седамде |
| тери крв сисају; чини што <pb n="30" /> хоћеш, само моли свеца свога да скине са мене погледе с |
| де и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти д |
| „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ с |
| ; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он |
| ед Душанов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше војвода.</p> <p>„Само једно ја ти, вој |
| тој мантији са црвеним појасем.</p> <p>„Хоћеш ли ти, кнеже, силазити у трпезарију, да вечерамо, |
| поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме с |
| бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очит |
| опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витешким: али је војвода река |
| е мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју |
| причај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже!“ рече Некудим осетив се некако о |
| адао.{S} Али пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ д |
| аните ме испод ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо љу |
| силу од наше Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетв |
| еко светих калуђера Хришћанских и преко хоџа муслуманских разгледати старе хрисовуље, и видео д |
| а пропадне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Србадије, која не жали крви у одбрани отачаства, |
| м неугасном светлошћу и својим трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама, |
| себе сву велику господу и властелу.{S} Храбрио је оне који казиваху како их нека зла слутња ос |
| ни није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него као млађег брата, |
| Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за право |
| рце пуно, како се укрепило новом једном храброшћу и новим поносом.{S} Он разви свилену заставу |
| } Свој комад подели са својим коњем.{S} Хранећи Лабуда шапуташе му нешто што Боривој и Ристивор |
| им настојавањем старога кнеза спреме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те је к |
| рамо, или нећеш?“ продера се нешто мало храпавим гласом поп Каритон не ступајући са прага у дво |
| раскинула, као <pb n="113" /> муња труо храст.{S} Тебе смем да призивљем, јер си нам светац и в |
| У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене простирке, подглавњаци, дрвене за |
| о се зрикавци, у високој трави око оног храста, жустро гањаху и надметаху непрекидним и све то |
| ао да је оком мерио колико су далеко од храста, под који се зауставио био, па се онда окрете Ри |
| етири висока, тешка и гломазна стола од храстовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{S} |
| — стајаше снизак а по дугачак ковчег од храстовине, на који је Ристивор донео два кондира вина, |
| ци, наслонио главу на крила некаквога у храстовини вешто изрезанога змаја, положио руке по насл |
| На овоме снижем патосу било је неколико храстових трпеза са столовима и клупама.{S} За једном т |
| положено у ковчег на брзу руку од сухих храстових дасака склопљен.</p> <p>Око тога ковчега, пок |
| један корак од старога кнеза у великој храстовој столици.{S} Изгледаше као да се врши неки чин |
| ојом сенком правила, седео је у високој храстовој столици старац један, одевен у господско рухо |
| истој таквој високој и богато изрезаној храстовој столици, млада једна жена, по високог, вижљав |
| угластог лица.{S} Опружио се био у оној храстовој високој столици, наслонио главу на крила нека |
| устави под једним гранатим стогодишњим храстом на ивици једне полупрокрчене старе шуме.{S} Пре |
| ком свога коња упутио се беше к једином храсту на ивици од њиве, под којим је угледао неколике |
| рана жетеоци и жетелице потрчаше к оном храсту, како се сва моба искупи око Ристивора, како, ка |
| д се мало више поднапије, узме да прича хрвање своје са Светим Јованом у трпезарији.{S} Војводи |
| ла истина, и да поп Каритон свако своје хрвање са свецем мора да одлежи по три дана, сав модар |
| , кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само че |
| и путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и |
| ија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столова као да су Агарјански п |
| арах а не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> <p>Стари к |
| мена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор |
| реко хоџа муслуманских разгледати старе хрисовуље, и видео да је право што народ неће да му је |
| же да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који неће оставити Хришћански народ свој да про |
| ричешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио као своје, увео у царство Божје, |
| и ћете лепо војводу опојати као побожна Хришћанина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате са |
| а су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади власт |
| у по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска кора ухватила, ех, онда ће |
| јма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска самопрегоривост и Хришћанска милосрдност!{S} |
| то се зове Хришћанска самопрегоривост и Хришћанска милосрдност!{S} А Оче Харалампије, зар није |
| е протерају погану Агарјанску аждају са Хришћанске земље натраг у њену Азијску пећину.“ И још м |
| ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани на жеравицу мет |
| ћански јунаци одбијете Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара у часу |
| во, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати како Госпо |
| не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је |
| латкога мога Христа, који неће оставити Хришћански народ свој да пропадне, и с уздањем у јунашт |
| же бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанском насупрот роду Агарја |
| им сином и са старим господарем, да као Хришћански јунаци одбијете Агарјане од наше Хришћанске |
| је, пишу они, дао преко светих калуђера Хришћанских и преко хоџа муслуманских разгледати старе |
| ота на наше јуначко име једног јуначког Хришћанског народа, јер наша срамота не може бити на по |
| и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу победу славно задобије!“ |
| рвенац једнога од најславнијих домова у Хришћанској земљи нашој <pb n="123" /> нека остане некр |
| а ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанском насупрот роду Агарјанском.{S} Зар у српској |
| заставом лажног једног пророка разбију Хришћанску војску српску?!{S} Само онај, који не верује |
| ну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као да кл |
| Србадијо моја.{S} За крст часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И |
| азимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива крст, и к |
| ису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску, крвљу својом посветили ту цркву на славу Бо |
| ју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да нек |
| држао кад умукнуше комарци, и устави се хркање Ристифорово.{S} Настала беше мртва тишина, како |
| се успава на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристиворову као на љуљашци, па не могаше.{S} При |
| аху неку тужну песмицу без конца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је поступно јачало у громко к |
| лепало са највише куле на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па залајаше лавежом у коме беше нешт |
| његових испружила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други сивоплав као да |
| по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу његових испружила се беху и спа |
| о кад виде старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби. |
| рчми, пре него што војвода стиже.{S} Не хте примити ни понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, н |
| .4"> <head>IV</head> <p>Кнез Градоје не хте премештати свој шатор са места, где га је већ био р |
| Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} Сав |
| ако у руци писмо војводино, које још не хте отварати.{S} Манда оста стојећки пред старцем, бриж |
| н осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше ми |
| p>Дуго је кнез Градоје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристи |
| очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, да својим очима видни ко |
| разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, него заиска |
| ушка срца загрејала; напојих свакога ко хтеде да пије; момчадија узеде уз свирале окретати коло |
| оста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче младога војводе, ал |
| ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репове па растрзавај |
| у!“</p> <p>„Хвала ти; то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ |
| ..{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша тако хтела!.....{S} Мученик си био за живота свога — јер ко |
| ерасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја |
| зиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. |
| у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње причају |
| ресто српски поклони њему!{S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb n="137" /> лако бил |
| игурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа у сме |
| <pb n="32" /> и мало као увређен. „Ниси хтео оставити свој кисели оцат, па да се у писму Господ |
| ти зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше Миросав упорно. „Ја с |
| ли и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сваког другог, па ма т |
| на Плочнику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по селима остану само старци, удовице и сит |
| а с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да |
| рушио на плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј вели |
| по реду, господине кнеже!“ поче старац хучући; али чим му се погледи отеше на мртвог војводу, |
| ба да је наследник српског престола.{S} Цар је, пишу они, дао преко светих калуђера Хришћанских |
| д живога Марка, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његово име правду народи |
| ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве наше |
| у.{S} И још нам поклисар његов каза, да цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека по |
| антинова, па јавили Господину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од Караманије дође њего |
| пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли |
| га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо |
| копља а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S} Наступасм |
| а је војска јуначки изгинула, српски је цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> |
| рану у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„Хва |
| молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војском својом још на Косову, видеће д |
| вни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али би се заи |
| ево нам стигоше поуздане вести како се цар Агарјански са силном војском кренуо од Дринопоља пу |
| прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гледати да се с Господино |
| даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још |
| збили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, јер г |
| ојвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb n="175" /> беседу кнез |
| гнем на постељу, на којој се наш велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало по |
| њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S} Иди, брате, |
| дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што |
| е тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сетан невесео?“ питах сам себе.{S} Па рекох: „ |
| гнем на постељу, на којој је наш славни цар лежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да заборављаш |
| столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на Угре свратио к Ор |
| е двојином више пелена но малвасије као цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мр |
| прекиде га старац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога царства размакао, кад би му |
| p> <p>Узе будан мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше српске јунаке.{S} Чињаш |
| сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, погледах |
| Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и |
| ве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, |
| е, о поразу Агарјана, о погибији њихова цара...“</p> <p>И опет га прекидоше узвици од тешкања и |
| шћанске земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно погинути.{S} Имао си добру |
| </p> <p>„Проклети да су издајници свога цара, своје браће и свога отачаства!{S} Проклет да је В |
| који га погубише, да освете смрт свога цара, па му онда тело предадоше калуђерима Грачанице, д |
| ом да му преда српску војску и српскога цара, само ако се иза тога престо српски поклони њему!{ |
| трепти над непобусаним гробом честитога цара нашег.{S} Она црква тамо сад је два пута света и п |
| што су они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него најправије ми рече старац Мирко |
| ојну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђе, |
| ш ниси имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи |
| з Градоје, којега се рука дотицала руке цара Душана, остане да прихвати сина мога на крштењу.{S |
| ним јунацима погинем на Косову у служби цара честитога, онда.... онда те молим.... подај то зла |
| друговање на бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>После овог приз |
| На моју препаст, чисто и јасно угледах цара како седи у томе столу; наслонио лактове на колена |
| подине Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете није криво |
| унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре?!...{S} |
| } Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој |
| те моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву перперу?“</p> <p>„Он |
| ини, испод велике стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше.{S} И ј |
| војима чека у крчми на цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто зап |
| са свитом својом пред малену крчму код Цареве Громаде. </p> <pb n="135" /> <p>Ту се на једној |
| њихове најезде — везују пријатељства с царевима и народима који се Рим-папи као своме идолу кл |
| е људе <pb n="47" /> спала данас славна царевина српска!...{S} Бадава, нема више ни старог јуна |
| јунака, с којима је Душан ширио границе царевини српској.{S} Свакоме дође некако топлије око ср |
| Сам пође с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није прошао ни стотину корачаја а с |
| стид да гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је он |
| току, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког путника и |
| ним беху разапети на зеленој пољани под Царевом Громадом, на добар стреломет од шатора Орловиће |
| је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и к |
| га.{S} Он те са својима чека у крчми на цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Р |
| е би ли што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду!{S} Ристиворе, води нас најпречим путем! |
| итам: је ли царев закон да цару плаћате цареву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и ни |
| мало, брате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви, да |
| а ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти |
| шаново доба властела се завађала час са царем час опет између себе; али су онда духовници упада |
| а глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српску војску и српскога цара |
| што са српским кнезовима, који дођоше с царем турским на Косово као његови клетвенице.{S} Прија |
| народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пред нашим сељани |
| често у свити његовој и на стражи пред царским шатором његовим!{S} Јадан, добри наш Кнез!{S} О |
| естио, а да неколике страже пођу друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к |
| арали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју |
| не би постао цар, нити би границе свога царства размакао, кад би му сва мисао била сведена у бр |
| ака, који су под Душаном ширили границе царства српског, а о којима је Боривој још од раног дет |
| .{S} Кад нема јунаштва, не може бити ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубоке мисли |
| јим перјанама не однесе у своје чудесно царство.</p> <p>Не мичући се слушаше Иван како Ристивор |
| ристос на небу примио као своје, увео у царство Божје, и наместио нас у ономе крају раја где су |
| да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова певао некаквоме скупу од јунака <pb n="40 |
| .{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да јест |
| ему, Емиру Мурату Оркановићу, као своме цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља |
| нак који је одрастао уз колено великоме цару нашем.{S} Господо, подигнимо пехаре наше у славу Г |
| е да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и сами жел |
| м и сваком вечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке врати дом |
| шта сви дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вин |
| вели, има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском тајна договарања његова с Бугарима, Бо |
| да су теби, који си одрастао уз колено цару Душану, крваве сузе потицале кад си онаку књигу пи |
| обро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, к |
| у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, кој |
| ише пупољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се сливају невина сећања на пупољак и поузд |
| љак и поуздана надања на пуно развијени цвет; жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини л |
| дали.{S} Његове су мисли облетале један цвет, и срце му се пунило некаквим чудним осећањима у к |
| ојио мирисом од босиљка, ружа, и липова цвета!{S} Није чудо што су славуји и косови и сенице из |
| ене: једини Ристивор да нема ни једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој нашој дружини!{S} С |
| ници силазило у перивој, који се својим цветним лејама пружао низ зелену косину далеко до самих |
| пустити поглед поврх мраморне авлије и цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, што кроз |
| рловића побио у читаву умку од пољскога цвећа; испред ње сложио у три купе мачеве, буздоване и |
| великој и мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољани на којој се ова господска свита савила |
| другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског измешанога са јечмовим класјем.{S} Мало и |
| га у таласима од мириса, које је њихов цвећа пуни перивој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је |
| /> које имаху котарице пуне свакојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који |
| амене плоче.</p> <p>Ниско поврх леја од цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивоју, хитро |
| лепе дворанке девојке пружају пуне руке цвећа младим јунацима.{S} Изгледало је као да је и само |
| ојницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петроваче.</p> <p>У томе дот |
| који с кнезом на Косово полазе, додаду цвећа, да своје клобуке оките.{S} Беше милина погледати |
| це топлијим и златнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Града,</p> <p>Једнога топлог сунчаног |
| .</p> <p>Још пре него што почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор је по не |
| така, како му војници његови притврђују цвеће за своје клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’ |
| ма таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа |
| нез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини Ристивор да нема ни једнога цвет |
| закити, док свог коња најпре не закити цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег друга и п |
| убојном коњу старога кнеза, па га окити цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, у које је грива у Ж |
| па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p>Госпођа Мандалена погледаше п |
| седланих, заузданих и поткованих, па их цвећем окитио као да су коњи сватовски; по странама, и |
| и, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сваког другог, па ма танка грла по |
| о било како врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају своје лепршање |
| рш сребрних динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с ви |
| Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу докле год од цекина |
| пали воштанице моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу д |
| е саставио седамдесет и девет Млетачких цекина.{S} Сада те молим, светла, велика и предобра мој |
| ном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспат |
| ује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрвање са све |
| ош <pb n="163" /> једном вас све, у име целе моје дружине, молим опојте нам војводу по закону!{ |
| ије друго него тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах коме <pb n="45" /> се она свој |
| сваки од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е да |
| старога кнеза, као да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p> <p>„Право ти је?...{S} |
| рекрсти се побожно три пута, и три пута целива слику Исусову, а шапуташе тихо:</p> <p>„Опрости |
| ихвати десницу, коју му старац пружи, и целива је полагано и побожно као да је каква светиња,</ |
| о да призивље милост Божју; пригну се и целива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет у |
| опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите, господо, унутр |
| олико пута, побожно и са светим страхом целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бл |
| Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива крст, и како покропи сузама својим.“</p> <p>И оп |
| ов и пружи руку кнезу, коју овај смерно целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало остати у тр |
| окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситеља нашег!{S} Нека би Сила свет |
| дасима нашим окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{S} Тр |
| ви изредише на последњем <pb n="165" /> целивању, кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и свак |
| приклони заставу те јој свилене кићанке целиваху плашт и шлем војводин.{S} Само Ристивор не мог |
| сницу, коју они са страхом и поштовањем целиваху, па онда узе говорити:</p> <p>„Синко Ристиворе |
| м крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Пришт |
| оздо са трпезе један властелин, који је цело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, |
| ени јунак чуо <pb n="172" /> да се он с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће јо |
| са, прекрсти се од чуда, па, окренув се целоме ономе доиста у препаст и жалост порушеноме збору |
| оће, могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг |
| нез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се требало би више |
| НАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1899</p> <p>Цена 80 нов. или 1½ дин.</p> </div> <pb n="ii" /> </fro |
| обрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, благ |
| срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и |
| ко погнут као да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни једа |
| ан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва |
| !{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поздрављао се милос |
| едоци некакве велике свечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и |
| неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у трпезарији; ја их унесох и полагано |
| рнели, гвоздени подглавњаци, на које се цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпезарију загр |
| а, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да |
| 01" /> <p>„Их, погана веро Агарјанска!“ цикну Ристивор кад га оштриц турске сабље дохвати по ле |
| ен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју |
| опочеше већ певати и „Придите, последње цјелованије“, онда он полагано и свечано приђе први ка |
| ери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85 |
| ицином својих доглавника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни ре |
| изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе богато златом извезене, са свиленом чалмом |
| } Одседлаше и распасаше коње, простреше црвене сукнене плаштове по сухој земљи испод онога грма |
| даху у конат, те изношаху на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирц |
| ављати рукаве од антерије, намести свој црвени пас да стоји како треба, и справљаше се за нов ч |
| , у старој некаквој морастој мантији са црвеним појасем.</p> <p>„Хоћеш ли ти, кнеже, силазити у |
| опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног свиленог конца, и прође полаганим и таласастим |
| беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњу Јабучилу, у |
| јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског измешанога са јечмовим класјем.{ |
| застидео био; образи му беху запламтели црвеном ватром.{S} Не смеде погледати у очи госпође кне |
| з Градоје на своме Лабуду, а под својом црвеном свиленом заставом, коју Ристивор развио беше из |
| вору:{S} Синко води нашег милог госта у црвену кулу, нек <pb n="12" /> се мало поодмори; додај |
| пашћен.</p> <p>„Тако, не може!{S} Не да црква опојати онога ко се сам убије!“ одговори Пајсеј.< |
| ори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да не да црква опојати онога, који, за то што је кукавица, не ће |
| јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> |
| > <p>Трпезарија је била готово као нека црква, само нешто по сниска.{S} У зиду на исток лежало |
| ним гробом честитога цара нашег.{S} Она црква тамо сад је два пута света и пред небом и на земљ |
| нез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели мислиш цркв |
| езарија слаткогласним појањем као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, кад дотр |
| кнезовима, властели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим |
| ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Градоје на свој начин р |
| земљи толике цркве и манастири, зар по црквама толике чудотворне иконе, и толике свете моћи од |
| уком Боривоја, унука кнеза Градоја, код цркве Богородичине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило в |
| ећемо, па ма сад у овај часи испред ове цркве појахали крилате ждрале и вите ластавице!“</p> <p |
| рјанском.{S} Зар у српској земљи толике цркве и манастири, зар по црквама толике чудотворне ико |
| ога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И позатвараше продавнице и радионице, наоружаше |
| е данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за православни народ његов!“ Клекнусмо с |
| шљању настави:</p> <p>„Испадосмо сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се |
| </p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока |
| Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити наше владике |
| разговетно исписаним писменима у нашим црквеним књигама, а ово је наш сиромах војвода брзо и с |
| едаше у светлу звездицу у којој крст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је од камена па ук |
| во, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти саградио, окитио и обдарио!“</p> <p>„ |
| "162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p> |
| р наша срамота не може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози нашем војвод |
| е калуђерима Грачанице, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и |
| и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглашује смрт каквог великог човека.{S} И зас |
| перперу, дај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то све једн |
| или двојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, п |
| с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече |
| д се сврши јутрења, Градоје, још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се ју |
| и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтарем — велики гвоздени светњаци, исковани |
| ше тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече војвода рањеник |
| ступовима, са кубетима изнад придворних црквица, са китњастим мостовима између кула.{S} Сваки ј |
| <p>И одведе оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S} Осем духовника |
| ка.{S} Остао је, да одслужује придворну црквицу, протопоп Недељко, два свештеника средњега доба |
| да ће по своме обичају прво у придворну црквицу на јутрењу, куда су духовници с игуманом Пајсиј |
| ачаницу?!“ прихвати кнез. „Не мислим ја цркву коју су људске руке градиле, него цркву коју је с |
| :</p> <p>„Испадосмо сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину своме бе |
| небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а |
| јемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставити у њој калуђера да сва |
| о нас овде има, братском ревеном подићи цркву код гроба војводина!“</p> <p>И сви подигоше руке |
| цркву коју су људске руке градиле, него цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово вел |
| пода Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у дворску цркв |
| у Хришћанску, крвљу својом посветили ту цркву на славу Божју?!“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристи |
| о зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож |
| иони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели мислиш цркву Грачаницу?“ запита Ристивор безазлено.</p> <p>„Ка |
| вама, црним калуђерима, овај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви ва |
| > <p>„Издаја!{S} И никако друкчије него црна излаја!“ понављаше рањеник горко.</p> <p>„Ко издад |
| , брижно погледаше кроз уске прозоре на црне облаке које сад већ муње просецаху, и тешкаше се ш |
| p>Па онда га освојише свакојаке тужне и црне мисли.{S} Под њиховом тежином беше оборио главу на |
| ити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне среће!“</p> <p>„Сигурно опет издаја!“ привикаше не |
| о вилински просто расплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеш |
| , влажан и хладан.{S} Од запада ударише црни облаци па се брзо развијаху и застираху небо.{S} К |
| није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="88" |
| p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад вама, црним калуђерима, овај свет није црн био?!{S} Сви смо м |
| м косом, образима препланулим од сунца, црним очима из којих муње севаху, и кад се осмехиваше.{ |
| оносне слуге његове приступају с рукама црним од угарка и крвавим од крви невиних жртава, па тр |
| жи, повија уска кожна листина, на којој црним словима пише: „Покајте се!“ Што је најчудније у т |
| , као да му лице беше засењено некаквим црним облаком.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га пра |
| рној а несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави |
| дивно срезаним руменим уснама, крупним црним очима, танким лепо повијеним обрвама, и дугом и г |
| горњим телом мало напред као да крупним црним очима својим вреба <pb n="24" /> некога, пружио л |
| а се спусти као да је неко кабловима из црних облака лије.</p> <p>„Ухвати нас ситна киша тек из |
| а лице к небу, упрла погледе из крупних црних очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну |
| , па својим копљем устави бесног једног црног Арапина, који се с високо уздигнутом кривом сабљо |
| ека од својих четрдесет година, с лепом црном брадом, дугом косом, образима препланулим од сунц |
| епо повијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око с |
| е високе, сувоњаве, средњовечне жене, у црном оделу једне калуђерице и са дугачким, свиленим пл |
| ости на Косову било, те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији тако нагло спустила била. |
| о гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његова |
| ати игуман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом <pb n="15 |
| и се чини, господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да н |
| ном чалмом на глави и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског једног белог коња, дивно опре |
| охе богато златом извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха ар |
| честитога Господина Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немој т |
| емо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви зајед |
| а ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно слетали ка голубињаку, те загушеним и ус |
| тине, час при свећи нешто сриче у њима, час опет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ некакве тр |
| днекуд некакви танкогласни комарци, па, час око његова носа час око његова уха, зузујаху неку т |
| се за столом у трпезарији чудно понаша, час кришом погледа на мога деда, а час на свеца; час би |
| час погледа на једну икону испред себе, час хитлено свиленим концем везе по једном комаду румен |
| у разастро некакве стародревне листине, час при свећи нешто сриче у њима, час опет <pb n="13" / |
| ао смерно иза стола свога господара, и, час руком, час мигом, наређивао млађима шта да донесу н |
| за стола свога господара, и, час руком, час мигом, наређивао млађима шта да донесу на трпезу а |
| ога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и к |
| м погледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да н |
| ша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „П |
| аша, час кришом погледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} |
| ло меда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одма |
| трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда уда |
| це час наређивао трубачима да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свету гласно д |
| то поље, које се прелива час у плаво а час у румено, није као патос од шареног мрамора, и зар |
| во, погледајући у очи час своме унуку а час Ристивору.</p> <p>„Па певају, дакако!“ рече Ристиво |
| осовом?{S} Зар то поље, које се прелива час у плаво а час у румено, није као патос од шареног м |
| И за Душаново доба властела се завађала час са царем час опет између себе; али су онда духовниц |
| ује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници, превлачаше руком |
| била над једним по широким разбојем, па час погледа на једну икону испред себе, час хитлено сви |
| гласни комарци, па, час око његова носа час око његова уха, зузујаху неку тужну песмицу без кон |
| орев Јабучило.{S} Окреташе по више пута час десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше у по |
| луд се стари кнез пригибаше час с једне час с друге стране око Ристивора, узалуд по правцу руке |
| испред велике заставе, па би наизменце час наређивао трубачима да дувају, а час их опет устављ |
| “</p> <p>Узалуд се стари кнез пригибаше час с једне час с друге стране око Ристивора, узалуд по |
| а кнез Градоје ућута.{S} Узалуд гледаше час један час други од она два млада човека да га у раз |
| ше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час упираше зажарене погле |
| е га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чим угледа слугу свога. „Дед казуј ко |
| слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне свилене, л |
| ој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двор |
| : „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, протре мало очи, п |
| и свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотине по пет к |
| ворица госпође кнегиње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор |
| ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док |
| иташе старац по ново, погледајући у очи час своме унуку а час Ристивору.</p> <p>„Па певају, дак |
| један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Хрис |
| тарца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављ |
| у стан Господина Кнеза на Косову у онај час, у који он на светом крштењу прима српско име!{S} П |
| доба властела се завађала час са царем час опет између себе; али су онда духовници упадали с к |
| доје ућута.{S} Узалуд гледаше час један час други од она два млада човека да га у разговор увук |
| вога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на с |
| са очевидним узбуђењем, „ево је приспео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте |
| те, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав б |
| бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико стотина коњаника стало у редове испр |
| зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска преноћи гд |
| а су духовници с игуманом Пајсијем мало час отишли.</p> <p>„И ништа боље, синовци моји, него да |
| Сељаци сложно прихватише, и ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о перперама.</p> |
| творена врата могло гледати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке снове, |
| есетак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну ст |
| њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који |
| ну Јабучила натраг путем, којим су мало час прошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, |
| о к његовој војсци јездила.</p> <p>Мало час па се од турске војске одвоји једна четица од седам |
| га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однекуд потмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све |
| пкаше Јабучила и тепаше му.</p> <p>Мало час па Ристивор дође пешице носећи буздован.</p> <p>„Го |
| а попрштала.</p> <p>Голубови су немирно час узлетали до на врхове од кула (као да са те висине |
| ило.{S} Окреташе по више пута час десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али |
| и би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му из дал |
| нога света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ |
| рукчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапети мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и м |
| „Да сам на твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој |
| пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и |
| ародревног двора нашег.....{S} Од овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било |
| он онда јетко рече Ристивору: „Од овога часа ниси више мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за |
| ир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Кад је тако, |
| и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор |
| > <p>Госпођа Мандалена, која се до тога часа јуначки држала, кад виде челенку свога мужа на кло |
| а боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници, превлачаш |
| а данас на Константинову.{S} Не часи ни часа него зови сву своју властелу, нека се одмах скупи |
| вора нашег.....{S} Од овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Бориво |
| сигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помогне, па је веровао <pb n |
| мове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо своје коње, и да послушамо ка |
| се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно поклонити.{S} Али тек што превали под |
| ња војска данас на Константинову.{S} Не часи ни часа него зови сву своју властелу, нека се одма |
| д је јер стићи нећемо, па ма сад у овај часи испред ове цркве појахали крилате ждрале и вите ла |
| Харалампије. „Као да читаш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта се мени једн |
| врћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим врис |
| пред, напред, Србадијо моја.{S} За крст часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишл |
| нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно цел |
| екрати свој млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>П |
| сребрној скрињи коју је са комадићем од часног дрвета и другим неким светим моћима кнез Градоје |
| и Сила светога благослова Његова и Сила Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима нама ко |
| их ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, да санак један проспавам, него да легнем |
| сладост која га чудновато подсећаше на часове милине које је као дете на крилу своје добре мај |
| је што ти дадосмо да у последњим својим часовима на овоме свету помишљаш: како је мало верних љ |
| век, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име |
| b n="92" /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, |
| „Не би се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам |
| ама свима ти једини који си достојан те части!“</p> <p>Сложно и весело привика сва она господа |
| поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу личнији, господственији, поноситији, лепши, а веру |
| аше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове собе јави прилика једне високе, |
| окушаваше да је подигне. </p> <p>У томе часу закуца сребрно клепало са највише куле на двору.{S |
| а коју је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с гол |
| троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовницима |
| јном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а го |
| земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно погинути.{S} Имао си добру мајку, |
| с још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, |
| о човек средњега стаса, широких прсију, чврстих мишица, жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим |
| цем везе по једном комаду румене свиле, чврсто затегнуте у шимшировим оквирима.{S} Везла је пок |
| м руком сукну мач из корица, па се онда чврсто корачајући упути право к војводи, праћен само св |
| мори, и као да тражаше по својој памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} |
| о коло од млина окреће некакву џиновску чегртаљку.</p> <p>Из села, десно испод Орлова Града, до |
| раздвајани стојати на крштењу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздвајани јездити ка Ко |
| нина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Испред <pb n="26" /> колевке крочила на њиву м |
| <pb n="i" /> <div type="titlepage"> <p>ЧЕДА МИЈАТОВИЋ</p> <p>КНЕЗ ГРАДОЈЕ ОД ОРЛОВА ГРАДА</p> |
| лију и испричах му како је спасла своје чедо од орлушине, <pb n="28" /> а ти и поп Каритон грун |
| , претискаше на своје груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </div> </div> <pb n= |
| елила орлушину, те спасла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичурина згр |
| да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа д |
| , твога крсног имена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славним даним |
| лима лети у вис носећи у канџама румено чедо у белом свиленом повоју.{S} Јест, не гађа само, не |
| г да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p> <p>Па се слегао рад |
| да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на цареву друму код Цареве Громаде, одовуд |
| а Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниско |
| о да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> <p>З |
| Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига која ето стиже од вој |
| осподину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од Караманије дође његова најбоља војска, је |
| е; „из ових стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Борив |
| и, јер се нечему беше присетио.</p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. „До Турака допрећемо живи, али му |
| и у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.</p> < |
| ати.{S} Преча је мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p> |
| ир вина... .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са трпезе је |
| ашег војводе Радича!“ рече старац. „Ево чекамо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је проч |
| се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао нестрпљиво, па је <pb n="49" /> најпосле — праћен |
| тивор невесело на терасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чим угледа |
| пишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господину Кнезу.{S |
| , коју Ристивор развио беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око њега на убојним сво |
| стих листина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му в |
| гвоздени светњаци, исковани мајсторским чекићем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињ |
| неколико пута својом руком преко његова чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ реч |
| и кнежеви прогрушали се модрином.{S} Са чела обојице киптио је зној.</p> <p>Тада им Ристифор пр |
| а.{S} Стари кнез убриса рукавом зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не мог |
| е, убриса десним рукавом хладан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, ре |
| а је у грозници, превлачаше руком преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p> </div> <di |
| са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихових народ чита, <pb n="134" /> да је нашу војс |
| о, и срамним начином отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је |
| уза.{S} И кад Боривој, примив клобук са челенком, пољуби старца у руку, па се окрете и приђе к |
| е до тога часа јуначки држала, кад виде челенку свога мужа на клобуку свога свекра, не могаше в |
| нку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац, а мој син, својим јунаштвом |
| “</p> <p>И онда стари кнез задену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињице изв |
| е не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку кој |
| , а из оне кожне скрињице извади сјајну челенку окићену драгим камењем и утврди је у свој калпа |
| свој клобук, изви из њега своју сребрну челенку, па онда рече Боривоју, који још једнако стајаш |
| илику да <pb n="69" /> од цара заслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобук |
| е сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје чете, да је полаганим кораком проведе гологл |
| ко је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите л |
| ови и властела.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се као да хоћ |
| .{S} Кнез Градоје састави веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови |
| ао од силног умора на столицу, наслонио чело на руку, а руку на колено, пустио се скрушен у дуб |
| пу ударила крв у образе, у очи и у само чело. <pb n="34" /> Румени образи кнежеви прогрушали се |
| !“</p> <p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите, господо, унутра!“ викну |
| Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца |
| т Божју; пригну се и целива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага |
| {S} Кнезу беше мило, па га од радости у чело пољуби.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ише; пригну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мога |
| ци, која се као зелен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега бе |
| у се расу не само по образима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим силн |
| их изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном рух |
| је, по жељи Ивановој, наредио те млађа чељад простре постељу за Ивана у куту према његовој пос |
| опа Каритона, као што га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме у двора |
| ше коње из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, |
| ову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргн |
| среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се |
| три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме витезу на срцу |
| рим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему треба мудро поучити, и да ћеш ми опростити, све и |
| рећне, сузе лијете кад сте срећне!{S} У чему ли је разлика?!“</p> <p>„У свакој сузи, коју срећа |
| ала теби, витешки старче, који нас учиш чему ваља!“ прихвати војвода па скиде одмах свој сребрн |
| ојника поздравом: „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p |
| срце своје дала!...{S} Она је красна и честита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и дру |
| харе своје па их подигнимо у славу наше честите браће српске са Приморја!{S} У славу славног Ду |
| из дружине, у којој је поштених људи и честите Србадије!“</p> <p>„Како бих ја, кнеже, растерив |
| били српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„Сачувај нас тог |
| .{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, моја С |
| Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господару!“</p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} |
| опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије |
| знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, колик |
| његовој, помози нама свима да здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косово стигнемо, и да |
| аву Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми с |
| ада.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ го |
| Наше је место на Косову у војсци нашега честитога Господина Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчи |
| унацима погинем на Косову у служби цара честитога, онда.... онда те молим.... подај то злато тв |
| езда тамо трепти над непобусаним гробом честитога цара нашег.{S} Она црква тамо сад је два пута |
| икоме теже до самом Господару Србадије, честитоме Кнезу Лазару.{S} Као војник у дворској стражи |
| олим, помоли се Светој Тројици да нашем честитоме Господину Кнезу дарује победу над неверним и |
| авља, среће јуначке и сваке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, испроси јој здравља |
| ик у дворској стражи његовој, бивао сам често у свити његовој и на стражи пред царским шатором |
| не!{S} И још како дворкиње причају како често <pb n="38" /> затичу своју госпођу да чита послед |
| да види човека, од којега је сенка тако често падала на Звезду Даницу Орлова Града, — све то за |
| од двора, на којој је у хладовини тако често с њиме седела, милујући га у таласима од мириса, |
| де војвода!“</p> <p>И кад се Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје стадоше по средини |
| вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину одморних људи?!“...{S} Али ни од куд |
| и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева коју је вихор дохватио.</p> <p>У томе ча |
| ој косини на којој се три Србина и прва чета од седам Турака сусретаху.</p> <p>Кад већ стигоше |
| >У томе часу брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници, вика |
| ну корачаја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, па пође полагано у корак за |
| тако пред поноћ, прошла онуда повелика чета Босанских коњаника.{S} Уставише се да напоје и себ |
| са својом стотином коњаника, па се и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, отапала, |
| <p>На заповест свога вођа ова се трећа чета растави у три четице у свакој по седам коњаника, т |
| а стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема |
| тадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена кметов |
| стиво с властелом и са заповедницима од чета, показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би на |
| ч да се преко усана превали.{S} Беше то чета онемелих јунака.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апсити моје в |
| двора, да се одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у |
| id="SRP18990_C2.1"> <head>I</head> <p>У Четвртак пред пече са једнога виса кнез Градоје показа |
| ype="group" xml:id="SRP18990_P4"> <head>ЧЕТВРТИ ДЕО</head> <head>На Косову</head> <pb n="168" / |
| ацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у |
| з Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га |
| оривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под оружје св |
| ога кнеза спреме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те је кнез могао наредити д |
| бњем озго из стана, остаци од оне друге чете распршташе, сваки њен коњаник, који оста жив, обод |
| з и сваки властелин стави на чело своје чете, да је полаганим кораком проведе гологлаву поред м |
| о је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али |
| вали да је кнез Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S |
| стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече кне |
| а да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њих петориц |
| о руку, народ весело довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{ |
| и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање.{S} Млада момчад удари у кликтање, женск |
| p> <p>Стари кнез се окрете према својој чети.{S} Ристивор по заповести коју је од кнеза добио н |
| нез Градоје показа своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радич |
| одобравајући, пође живим кораком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима да ски |
| една трпеза од белог мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазна стола од храстовине, у |
| а бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не |
| “ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Него да се прво сад прихв |
| } Могу њему затребати још четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и |
| ви.</p> <p>Према старцу, и само три или четири корачаја од њега, седела је у истој таквој висок |
| ивор живо.</p> <p>„Педесет шаторова, по четири војника под сваким, то је свега две стотине војн |
| ином кнезом!{S} Могу њему затребати још четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу м |
| час па се од турске војске одвоји једна четица од седам коњаника, који пођоше низ зелену косу у |
| косу у сретање тројици Срба.{S} Није та четица одмакла стотину корачаја а од војске се одвоји д |
| га вођа ова се трећа чета растави у три четице у свакој по седам коњаника, те док једна наваљив |
| звизну мач Градојев посред лица турског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док с |
| з је оставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста |
| д двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољане па тихом једном узбрдицом на |
| кнез Градоје борећи се с читавом једном четом која га стезаше све тешње као да је добила запове |
| ом и свекром својим и њиховом китњастом четом и свиленом заставом.</p> <p>Дуго остадоше тако гл |
| нажно и лепо развијена човека од својих четрдесет година, с лепом црном брадом, дугом косом, об |
| аја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, па пође полагано у корак за оном пр |
| да кликће, <pb n="200" /> па полете на чету Турака.{S} Турци не могаху да верују очима својима |
| а војводина, јер кнез Градоје устављаше чету по чету како која пристизаше.</p> <p>Не одјахујући |
| , и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза зам |
| ина, јер кнез Градоје устављаше чету по чету како која пристизаше.</p> <p>Не одјахујући војвода |
| рати, искупила и сместила уз Орловићеву чету скоро сва војска војводина, јер кнез Градоје устав |
| вода даде човека, који ће њега и његову чету одвести на преноћиште ако је какво за њих одређено |
| а и буздованима, викнуше под оружје сву чету Орловића па с њоме улетеше међу борце.{S} Било је |
| и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсци нашој која |
| коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим кроком јежђаше к тројици Срба у кр |
| о нашим земљама било више јунака, свеци чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и славни |
| овачке скрлатне чохе, са жутим, меканим чизмама до колена.{S} То је био човек средњега стаса, ш |
| славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} По |
| м жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до колена са сребрним острицама којих широки колу |
| за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са |
| о бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу клизају к |
| много кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите в |
| окрену копље своје наопако, да сељани, чим га угледају, узму нагађати, да се нека несрећа деси |
| оник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина људи стигне.{S} Не бој се, |
| престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, |
| кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и увери се да има за њих до |
| да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, старац му викну:</p> <p>„К |
| сподине кнеже!“ поче старац хучући; али чим му се погледи отеше на мртвог војводу, он гласно за |
| .</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чим угледа слугу свога. „Дед казуј колико их је се прих |
| се покорава, додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке, он онда јетко рече Ристи |
| !“ окрете се кнез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војвод |
| учно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{ |
| стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразно; „Покајте се!“ Да се |
| олици.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ ре |
| сти за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили господару!“ рек |
| од свих мука, на које те живог метасмо, чини ми се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњ |
| ице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <pb n="30" /> хоћеш, само моли свеца свога да |
| Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула, као <pb n |
| .{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига л |
| икаше многи од господе.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осмехом |
| Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске |
| тмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда с |
| нез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина < |
| з Градоје с презривим осмехом, „мени се чини да није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци |
| то тако јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чини, господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, |
| да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србади |
| нама!“</p> <p>„То се теби све тек тако чини, синко мој!“ рече кнез. „У самој ствари то је Рист |
| а јунаштва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и |
| има дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригиб |
| његов глас, његов мач, његова застава, чинили су просто чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђ |
| међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светац |
| егло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва чујна тутњава однекуд испод з |
| зар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак и страшан сан.{S} Г |
| тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује није друго него тихи |
| исном поветарцу а под небом, које се -— чинило му се — више но икада застрло густим ројевима <p |
| амо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} |
| ати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: |
| као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви кло |
| ава мачевима урезује у вечне споменике, чините и ви што као синови ове земље треба да чините, а |
| и ви што као синови ове земље треба да чините, али — колико се уза то може — не дај старом гос |
| на бациш у тамницу.{S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамниц |
| нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете |
| и се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поре |
| га јуначки заслужио, да му толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових |
| то лежаху у једном куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле.{S} Седе на њег |
| тако дирљиво позиваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће |
| спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде се онај мо |
| е од антерије, па искочи као помаман на чист патос према кнезу. „И само да се поштено <pb n="33 |
| и <pb n="117" /> и мојој војсци сачувао чист образ.{S} Помисли како би Господину Кнезу било кад |
| о; „само наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко |
| </p> <pb n="181" /> <p>Изиђоше на једну чистину, с које се видело како је тамо, преко потока За |
| и под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на колену и чекаше да му |
| орио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</p> <p>По дужем ћутању проговориће к |
| елики сто поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно угледах цара како седи у томе столу; насл |
| што се на њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно било како врапци могу онако весело д |
| е и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жаркога сунца.{S} Владала |
| њика, три Србина испадоше испод грма на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким трком пођоше у |
| ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким ос |
| ихвати горким осмехом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, к |
| се и намести свој калпак.{S} Лице му се чисто разведрило, као да му се један велики терет с душ |
| могаху да верују очима својима, беху се чисто скаменили за неколико тренутака, док не звизну ма |
| ебрни шлем свој, прекрсти се побожно, и чисто се сав стресе при помисли на такву страшну могућн |
| јурили пољем без јахача, престрављени и чисто подивљали.{S} Лабуд стојаше као укопан поред свог |
| ој сад тако страховито празно и пусто и чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат свога сина |
| оче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, али настављао све лаганије |
| а изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду свед |
| Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом празничном руху, да пожеле срећан пут староме кн |
| — настављаше кнез као <pb n="19" /> да чита некакву Душанову листину; „Војводо, да ми се у Нед |
| ку воштану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шатор.< |
| учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочита |
| им гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духовницима, кнезовима, властели и свима |
| ода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Војвод |
| листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, Господина свој српс |
| етогорца, који је у Вилиндару научно да чита књиге староставне.{S} Читао им је те књиге до пола |
| о <pb n="38" /> затичу своју госпођу да чита последње писмо, које јој је писао Милан у очи саме |
| оку и са намрштених чела њихових народ чита, <pb n="134" /> да је нашу војску некаква велика н |
| еци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Тако му р |
| — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или |
| оставити у њој калуђера да сваким даном чита молитве за покој душе војводе Радича!“</p> <p>„Хоћ |
| поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у капели дворској велико молепствије за срећна пут |
| а златна кола око главе свакоме ко само чита молитве, метанише и преврће бројанице, не би за св |
| сивог коњића Боривојева, оплетена била, читав венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре нег |
| , и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, |
| е га опојати са вашим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оплакујући своје кости изл |
| !“ усклицаваше кнез Градоје борећи се с читавом једном четом која га стезаше све тешње као да ј |
| Велику свилену заставу Орловића побио у читаву умку од пољскога цвећа; испред ње сложио у три к |
| е старац отварајући писмо, „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Ма |
| лан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} П |
| Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да ч |
| млади Боре, који је некако, пошто сврши читање оних писама, несвесно пустио да га мати к себи п |
| дузме!“ прихвати игуман Пајсеј, слаб на читању ситних рукописа, али силан у књигама.</p> <p>„А |
| тив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђег писања настави: „Има, вели, доста |
| ру научно да чита књиге староставне.{S} Читао им је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба вик |
| ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патр |
| !“ прихвати старац Харалампије. „Као да читаш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам само |
| каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко,“ — ре |
| е Харалампије, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из срца!“ прихвати старац Харалампије. „Као да |
| ше тужним гласом појати погребне песме, читаше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о ташти |
| едан од најтежих грехова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј, с |
| ван Порубовић од Дреновца!“</p> <p>Млад човек, који гологлав следоваше Ристивору, смерно се пок |
| ли што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је паметно а |
| p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коњанике винуло се убој |
| какве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се извијала |
| упорно. „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дом |
| помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> |
| ћу!“ одговараше Миросав упорно. „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам |
| вима побијено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе богато златом извезене, |
| јанском.{S} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико с |
| ред кога на дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и с |
| ним рукавом хладан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пола збуње |
| господара!“</p> <p>И Ристивор ућута као човек који је казао све што је имао да каже.{S} Силно с |
| меканим чизмама до колена.{S} То је био човек средњега стаса, широких прсију, чврстих мишица, ж |
| је изгубити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један |
| јем се два пута, јер њиме увредих мртва човека у гробу који не може да се брани, док је Витомир |
| ше час један час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: |
| ку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена човека од својих четрдесет година, с лепом црном брадом |
| лику, да поживи животом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш?!“ упита |
| господару!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ |
| цркви кад оглашује смрт каквог великог човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, као да |
| о сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету одвести на преноћишт |
| орловско пиле жустро кљуца!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружин |
| телесни, оно велико изненађење да види човека, од којега је сенка тако често падала на Звезду |
| амена положио; разумем до не да опојати човека, лакога срца и малене душе, који залуди за неком |
| .{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, који као да је спавао тридесет година.{S} Није |
| е: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан рани |
| нас сиротињу у овоме крају!{S} Ман’ се, човече, та сам онај народ на Косову и око Косова па да |
| мојој сирочади иза мене?!{S} Махни се, човече!{S} Нека иде кнез, <pb n="51" /> нека иде власте |
| другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о |
| — „ето видиш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи! |
| висок и личан човек, у долами од црвене чохе богато златом извезене, са свиленом чалмом на глав |
| у господско рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, меканим чизмама до колена.{S} То је био |
| Мало само после говора Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен говор некога од господе за |
| менљивости велике милости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, посл |
| ицима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам |
| теоцима и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се певање прес |
| p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са степеница!...{S} Кнегиња те зове! |
| луђера.{S} Послуша мало оштрије и јасно чу тихо шуштање свиленога скута и полагани ход некога, |
| рате, кад већ настају последња времена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што м |
| ка је занавек опроштено.....{S} Народе, чувај нам двор и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бр |
| као слугу него као млађег брата, пази и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити |
| ре, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нагазили.{ |
| стане двеста педесет оклопника, да двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку долину, к |
| џиновкиње у сребрним оклопима загрлиле чувајући стражу да нико не приђе да чује шта то поток ж |
| и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам |
| p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господару!“</p> <p>И удар |
| ти само шта је паметно, најпаметније је чувати своју главу и своју кожу; али онда нема више јун |
| господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога; али се бојим да |
| нука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак |
| вај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше доиста уморан.{S} Без р |
| а, колико ми Бог помогне, <pb n="57" /> чуваћу његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће |
| pb n="193" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашит |
| вали Голубовићима били су они на далеко чувени као „српски соколови“, а већ од како се прозваше |
| а.</p> <p>И сам султан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, објавио је свој турској војсц |
| авди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S} Тек му |
| љали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање с |
| ј, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа Манда, па се уз |
| се сав стресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, окренув се целоме ономе доиста у препаст и жа |
| иташе озбиљно кнез па се узе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем на постељу |
| сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p |
| ла!“</p> <pb n="39" /> <p>„Ја каквих ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додад |
| „А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори кнез Градој |
| м има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто само поповска прича.{S} Да попови |
| в мач, његова застава, чинили су просто чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњ |
| еким својим перјанама не однесе у своје чудесно царство.</p> <p>Не мичући се слушаше Иван како |
| сиљко, дете моје!“ рече она оним својим чудесно меким гласом; „ето за твојим пасом видим једну |
| ају своје лепршање у сунчаном зраку.{S} Чудила се како да они не осећају што она осећа — да се |
| !“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам ва |
| одо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви к |
| о у поганој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ у |
| рјане.{S} Многи узеше причати свакојака чудна предсказања, која то унапред ван сваке сумње став |
| али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва подузимље!“</p> <p>„Није чудо на оваквој м |
| пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори очи,</p> <p>Од он |
| „Слушам те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу |
| А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка |
| а ти здравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми књиге војводине!“ прозбори кнез очевидно изнен |
| у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмарица причају да је |
| ти саградио, окитио и обдарио!“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ рече старац седајућ |
| едан цвет, и срце му се пунило некаквим чудним осећањима у којима се с милином растуженост меша |
| уго Ристиворе!“ рече му она оним својим чудним гласом, јасним као сребро а мекшим од сребра.</p |
| о свачему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, који као да је спавао |
| ако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно било како врапци могу онако весело да цвркућу, и |
| витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља може мирисним дахом да дише, да с |
| срцу; особито се за столом у трпезарији чудно понаша, час кришом погледа на мога деда, а час на |
| си се срдио.{S} Него ми је сад двојином чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде на догле |
| застајивање, она очевидна борба његова, чудновато посресаше!{S} Учини ми се да се тамо под шато |
| сладост пролазећи туда, сладост која га чудновато подсећаше на часове милине које је као дете н |
| прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чудноватом времену у коме живимо, кад се све око нас вр |
| војвода служи, не могох отети некаквој чудној сети и жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, н |
| к у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудном неком језом очи отвори, на своје чудо види да је |
| махнемо <pb n="20" /> то на страну!{S} Чудо ми је само како је војвода могао онако да пише!{S} |
| и да не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузим |
| и и преврће како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" /> заврти? |
| босиљка, ружа, и липова цвета!{S} Није чудо што су славуји и косови и сенице изабрали перивој |
| кнеже Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад |
| а је неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два млада витеза клизаху разговором низ брдо, д |
| а чудна страва подузимље!“</p> <p>„Није чудо на оваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бу |
| чудном неком језом очи отвори, на своје чудо види да је се ходник осветлио неком тихом а плавич |
| ош једнако срдит.</p> <p>„То је најмање чудо, које ми попови можемо само кад хоћемо!“ настави п |
| ојвода могао онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао!“</p> <p |
| рка капа зла прилика!“</p> <p>На велико чудо старога кнеза, и на не малу радост његову, тек је |
| а му следоваше.{S} Али, на своје велико чудо, не могаше више чути никакав топот у даљини, него |
| десет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све |
| ео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад <pb n="29" /> треће вечери, тек се пр |
| толике свете моћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да чита |
| њој је висила на зиду у сребро окована чудотворна икона Богородице Тројеручице, коју је један |
| ркве и манастири, зар по црквама толике чудотворне иконе, и толике свете моћи од великих светац |
| му о доброти госпође Мандалене, о њеној чудотворној моћи да својим погледом и полагањем своје р |
| рсно име.</p> <p>Причало се много шта о чудотворству те иконе.{S} Није нико могао да погледа у |
| p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се прекрсти. „Е сад... шта ћемо сад? |
| се стари кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће н |
| „Ја каквих ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и ав |
| моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још |
| одај ми твој клобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли деду треба његов клобук, али му га предад |
| ше непомичан и очима широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десно |
| изивљем, теби се клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске све |
| лује на молитву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за мога |
| нама наш светац свагда помагао.{S} Ето чуј један од многих доказа.{S} Дошао незнан властелин у |
| стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Господина Кнеза, глас који |
| никова, откуда и она светлост долажаше, чује полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрн |
| > <p>Ту сад госпођа Мандалена стаде, да чује одговор Ристиворов.{S} Млади витез по дуго стаја п |
| иле чувајући стражу да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба |
| творио; ако ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је |
| е сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, снахо моја!{S} На теби о |
| ло унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, попе несретни |
| атора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говори.{S} И |
| уо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} По т |
| сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше с |
| а и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближ |
| је, али се од шаторова војводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор успл |
| помаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе српс |
| че своме <pb n="183" /> деду: „Ето лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</p> <p>Кад |
| тамо под шатором неко опева и да то што чујем није друго него свечано брујање оне свете погребн |
| уморио, казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље |
| ете само грмљавини, те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>Кнез понови |
| ао какве орлушине!“</p> <p>„То треба да чујеш, млади властелине, како је било.{S} Причају да са |
| и није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не сме |
| сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти |
| киде га готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинем |
| ребледела.{S} Чинило јој се да та једва чујна тутњава однекуд испод земље долази, и да тако туж |
| ика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојат |
| мо ми њих нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој |
| ћуташе запрепашћени, јер им се учини да чују рикање једног џина.{S} Ристивор заспа као заклан и |
| ка; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као да негде грми, или да не |
| допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и преблед |
| те последњу заповест нашега војводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на |
| агор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао запове |
| , онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест нашега војводе.{S} Чули сте |
| ком замукнула.{S} За неколико тренутака чуло се само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање |
| е какво се те ноћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се устави док грла не пром |
| воденице <pb n="5" /> на Голубињој Реци чуло се непрекидно и убрзано крекетање жаба, као да оно |
| p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте ли још у ж |
| јку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послуша |
| сли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се је |
| мишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га поп Каритон, па мало преврну за |
| за напојиш небеском малвасијом!{S} Ниси чуо како он великом клетвом куне свакога ко може да дођ |
| „Ти, брате,“ прихвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти син |
| ако је истина што је онај рањени јунак чуо <pb n="172" /> да се он с целом својом војском крен |
| јпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је д |
| је спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за |
| “ рече он; па онда настави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтева, н |
| ше сви у голубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац викну неколико пу |
| викну горко кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као свагда кад се разгневи.</p> <p>„Не прес |
| је да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — ког |
| една веза — брига за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ев |
| дрхталим гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србадије, <pb n="95" /> племе |
| је до певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шушт |
| на своје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушкује топот од коња у војске која му следоваш |
| м тешким теретом на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Ра |
| а и претњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запомагање.</p> <p>Него је права борба в |
| и, на своје велико чудо, не могаше више чути никакав топот у даљини, него само корачање два коњ |
| рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потражише по свима кутовима шатора; отво |
| ечери у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и жи |
| аци, дрвене заструге с јестивом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плав |
| лу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, кретаће се сутра натмурени, мамурни и уморни.{S |
| свих страна пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петрова |
| пове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у г |
| о столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњу |
| о хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“ |
| о јахаху иза њега, — „додајте Ристивору чутуру вина, нека спере прашину са грла!“</p> <p>„Хвала |
| м ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Г |
| оше за њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шат |
| р кад отворих очи видех звезде на небу; чух јечање рањених јунака и пиштање рањених коња; хлада |
| <pb n="143" /> да наступају напред.{S} Чух Кнеза како онима око себе рече: „Има их много њих к |
| ја их унесох и полагано спуштах, и онда чух како Светогорац рече да су настала последња времена |
| где ми ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Господин Кнез, покривен тешким ранама, па |
| онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, |
| p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја разговетно чух како онај што запомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> |
| весело.</p> <p>„На крај само ономе, што чух од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пун |
| Што ближе стизаху стану, све то јасније чуше вику, као да се стотине људи надвикиваху псовкама |
| е кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ р |
| > <p>Продера Ристивор својим коњем кроз џбуње и шибље, прегази поток, окрену копље своје наопак |
| или да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој тераси, у хладо |
| , јер им се учини да чују рикање једног џина.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громко.{S} О |
| ребрнастим својим гранама, као да су се џиновкиње у сребрним оклопима загрлиле чувајући стражу |
| оно велико коло од млина окреће некакву џиновску чегртаљку.</p> <p>Из села, десно испод Орлова |
| ника.{S} Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког вој |
| хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ п |
| у од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне з |
| или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, о |
| ш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућ |
| коју му стари кнез <pb n="66" /> на ухо шану, узјахао свога коња Јабучила и одјездио натраг у д |
| , и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана његових.</p> <p>Опазише како старац узе |
| ћах како ме рука његова дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, несретниче!{S} Исповеди се кнез |
| уби Змајевој, нешто што се морало тихим шапатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не |
| предстража, и јавише Кнезу нешто тихим шапатом.{S} Кнез се у столу своме окрете војводама, <pb |
| оје својој дружини тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову |
| моме двору?“ одговори војвода исто тако шапатом.</p> <p>Истом оне две прзнице оставише један за |
| Градоје се пригну к уху војводину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапсити, <pb n="93" /> став |
| вних погледа старога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, |
| о гледаше узе се најпре крстити па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раздвојимо!“</p> <p |
| гну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог побратима, и |
| ци се згледаху; неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи |
| евој, нешто што се морало тихим шапатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца |
| а онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј узети р |
| има издајника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војвода Милош Обилић шурује нешто са српски |
| и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало пребледе и пр |
| ти, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапуташе старац неколико пута, па се онда пусти у некак |
| ута, и три пута целива слику Исусову, а шапуташе тихо:</p> <p>„Опрости ми, Господине!{S} Мишљах |
| дели са својим коњем.{S} Хранећи Лабуда шапуташе му нешто што Боривој и Ристивор не могоше раза |
| ога унука у оба <pb n="22" /> образа, и шапутну му на ухо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба |
| тицај њене руке, и неколико њених речи, шапутом управљених Мајци Божјој, свагда помажу!</p> <p> |
| њем своје руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дворкиње причају да је она п |
| па ако ко што и проговори, проговара то шапутом.{S} Као да са неким страхом и поштовањем очекуј |
| ку по други <pb n="197" /> пут, кнез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрос |
| ало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себе разговараху, видесмо ми на стр |
| p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој, у |
| једнако одбијао од шатора таласе народа шапућући: „Мичите се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, мо |
| и видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод застираше.</p> |
| ило је дивно погледати како се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући п |
| одглавњаци, дрвене заструге с јестивом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци |
| уту слике висок и гранат храст; под њим шарене простирке, подглавњаци, дрвене заструге с јестив |
| ранога лета седети на тераси, гледати у шарени перивој, преко њега у зелено дрвље украј реке, и |
| , и што је <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлијим и з |
| ај град на Косову, него овде на његовим шареним а слабим зидинама?!{S} Господин је Кнез Лазар н |
| о поврх леја од цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивоју, хитро су вијугале плаве ласта |
| ав уморан, и заспа као заклан на једној шареници, коју му Ристивор на мирисном сену простро беш |
| зложи онај део погаче што се још нађе у шареници Ристоворовој, и подели га на три комада.{S} Св |
| ни авлије начињено је округло корито од шареног мрамора, у које је падала вода, која је из кљун |
| плаво а час у румено, није као патос од шареног мрамора, и зар нису српски јунаци, гинући за св |
| оглед поврх мраморне авлије и цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, што кроз грање од |
| ка и танкострука једна жена у китњастом шареном руху; пребледела у лицу, с разбарушеном русом к |
| аше ништа чути од жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања поветарца кроз грање и лиш |
| ве беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у |
| десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког путника и војника, који би од Косов |
| Турци на својим рукама донесу под његов шатор сва три Србина јунака, било да су мртви било да с |
| в!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добр |
| з па <pb n="112" /> гологлав приђе пред шатор.{S} Погледа мало по небу, те на једну те на другу |
| шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} |
| <p>Испаде кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„ |
| е доста светлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше |
| во к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену нек |
| гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека пр |
| нез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под шатор. </p> <p>Под шатором је још мрак био.{S} Што је м |
| нез Гојко.</p> <p>У томе часу стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде в |
| воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли |
| прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада властелина.{S} Рече им да ћ |
| д они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети < |
| ју кнежевом. „Прво је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе |
| ца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, и с |
| јунака, док га ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко |
| Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан на једној |
| тарче, рећи ко је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га је жива вид |
| преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се го |
| петрахиљем и требником право к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некудим к |
| коњем опремљен како треба, ја уђох под шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред скрињо |
| онда мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и |
| ћ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под |
| итве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шатор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990_ |
| “</p> <p>Па се онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока с |
| {S} Пусти ти њега нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у дво |
| <p>Кнез Градоје не хте премештати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољан |
| и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам православне и племените р |
| мах по свршеном крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још прич |
| оже.{S} Моји ће људи у час разапети мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор |
| а чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n="110" /> Сутра |
| оје старе кости, и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онд |
| тешких свилених завеса на улазницама у шатор не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнеже |
| а жустру вику Ристиворову, који упаде у шатор вичући;</p> <p>„Господару!{S} Господару!{S} Устај |
| ри кнез Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу |
| д њих ни једне речи.</p> <p>На уласку у шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно погледа у свога |
| S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико п |
| у вечном сну, „да се одмакнемо од овога шатора, под којим наш војвода мртав лежи, да се одмакне |
| и?!“</p> <p>Потражише по свима кутовима шатора; отворише и ону велику скрињу, преврнуше све што |
| ије дуго трајало, па из великог зеленог шатора, пред којим високо копље с коњским реповима поби |
| дној липи, на својих двеста корачаја од шатора војводина.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| не тиче; него приђе ближе к платнима од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то по |
| рижним погледом прелеташе све кутове од шатора.</p> <p>„Твој слуга није постидео свога господар |
| аху како је Ристивор једнако одбијао од шатора таласе народа шапућући: „Мичите се, браћо, даље! |
| Царевом Громадом, на добар стреломет од шатора Орловићева.</p> <p>Спустио се на поњаву под свој |
| <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од шатора пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Гојко.</p |
| их рука силно размакну.{S} Испаде испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић |
| ајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава! |
| оди да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по пољани проходао овамо онамо на мирисно |
| езова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себе р |
| мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас т |
| стотина коњаника стало у редове испред шаторова, мирно и у највећој тишини очекујући нешто.{S} |
| беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војводине свите чује вика, и неко на глас запо |
| и одмах испод њега беху неколики редови шаторова. </p> <pb n="189" /> <p>Стари кнез подуже погл |
| ихвати и Ристивор живо.</p> <p>„Педесет шаторова, по четири војника под сваким, то је свега две |
| ромира да преноћи под једним од њихових шаторова, који с војводиним беху разапети на зеленој по |
| > <p>„Ходите, помозите ми да пребројимо шаторове турске, не би ли сигурније рачун ухватили, кол |
| де стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси према њему.{S} У бледој св |
| ано да распознаш јесу ли то тамо турски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; али не смем |
| одјахујући војвода нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, |
| /> <p>Стари кнез подуже погледаше к тим шаторовима, као да је оком мерио колико су далеко од хр |
| млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе под ша |
| е, која сва бледа и тужна, стојаше пред шатором војводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе |
| ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шатором оставио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под |
| кнезовима и властели који на пољу пред шатором стојаху сабијени у једну од препасти занемелу г |
| {S} Не, не, моје је место, војводо, под шатором у средини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теб |
| о ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем опремљен како треба, |
| А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда би тек пао од силног умора на сто |
| осресаше!{S} Учини ми се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем није друго него св |
| мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада |
| Кнез Градоје уђе под шатор. </p> <p>Под шатором је још мрак био.{S} Што је мало светлости падал |
| м очекују да се нешто збуде.</p> <p>Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одев |
| ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а преда мном мачевима борити док један од вас н |
| </p> <p>Спустио се на поњаву под својим шатором не да спава, него да прибере мисли после онолик |
| авадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да прогледају, озари им памет |
| е се и ви; мене оставите сама под мојим шатором с мојим тешким теретом на души.{S} Зором ћете ч |
| д сам ја у средини мојих људи под мојим шатором, сваки ће од њих мирно спавати на мирисном сену |
| дана бејах опет на старажи пред великим шатором Господина Кнеза.{S} Све наше главне војводе бех |
| свити његовој и на стражи пред царским шатором његовим!{S} Јадан, добри наш Кнез!{S} Од ране з |
| >Гомила Турака искупила се пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг |
| распознати пред великим једним зеленим шатором у земљу побијено високо копље, о коме вишаху тр |
| војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор води, |
| и свакојаких тканина што се под богатим шатором нађоше и запојише га мирисном малвасијом.</p> < |
| ом, па онда зашушташе свилене завесе на шатору; нечија их рука силно размакну.{S} Испаде испод |
| у своје властеле, и отиде право к своме шатору не рекав више ником од њих ни једне речи.</p> <p |
| јер нађоше војводу Радича мртва у своме шатору, с малим једним ножем сјуреним усред срца!</p> < |
| иноћ причао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пехарима у |
| з Градоје; „да сви заједно потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода није оставио своје п |
| меканим персијским простиркама лежаху у шатору.</p> <p>Дечку томе повезана је била глава и миши |
| еби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмању седамдесе |
| ез грохотом; „мени је седамдесет а теби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али |
| Не помињи име, које усне моје, од ових шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, ни у сну |
| {S} Припашите ви оштре маче, прихватите шестоперне буздоване, па се пожурите за Господином кнез |
| ачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоперним буздованом о јабуци од седла — ставио се ис |
| ња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре |
| лова Града.{S} На отвореноме прозору од шестостране куле седела је кнегиња Мандалена, сетна и н |
| се окрете и отвори му врата на сниској шестостраној конати у Жутој Кули.</p> <p>У дебелим зиди |
| од авлије и око оног мраморног кладенца шетаху се невесело један паун и две паунице.{S} Овда и |
| усти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с једнога краја терасе до на други.{S |
| ог тучног ждрала најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степеници силазило у |
| брних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи |
| дера Ристивор својим коњем кроз џбуње и шибље, прегази поток, окрену копље своје наопако, да се |
| из којих гладни орлићи пружају голишаве шије своје.{S} По средини слике пукла, докле око допире |
| p> <p>Мандалена дохвати журно разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јо |
| рвога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова дрвета, — пуна извезених белих тканина, и опе |
| комаду румене свиле, чврсто затегнуте у шимшировим оквирима.{S} Везла је покров једној сребрној |
| е к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} Полети, |
| је, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила своја — преклињаху да ни по што |
| ака од оних јунака, који су под Душаном ширили границе царства српског, а о којима је Боривој ј |
| један од оних јунака, с којима је Душан ширио границе царевини српској.{S} Свакоме дође некако |
| тарњем сунцу једва гледати могло; његов широк зелен мач притврђен сребрним ланцима о широк злат |
| зелен мач притврђен сребрним ланцима о широк златан пас; па до колена долама од зеленог аксами |
| ешане ветрићем који тихо дуваше, његова широка прса покривена панцером од позлаћених плоча, у к |
| е до колена са сребрним острицама којих широки колутови зврктаху на сваки и најлакши крок старо |
| калпаком на глави, панцером на прсима, широким зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о рамену |
| а.</p> <p>Нагнула се била над једним по широким разбојем, па час погледа на једну икону испред |
| ена.{S} То је био човек средњега стаса, широких прсију, чврстих мишица, жилаве руке; сед, с дуг |
| p> <p>Ниско поврх леја од цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивоју, хитро су вијугале п |
| а средини слике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица, из |
| се указа висока и крупна једна људина, широкога лица, с вински руменим образима, по дебелим но |
| притоку Ибра с војском својом, па се на широкој пољани с ону страну потока узе световати с кнеж |
| куту према његовој постељи у једној по широкој соби при земљи одмах испод терасе.</p> <pb n="3 |
| пођу своју, која, седећи на посниском а широком одморнику, застрвеном богатим простиркама, прет |
| седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку подножицу, па се онда устави, јер се нечему беше |
| ије видео.{S} Гледаше непомичан и очима широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учин |
| S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио; ако ко маштом својом не успе да чуј |
| ло да очуваш!“</p> <p>У том се отворише широм врата на дворишту, и на прагу се указа висока и к |
| пред саме ноге његове, гори у сребрној шкољци кандило, које се никада не гаси.{S} Од два нараш |
| с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаше као бл |
| прочита.{S} Као обично кад је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њима живог к |
| не и презривости, и узе по свом обичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кн |
| “ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</ |
| рачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љутина кип |
| {S} Па се онда опет окрену духовницима, шкргутну мало зубима, поцрвене у лицу и срдито прозбори |
| лећа његова свалио.{S} Поцрвене у лицу, шкргутну зубима, па се онда исправи у седлу, и подиже д |
| си ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и севну очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо |
| стифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ја |
| “</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољану п |
| је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје место па одат |
| камену!“</p> <p>Стари кнез Градоје само шкрипаше зубима.</p> <p>„Начини се неред на том крилу!“ |
| аставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и вик |
| те јој свилене кићанке целиваху плашт и шлем војводин.{S} Само Ристивор не могаше при том уздрж |
| идите ли како је положио свој војводски шлем поред своје главе; видите ли како је воштаницу угл |
| апрепашћен војвода Радич, скиде сребрни шлем свој, прекрсти се побожно, и чисто се сав стресе п |
| нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу |
| ати војвода па скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави к |
| ићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ово <pb n="14 |
| ковчега, покривена војводским плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше т |
| свога поштовања положи ма било по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине година држала гр |
| а чути од жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања поветарца кроз грање и лишће од ди |
| т људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет хиљада људи, који с |
| овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твој |
| } Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју з |
| а дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овам |
| је као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше ве |
| младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово |
| па ће сутра порота од властеле казати, шта сте дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} |
| : шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани попови без парохија о њему причати, и |
| е у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, колико и |
| це утрнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре би |
| ј, мој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац покри |
| ека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да |
| радоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — |
| часловца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта се мени једном десило:“ узе реч млад један властели |
| на господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и за |
| ду стари кнез па се прекрсти. „Е сад... шта ћемо сад?!“</p> <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Ристивор. |
| не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од седамдесет и пет |
| д би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани |
| „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слу |
| мо да се војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb n="175" /> б |
| S} Не можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="195" /> моја мајка рек |
| , и што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви ис |
| да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша тако хтела!.....{S} Мучени |
| у, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што м |
| <pb n="175" /> беседу кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим |
| ју двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади иза мене?!{S} Махни се, човеч |
| брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се смерно Ристив |
| ле казати, шта сте дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И војв |
| ђивао млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре |
| , и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти д |
| ку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили господару!“ рекох ја; „нема душ |
| ју шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше Миросав упо |
| навали да му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда та |
| час руком, час мигом, наређивао млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и ко |
| S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људској па |
| и тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристиворе!{S} П |
| да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску |
| таву, дај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Т |
| вном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве |
| само настављаше:</p> <p>„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш |
| пео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас бити, |
| S} Нити ми је срце утрнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, |
| поведи кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гој |
| {S} Ристивор му у неколико речи исприча шта му је кнез заповедио.{S} Млади кнежевић, који је во |
| их се и поклоних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито |
| у мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ |
| ваташе и други народ који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети срцу, |
| нез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да |
| увајући стражу да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се |
| о; ако ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писм |
| , и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витом |
| ошао му у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, ст |
| Дед’, млади властелине, казуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине војводо,“ н |
| е наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, с |
| решности, а који ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска самопрегоривост и Хриш |
| а је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити само |
| ан и очима широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила хо |
| ужини!{S} И што је најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству |
| >„Зар нас није срамота?!{S} Заборависте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборав |
| омаћину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугујете својој дружини!{S} И што је најцрње, забор |
| им гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србадије, <pb n="95" /> племенити ј |
| и попови без парохија о њему причати, и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него да |
| по својој памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде |
| у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратк |
| о ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да заб |
| о потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p> <p>„Шта |
| ојник турске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој се три Србина |
| Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе.{ |
| Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, п |
| ли.{S} Учини му се да сад истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче после по дужег |
| чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку |
| оноликих потреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око поноћи изи |
| нез Градоје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусал |
| а л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не мари, ј |
| човек, који мисли да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћ |
| пно десило.{S} Али не могосмо разабрати шта се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно |
| е: „Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта да праштам, него опрости ти мени!</p> <p>„Сад још ј |
| , обручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али мисл |
| ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудн |
| сном сену простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војводине свите чује вика, и |
| еза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло ј |
| је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на |
| незду Орловића!“</p> <p>„Само те слушам шта и како говориш, господару!“ узме реч Ристивор озбиљ |
| се то може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се |
| дост, опет немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека нап |
| /p> <p>Кнез Градоје виде првим погледом шта се учинило па задовољан викну својима: „Хвала вам, |
| ом, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибама вој |
| утака мало као збуњен не знајући управо шта то он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му |
| м!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Т |
| <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и |
| како је мени у мојој души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Ма |
| астави ако има што!“</p> <p>„Нема много шта,“ прихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запит |
| воје крсно име.</p> <p>Причало се много шта о чудотворству те иконе.{S} Није нико могао да погл |
| {S} Мој синко, ако ћемо ми тражити само шта је паметно, најпаметније је чувати своју главу и св |
| рили завађену браћу.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо |
| Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p> <p>Насмеј |
| е,“ — рече поп; „пуштајмо се, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раставише се.{S |
| а је сада прво на реду да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћемо после већ ла |
| шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што казује како је срце у народа ускипело јуначким |
| и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби. |
| S} Од Тројанова времена па све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор поуздано |
| рах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза |
| ас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градој |
| о да пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, дед |
| ина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како су се њих д |
| руго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и |
| Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град |
| ш мелема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што казује |
| рац силно изненађен, па уставу Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} Зар певају?!“</p> <p>Саставни |
| ма паметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се т |
| ш?!“ продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо |
| <p>Кад стиже Ристивор, кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S |
| узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те виде |
| стивором, па се гласно насмеја.</p> <p>„Шта ти је, синко, смешно?“ запита кнез попреко.</p> <p> |
| рсти. „Е сад... шта ћемо сад?!“</p> <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми |
| } Господару!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве на којој је лежао |
| врши свето крштење свога сина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта вел |
| да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ привикаше господа сложно у глас, неки од њи |
| овори проклета бабунска јерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ викну млади Витомир, сав пренеражен. „Ваља |
| ор, кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају |
| .{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1899</p> <p>Цена 80 нов. или 1½ дин.< |
| ила је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, панцерима, клобуцима, мачевима, копљиме и бу |
| па јој рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, што ти је?{S} Што сузе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, |
| оља цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома |
| им смилуј се на ова два млада грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад сто |
| далеко до самих сребрнокорастих топола, што се трепером свога лишћа нешто тајанствено разговара |
| и шареног перивоја до сребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Ј |
| одавнице и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и |
| лице свога побратима — „ето видиш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да |
| призора, коме сва господа и сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стојећи гологлави |
| вога славнога деда!“</p> <p>Онај народ, што могаше видети како се господа поздрављају и питају |
| утире са ногу Исусових покајничке сузе, што се мешаху са скупоценим мирисима.{S} Везиља гледаше |
| , хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говора |
| а невесело.</p> <p>„На крај само ономе, што чух од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још |
| ој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини, нема јунаштва?!{S} И ова |
| сињи камен нејасне туге и мутне слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чу |
| рече старац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких срдаца, то се све за |
| ...{S} Право је да се сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику да умножите славу своју.{S |
| е наше велике несреће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас с |
| од наше властеле.{S} Али, добри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!< |
| пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож који на златној |
| забринута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима в |
| и старца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} |
| — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова |
| оцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар мо |
| рити! <pb n="179" /> Натраг!“ викну он, што га грло доношаше, Ристивору, који се доиста напреза |
| о сузе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, кој |
| е к Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар |
| на Угре!“</p> <p>„Хвала теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој |
| о коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb |
| , што у Светом Писму не видеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крви про |
| ире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово |
| земља патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, |
| адике на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом Писму не видеше све оно, што саме владике |
| ије поче брујити све то веселији жагор, што их сунце све то топлије озараваше.{S} И тај весели |
| ; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје |
| у.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што ето стиже један од оних јунака, с којима је Душан ш |
| ема њима она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли као да |
| pb n="178" /> <p>„Жао ми је, господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се |
| тираше.</p> <p>У ономе усеку к прозору, што право гледаше на југ у перивој, седела је на сниско |
| м отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пет година млађи, да се на коњу држати м |
| напред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешт |
| уди?!“...{S} Али ни од куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па б |
| ако ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она |
| та ћемо?!“ прихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не тр |
| а загазим у турску војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска на Косово стигне, не |
| и свеца Орловићеве куће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш |
| .{S} Скините их, јер ово <pb n="142" /> што овај наш рањени јунак казује, страсно је јеванђеље |
| идолу клањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете з |
| јадна мајко!{S} Јадна Госпођо наша!{S} Што пушташ то младо своје Господско јединче, да излази |
| илике да се некакво јунаштво покаже!{S} Што ћемо сад тамо!?“</p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире |
| ето не можемо забацити наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владик |
| ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекрати свој млађани живот |
| овића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо мож |
| свега нашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то |
| </p> <p>Под шатором је још мрак био.{S} Што је мало светлости падало од једне воштане свеће, ко |
| p> <p>„Мандо, снахо моја, што ти је?{S} Што сузе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвал |
| је крив?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што не послушасте кнеза Градоја, који, оседео у војнама |
| и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекрати свој млађани живот, кал си могао часно да |
| којој црним словима пише: „Покајте се!“ Што је најчудније у тој слици свеца Орловићеве куће бил |
| макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води во |
| ињаше нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако м |
| коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу треба на Косову свака српска мишица |
| и своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, те да виде други људи |
| дан од оних бршљаном застрвених ступова што у мраморној авлији држаху на својим главама велику |
| ако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рукама |
| и руком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p> |
| мислимо видећемо на мах, да после свега што се десило има само двоје што се паметно учинити мож |
| сово!{S} Немој, молим те, тако ти свега што ти је најмилије и најсветије, не помињи му тога!{S} |
| о што он прича, него се сам сећа нечега што му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са |
| >По дуго нико од млађих не смедијаше да што проговори, а старац не могаше, јер му некаква горка |
| из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор |
| који залуди за неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војво |
| а што је мање јунака или је мање јунака што је мање светаца, то ја не умем сам да разберем!</p> |
| p> <p>И онда бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покушава |
| оворити онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ових страданија и невоља помрли!“ Па, брате |
| о,“ викну војвода младим својим слугама што јахаху иза њега, — „додајте Ристивору чутуру вина, |
| !{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> <p>„Нема много шта,“ прихвати Некудим. „Кад и |
| довикну <pb n="101" /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите |
| жвом од простирака и свакојаких тканина што се под богатим шатором нађоше и запојише га мирисно |
| није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо <pb n="172" /> да се он с |
| о је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти! |
| си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што казује како је срце у народа ускипело јуначким покр |
| ама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо моје није њему у руке стигло!“</p> <p>„Такав |
| мање светаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање јунака или је мање јунака што је мање света |
| олештина по кућама својим.{S} А ово сад што је остало, то није имало срца ни онда, па га нема н |
| да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти |
| и сто његов.{S} Погледа на гусле његове што лежаху у једном куту испод иконе.{S} Чињаху јој се |
| </p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово шт |
| кви сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам сви |
| год има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, |
| нити могу!“</p> <p>„Хвала ти; то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа ј |
| то мисли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта |
| ао да му је то пријатељ који разуме све што му он каже, само што се нем родио те не може да одг |
| рише и ону велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад д |
| се собом по велику воштану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под сво |
| Тројице кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у |
| тивор ућута као човек који је казао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи м |
| и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’, млади властелин |
| ко га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што има, д |
| е његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену!“</p> <p>Стари |
| екудим, који и јеси, испричај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже!“ рече Нек |
| те,“ прихвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у тво |
| село Ристивор, — „ја још не доврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар |
| шљи кога од своје властеле, нека доведе што више добро опремљених војника.{S} Ако стигну на збо |
| ог метасмо, чини ми се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњим својим часовима на овоме |
| /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни за Косовом, узалуд је шт |
| ро јунаштво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па |
| осле свега што се десило има само двоје што се паметно учинити може: или да се разиђемо својим |
| .{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок и личан младић, |
| прегледати оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо п |
| гнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер ка |
| се договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Ка |
| д ону липу, па да се договоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</p> <p>Она бојазна старога |
| биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно време кне |
| једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико пута помишљах да је најправије д |
| елика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти је пр |
| оче да помаже духовницима, да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе јасним мла |
| напрезаше своје старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Б |
| исали неки отпадници од наше свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пи |
| је сад већ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема.{S} Старац погледаше к вратима и узе |
| : „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војвод |
| до другови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о вас, само ето нека прво опросте један |
| грм.{S} Старац разложи онај део погаче што се још нађе у шареници Ристоворовој, и подели га на |
| твој клобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> |
| вала, те је још снажна мишица његова, и што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Г |
| што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им очи |
| ој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели лепти |
| левамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар про |
| висте шта дугујете својој дружини!{S} И што је најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким д |
| ати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, си |
| ам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p |
| азно младом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао није |
| „Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турск |
| : што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. |
| урезује у вечне споменике, чините и ви што као синови ове земље треба да чините, али — колико |
| ко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно о |
| срдњи <pb n="140" /> викну оној господи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Ви |
| само мало као уморним очима, по господи што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну к њему па |
| ећи служи, али који је сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби |
| арјан!“ рече Ристивор.</p> <p>„Јавља ли што клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницам |
| ој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду!{S} Рист |
| е наредити него како је наредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он |
| p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли |
| ну Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигн |
| осподством и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с д |
| узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким гласом па |
| а ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <pb n="30" /> хоћеш, само моли свеца свога да скине |
| сет година — све преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима: „Благо вам |
| Полетеше витезови све кликћући, срећни што носе својима Кнежеву заповест <pb n="143" /> да нас |
| тије, не помињи му тога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здр |
| очева да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И т |
| “</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала ти што нам исприча све како си видео!“ привикаше му многа |
| е?!“</p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли ти што, господару, да ти помогнем?“ упита га стари слуга њ |
| овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше кнез Градоје сниским гласо |
| о; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb n="155" /> Па онда мене зовну и наред |
| мало, и не могаше ни видети ни разумети што се они то толико смеју, па онда опет настави:</p> < |
| рац погледаше к вратима и узе се срдити што му нема придворнога попа да војводино писмо прочита |
| реч војвода, „са моје стране опростити што оскврнише моју трпезу, са које заједнички једосмо с |
| збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ А |
| на месту, на коме је, од грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S |
| ну и рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржи |
| дите, децо, оставимо сад попа да доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза д |
| „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но што му |
| куван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манастирској кујњи прао карлице и к |
| Боривоје, „ја разговетно чух како онај што запомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра госп |
| Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} |
| pb n="130" /> господар, моли те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима |
| сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежит |
| однику на кнежевића Боривоја, који, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да |
| .{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допа |
| а — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ристив |
| часак, па коначно поклонити.{S} Али тек што превали подне, пронесе се глас да је на левом крилу |
| и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кнезу |
| твоје отвориле, па да вам све испричам што сам за последње <pb n="96" /> две недеље дана у Кру |
| да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S} Како војвода зна, постојах |
| ку на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није прошао ни с |
| им што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; |
| !“ прихвати кнез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо? |
| астелин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше узе се најпре крстити па онда шапну Ристиво |
| гледа са старога витеза.{S} Онај пламен што из срца старчева сијну кроз речи његове, беше одмах |
| који је волео бесног попа Каритона, као што га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору да с |
| , не може — не може он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <p |
| викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> <p>Прво млади Боривоје проведе |
| и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели, који њиме завладаше, |
| и бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кнеза?“ рече стар |
| ти старе хрисовуље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар господар код живога Марка |
| е срдио на ме.{S} Сигурно си имао право што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином чудно, како |
| адоје?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око њег |
| Опрости моме унуку, јер дете није криво што не стиже на Косово, да те верно послужи!...{S} Опро |
| тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојица мо |
| !“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видовдана беја |
| а свакојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си |
| ише, узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да испунимо последњу жељу на |
| унак нема бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда с |
| овај двор уочи крштења мога сина, него што бих могао пустити кнеза <pb n="124" /> Градоја.{S} |
| ас по нашој Србадији све друкчије, него што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим |
| ост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и |
| парохија, и пет пута више калуђера него што се може да смести у хиљаду манастира; истина је да |
| ма већег свеца у свих седам небеса него што је мој светац, кум Божји, Свети Јован Крститељ!“</p |
| пољани папратовој према крчми, пре него што војвода стиже.{S} Не хте примити ни понуде кнеза Ву |
| могло гледати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке снове, владаше мрак у |
| ти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, |
| ва опасност, да се бој отпочне пре него што се сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже |
| лих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, |
| ло?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се прав |
| тела кољемо између себе данас више него што је то некада било; али ево невоље где, уместо да на |
| ене да наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тело наш |
| реврће како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} |
| љка, ружа, и липова цвета!{S} Није чудо што су славуји и косови и сенице изабрали перивој Орлов |
| !“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мен |
| онио се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, проговара то шапутом.{S} Као да са нек |
| на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те радо послушати, па, колико ми |
| ињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, госпођо кнегињо!{S} У старога госпо |
| пођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала старом господару сад у очи самог поласка н |
| ву страшну могућност.</p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Г |
| ред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се |
| а два крила, грозно завадили, како мало што се у самоме двору, пред очима кнежевим, мачевима не |
| Оно истина и кукавице имају крила, само што орлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни ш |
| ељ који разуме све што му он каже, само што се нем родио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд б |
| имао је право страхопоштовање, не само што му је дед, него поглавито што је старац био један о |
| њаше се смерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они тв |
| ве ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да ост |
| одина.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу.{S} Али не зна |
| ситији, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет година од како га |
| чео; може бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војво |
| ва девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кренеш, показати.{S} Нисам веровао њену причању, |
| чини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на кр |
| топерцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — не може о |
| никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас |
| , да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме |
| Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега што му је смешно. |
| што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да |
| араше у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича |
| дња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир |
| зу?!“ рече војвода.</p> <p>„Јесте мучно што велиш!“ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се |
| њима крила своја — преклињаху да ни по што голубињак не остављају!</p> <p>Из једне баруштине б |
| друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој покојни отац причао о јунаштву свога и |
| тање Винково у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, |
| се тамо под шатором неко опева и да то што чујем није друго него свечано брујање оне свете пог |
| о запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе |
| не да црква опојати онога, који, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, ко |
| јеретик или неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојит |
| а који ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска самопрегоривост и Хришћанска мил |
| е у густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше довикивати: „Тако, си |
| цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Агарјана и њихове најезде — |
| та у мало главу изгубио није, само зато што неће да верује да неко може бити српски властелин и |
| ет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави |
| га да скине са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезариј |
| , не само што му је дед, него поглавито што је старац био један од ретких остатака од оних јуна |
| а прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се морало тихим шапатом шапутати док не дође да Рис |
| нам само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ |
| нко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си |
| главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</p> </div> <div type="c |
| ем.{S} Хранећи Лабуда шапуташе му нешто што Боривој и Ристивор не могоше разабрати.{S} Лабуд је |
| на миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет |
| /p> <p>И није то била само једна жалост што претишташе срце Градојево.{S} Кад год би помислио д |
| то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се о |
| учи свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{ |
| ку.{S} Чудила се како да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што |
| ече ми: „Кажи господину кнезу: хвала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у д |
| спођа Мандалена кметовима и ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им гово |
| ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очи |
| дим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нама — на |
| ажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су као прошле ноћи од Босанаца слушали, стиже један |
| це и сукнене капе, па гологлави слушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуго потрајало па сељ |
| !{S} Ово је просто један страховит грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p> |
| жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуда струјаше, зарза и узе десном копитом копати л |
| ек, рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ј |
| амери ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцим |
| обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће |
| ође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све то јасније чуше вику, као |
| ву делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што не послушасте кнеза Градоја, |
| т прогледах, њега више тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сетан невесео?“ питах сам |
| рече старац љубазно младом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свец |
| ц више самог себе него друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мора |
| > <p>„Дедо,“ проговори Боривој питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође |
| нез очевидно изненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се |
| кне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби, кнеже Орловићу?{S} Каква те је брига опхрв |
| о ли од старога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам те давао на књигу?“ питаше старац више самог се |
| ву, као први део твоје војске!“</p> <p>„Што ли се теби толико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кне |
| свој калпак, сви мушкарци скидоше своје шубарице и сукнене капе, па гологлави слушаху што им он |
| гове другове, те се без разговора и без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној липи, |
| ље се полагано уздизаше к другој једној шумарици, која се као зелен венац повијаше по челу те к |
| стом на ивици једне полупрокрчене старе шуме.{S} Према тој шуми поље се полагано уздизаше к дру |
| полупрокрчене старе шуме.{S} Према тој шуми поље се полагано уздизаше к другој једној шумарици |
| дајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена кметовима и ономе све |
| ковића шапутаху да војвода Милош Обилић шурује нешто са српским кнезовима, који дођоше с царем |
| ора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и з |
| .{S} За неколико тренутака чуло се само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у |
| S} Послуша мало оштрије и јасно чу тихо шуштање свиленога скута и полагани ход некога, који нош |